LepaS

Lepa Simić

docekaj me osmehom...

Pages: Prev 1 2 3 ... 7 8 9 10 11 12 13 ... 34 35 36 Next

Najkomentarisanije objave

  1. DO NOGU – Gordana Knežević — 33 comments
  2. Jedva za tebe znam – Lepa Simić — 21 comments
  3. TEBI, ZAUVEK – J.Nestorović — 21 comments
  4. KAP PO KAP – Lepa Simić — 18 comments
  5. PESMA PROGNANIKA – Divna Bijelić — 17 comments

Author's posts

VASKRS – simbol pobede života nad smrću !!!

31 пута прочитано

Sretan-Uskrs veliki-petak-crkva-svetac-crkveni-praznik-foto-kurir-1397736353-481573 399065_300840119985824_195024383900732_725856_1394961520_n 407945_359172304101827_100000271818902_1420822_1223182756_n 530880_300280566708446_195024383900732_724609_1758658584_n 531268_301483229921513_195024383900732_727026_1364273970_n 553803_303681726368330_195024383900732_734720_1829092587_n F508BF57-A7EF-4763-AECB-EC09066AA6C5

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/42538

Pesme nedelje marta 2014.bira-Lepa Simic

31 пута прочитано

 

СПАВАЈ – Драган Тодосијевић

Спавај у сенци моје душе
Спавај у заветрини моје кише
Спавај ту на левој обали Пепељуше

Спавај у песми вредних ратара
Спавај у песми ноћних птица
Спавај у фијуку вејавица
Спавај у мирису пољског цвећа
Ту на левој обали Пепељуше
Спавај село моје

© Драган Тодосијевић

НАЈЛЕПША –  Градимир Карајовић

Те твоје очи
Небесно црне као два сафира
И дуга црна коса
Наспрам плавог неба
Говоре ми тајне постојања

Те очи које зраче топлину
Као два црна смарагда
И набујале груди
Као цветови мирисних мајских ружа
На портрету у мојој глави
Шапућу ми страст надања

Само очи твоје
Лутају ми мислима
Очаран лепотом твога тела
Дивим се красоти стаса
Сањам те у својим сновима

Ширим руке
Да ми дођеш у загрљај
Да осетим заносне мирисе
И чари твога тела
Јер ти створена да волиш
И будеш вољена

Извешћу те једном
На пучину мојих снова
Да осетиш чар и богатство
Мојих додира
А ја занос твојих усана

Све до хоризонта
Иза кога се рађају плаве зоре
Ти си величанство
Лепоте неба
Планете земље
И сунца

Ох Радо бих да изгорим
У твојој близини

© Градимир Карајовић
посвећено С.Ђ.

 

Pediculosis pubis – Зоран Христов

Срели смо се
у улици црвених фењера.
Она је ишла за послом
а ја сам тражио љубав.
У ствари,
данас ни сам не знам
да ли је сусрет био случајан
или ме судбина навела на њу
док је под лампионом
чекала трећу смену.

Ту, на углу она,
нашминкана  до бола
са штиклама од осам центиметара
на ципелама већим два броја
погледом ме призвала себи.
Пришао сам
гледајући је право у очи.
Само педесет, за тебе, рекла је, лепи.
Остало може уз договор
и неку добру цену
јер љубав, кошта, али и вреди.
Нема тих пара, рекох
и очаран кренух за њом
до полумрака мемљиве собе
у којој су се мешали мириси
мушког зноја и индијских штапића
Руком ме увела у суштину
А онда  куковима
појаснила да се све врти у круг
и да је живот као и љубав
пун успона и падова,
Час си горе час си доле.
Баш као свака љубав
и ова је трајала кратко
а након ње
остаде бол, свраб и патња.
Срели смо се
у улици црвених фењера.
Она је чекала смену
а ја…
од ње сам купио љубав
и на поклон добио pediculosis pubis.

