LepaS

Lepa Simić

docekaj me osmehom...

Pages: Prev 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 ... 34 35 36 Next

Najkomentarisanije objave

  1. DO NOGU – Gordana Knežević — 33 comments
  2. Jedva za tebe znam – Lepa Simić — 21 comments
  3. TEBI, ZAUVEK – J.Nestorović — 21 comments
  4. KAP PO KAP – Lepa Simić — 18 comments
  5. PESMA PROGNANIKA – Divna Bijelić — 17 comments

Author's posts

NEZAHVALNA DAMO – Lepa Simic

156 пута прочитано

 

NEZAHVALNA DAMO – Lepa Simic                                                             20140601_161902 (2)

 

Očima me streljas
Kao da vučeš moj teret
Na svojim ledjima

Cutim…
Posmatram te

Rukama mašeš u prazno
Da li ti je bagremova grana
Ogrebala kožu

Malo mi te zao …

Umazana
Zalizana
Vučeš se
koracima grešne starice

Da sam staklo
razlila bih se po podu
K’o kiša po asvaltu

Zasto?

Budi srećna što ćutim

Dok ćutim…

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/48290

GNEZDO MLADOSTI – Lepa Simic

173 пута прочитано

 

GNEZDO MLADOSTI – Lepa Simic

 

694

Na karti sveta
Tražim gnezdo iz maldosti

Prstom pokazujem
Devojačku sobu
Ikone na zidu
Dunje na starom ormanu

Ote se krik iz grudi

Nado
Umireš li pre mene

Sakatim srcem
Neću ni ja dugo

A ljubav

Ljubav će ostati živa
I oči
Zauvek vezane
za prostranstvo rodne grude

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/48287

Pesme nedelje juna 2015 bira Lepa Simic

184 пута прочитано

 

AVRAMOVA SLAVA – Dragan Borisavljević

Kad se
Godine 1880-te
Doseli u Toplicu
U selo Pločnik
Avram Milanović
Sa Zlatara
Ne ponese ništa
Ni zrno prosa
Ni šaku brašna
Ni ražanog
Ni ječmenog
Ni kap meda
Na parče voska
Ni grumen soli
Samo u levoj pregradi bisaga
Nadgrobni spomenik predaka
I ikonu slavsku
A u desnoj tovar knjiga
Crkvenih i mirskih
O krsnom imenu
Pred svakog gosta
Avram postavi po knjigu
Sa one gomile
Što vazda stajaše
Na stolu hrastovom
U sobi gostinskoj
I njemu
Niko nikad
Ne potraži
Ni koljiva
Ni jestiva
Ni vina ni rakije
Ni drugoga ića i pića
Pa mu je
Kažu
Lako bilo
Slavu da preslavi
Sad kada su
Potomci Avramovi
Po svetu rasuti
A od kuće
Ni kamen
Na kamenu
Bože gde li su
Knjige one silne
Sve se češće pitam
U ova oskudna
Vremena

© Dragan Borisavljević

 

NESAN – Goran Minić

Noću se sve smiri
Tvoje oko spava
List diše
I sat uporno kuca

Noću se sve smiri
Da zvezde slete u tvoje kose
Da usnula poletiš meni

Noću se sve smiri
I tvoje oko spava
I list diše
I sat uporno kuca
Samo ja nesanom
Očekujem tebe.

© Goran Minić

 

EPILOG – Svetlana Đurđević

Eto, to sam Ja.
Ja sva, pa Ja, i sva Ja,
pa opet Ja.
Negde, kao kroz maglu,
podsvešću mi promičeš.
Nestvaran si, nepostojan.
Stalno uzmičeš
dodiru i prelamaš
se i imaginarnoj, našoj…
Ipak, hvala ti.
Hvala što si, makar i tako,
bio sa mnom;
što si mi pomogao da nađem
sebe… u tom nestvarnom i
nepostojanom delu … tebe.

© Svetlana Đurđević

 

ZAŠTO – Ljubodrag Obradović

Zašto se budim misleći na tebe,
kad je proleće i drugu viđam?
Zašto noći provodim ko mesec,
kad se tebi ta svetlost ne sviđa?

Zašto pišem pesmu
i želim da je pročitaš?
Zašto kad si ti mlada
i po mašti ne skitaš.

Zašto minute i večnost gubim,
gledajući čari sjajnog ti tela?
Zašto varam svoja osećanja?
Kad si me to i čime zavela.

Da li je to samo želja za novim,
prost nagon, još jedna obmana?
Da li za tobom za budućnost gorim,
ili te u prolazu ko i druge volim?

Odgovor je sasvim prost, sudbina je to!
Ti si moj najslađi san
i ja ću te uvek voleti,
jer te danas volim.

