LepaS

Lepa Simić

docekaj me osmehom...

Pages: Prev 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 ... 34 35 36 Next

Najkomentarisanije objave

  1. DO NOGU – Gordana Knežević — 33 comments
  2. Jedva za tebe znam – Lepa Simić — 21 comments
  3. TEBI, ZAUVEK – J.Nestorović — 21 comments
  4. KAP PO KAP – Lepa Simić — 18 comments
  5. PESMA PROGNANIKA – Divna Bijelić — 17 comments

Author's posts

Za godišnjicu … LepaS.

137 пута прочитано

LeaS

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/47160

Lepa Simić – Miris proleća….

111 пута прочитано

ha..manja i obrisana pozadina

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/47155

PESME NEDELJE MARTA 2015.BIRA – Lepa Simic

201 пута прочитано

 

TRAG – Gorica Stanković
Neko će nekad
na listovima prašnjavih
knjiga čitati život
pretvoren u mastilo.
Na papiru izlomljenih arija
i promašenih tonova
čitaće se duša jednog pesnika.
Kako su osmesi,
tugu skrivali u mrak
i budni snovi molili
za prolećna krila.
Videće vence od trnja
bačene u očne daljine
ispod nasmejanog neba.
Ulice će zaboraviti korake
samo će ostati trag
uspavanih pesama
u proživljenom krugu

 

GREŠNA SAM – Milka Vukić.V.

~ljubav za Ljubav~

.

Grešna sam ja, grešna se i rodila

Nisam čistu ljubav upoznala…

Sebične misli nečasni demon usadi

Po kamenju padam i krvarim.

.

Priznajem svoju nemoć i strahove

Grešna sam Gospode, izbavi me iz prljave jaruge…

Nauči me istrajno moliti se…pokajanje steći,

Toplom suzom ovu smradnu nutrenjenost natopiti.

.

Grešna sam ja…Bogomajko pomozi mi,

Poduči kako se vole i čuvaju najsvijetliji,

Trpeljivo ću sva iskušenja

Ne izvedi me ispred Svevišnjega prije očišćenja.

. Прочитано 16. пута

 

PESME PTICE SIRIN – Nena Miljanović

Sad posle tebe
Molim se
Da mi oproste ptice
Što više nemam čim da letim
I poezija
Što ne umem da pevam

 

Poslednje raspevano pero
Iz krila rajske ptice Sirin u sebi
Iščupala sam iz duše
I zašiljeno bolom
Zabola duboko u srce
Da napišem najskuplju ljubavnu o tebi
(piše se posle ljubavi i plaća dušom )
U nadi
Da je još crvenog mastila u meni
Uzalud
Poslednju kap
Odneo si između stisnutih usana
U ćutanju
Koje je ubilo moju Sirin

 

Sad posle mene
Molim se
Da sam sebi oprostiš
Ono što smo ti oprostili
Moje pesme o tebi i ja:
Moju Ljubav

 

 

KRUG -MIRJANA ŠARAC

Знам да рећи ћеш;
Чекам, ево већ читав један Живот
корак твојих скитница на мом друму
Твој сат иде споро…
И свих седам велова ево скинућу
да ту Тајну Чекања поделим са Тобом!

Знам да рећи ћеш ми;
Оседех и боре су мапу изгубљеног дрхтаја на мом лицу уклесале
Чекајући да те Дочекам!
А, знакови су били ретки
Kао љубав у баченој бомби ван граница времена
а ипак Чекам и Дочекаћу те!

Макар још један рат ишао предамном
Макар још један гроб мој остао отворен
Макар срушили све бране и ограде
и људи се у звери обрели,
Чекам те!!!

Знам да рећи ћеш ми;
Ево сад плетем сам у беспућу овог олињалог и гладног града
све што је остало
све што је претекло и могло се наћи у мени
а да сличи Чекању с почетка
И предем нервне завршетке да Дочекам а да није Сан,
И останем колко толко присебан и нормалан
када те Дочекам да те Препознам!

Утеху су доносили и односили тамјани сећања,
Барут и крици ветрова
расплитали су Маске оних које су Глумиле да њих Чекам
лажирајући светлост своје ноћи жалећи што Њих не чекам
јер падоше и предаше се порнографији ове јаве
Док ја и даље познајући корак твој
Чекам те јер знам да ћеш доћи!

