Jelena Djurašković

Rođena sam u Kninu u novembru 1956 godine.Školovala sam se u Splitu.Završila sam gimnaziju i ekonomski fakultet.Od 1991. godine živim u Kragujevcu.Prvu pesmicu napisala sam sa 12 godina i objavljena je u Dječijem kutiću Slobodne Dalmacije sa naslovom "Zima",Volim poeziju. Učestvovala sam u recitalima,literalnim sekcijama,večerima poezije...

Pages: 1 2 3 Next

Najkomentarisanije objave

  1. Ljubav je kao voda – Jelena Djurašković — 4 comments
  2. DELIĆ ZIME – Jelena Djurašković — 2 comments
  3. POKOPANI IDEALI – Jelena Đurašković — 1 comment

Author's posts

PESMA DRUGU – Jelena Đurašković

U životu sam dobro znala gde mi je mesto
i da mi je džabe želeti kraljičin presto.
Ne vredi zidati bez čvrste osnove,
gaiti nemoguće želje, negovati puste snove.
Raditi treba što nam priliči,
na vreme se upitati:”Dokle ovim stići?”
U svemu je važan oprez i prava mera.
Dobru nas vodi samo takva vera.
Racionalnost duha, razum mora da vlada,
inače se razboli i teško strada.

I baš nije trebala sva ova tuga.
Mrežu sam plela samo za druga
i želela da u srcu svome za me pronađeš mesta malo.
Samo toliko, a mnogo mi je stalo.

Nikada nisam poželela tu granicu preći,
nikada baciti kamen na put tvojoj sreći.
Ni sebi, ni tebi, drugu svom, bez dileme
nisam želela stvarati probleme.

Želela sam da put sreće što pre počneš da slediš,
život svoj da uspešno središ.
Želela sam da ti bude sve najbolje,
da uvek budeš vesela lica i dobre volje,
lepršav i lagan k’o leptir u letu
i uvek nasmejan osmehom svojim
najšarmantnijim i najšašavijim na svetu.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59868

NEĆEŠ ODOLETI – Jelena Đurašković

Otišao si žurno,zbunjeno i pokunjeno.
Važna je bila tada samo druga,
A meni je ostala praznina i tuga.
Mislio si da si sve tako rešio,
Al’shvatit ćeš ubrzo koliko si pogrešio.

Sada je bez tebe prazno i tužno.
Znam da će potrajati i bit će mi ružno.
Al’ neće zauvek tako moći.
Ipak ćeš morati ponovo doći.

Doći ćeš opet, jer nećeš odoleti.
Nećeš me moći prestati voleti.
U tebi sam upisala dubok trag
kad si shvatio koliko si mi drag.

Lomit će sećanja tvoj pokušaj bega
Od mene, od sebe,uspomena,svega…
Al’ sve moje pažnje i sitnice sećat će te…
Probudit će u tebi ono isto dete.

Želet ćeš opet da ti moje oči sijaju.
osmehe mojih usana što prijaju,
da ti ruke moje pažnjice pružaju,
a misli moje željice pogađaju,
iznenađenja koja im ugađaju.

Oprostit ću ti tvoj greh i zanos.
Oprostit ću ti i moj povređeni ponos.
A ti ćeš ponovo doći,jer sećanju nećeš odoleti.
Ja ću te strpljivo čekati i dalje iskreno voleti.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59793

LJUBAV NIČE IZ SEMENA SREĆE – Jelena Đurašković

Ljubav niče iz semena sreće.
Srećan čovek voli.
Voli što živi,
voli kog sreće…
Sreća ljubav pokreće.
Sreću ljubav pokreće.

Da bi ubirao ljubav,
sej oko sebe semena sreće.
Srećnog čoveka vole.
Voli ga i jutro i dan i veče.
Voli ga život.
Vole ga oni koje sreće…
Sreća ljubav pokreće.
Sreću ljubav pokreće

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59791

MARGARITAS ANTE PORCOS – Jelena Đurašković

“Margaritas ante porcos”,
(Biseri pred svinje),
izreka je stara.
Štos je u tom’ što se ona
i sad često izgovara.

Za svijet ovog našeg vijeka
atributa ima rijeka.
Unutar tog sretnog niza
sreća ti je nuli bliza.

