Jugoslav Nestorović

Pages: 1 2 Next

Najkomentarisanije objave

  1. Tebi, zauvek /odlomak/ Jugoslav Nestorović — 29 comments
  2. TI GORDA SI SADA — 15 comments
  3. SKRNAVLJENJE – Jugoslav Nestorović — 5 comments
  4. TI ĆUTAĆEŠ SAMO – Jugoslav Nestorović — 5 comments
  5. DECI – Jugoslav Nestorović — 4 comments

Author's posts

VAŠARSKE IMPRESIJE/odlomak/ – Jugoslav Nestorović

170 пута прочитано

VAŠARSKE IMPRESIJE

Kad se sila sveta sjati, njih pogleda;
tad pomisle mečke: zbog njih vašar prave.
O, koliko, sveta! O, koliko, slave!
Zabrunda na kraju lanca svaki meda.

O, kolika sreća, da predstavnik vrste
iz gorstackih suma, ovde, bas on bude
i harizmom ličnom okupi te ljude
da se njemu dive, pljeskaju i krste.

Vašarske poljane na grozdove lice.
U svakome grozdu i doboš i zvečka.
Medju masom sveta brunda skače mečka.
A, cigo uz doboš pohvale joj sriče.

Oko njih se masa vrpolji i tiska.
Brundanje i doboš niz poljanu ječe.
Medi sad u slavu i daire zveče
uz poklike hvale mase koja vriska.

Cigo se lakoćom propeo na prste
i valceru korak, medi, ritam drži.
Uz poklike mase valcer je sve brži.
Meda sav u transu, a ljudi se krste…

(C) Jugoslav Nestorović

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/3607

MOLITVA-/odlomak /Jugoslav Nestorović

177 пута прочитано

MOLITVA

Sve u krugu istom nistavila crna
sve bolnije,misli melje zrvanj strada.
Poderana lezi na stotinu trna
dusa napustena i od zadnjih nada.

Spasi,Boze,svaku dusu iskusenja!
Te tanane niti vetru ne izlazi
i to cedo Tvoga otelotvorenja
umij Duhom svetim i k sebi potrazi.

Na puteve svetle izvedi je smelu
da koraca,leti i ispija srecom
velicinu Tebe u tvojemu delu;
pronese Ti slavu sa ljubavlju vecom.

Skloni sve te sene presvetlom ti rukom
i obasjaj lucom i poslednje kutke
kud odlaze duse zadojene mukom,
skrivaju u tami i tavore cutke…

(C) Jugoslav Nestorović

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/3588

DALJ/odlomak/ Jugoslav Nestorovic

120 пута прочитано

DALJ

 

Ti sijas u meni plamnog sunca zrakom.
I oci sad moje tobom,svetlom sjaje.
U radosti trenu prepoznam te svakom
i blazenstvo ovo,vecno bih,da traje.

Kad daljinom misli orose mi celo,
prhnu kao jata i u nebo dignu;
zatreperi dusa,bice moje celo,
jata mojih misli tebi ce da stignu.

A,ti na prozoru s kosama rasutim
sva topla od snova i uzdaha mekih
cekas,drage goste ljubavlju zasutim;
jata mojih misli s puteva dalekih.

I kad prva jata u kose ti slete,
na ramena padnu i spuste na grudi,
pokrice ti lice sena iste sete;
uzdaha i ceznji duse mi sto zudi…

Jugoslav Nestorovic

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/3579

SKUPŠTINSKE IMPRESIJE/odlomak/ – Jugoslav Nestorović

103 пута прочитано

SKUPŠTINSKE IMPRESIJE


Zašto, ne vidim vozove s krilima?
I avione što plove na vesla?
Što brodovi nisu na vrhu cilima?
Što, pastir ne beše, nikada, mi Tesla?

Muko života i moro preteska!
Ja hoću da vidim čuda nevidjena!
U meni mora da je neka grešska
u srcu i mozgu? Mana urodjena.

Ima li spasa? Za njime ja žudim!
Neću da budem ovo što sam sada!
Što moram nečemu večno da se čudim?
Da čudo budem želim od vajkada!

Pa nek`se drugi kad me vide čude.
A, ja ću sretan za spas duše njine
pevati svetu budala i lude
iz moga gnezda, večne pomrčine…


(C) Jugoslav Nestorović

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/3455

LAPPLAND/odlomak/ – Jugoslav Nestorović

155 пута прочитано

LAPPLAND


Njena put je nežna, glatka poput leda.
Svežina severa njenom kožom piri.
Iz kosa se njenih miris snega širi.
Susret smo dva sveta kroz njihova čeda.

Njeni svet je izvor iskonske čistote
Ljubavi i duša tajanstveno mekih,
Što poruku tovrca vremena dalekih
čuvaju, i danas, u liku dobrote.

Ja kročih iz sveta duša usred kala,
u kome sve grehom i zlobama vrvi.
Sveta sazidanog kostima, u krvi,
iz raskošnog dvorca svekolikih zala.

Njeni snovi sežu do toplina vatri
u beskrajnoj noći okovanoj ledom.
Nasmejanog čeda, zdelice sa medom,
da boljka ne nadje konak joj u šatri.

O snovima u mom svetu, ja nezborim.
Razumeti neće stremnje uzvišene,
bezdušja i pakost u odsjaju žene.
Osećam, pred njome na lomači gorim…

(C) Jugoslav Nestorović

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/3442

TI GORDA SI SADA

219 пута прочитано

TI GORDA SI SADA

 
 

Ja ti jesam jedan od onih nevernih
rečju,stihom i hvalom.Tajim u sebi
gomilu gorčine i reči čemernih;
a da ih do sada ja nerekoh tebi.