Знам да рећи ћеш ми;
Олујни вапаји затурених клонова у гету не знају за ту Магију Чекања
Они само симулирају Живот који Ја преживех Чекајући Твоју Kомету
Бранећи се од псеудодуха и пимитивизма садашњег света!

Знам да рећи ћеш ми и то;
Kолико је птица злослутница претило да прождере тог Војника Свести
Kад пре огледало ступим да не пљунем
На мемљиви пут руку да не пружим…
И зло у очи да погледам
Па ко псето реп да повијем и у мишију рупу себе скријем
Да останем колко толко нормалан и присебан
Kада Дочекам да те Препознам
И ту патолошку потребу Чекања Тебе
нахраним новим немиром што извире…
И дане бројим
Ноћи кујем
У лагумима тишину тајим
Ћутањем невину стрепњу у недрима гајим
Равницом кад пођеш
Да видим топле стопе твоје
У беоњачама загрљај да спремим
И Дочекам Тебе Чекајући!

Знам да рећи ћеш ми и то;
Kолико је јутара однело гранате садашње свести
Kолико се зора распукло пред очима овим у неповрат
Да Заврши и овај Kруг мог Чекања Тебе!!!

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/47152

Preminuo član Poezijescg BILE Miljojko Milojević – Nek mu je večna slava !!!!

185 пута прочитано

Preuzeto od Vesne Mladenovic F:B.

BILE –MILJOJKO MILOJEVIĆ je preminuo 26. decembra 2014. godine.
Svaka reč s moje strane je suvisna… Poeta, lektor, intelektualac… roditelj koji je izgubio dva sina u jako kratkom periodu, deda, PRIJATELJ, DOBAR ČOVEK… izumrla vrsta…

 

11010596_10205353604135868_8169292686255790389_nREMINU

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 Biografije pesnika – Miljojko Milojević

A – BIOGRAFIJE PISACA, Miljojko Milojević (Urediti Članak) od Ljuba Obradović

Bile Miljojko J. Milojević, rođen1936. g. u Spancu kod Kuršumlije.Završio Gimnaziju,Višu ekonomsku i Novinarsku školu u Beogradu. Pored ekonomskih poslova , a i profesionalno, bavio se novinarstvom.

Član je Književnog društva „Rade Drainac“ u Prokuplju. Radove objavljuje u časopisima: Tok, Jefimija, Putevi kulture, na internet sajtu Poezija SCG i Helli Shery.

Pesme su mu objavljene u Svetskoj antologiji o životinjama, Zborniku Zaveštanja – Udruženja srpskih pisaca iz Ciriha, Zborniku rodoljubive poezije Kosovo prvi prag Srbije i u knjigama *PRVI PUT* i *LJUBAVNI recePAT* – zajedničkom izdanju pesama stvaralaca na sajtu Poezijascg. Objavio zbirke pesama: U očima pesnika – 2008.g.; Potraga za sokolom – 2009.g.; Legenda o Kosti Vojinoviću – 2010.g. i Književne kritike pod naslovom Osvrti – 2010.g. Piše: pesme, prozu- kratke priče i književne kritike . Sada, kao penzioner, živi u Beogradu i u Spancu .

POTRAGA ZA SOKOLOM
Od kad su crni oblaci rumeno sunce prekrili,
i mučki Slobodu ubili,
svakoga dana
iz geta, između gavrana,
ja, tužan do bola,
na mračnom nebu tražim sokola.
U gnezdo sokolova
uletele brbljive svrake i s Kosova
ljuti psoglav sa nagonom pljačkaša, ubica…
Ja, ljut do bola,
između klečalica i rugalica
na porobljenom nebu tražim sokola.
Od kad je zvezda crvena pala,
čopori stranih tvorova, lisica, šakala,
uz ervrolizsce zločinom se ponose
i za džabe sve što žele grabe, nose…
Ja, besan od bola, ne nađoh sokola!
Kad saznam gde spava probudiću lava!
Tada će zakliktati i sivi soko
i uzletećemo visoko, visoko…
S crvenog sunca razbićemo oblak tmasti,
razjuriti haške lovce i psoglave napasti.
Porobljenom, časnom, rodu
vratićemo Dostojanstvo i Slobodu.
U Slobodi, širom moje zemlje nove,
uzgajaću golubove, sokolove i lavove.
Kad potomke zdrave rode
učiće ih: sve dok zvezde rumen zrače,
da porobdžije nisu jače
od Poštenja, Pravde, Sloge i Slobode!
(C) Miljojko Milojević

Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/46904

NOĆ – Lepa Simić

120 пута прочитано

11040280_1068945036465711_972981558_n

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/46795

lepa simic ….