Povjerenjem budale se služe,
osjećajni sa njima se druže.
Mijenja vrijeme sve vrednote stare.
Emotivnost ne vrijedi ni pare.
Nesta dobra,nema duha
u tom svijetu lovimuha…

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59481

LIJEPA USPOMENA – Jelena Đurašković

Sjećam se oblačnog neba i pjesme raspjevanih vala,
nalik na elegiju mora.
Ti i ja, koraci šetnje i naši prvi razgovori…

Najednom nadođe pljusak,veličanstven i nezaboravan.
Ti i ja trčimo mokri pod zaštitu velikog stabla
i ti i ja, mladi i sami,
postajemo dio romantike na Olintu,
gdje điravaju leuti po nemirnoj plavoj pučini,
a energija vala slama se o nesalomljive hridi.
Nemoćne grane propuštaju kišu neumoljivog neba
da klizi našim obrazima,
a vjetar unosi zebnju u naša mokra tijela
nemirima ovladana.

Tad si kucnuo na vrata mog srca,
a ono ti je dozvolilo da uđeš,
da ovladaš mojim bićem i mislima,
da se predam romantičnim snovima…

Ostala je lijepa uspomena.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59457

ZAŠTO DALEK SI SOMBORE – Jelena Đurašković

Ima jedan grad
i u njem’ vojnik mlad.
A sred drugog grada
djevojka je mlada.
Teško joj je u samoći;
besane joj često noći.
Tako sporo idu sati,
dragi nikad da se vrati.
Daljina je silno boli;
toliko ga mnogo voli
i pita se dal’ će moći
za njih sretni dani doći,
kad će opet biti skupa,
da im srce snažno lupa,
da se usne ljupko smiješe,
čežnje oni da se riješe.
Svako pismo koje stiže,
učini ih malo bliže,
al’ to tako kratko traje
tad oboma teže da je,
pa pjevaju već od zore:
“Zašto dalek si Sombore?
Priđi malo bliže Splitu,
bit će lipše sve na svitu”

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59455

NOVOGODIŠNJA ČESTITKA -Jelena Đurašković

Godina stara bliži se kraju.
Netko je vidi u paklu,netko pak u raju,
a svima skupa ona će da reče:
“Dolazi moje posljednje veče.
U ponoć čekajte novoga gosta,
mene je eto već bilo dosta.”

Znajuć tvoju želju, dragi prijatelju,
sa strepnjom čekam da ponoćni sat
otkuca Nove godine bat.
U Novoj godini ti želiš poći
plavom pučinom vala,
od luke do luke, od žala do žala.

Ne bih da ideš,sasvim ti je jasno,
al’ je za te želje beznadno i kasno.
I zato kad u ponoć lijepe želje stanu da se roje
za sve drage moje,
neću zaboravit tada ni plave planove tvoje.

Željet ću sreću novome mornaru,
kad godina nova isprati staru.
Molit ću tada od godine Nove
neka ti ispuni sve tvoje snove.
Da te čuvaju i vali i žali,
da tvoj brod na sve bude čvrst,
nek’ digne ona svoj svemoćni prst.

Bit će tad dignute čaše
i za trajno prijateljstvo naše.
Dok brod tvoj bude daleko od mene
da se bar ponekad sjetiš Jelene.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59402

Uzalud- Jelena Đurašković

Na umoru mojih sanja doletela je pesma,
nežna poput devojačkih usana i bela.
Zalutala? 
Ne.
Dozvana mojom tugom.
Svojoj sam zvezdi htela.
Al' kako?
Nisam znala.
Patih.
I molih.
Bilo mi je stalo.
čekaj, čekaj, ništa.
Izgubiše se nade.

Nađe mi ih pesma.
Ulete sred umirućih sanja
i ne dade dvema suzama da budu kraj.
Vrati mi nade,
a zatim skoči,
uskoči u moje srce,
ukrade srcu tajnu
i prepuna vere u život
posta naivno obećanje:
"Naći ću tvoju zvezdu."

Mislih moćna je i ispratih je.
Čekah.
Al' blesnu put smrtonosno,
a onda ga obavi tama.
Kriknuh, jer sanje moje
postaše večno vlažna zemlja,
a u utrobu njihovu
položih mrtvu pesmu.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59237

IDEM DALJE – Jelena Đurašković

Ispraćajući iluzije prekomodne mašte, 
vrtim se u krugu,
a koraci ma kakvi god da su,
nesporazumi su sa sobom i drugima.
Glođe praznina,
rime zgušnjavaju žalopojke,
boli protkivaju retke...
Ipak prkosim...
Prati me moja senka...

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59217

POKOPANI IDEALI – Jelena Đurašković

Jednom si čoveče verovao

i ukrali su ti sve nade.

Jednom si pokušao nešto veliko,

ali zlo ti stade na put.