© Зоран Христов

ПУТОВАТИ – Радмила Лазић

О, дићи једра
О, ка далеким обалама ићи!
Бродарити.
А не стићи никуда!

Пучином плутати
Као даска
После каквог бродолома.

Рођени,
О, када бих миљама била
Одсутна из ваших живота.

Када би потрајала
Моја одвојеност од свега!

*
О, ићи, ићи!

Друмом путовати.
Друмарити!

Са врећом на леђима
Или без ње.

Као скитница
Весело звиждукати.

Певушећи
Пешачити.
Не остављајући
За собом никога.
Никоме ићи.

*
О, друмови!
О, волујска кола предака!
Када се нигде није стизало
Без три дана клопарања.

А при срцу била милина
Од помисли на кућни довратак
У коме стоји Он или Она
С руком понад обрва.

*
Бити странац,
Бити страњкиња.

Прећи реку.
Гледати туђ град
Туђе тргове,
Туђе трагове,
Људе.

Загледати им се у очи.
Можда срести себе.

*
О, непознати свете
Да ми је стићи до твога неба
Да видим оно што не досежу очи.
Неизрецивом да се приклоним.

Стазицу да пронађем
До страшне зоре.

Да узлетим из себе
Да се напустим!

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/42284

Pesme nedelje februara 2014.bira Lepa Simic

36 пута прочитано

 

СРБИНЕ – Борисав Благојевић

Позигни прст и поглед и лeђa
Живот је то, Србине
Још један дан оплођен вером
У белим равницама посејан
У мртвом малтеру узидан
У песми ћирилицом уписан

Загризи хлеб и земљу и жену
Сpeћa је то, Србине
Још јелан дан си словио словом
Ту на рођењу животних oбaлa
Ту на почетку свих почетака
Ту где твоји записи настају

Усклади речи и мисли и жеље
Правда је то, Србине
Још једно сутра дочекај молитвом
Крај светиња и икона од искона
Крај пламена свих српских плакања
Кpaj реке будућих свитања

© Борисав Благојевић

MALENA – Nevenka AlispahićMalena, eh moja Malena,
zasto si tako tvrdoglavo bandoglava,
zato ne pustis sve sto je bilo,
zasto ne zivis ono sto ce biti.
Zivi Malena, zivi, i molim te,
budi kao sto si uvijek bila
ona ista luckasta, ona ista djetinjasta,
ne mijenjaj se Malena,
ni zbog koga, ni zbog cega.
I nemoj biti tuzna, smij se
onim svojim zvonkim smjehom
koji zarazno uzima sve nevolje
onoga koji ga slusa,
lijeci, miluje, grije.

Samo, molim te Malena,
molim, ne prati vise moje korake.
Njih nema.Mene nema.
Ne postojim.Nemam ni ime ni prezime.
Ne trazi ih, nema koraka onoga ko ne postoji.
Ne trazi u mojim rijecima sebe, nema tu nicega.
Ni tebe, ni mene, nema nas.
Nismo ni bili.A bilo jeste, samo ne mi.
Ne postoje ni rijeci ni slike
kojima te slikam, ne, nema tu tebe Malena.
I zasto uzalud tragas za onim
sto ne postoji.

Ne idi za tragom koraka
koji su davno tudji, izgubljeni
za tvoje oci, za tvoj put.
Ne budi sjenka koja se gubi u nicemu,
ti nisi sjenka, ti si moja zvijezda Danica,
moj Mjesec iznad grada
zauvijek izgubljenog za korake
tvojih malih stopala sto mirisu snovima.
Ti si moj najljepsi cvijet u cvijetnjaku
koji nigdje nije zasadjen.
Ko da ga zasadi, kad ne postojim.

Malena, moja Malena,
izbrisi sve, bas sve,
i dobro i lose, i najbolje i najgore,
pocijepaj zaostale fotografije
na kojima se vide moje sjene
i pusti Malena, pusti…
Pusti da zivot tece, da bude to sto jeste,
i molim te, molim, zaboravi.
Zaboravi sve o meni.
Ime, lik, glas, kosu, oci.
Ne postoji vise nista od toga.
Ne cuvaj ono cega nema.