© Ljubodrag Obradović

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/48284

Pesme Nedelje maja 2015 bira – Lepa Simic

133 пута прочитано

 

MINUT ĆUTANJA ZA POETSKU D(R)AMU-Nena Miljanović

 

Molim

Minut ćutanja za moje nebo:

Za svaku potamnelu  zvezdu sekund

Cela zvezdana jata su izgubila sjaj i osipaju se

Ko lažni novčići sipaju padalice

Ni jedna želja se za njih ne može kupiti

Ni iskupiti ni tri moje tuge

Potamnele

Nemaju više magičnu moć

Da vrate spektar u moje oči

Siv je moj pogled ovog proleća

Tugujem

Zbog aprila  boje pepela

Žalim

(Ne za tobom ne za tobom ne)

Za golicavim  leptirima u prsima i materici  je bol

Umiru ostavljeni od tebe

U svetu cveća bez boje

I u mojim pepeljavim pesmama

Ugljenisanim

Od sagorele ženskosti

Tražim poetsku tišinu:

Vek  ćutanja za avetinjsko nebo i stihove

Po minut za moje zvezdane leptire bez broja

I za odbrojane  dane  života  u poetskoj koroti  za mene

Ne zbog tebe  veruj mi

Zaboravila sam te

(Ne) veruj

Kako mi (ne) veruje i ova d(r)amska  pesma

(ni ja njoj) da je komemorativna

Za mrtvu ženu i živu pesnikinju

I tvoju (ne)ugašenu ljubav…

copyright  © Nena Miljanović

 

НОВИ БРОДОВИ – Миладиновић Сандра
Круницама белим где станује светло,
сјатила се јата ужурбаних пчела,
као поток жубори развигорац смело,
невидљиви ат се промиче кроз село…

И нико не сумња, нико ни не слути,
ко рже, ко цупка, ко галопом буди?
И нико не сања где ли су се дели,
сви они немири зимски, смрзле ћуди….?!

Прозори их маме, сенке се промичу,
пребрзо нестају деве златокосе,
клатно брже куца, клепет одјекује,
јутра дочекују с’прамичцима росе…

Нека нова сила сјатила је буре,
нека стара нада препунила ведра,
неки нови дани расплели су косе,
и нови бродови раширили једра!!!!
(с) Миладиновић Сандра

 

POETO -Marina Adamovic

 

Ušla sam u sebe i
krenula sa razgledanjem
Znam da sam slabo osvetljena
– prekidača nije bilo
Ipak
– priznajem
sebi me je privukao
opojni pištac pažnje
Nikada nisam čula
tako ljupke zvuke
u gustom šipražju
tresetnih algi
Pažljivo sam pratila
gde otiče moja kiša
krivudala je
i spuštala se
nekuda vani
Malo sam se zgrčila
da dotaknem ušće
Ali
Jaoooj
Tamo vode više nije bilo
Samo skerletna humka
u kojoj je sedela
Cvetajeva
pružala mi je
ruke
nemi vrisak i
“ Niz rub – pa ravno
U crnu zemlju, da poji trstik.
Nepovratno, nezaustavno,
Nepopravljivo šiklja stih „

kamin(n)gs

 

*** Radenko Nastic

 

U mračni bezdan vlastitih strahova
I želja što prepliću san i javu
Vođen tajanstvom iskonskog zova
Zalutah tražeći Nadu i Slavu.

I ne znajući ko sam i šta sam,
Vezan nepovratno za jedan oblik-nit
Uobličavam stvarnosti lik
Da prigušim jek:jesam,znači nisam.

I svako blizu još dublje vodi
U slepilo dana,izdajstvo noći
I svaka nada tek sumnju rodi
Da istim putem moram proći.

Saznah samo teskobu prostora
Kad odraz vlastitog lika peče
Kao jasnost zvezda u letnje veče
Kao nemoć pred tajanstvom prizora.

Zbunjen bliskošću dolazeće smrti,
Malen pred sobom i pred nebom
Ko sam?Otkud hitam ? Kuda idem?
Vapim za Rečju kao za hlebom.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/48004

HOR VETROVA – Lepa S. CH

310 пута прочитано

 

HOR VETROVA U KOSI

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

lepa s.

Od salaša do salaša
trošiš zivot
kao poslednju paru

U trag ti se ne može ući

Za staru majku ne mariš
za nikog ne pitaš
jedna o drugu
obile se tvoje želje

Noći majske
u vreme jagoda
što se poljem rumene
plaču

Sama sam na izvoru
pišem

Hor vetrova
u kosi
zavija neka davna sećanja

 

LEPA S.CH

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/47898

Kasno je – LepaS.

151 пута прочитано

 

                                                                                                                                                                                                  225645_10150183241423521_162324653520_6686422_4102728_n

          

KASNO JE

Motaš se oko mene
kao pčela oko glave

Pokušavas da me uvučeš
u novu zamku iskušenja

Meni je ispod časti
da mirisnim prstima
njegovog parfema
dotaknem
tvoju modru košlulju

Moje telo pleše
na rukama pune ljubavi

Izvini,
ne živim više sama.

 

 

 

            LepaS CH

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/47890

Bela haljina – LepaS.CH

102 пута прочитано

 

BELA HALJINA   1fdd9d70c7c5e110bbfc74ccfdfdb7b3

 

Ispred stare kolibe
Sa gitarom u ruci
Pevao si:
TI SI MI U KRVI

I posle toliko
Godina
Sačuvala sam
Belu haljinu
Sa crvenim bulkama

Još mi
Ponekad
Kroz vene tečeš

 

Lepa S. CH

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/47884

LepaS. ….