Nikad me oda tebi dirnula nije.
Ni tebe ni sebe nenadjoh ja tamo.
U krilima tvojim ponižena bdije
gomila ti dece.A,oboje znamo:

Materinstvu svetom duh;svakog prožima
jednakom ljubavlju i dojke i krila.
Milosrdnost tvoju ko od dece prima?
Kome sad maćeha a mati si bila?

Ko te takvom čini? Zašto? I do kada?
Gde je ljubav tvoja milosna i sveta?
Zašto,sin ti odan ,gladan danas strada
a ti dojku daješ drugom?Zar prokleta

Nije ljubav takva?Od Boga prezrena.
Milioni dece kao crvi gmižu
a ti ko maćeha drugoj posvećena!
Gomile se gladnih tiskaju,i nižu

Beskrajne kolone beznadežnih duša.
Pitaš li se ikad sta su pravde tasi?
Ko to blagodeti tvojih gozbi kusa?
Koliko se nada svakog dana gasi?

Pred Bogom svi isti!No,ne i pred tobom!
Neganuta sudbom zlehudi i bede,
nebrojenu decu ostavljaš za sobom:
Zar životi njini ništa ti ne vrede?

Mač pravde ponekad gospodara menja!
Kad i Boga trpnja,samilost izdaju.
Pravda kida lance,prah cini od stenja
i zlu svakom uvek ona je na kraju.

Ti,gorda si,sada,od umilnih reči
onih što iz grudi zadnju kap ti sišu.
Hvalospeva eho u tvom krilu ječi;
ti nadimaš grudi.Drugi,jedva dišu.

A kad dodje vreme turobno i zveri
sidju sa planina izgladnele,besne
krvoločnom snagom razvale ti dveri,
mlohave ti grudi premale i tesne

Postaće za one sto ih sada doje.
Okrenuće ledja,nestaće bez traga.
U odsudnom času,ti saznaćeš ko je
od dece ti veran.I kome si draga.

Jugoslav Nestorović

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/3420

TI ĆUTAĆEŠ SAMO – Jugoslav Nestorović

177 пута прочитано

TI ĆUTAĆEŠ SAMO

Ti ćutaćeš samo. Utrnute studom
biće misli tvoje raspete pred zidom
natopljenim suzom.U tom času hudom
s nebeskih visina rasuće se hridom,

pala duša tvoja u milion zrna.
Jauk, vrisak bolni, nikad nerečeni
zamreće sa dušom kroz prostranstva crna.
Svi bokori snova pašće pokošeni

u baštama, koje sa predanim marom
gajila si, s dobom srelih nam pogleda.
U dubini duše ispunjene žarom,
i htenjima silnim da se mojoj preda.

Strašni bezdan staće izmedju nas tada.
A ti svesna njega, ipak, u tom času
koraknućeš napred na krilima nada,
sa prosutom suzom jecajem u glasu,

Da stisneš se opet uz grudi mi hladne.
Grudi sto su nekad brektale mi plamom.
Ti gore u njima. Sagore. Sad jadne
pepela su hrpe pokrivene tamom.

Isčeznu i zadnja iskra onog zara
sto grejaše silno duše nam i tela.
No prsima tvojim stari požar hara,
ti ljubavlju plamnom prožeta si cela.

Ti bi sad da voliš, nas, i onim delom
sto isčeznu, nekud, nestade iz mene.
Hoćes da nas imaš,u biću ti celom
živi uzvišena žrtva jedne žene.

Ja skrušeno gledam ponad tvoje glave;
pune nevericom, očaja što bridi,
u daljine morske nepomične, plave
i ugledah: dusa razbi se o hridi.

(C) Jugoslav Nestorović

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/3404

Tebi, zauvek /odlomak/ Jugoslav Nestorović

283 пута прочитано

JugoslavNestorovic

 

 

 

 

 

TEBI,  ZAUVEK

Oholost ti tvoja surovošću britka,
korbac ljuti biva  i tiranin crni,
mesto ruža sreće i nektara pitka;
prožimaju dušu: otrovi i trni.

Ti, u svetu svome bezdušja i boli,
dižeš vitke kule i tamnicu lednu,
zanešena žarom, saznanjem da voli,
hitaš strele ljute u dušu mi čednu.

Daj, prestani više, umoru na pragu
sa ranama teškim nemoćan,  gord stojim
i životom branim misao mi dragu:
Verujem zbog tebe uopšte postojim.!

(C) Jugoslav Nestorović

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/3197

SKRNAVLJENJE – Jugoslav Nestorović

120 пута прочитано

JugoslavN

SKRNAVLJENJE

Mučeniku, žrtvi oreoli sveti
u prah satrveni! Sve u kalu leži!
„Ko će sutra za te otadzbino mreti?“
Nad humom junaka grdoba se vrezi!

Zauzdajte sile mraka i čudesa
kroz krajeve ove krvlju roda pune,
rodu kome žrtve sežu do nebesa,
nedajte u sramu i kalu da trune!

Pod stegom junaštva i viteške časti
kroz vekove sto su krvavo i slavno
nosili nam preci; prestala su rasti,
pokolenja njina. Do nebesa sramno!…

(C) Jugoslav Nestorović

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/3159

HVALA – Jugoslav Nestorović

125 пута прочитано

HVALA

Livade su bile raskošne i pune
leptira i cveta, mirisa što mami.
U odama sreće brujale su strune
proleća pod nebom; i njegovi plami

Slavili su život, lepotu začeća
što se poput pljuska prosuše niz strane.
Ti, najlepši bokor beše tog proleća.
Nektarom mi opi i noći i dane.

Jugoslav Nestorović

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/3082

Pages: 1 2 Next

Load more