Ti mislis, lazem te, mislis tjeram te.
Eh Malena, kad bi samo znala,
a bolje je, da bolje, da nista ne znas.
Zato, pusti, ne trazi moje tragove
u prasini tudjih ulica,
ne pokusavaj slijediti korak kojeg nema,
ne trazi sjenku koja nikad nije ni bila.
Razumi me Malena, tako mora.
Vjeruj kad kazem, ne postojim.
Vjeruj, bar jednom, samo ovaj put.

I idi, idi svojim putem, trazi korake
koji nisu nepostojeci,
korake koji nisu izgubljeni
Idi i ne osvrci se malena,
iza nema nicega.
Idi, ovaj put pronadji korak koji jeste
i nemoj da ga pratis, uskladi ga,
uskladi sa svojim i hodaj, leti, voli.
Nemoj misliti na mene onih dana
kada ti na lice padnu sjene.
Ne misli se na nepostojece.
Ne sjeca se sjecanja kojih nema.

Malena, eh moja Malena,
ovo je moja najteza nepostojeca rijec
ikad iznjedrena, ikad napisana.
Ne citaj je, nije za tebe, nema tu nicega,
nicega osim molbe, idi, idi svojim putem
i ne misli da te ne volim.
To je nemoguce, nema ljubav nista s tim.
Nisam te volio.Ne moze da voli
onaj koji i ne postoji.
Idi sad moja Malena.
Idi, i nemoj se slucajno okretati.

© Nevenka Alispahić

СУЗЕ МОЈЕ МАЈКЕ – Светлана Биорац-МатићСтајала је сама у смирају дана
иза наше куће, негде загледана,
на уморном лицу златила се њена
крупна, тешка, суза, од свих сакривена.

Плакала је дуго скривена и нема,
дрхтала јој само погнута рамена,
опекле је речи подлости и злобе
изречене гордо од драге особе.

Њене су ми сузе капале по души,
скупљале у клупко горчине и једа,
што у грлу гуши и боли и пече
и никад се више заборавит не да.

Опростила све сам преваре и лажи
и отровне стреле, ране и убоје,
ал опростит никад нећу и не могу
то вече, те сузе добре мајке моје.

© Светлана Биорац-Матић

ВИНО –  Бранка Зенг

Заустављам дах,
пуштам да лелуја
тренутак
пре додира осећам
питки укус уснама
буди чула као зов
дивљег необузданог
од глади обневиделог
жедног љубавника
венчаног са Сунцем
у соку крв своју
просипа низ падине
мојих бедара…
клизи низ кожу сласт
подрхтава у грозници
неких далеких година
засејаних да буду дар
и починак уморним
рукама…

© Бранка Зенг

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/42032

Pesme nedelje Januara 2014. -bira Lepa Simic

28 пута прочитано

NA KRAJU POČETKA – DAJANA DIVERNO

Ljubav na početku, ljubav s kraja
Čas vidi se bledilo, crvenilo, i sjaj
Uvek neka spona nas će da spaja
I kad svi protutnje – mene čuvaj za kraj.

I puštam da misle šta već ko hoće
Jer  nakon svega mogu ti još dati sebe
Uragan mi dođe, al znam da proće
I na kraju svega – naći ću tebe..

I da li me vole il ne, baš nije mi bitno
I baš mi dobro dok usne su mi neme
Al zato ove reči ti zapamti hitno
Na kraju početka – ti imaš mene.

I dok kroz život tutnje oluje
Čas vidi se bledilo, crnilo, pa sjaj
Svi smerovi urgana srcem protutnje
Tebe ja opet čuvam za kraj.

