LepaS

Lepa Simić

docekaj me osmehom...

Pages: Prev 1 2 3 ... 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36

Najkomentarisanije objave

  1. DO NOGU – Gordana Knežević — 33 comments
  2. Jedva za tebe znam – Lepa Simić — 21 comments
  3. TEBI, ZAUVEK – J.Nestorović — 21 comments
  4. KAP PO KAP – Lepa Simić — 18 comments
  5. PESMA PROGNANIKA – Divna Bijelić — 17 comments

Author's posts

DragicaŽdralić – PUZIM

86 пута прочитано

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/306

SETVA – Svetlana Pollak

109 пута прочитано

Kada bih verovala u sebe koliko u Lazara verujem ja
U maglama teskim i ovim najcrnjim mukama
Tada bih jurisala prsima u prsa kao licna Lazareva hajka
I zgromila bi’ ih ovim mojim golim, tankim i zenskim rukama.

Ja bih im u seme zgazila gadno, kao medju turke Obilicu
sto nam glave raspamecuju raskolima uma
A onda bih im nasitila to jadno i gladno,
da se od rdje ocisti Lazareva kruna
i zapevala:
Da Bog da svakom Srbskom ticu mesto perja od zlatnoga runa!

Ali od Bogova ja nisam jaca, kao ni telo Kosancica od maca,
samo sam u sebi odrodila praunuke od placa;
Ne placite deco, jer jos Nebo sveto ko tamjan mirise;
Ne placite, dovoljna im nije bila nasa postelja meka;
Ni ti dete, ne placi, sto ti djed i na sara’nu pred
njegovim djedom mora da saceka,
jer se isto dise od veka do veka.
Ako na zarudi na Kosovu Srbska zora nece biti ni coveka.

Sokole se, eto tako da se neki djavo iznedri iz bola
Jer jos medju njima nema sokolivog pera
sokole se, misle, najlakse je ranjenog porobiti sokola,
bolesnom i gladnom ubiti se vera.

Izdaje se tako sto se raskos gnjili
Ubija se nekad i bez bojnog polja
Jer da ne ubiju nista ne bi bili
Tudje hoce samo onaj ko je golja.

Bice dana da poSrbimo i sto nismo hteli
Od Boga pred nama raskosna je zetva
Ni nas deco nisu kukci sneli
njima Lazar vazda kletva,
Nama Lazar lasno vera,
„Rasuse se redom kosti onom ko pretera“!

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/305

ANA, PLAČI DUŠO, PLAČI… – Miljojko Milojević

156 пута прочитано

Bile

ANA, PLAČI DUŠO, PLAČI…

Ovoga marta, jedne novine znane,
dok nas Šiptar pali, ubija i tlači,
donele su sliku i suze male Ane,
sa naslovom: Ana, ne plači…

Ani su zapalili stan,
i lutku, svejedno: staru il novu.
Ukrali joj snove, i miran san,
i zavičaj na tu`nom Kosovu.

Ana, ne plači!? Plači dušo, plači…
Nek ne briše suze tvoja ruka bela…
Oni su gnusni… al uz NATO jači…
S tobom i ja plačem i Srbija cela!

Mi smo u ropstvu, i ni od koga
nemamo ni pomoć, ni štit.
Istina i Pravda date od boga,
samo su laž i pradavni mit.

U nesreći i jadu što te danas snađe,
neka suza rosi tvoje oči plave…
Mi smo pali u očaj, u bolno beznađe
i kukavički, ropski, posagnuli glave.

I u ropstvu sanjaj još daleki san:
kad stasaju tvoji drugovi mladi
moraće dušman da ti vrati stan,
i svoju mržnju da zauvek ohladi.

Spance, mart 2004. godine

(C) Miljojko Milojević

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/281

JUG BOGDAN – Miljojko Milojević

150 пута прочитано

Bile

JUG BOGDAN

Setno šumi zelena Toplica,
nad njom Brdo Jugovića drema;
pišti eja ptica zloslutnica,
a Bogdan se za Kosovo sprema.