159 пута прочитано

1380050_372921616171187_2040633993_n

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/46790

DIVLJE DO BOLA – Lepa Simic

156 пута прочитано

ha..manja i obrisana pozadina

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/46785

Pesme Nedelje februara 2015.bira Lepa Simic

323 пута прочитано
ЕХ КАД БИХ ОПЕТ ЗАПЛАКАТИ МОГО – ЈовДраг

Ех, кад бих опет заплакати мого,
Па да чемер суза, опере ми лице,
За сву рђу оних који туђе краду,
А оком не трепну, већ подигну браду.

Проклетство богатства вешто маском крију,
Испод златног ланца душе грехе вију,
А онда се бездушно са три прста крсте,
Да би опет стали у верничке врсте.

Зар грамзивој руци да је допуштено,
И кад грехе “плати” све је опроштено,
Па је опет верник племенитог кова,
Искупљење прошло, иде се изнова.

Само сиромаху нико не опрашта,
Увек мора дати и што имао није,
А сломљену кичму, жуљевите руке,
Мора да прећути , мора да сакрије.

У земљи „срећника“ где гробља шарене,
Ко у песми старој што о гробљу поје,
Ту где мртви плачу за живима својим,
Опет све шарени и свега се бојим.

А правда је спора, некад предалека,
Тек у неко време некога сачека,
Као да су и њој обoлeле руке,
Да исправља Дрину, лечи људске муке.

Ех, када бих опет заплакати мого,
И да река суза све прљаво спере,
Па да руке човека вреднују по раду,
А не по “умећу” кад народно украду.

ЈовДраг

 

 

 

Oduvek si znala ko je on – Milica Miladinović

Čemu te suze, čemu ta bol,

oduvek si znala ko je on.

Čemu te suze, čemu taj strah,

boli, znam, gubiš dah.

Gledaš ga, drhtiš, čekaš, nadaš se,

takav je on, sa tim pomiri se.

Znaš, a opet boli te, ubija,

sa tim čovekom sve je lutrija.

Nikad sigurna nisi, 

zašto pored njega ti si.

Šta god da uradiš, ne vredi,

pred njim svaka tvoja slabost pobledi.

Budeš jaka, foliraš samu sebe,

voli taj sve, al’  ne i tebe..

Čemu te suze, čemu taj bol,

oduvek si znala ko je on.

 

 

Raspadnik #006 Miloš Ristić

Рекао сам сто пута себи да мрзим да пишем стихове

Марширајући егом по папиру

Уживајући у немирноме миру

Избацујући отиске ерективно

Губећи године ефективно

Док горе десни желудац дрма

Понекад мислим да је ово што живимо обична крма

Која се деље мало по мало

Јело по јело пило по пило

Ристић Милош је књижевник који пише о ономе што мора

да буде и о ономе што није било

 

TALOG PAMĆENJA milka vukić vujnović

Snježne pahulje grebu izgubljene…

Cvrčak se uzdiže na noge,

U tananoj haljini

Ruglo je zimskoj idili….

Utrni vjetre,

Spusti ledene poluge,

Noć je dan siromaha…

Reflektor voli moćnika….

.

Svanuće jutro

Iz navike…

Preskočimo proljeće…

Kalendar juli doneće…

Ljudi više nisu ljudi

Egom lice obojiše,

Jahtom  oči popuniše…

.

Cvrčak neće drečati,

Svi će mirno spavati…

Talog  pamćenja

Halicunacijom metastazira..

Al koga za to briga…?!