© DAJANA DIVERNO

 

Hladna … Kavaja Aleksandar

Prolazi i vraća se , kad zamiriše najače
oči od duge sa krajevima tuge
usne za pljuge , srce za druge
noge za gaženje , telo za paženje
mašta za skitanje , samoća uz svitanje ….

a godine niz reku , i tako proteku
sa malo šampona , za obraze da ne peku
od peska satkana platnena svila
a samo debil prepoznaje debila
kao što nije ni bila svila
tek kada si izgubljeno dobila ….

ovo je prvi red za pogled u prolazu ,
ovo je najbolja ponuda za dvoje u porazu ,
ovo je ono što se ne odbija
zamka za logiku , pegla za naviku
lopta za invalida , gangrena za patiku ….

neko se umešao , recept je zapisan
začin je propo, ceo kolač otpisan
brašno je burek u džaku bez vode
so je lek za nizak pritisak
mason je zidar alat mu nije visak …..

problem se nazire i kada ga nema
samo ime okidač za premnogo problema
noć kojoj se sprema hapsenje svitanja
čaj i led dva agregatna stanja
premnogo sranja
za onu nit koja je najtanja ….

balada za troje sa notama romantike
a samo jedna ispisnica iz kruga
ljubav je lepa al zarazna kao kuga
jer bolest je kada zavoliš druga
kao i navika da ljubiš brata
u sobi koja nemaju vrata
a opravdanje sakriveno iza inata ….

i sada kada slavimo red je da nazdravimo
to crno vino spas od zaborava
i reka i cigara a samo jedna Morava
sa čarape nit pokidana ostala
jedna je priča  sećanje postala
Sibirski hladna

 

САМО ДЕЦА ЗНАЈУ….Миладиновић Сандра

Само деца знају за чим трагају,
јер имају са небом договор,
често се са њим скривају,
не траже за игру изговор….

Причају у сенци липа,
тумарају кроз шумарке,
намигују шеретски врбацима,
и лете за ветровима кроз топољаке…

Од деце учимо о времену…
Хоће ли ускоро киша,
казаљке када се склапају,
чује ли се ноћ најтиша….?!

Само деца знају за чим уздишу,
јер воле мирисне душе,
сазвежђем се несташно играју,
и даљинама немире гуше….

Од њих учимо о љубави…
Хоће ли ружа увенути,
да ли ће камен проговорити…
никада се неће уморити….!?

Када би бирала тајну
коју би са нама поделила,
деца би на улице изашла
и својски се провеселила…

Само деца знају да се буде,
да се развлаче и мешкоље као зраци,
у сну да се смеју као да им кловнови суде,
и да се чуде одраслима што су још увек прваци!

©Миладиновић Сандра

МОМ ВОЉЕНОМ БРАТАНЦУ КОСТИ МИЛАДИНОВИЋ

 

***** Radenko Nastic

Oni što pogledom saznaše
Oni što ćutnjom pitaju
Srca kamenu dadoše
Pa svetom,svetom skitaju.

Noć im nesane sprema
Tuga miluje ženski meko
I nigde smiraja nema
Samo slutnja da čeka Neko.

Iz gore dolaze,u goru odlaze
Rosu da piju(jutarnju suzu)
Cvet da uzberu po trnju gaze.

Javu prevare pa u snu hodaju
U dno svetlosti,u dno sveta
Majstori reči zalutaju.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/41644

Mir Božji, Hristos se rodi – Voistinu se rodi!!!

21 пута прочитано
Kad ponoćna zvona zazvone, Isus se rodi u domu tvome. Neka vam mudrost, zdravlje i sreca, od Božica ovog bude još veća. Mir Božji, Hristos se rodi!
Фотографија: Kad ponoćna zvona zazvone, Isus se rodi u domu tvome. Neka vam mudrost, zdravlje i sreca, od Božica ovog bude još veća. Mir Božji, Hristos se rodi!

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/41431

Hristo se rodi !!!!

19 пута прочитано

Kad ponoćna zvona zazvone, Isus se rodi u domu tvome. Neka vam mudrost, zdravlje i sreca, od Božica ovog bude još veća. Mir Božji, Hristos se rodi!