Prekosutra na Kosovo mora,
a već sutra do kneževog dvora,
na večeru i tajne besede :
kako silne Turke da pobede.

Od sinoć ga ružan san proganja :
sokoli mu pokunjeni pište;
bojni ati u stajama vrište;
beli dvorac u ponor potanja…

U odaji crn uhoda sedi
i pakosno sikće iz prikrajka :
“Šta ako vas taj Murat pobedi,
šta će sinja Jugovića majka?

Iz oka mu teška mržnja zrači :
,,Pravdu kroji uvek samo jači,
a Sloboda baš ništa ne znači
kad gospodar vazala ne tlači…

I ne veruj ni bogu, ni svecu,
prikloni se jačem ljubi ruke,
sagni glavu i sačuvaj decu,
ii poživi da gajiš unuke.

Nemoj posle da te snahe kunu,
biraj Juže na čiju ćeš stranu:
iil Lazaru, il moćnom sultanu…
sultan nudi: zlato, moć i krunu,

Lazar samo samrt sred Kosova
za krst časni i zlatnu Slobodu…
Bićeš mrtav sa devet sinova-
kratka tuga u svom srpskom rodu!,,

Crna eja kriknu kraj prozora,
i uhoda bez traga nestade.
Presta sanak, presta teška mora,
a Jug- Bogdan umoran ustade.

Ponoć prošla i nedelja sveta,
s neba sipi mesečina plava,
mirno čeljad još u dvoru spava
a Bogdan se po doksatu šeta.

Na doksatu kraj alaj-barjaka
i mačeva srebrnaste boje,
i oklopa i sjajnih kalpaka,
vitka koplja ubojita stoje.. .

Na ruku mu slete stari soko
za njim devet sokolova leti…
Starac ruke podiže visoko
i uhodi započe da preti:

,,Čuj uhodo od boga prokleti,
na Kosovo s Lazarom ću ići,
na Kosovu pobedit, il mreti!
Na Kosovo svi moramo stići!
Kosovo je srpsko od starina
Kosovo je srpska Otadžbina.

Nisam rođen ni za moć, ni krunu,
ni za slugu, ni ičijeg vazala!
Ja sam rođen da podižem bunu
protiv sile, ropstva i svih zala!,,

I dok bledi sjajna mesečina,
belu bradu pritište na grudi
i korakom odvažnog Srbina
krenu svoje sinove da budi.

Zora sviće svud pevaju ptići,
za Kruševac jezde Jugovići.
Jezdi Bogdan s devet svojih tića,
S devet sina devet Jugovića.

A već sutra kada boj prestane
i legende krenu na sve strane,
večni biće Devet Jugovića
i Deseti Stari Jug-Bogdane.

(C)Miljojko Milojević

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/280

KAP PO KAP – Lepa Simić

199 пута прочитано

LepaLea


Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/88

Tvoje ćutanje mi govori – Ljubodrag Obradović

262 пута прочитано

Ovu pesmu je postavila Lepa Simić ! Hvala joj na kretivnosti i pronalaženju novih mogućnosti ovog bloga.

Ljuba

ТВОЈЕ ЋУТАЊЕ МИ ГОВОРИ

Твоје ћутање ми говори.
После дугих шетњи
и изгубљеног мира,
видим зебњу у твојим очима
и једно срце од поцепаног папира.

Твоје ћутање ми говори.
Ти имаш бујну машту
и дечака на сваком кораку.
И најлепши цвет страда у мраку,
зато их и мамиш у своју башту.

Твоје ћутање ми говори,
док те гледам без твог знања.
Очајни су то погледи,
занесењак може само да сања.

Твоје ћутање ми говори,
више но икад ти што си рекла.
Стајали смо често на киши
и река је из нас истекла.

Твоје ћутање ми говори.
Сад се смешиш крадом,
свaком ко те погледа
и узалудном пуниш надом,
срца тих дечака,
нудећи срце од леда.

© Љубодраг Обрадовић

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/78

Pages: Prev 1 2 3 ... 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36

Load more