Jednom, kad si pokopao ideale

možeš ih samo posećivati na groblju

sa bljeskom suza u očima.

Ali se čuvaj,

jer ako bljesak suza primete zlikovci,

za kratko će posećivati tebe,

sa kiticom cveća u rukama .

,

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59207

TI SI MOJ SAN – Jelena Đurašković

Kad pored mene prođeš zadrhti moje srce

i zaželi pogled tvoj da čas meni zasja,

al’ ti me ne vidiš,

na me i ne misliš,

za te ne postojim ja.

Kad bi tvoje misli bile kao moje;

kad bi u tvom srcu za me ljubav sjala,

sjala pa i njena iskra mala,

lep bi bio svet,

dan bi bio dan, a ne noć k’o sada

kad moj si samo san.

Možeš li me pogledati

kad kraj mene prođeš?

Možeš li me zavoleti ko što voljen ti si

sada i u svakom trenu,

kad pored mene i jesi i nisi?

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59170

EHA MOJE MLADALAČKE LJUBAVI – Jelena Đurašković

V olenja jednog još se sećam;
O sećanje divno to pamtim i sada.
L uda beše ljubav moje mladosti
I  pretvori se u sećanje trajno.
M  nogi su dani od tada prošli,
G odine prošle su isto,
A l’ ni dani, ni godine, ništa,
I zbrisati moglo nije
S vu lepotu što uspomena na to volenje krije.
A da li je i moguće
D a nešto što je bilo tako snažno i lepo
K ao proletnji cvet i lepše,
A ko mu je došao kraj
D a to lepo i snažno zaborav skrije?
G odine i dani zaboravom će pretiti i dalje,
A l’ ni godine ni dani, niti jedna sila
N išta ne mogu sećanju tom,
E hi jedne neuspele ljubavi
M oje mladalačke ljubavi, koja se svršila
A ipak će trajati večno u sećanju mom.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59113

NEMIR ZBOG TIHOMIRA -Jelena Đurašković

Iako se zoveš Tihomir,
u mome si srcu izazvao nemir.
I nisam mogla tek tako pored tebe proći,
mili moj.
Zaustavila sam se da ti još jednom poklonim
tužni pogled svoj,
da te još jednom vidim toliko te željna,
samo još jednom blizina tvoja
da postane stvarna.

Stajala sam i ćuteći nemo
gledala te očima prepunim sete,
a srce je tužilo bolno,
je ni pogledao ti nisi mene..
Šta vredi jedna kap u moru kapi?
Nit je vidiš,
nit je osećaš,
nit znaš da postoji,
te i ja, jedna devojka u moru devojaka oko tebe.
Ti me ne vidiš ni onda kad me vidiš,
a ja te vidim i onda kad te ne vidim.

Ti ne znaš za moju ljubav,
što odavna za tebe gori,
ljubav s kojom se srce moje
već dugo bez uspeha bori.
I sve bi bilo bolje
da te videla nisam,
jer svaki susret s tobom
donosi samo bol
i vređa rane stare,
rane nemara tvog.
Sama sam s mišlju na tebe.
U srcu mi vlada nemir
zbog tebe Tihomire.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59095

ZIMA – Jelena Đurašković

Bijela zima juri, žuri,
da nam bijelu dob pokloni.
Otjerala zima laste,
ogoljela grane,
prosula nam pahuljice
na malene glavice.
Novu radost najmlađima
poklonila bijela zima.
Grudajmo se djeco draga,
zima nas je darovala.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59093

ODLAZIM – Jelena Đurašković

Sa perona kreće vlak
i rastavlja naše ruke
iz stiska za rastanak.
Odlazim.
Ostaješ.
Srce se steže, oči suze
i već te nema.
Daljina te uze.

Vlak me vozi u drugi kraj
gdje lika tvoga biti neće,
ni lika tvoga,
ni za mene sreće.

Odlazim tužna s mišlju na tebe,
bez utjehe i nade u viđenje skoro,
a vrijema k’o da stoji,
prolazit će tako sporo.

Trebat će čekati dugo
da nas vrijeme ponovo spoji
i vrati one dane,
što bijehu moji i tvoji.

To neće biti lako,
osjećam već sada,
dok u mome srcu
bolna čežnja vlada.
Ipak, ne napušta me nada.

Vlak me vozi negdje daleko,
u kraj čekanja,
gdje će ljubav postati
patnja golema.

Ostaju zamnom trenutci sreće.
Dal’će se ponovo vratiti?
Ne, ne može biti da neće.
Ne napušta me nada.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59076

Pages: 1 2 3 Next

Load more