Happy-New-Year-2014-Champagne-Wallpaper-1280x800

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/41402

Pesmu Nedelje u decembru 2013 bira – Lepa Simic

28 пута прочитано

 ДОБРО ЈЕ…Љубодраг Обрадовић

Добро је бити добар
Искрити за људе љубав
Јер своје зло само јад доноси
И душу право у пакао носи

Добро је написати песму
Оригиналну ако умеш
Јер на углу увек чека онај
У преписивање што се разуме

Добро је имати кућу
И три прасета су је имала
Све док један вук зао
Није кућу одувао

Добро је пронаћи своје место
Ко тражи увек пронађе
И кад ти смета  светлост
Знаш да сунце ноћу зађе

Добро је паметан бити
И мислити да све знаш
Али живот је често чудан
Узима и oно што недаш

Добро је имати снове
У сновима је могуће све
Али живот своје путеве оре
и у збиљи снови изгоре

Добро је летети
Лети се и без крила
Само да је поред тебе
Она што је некад била

Добро је заљубљен бити
Тај нектар стално пити
И свету страст палити
Али боље је цуру љубити

Добро је пронаћи мир
И кад немири душу прже
Што пре изградити свој свемир
Јер живот се крати све брже и брже

Добро је живети
и кад живот није добар
Своје јаде у себи скрити
И поћи даље ко чивит модар

Добро је све изазове преживети
Кругови су стално нови
Све што ти срце сад ремети
У будућност своју плови

Добро је пронаћи наду
И излаз кад је густо
Сва надања кад ти украду
Без илузија све је пусто

Добро је…
Бити добар…

© Љубодраг Обрадовић

 

ОЧИ ПУНЕ НЕСАНИЦЕ –  Горан Минић

Питали си
Како до снова
До крошања у којима
Седи љубав

Месечева рука
Разлила се над граном
Док смо слали пољупце
Новом дану
И бојали се истине

Пише ти све у зеницама
И где смо то погрешили
Када смо једну ноћ
Спавали међу звездама

И ноћас мислим на тебе
Очи пуне несанице
Кога љубиш

Не могу да заборавим
А морам
Не можеш ни ти
А мораш
Живимо
Јер морамо

© Горан Минић

U DINARI- Jovan Mihajilo

U Dinari nadahnuća,
stoji prazna moja kuća.
Ambulantna kamen bjeli
i sa školom tugu djeli

To je mladost mladih
dana svako drvo
kao rana osječeno sve na pola
i život je kažu škola.

NAŠA DINARA I NAŠA PATNJA
U NAMA DINARSKO SRCE VRCA
I KRV NAM ŽILAMA TEČE
KRV TOPLOG DINARSKOG SRCA.

© Jovan Mihajilo
25.11.2013. Petrovaradin

ГЛАС ОД МЕДА – Елеонора Лутхандер

Разапета селотејпом
између стубова
обезвређеног имена
као luftwaffe
прeливам глас од меда
по тој људској измаглици

У процепу немоћи
загорела књижевна попара
згужвани шешир
ишчитава небо

Мачка се попела
на орман
НЕ УМЕ сама да сиђе

Нема ватрогасаца
нема помоћи

Треба само сести
близу врата
побећи низ степенице
код Банета
спискати чланарину
у „Клубу Књижевника“

© Елеонора Лутхандер

„Бане тoчи, Бане cлужи
aл` за Будoм cpцe тужи.“
по Ђуpи

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/40951

Pesmu nedelje u novembru 2013 bira-Lepa Simic

23 пута прочитано

NEBESKA KOČIJA- Dragan Pavlović

Zarekao sam se sebi

 jedanput i zauvek,

 najčvršće što mogu,

 da neću umreti.

 Samo ću otići

 daleko u visine,

 i kada smrt dođe

 neće me zateći,

 ni pronaći me neće,

 ne dam da me nađe.