138 пута прочитано

430152_388458361169733_100000167165837_1729821_1186293533_n

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/47456

Pesme nedelje aprila 2015 bira – Lepa Simic

158 пута прочитано

 

ДОК ПРОЛАЗИШ ГРАДОМ – Мирослав Мића Живановић

Као и сви други, дивим ти се крадом,
заборављам поглед негде на твом телу ,
можда и не слутиш док пролазиш градом,
дечацима ледиш крв тек узаврелу.

Све некако стане, заћути у трену,
а погледи неми у стопу те прате,
прошапће неко види ону жену,
кад одмакнеш лаже да од некуд зна те.

Ако се окренеш ил застанеш мало,
свако главу доле ко да нешто тражи,
од погледа твога занеме јунаци,
настане тишина ко на мртвој стражи.

И тако данима увек иста слика,
а ја бих да могу да измислим нешто,
да измамим осмех са воштаног лика,
што као у сефу крије душу вешто.

Ма признајем јеси ко богиња збиља,
али и у теби женско срце бије,
пала је и Троја, Рим, Спарта, Бастиља,
нетакнуто ништа још остало није.

Но Амор и ја смо већ дуго у свађи,
најбоље сам стреле потрошио давно,
нека на те куле јуришају млађи,
и без тог трофеја осећам се славно.

Е, ово већ личи на познату причу,
о киселом грожђу и лукавом лисцу,
за мене је касно, одустајем часно,
а твоја лепота нек опрости писцу.

© Мирослав Мића Живановић

 

СРПКИЊО – Јовица Станковић

Шта се ово данас са тобом збива
Утробу си своју много олењила
Вековима твоје богатство се мерило
Колико си живота подарила.

Света је дужност пород имати
Рађај Српкињо или нас неће бити
Косово свето нас опомиње
Шта се Србији може догодити

Друга кнежева клетва са небеса се чује
Свети завет је мајка бити
Српкињо за спас Српства и Србије
Утроба твоја одлучујућу битку бије

Тешка судба да Србију не би стигла
Српкињо три живота роду подарила
Витешву чељад задојила
Брата сеју животом својим да их љуби

Србине роде мили част мајци
И породици да сте повратили
Са вером Божијом
Ова заповест се лако прима

Ко у овај бој не крене
„Од рода му ништа не родило
Ни у пољу бјелица пшеница
Ни у брду винова лозица“

© Јовица Станковић

 

У СЕНЦИ ДИВЉЕ ТРЕШЊЕ – Даница Рајковић

Стоји у сенци дивље трешње
Гледајући зелени лист како се буди
Сунце златно и топло сија
И својим сјајем пролеће руди

Љуља се капут на погуреним леђима
А ветар носи седе праменове косе
Лете лептири по зеленој трави
Топлину и радост са собом доносе

Он је и даље у сенци дивље трешње
Кроз мозак пролећу бројна питања
Можда памти неко зло време
Или су то ипак само лепа сећања

Сенка почиње полако да бледи
Док Сунце креће на далеки пут
Он и даље стоји испод те трешње
Чека Месец да засветли жут

И осветли на кори драго име
Уцртано тог давно прохујалог дана
Када су се волели у сенци дивље трешње
Све чекајући да сване зора рана

© Даница Рајковић

 

НА ИСТОМ БРОДУ – Миладиновић Сандра
Мирише бехар у твом загрљају,
да је сувенир да га сачувам,
сан, да га сањам док постојим,
небо – да увек руке му пружам…

Наслоним главу на твоје груди,
осећам како дамари бију,
као врућ ветар душу ми греју,
уздаси ништа не сакрију…..

Ти и не слутиш моје стрепње,
све моје слутње што ме гоне,
а хладне кише понекада лију,
потоци суза, па душа клоне….

Насмејем ти се као птица,
ни трзај зеница да приметиш,
не дам да залуташ у ходницима,
као дивљи вранац пољем полетиш…

Тихо ти овлаш додирнем душу,
онда када се најмање надаш,
и ја сам звезда која сија,
не бих поднела да ми страдаш!

Мисли да си слободан као и ја,
јер севдах воли слободу,
плови тим бурним даљинама,
ипак смо увек на истом броду!
(с) Миладиновић Сандра

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/47442

Zov Juga – Lepa S.

195 пута прочитано

10175057_611989702208719_7723331374289883206_n 

Zov juga

Htela bih još jednom
da vidim
sobu moje mladosti
procvetale lipe
i polja široka

Taj dukat
moje dedovine

Sećam se prve cigarete
iza kamenog bunara
i sunca crvenog kao božur

Zaplačem kao dete

Čujem
zov toplih vetrova
i nemirni let lastavica

Češljam vreme
i zalud budim
zaspale slavuje
Lepa Simic

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/47252

Pages: Prev 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 ... 34 35 36 Next

Load more