 

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/46782

Kćeri – Lepa Simič

115 пута прочитано

kćeri

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/46457

Pesme nedelje Januara 2015. Bira Lepa Simic

246 пута прочитано

 

НАШ СПАС – Миладиновић Сандра

У пламену свеће што трепери,
молитви за још један нови дан,
зраку што озари иконе лик,
препознај давно писани стих….

У траговима «далеких» стаза,
увек , у мислима скривених, оаза,
додира баш истог листа на грани,
остани само на правој страни…

Сусрети наши били су од сна,
незнана стрепња данак је узела,
страх се увукао испод коже,
и река нас је бурна понела…

Док су нам очи увек збориле,
док су нам руке исто тражиле,
и немо смо се споразумевали,
свести нам нису исто опажале…

Мостове рушили смо сами,
грчевито држећи се паравана,
јурили смо за светлошћу,
а она је била ТУ пред нама…

Сада када истину коначно знамо,
да смо делови истог бића,
када нас је живот «помирио»
напијмо се бар овог пића….

То није пиће овог века,
за њега не постоји време,
вера је лек за наше душе,
љубав је лек за наше бреме…

Знај увек ће нас „ранити“ иста реч,
и парче неба које славимо,
и увек ће «болети» исти ожиљак,
понекада рана, коју бранимо…

Док она боли бриге нема,
тама је далеко иза нас,
оно што се рођењем спрема,
и чврсто НАС веже….
То ја НАШ спас!
(с) Миладиновић Сандра

 

ZVEZDA PADALICA – DRAGAN PAVLOVIC

Noćas
Pre hiljadu godina
Drhtala je vasiona
U porođajnim mukama
Pobacila je zvezdu
I niko to nije znao
Astronomi ni astrolozi
Ni zvezdoznanci nisu znali
Kratko je padala
U ponore galaksija
Bljesnula na nebu
I nestala
U bespuću beskonačnog
Noćas
Posle hiljadu godina
Mesec je sakrio lice
Da ne vide tugu
U njegovim očima
Svi koji su pomislili želju
I poslali je u vreme
Koje ne postoji
U odraz zvezde padalice
U trenutku
Od pre hiljadu godin

 

Od istine do … – Miro Beribaka

Od istine do …

.

Skrivam se, bježim,

otimam se da ne povjerujem

u surovu istinu,

istinu od koje drhte mi grudi,

očaj me podilazi,

a naša lica mi postaju iskrivljen odraz

nas samih nepoznatih, stranih,

okrećem glavu od nje,

zaobilazim je,

sklapam oči kada je osjetim u blizini,

ćutim… I molim se

da tople riječi, zaklinjanja,

nestrpljivost dok ne podigneš slušalicu

da ti kažem, da mi kažeš…

snažni zagrljaji, vrele usne,

sve ove godine

nisu bili hir.

Ta surova istina, tek obična laž,

nadvija mi se nad mislima

i bdije u pogledu mome

kao izgubljeni smisao vode

koja ne zna hoće li se uliti u neko jezero,

neko more

ili će se razliti oranicom

i saprati znoj težaka koji se nadao žetvi,

istina koju vidim u svakom svanuću,

u svakom smiraju dana,

koja za moj sto sjeda kada i ja

i ište mi pola od svakog zalogaja,

kvari mi pjesme koje sam volio,

tužnima ih pravi,

opija me, truje, pa otrovan poželim

da zauvijek pobjegnem

od svega čega je nestalo,

od nadanja, od smijeha,

od sjećanja…

da pobjegnem od sebe,

negdje, gdje neće boljeti!

.

 

ЗОРИЛО –  Рајица Драгићевић

оно је дошло у овај дан
уснулог да ме пробуди
из далеких предела
преко урвина и брда преко мора сињих
моје зорило моја песма тајна
и донело ми богме
од свега по нешто
конац вуницу пређу и повесмо
да знамо ко смо да знамо где смо
изручило преда ме из корпе даровне
о радости
стижеш ли ми с почетка света
из давног нехаја
из завичаја смеха и ведрине
окупана умивена утегнута
у сунчевој колевци одњихана
савладавши раздаљину достигавши недостижно
ти моја светлећа са зором помешана радости

16.01.2015. Рајица Драгићевић

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/46380

Pages: Prev 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 ... 34 35 36 Next

Load more