 Sakriću se iza tamne zvezde

 i pokriti Kumovom slamom,

 neka vrati praznu nebesku kočiju.

 Ostaće moja upakovana ljuštura

 obučena u svečano odelo,

 suvišne su suze,

 čemu patetika,

 biću u mirisu tamjana,

 lepršaću iznad plamenova sveća

 i, nasmejan ću slušati meni opelo.

 Dok mi pop poje molitve opela,

 saznaće moji najdraži

 da još nisam otišao,

 daću im znak,

 ugasiću nekoliko sveća

  i od dima napraviti krug.

 Biću prvi ispred svih,

 stajaću na vrhu krsta,

 orkestar će svirati

 nešto nalik na marš,

 u ritmu mog kažiprsta.

 Na kraju tog ozbiljnog čina,

 kad stave vence i poslednji buket

 u rever ću zadenuti beli cvet,

 popiću i ja jednu, naiskap,

  i otići ću u visine, u zvezdani svet.

 Rasterećen zemaljskog bremena,

 prvi put potpuno slobodan,

 ni u vrtove raja, ni u vatre pakla,

 u beskonačnost prostora i vremena

МИРИС ПРОЛЕЋА – Живота Трифуновић

Шта да Вам кажем,
не може то да се опише,
како дивно пролеће
у мом селу мирише.

Сунце је далеко иза брда,
још ноћ мрачна траје,
а песма славуја,
од синоћ не престаје.

Није то једина песма,
која се у ноћи чује,
ту су цврчци и друге птице
и песме до зоре брује.

А каде се изјутра сунце
на хоризонту појави,
тада околина постаје
земаљски рај прави.

Расцветане и олистале гране
као драгуљи сијају
а ливаде, баште и њиве,
шарени паркови постају.

А дечица весела и чила,
по пољима, ко анђели мали,
довикују се и плету венчиће
од цвећа што су га убрали…

Шта да Вам више причам,
речима не може да се опише,
како дивно пролеће,
у мом селу мирише.

© Живота Трифуновић

 

POBUNA-Svetlana Biorac Matić

Iz pećine izašle su ale,
predsednika svoga izabrale.
-Predsedniče počuj muke naše,
ovi ljudi S’ nama decu plaše.

Stoga hitno tabak da se piše
sa nas ova ljaga da se briše,
kod toliko pošasti svih reda
plaše decu da ih ala vreba.

Nema takvog stašila iz priče
kao ovih što na ljude liče,
ni nemani tako strašne ćudi
ko što neki imaju je ljudi.

Kad ste čuli da je neki tata
nastradao zbog alinog rata,
il’  još gore da je neman neka
fijuknula bombom na čoveka? –

Iz pećine izšle su ale
u odbranu sopstvenu su stale.
Deč’ji svet se moli da presudi:
Ko ih plaši – ale ili ljudi?

© Svetlana Biorac Matić

 

ZAHVALNICA – Tanasije Ilić

Pišem ovu zahvalnicu
Kao svetu poslanicu
I šaljem je vama svima
Rodoljubi,-svud nas ima.

I ja sam ti golać goli
Koji svoju zemlju voli
Ovo moje mesto malo
U kojem je vreme stalo.

Kao da je na kraj sveta
Gde još nema interneta
Gde nam petli jave zoru
Gde volovi jos oru.

Gde se rucno zanje klasje,
Gde običaj svaki zna se,
Gde još melje vodenica,
Gde se kuva varenica,

Gde se ljudi pesmom leče,
Tako život ovde teče,
Pod okriljem kulta etno
Siromaštvo, ali sretno!

© Tanasije Ilić

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/40640

Pesme nedelje septembra 2013 bira Lepa Simic

23 пута прочитано


КУЧКА
– Зоран Христов

Зором, јутрос, у ајат под кућу
међу шушке у стари капути,
окучила једна стара кучка
три шарени и четири жути.

Длаку ги је до пред мрак лизала
пол’к, с’ језик да не ги пробуди
скивкали су, док нађоше сиску
тад ги приви на кучећи груди.

Кад кокошке пођоше на спа’ње
да се качив на неки прут јак
домаћин т’г излегну из кућу
и кучики натрпа у џак.

Кучка је по њега све по траг трчала
стизала га, ко да шпијунира
он кучики с’ џак баци у реку
стару кучку не теше да дира.

Довукла се по црну т’мнину,
измрзла се увукла у шушку,
месец ву се, над кућу, учини
к’о кутренце сас малечку њушку.

Гледала је у звезде на небо
по малечки од жал завивала
Месец се по небо тркаљао
жална се је пред зору успа’ла.

Без глас, она, тако занемела,
по кучики од жалос’ липцала
склопила је тужни псећи очи
б’ш кад једна звезда је паднала.

© Зоран Христов

 

JAD I DIJADEMA .Svetlana Poljak Pollakova

Ako me pitaš da li sam srećna,
jedim se evo od ove miline,
vesela, mila kakva nikada valjda
do sada nisam ni bila…

Kada bi se sreća mogla opisati bolom
kinjila bi te pobedom,
kada bi samo mogla istinom golom
dušom da danem
ispričala bih ti
kako sreća ima dva lica
i svakakve dane…

U ljude ne upiri ni bolom ni srećom,
nestalne su to pliskavice
i časkom okrenu jedna drugoj lice…
kao Mesec i Sunce
u kolevci sutona i zore,
imaju isto utočište,
kao duša i srce
što sa jednog izvora  piju
jer jedno bez drugog ne bole…

Niti mrače, niti sviću
Utabore se u isto nebo,
ili znatiželjno vrebaju sa nekog pločnika
srećne i bolne pa im iz dosade menjaju imena…

Nema tu nikakve istine za nas,
to ti je na primer kao, možda…
jad i dijadema…

© Svetlana Poljak Pollakova

 

К У Т А К – Борислава ДВОРАНАЦ

 

Загледана
у скакутавог врапчића
на белом облаку
излазим из себе

улазим у катакомбу
окупану сунцем
огрнуту
напупелим
гранама

музика
пролећног дана

и лептир је
спреман
за плес

сјај нашег кутка
лепршавији
од мирисног неба

а песма
и загрљај

исписани
у чаши
вина од купине

на тибетској висоравни
нашег раја

ЧИНИЈА-Миладиновић Сандра

Недај да туга прозоре види oсветљене,
нити да мук јој храни сујету, а лаж да наду,
затвори очи и спусти дланове тихо на груди,
сачекај зору да зрак те милује и љуби….

Понекада таласи плиме донесу магију,
бисери заиграју и душа тада засија,
а, кат-кад дно са мора запенуша,
учини да све не спозна твоја душа…

Остави јој неке мисли недоречене,
нечим је препадни у тренутку највеће сумње,
лечи је пре ране задобијене,
стрелом прободи срце, љубављу муке!!!!

Синоћ је звезда пала на мој длан,
зауставила се за трен на трагу судбине,
врела полако је кружила пут његових линија,
утопила се у моју пут, као да је чинија!

© Миладиновић Сандра

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/40015

Jedna i jedina – lepa simic-ch

32 пута прочитано

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

JEDNA I JEDINA

Izboranim licem
Brazde
Zabeležile vreme
Blaga duša trajanje

Pogled talasa
Sve kraći hod
Ćutanje govori
Tišinu srca

A tvoj mio glas
Ljubav neizmernu
Tanano čudno
Nasmešeno šapće

Ne dam čežnji
Pogled da zamuti
Na loše da krene
Od srca da isčupa sveto

Za blagost se molim
Da unese radost
Neizbrisivoj dobroti
U Tvom SRCU

lepa simic – ch

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/39801

Pages: Prev 1 2 3 ... 7 8 9 10 11 12 13 ... 34 35 36 Next

Load more