Ljuba Obradović

Ljuba Obradović

Author's posts

Добродошли на нови редизајнирани БЛОГ ПоезијаСРБ!

37 пута прочитано

Постављено 15. 6.2019.

Поштовани посетиоци, поштовани песници,

Добродошли на нови редизајнирани Блог ПоезијаСРБ!

Желим да Вам саопштим важну одлуку да се БЛОГ ПоезијаСРБ од данас 15. 6.2019. године сели на адресу www.poezija.rs и у том  смислу:

  • Сајт на адреси www.poezija.rs је у изради, али на њему можете постављати своје песме. Ако имате конкретну примедбу у вези са постављањем или приказивањем садржаја који сте Ви креирали, пишите ми на мејл pesnik@poezija.rs .
  • Стари сајт на адреси www.poezijascg.com/poezija/ доступан је само за гледање и читање садржаја, али на њему не можете постављати своје песме.

Дакле, песме које волите или пишете од 15.06.2019. године можете читати или постављати на адреси www. poezija.rs . Због веома брзог напретка интернет технологија, (konkretno, zbog primene PHP verzije 7,2 и SSD hostinga)  одлучио сам да променим домен Блога ПоезијаСРБ  на адресу www.poezija.rs.

Наравно покушао сам да сачувам све до сада објављене песме, корисничке налоге, тј садржај сајта.  Делимично сам у томе успео, а трудићу се да исправљам  грешке које приметим и молим Вас за стрпљење, јер је то велики по обиму и тежак посао.

И даље ми је жеља  да пре свега своју, а и поезију песника из Србије, Црне Горе и других простора ЕХ – Југославије, унесем у све домове, на данас најједноставнији начин, путем интернета и тако поетске вредности учиним доступним.

Један од начина за реализацију ове идеје је и овај БЛОГ ПоезијаСРБ који ће Вам преставити поезију песника и њихове најбоље песме. Уколико сте заинтересовани да и Ви сами објавите своју поезију  на овом блогу, молим Вас да ми се јавите на мејл: pesnik@poezija.rs и за пар дана добићете корисничке податке на свој мејл.

Желим вам пуно лепих тренутака уз поезију са овог Блога !

УЖИВАЈТЕ, ПоезијаСРБ је са вама !!!

И постављајте сами своју поезију на БЛОГУ ПоезијаСРБ на адреси www.poezija.rs.

Добродошли!


Љубодраг Обрадовић, уредник сајта

Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60985

ЈЕНКИ и друге песме – Андреја Ђ. Врањеш

41 пута прочитано


ЈЕНКИ

Ако некада запнеш тамо,
не питај никог,
ни себе они не воле
и нико се  не сећа,
тамо кад дођеш,
не питај ништа,
кад им у кућу уђеш,
пре ћеш изаћи,
они не гледају у очи,
већ у леђа.
Ако некада запнеш тамо,
ипак им реци,
тихо им реци,
да блесави нисмо
и да  све знамо.

Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60966

ЦРНО ИЛИ ЦРВЕНО – Љубодраг Обрадовић – промоција књиге

87 пута прочитано

ЦРНО ИЛИ ЦРВЕНО

Јовану Дашићу
Ново је доба,
све се тако брзо мења!
Зашто и ти полетео не би?
Тај рулет, црно или црвено,
окреће се и у теби.Срце своје, зато осети.
Ту искру за животом новим, запали!
Нек брод са роботима, одлети
у свој виртуелни свет мали.

Погледај у душу,
шта то, ти, стварно желиш?
Да ли вечно лутање у магли,
или да те љубав развесели?

Ошишај се зато на нулу
и зажмури…
Живот ти из дана у дан
неосетно цури.
Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60951

Песме из 2 збирке… – Андреја Ђ.Врањеш

55 пута прочитано

ПОЕЗИЈА ИЗ ЗБИРКЕ ПЕСАМА (СУНЦОКРЕТ КОЈИ ЈЕ ВОЛЕО ЗВЕЗДЕ )

ДРИНА

Кад се ружноћа лепоти наруга,
радост тишине израњаве крици,
погледе обоје крвави видици,
живот застаје као мисао.

Јауке јутра ветар носи,
дубоке снове свирепост грди,
рибе налазе мир испод бола,
и врбе тугују као људи.

Кад се зло сакрије у време,
кривудава туга поново почне да воли,
ракови крену бистром надом,
зелену тајну сећање боли.

Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60891

СВЕ РЕКЕ КА УШЋУ ТЕКУ – Љубодраг Обрадовић

60 пута прочитано

  


СВЕ РЕКЕ КА УШЋУ ТЕКУ


Све реке, неумитно, ка ушћу теку,
а таласи полако жеље односе.
Никако да загазимо у исту реку,
и схватимо шта таласи доносе.

Све мислимо, променићемо свет,
неосвојиво као на тацни лежи.
И ето, спотакнемо се опет,
проклетство од нас не бежи.

Истине нам полако вену,
заблуде су све веће и веће,
а још чувамо успомену,
на прохујале дане среће.

Још гајимо у срцу спокој,
стихови доносе души мир.
Мислимо: Свако има сан свој!
Љубав још увек покреће свемир!

Да, љубав је та слатка тајна,
која свету опстанак доноси
и увек новим животом,
ништавилу краја пркоси.

Да, све реке ка ушћу теку
и однеће једном и нас,
ако не зајазимо реку

и у души пронађемо спас.
© Љубодраг Обрадовић

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60874

Промоција часописа ПУТЕВИ КУЛТУРЕ број 29

112 пута прочитано

Slike na Fejsbuku

У елитном простору хотела Голф у Крушевцу, 31. 5. 2019. године, одржана је промоција Часописа за културу и уметност ПУТЕВИ КУЛТУРЕ број 29 који издаје Културни центар Крушевац. На промцији је учествовао велики број крушевачких песника, прозних писаца, афористичара, сликара и ствараоца у другим профилима уметности. У овом броју часописа су заступљени и чланови Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу: Љубодраг Обрадовић, Драгојло Јовић, Градимир Карајовић и Михајло Ћирковић. Програм промоције осмислила је и водила уредник часописа Јелена Протић-Петронијевић, све пристне је поздравила Виолета Капларевић – директор Културног центра Крушевац, а запажено излагање о сликарству  имала је Марија Стојадиновић – уредник КЦК. Погледајте видео и слике са промоције. Видео је снимио Славиша Паунковић, а слике Стефан Кнежевић.

НИЖУ СЕ ГОДИНЕ
Нижу се године живота наших,
Прашина лагано на прошлост пада,
До јуче имасмо милион жеља,
А сад се чува још једна нада. Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60850

ОКРУГЛИ СТО – ТАГОРЕ и ГАНДИ

56 пута прочитано

Od: Ambasada Indije
Predmet: Konferencija-Orugli sto: Tagore i Gandi

Sadržaj poruke:

Poštovani,
Ljubazno molimo da na Vašem sajtu objavite informaciju o održavanju Konferencije i okruglog stola pod nazivom: Ahimsa: Tagore i Gandi, koja će se održati u ponedeljak 3. juna sa početkom u 12,00h u Udruženju književnika Srbije, Francuska 7, Beograd, u organizaciji Ambasade Indije i Tagore Centra. Pozivamo sve zainteresovane da prisustvuju.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60838

ПОЕЗИЈА – ИЗ ЗБИРКЕ ПЕСАМА (СУНЦОКРЕТ КОЈИ ЈЕ ВОЛЕО ЗВЕЗДЕ ) – Андреја Врањеш

56 пута прочитано


ПОЕЗИЈА – ИЗ ЗБИРКЕ ПЕСАМА (СУНЦОКРЕТ КОЈИ ЈЕ ВОЛЕО ЗВЕЗДЕ )

ТРГОВИ

Тргови,дубоки трагови,
потрошених пољубаца,
давних погледа,
избледелих истина.

Вечити подијуми љубави,
на којима младићи ветровима завиде,
они су она места где се вековима,
сусреће лепота.

ОБЛАЦИ

Изнад Андалузије високо,
расуто облачје меко,
кабаљери висина Лорку славе,
плешући бели фламенко.

Шта ће са рањеним скитницама бити,
када се истањи плес бели,
срећом нису људи да пате,
што више нису цели.

ПРЕВАРА

У сан живот дугачак стао.
Живео је поновљено преварен.

Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60833

ВИШЊА … – Андреја Ђ. Врањеш

60 пута прочитано


ВИШЊА

Деда је на ободу  дворишта посадио вишњу, родио му  се унук, дадоше му  име дедино Радош ,стасавао дечак, гранала се вишња.

Пролизиле су године, дечак се сваким даном мењао,  постајући део оне  лепоте која се заокружује мушком снагом и чврстином. Пентрао  се по гранама, вирио у голубија гнезда, кроз крошњу ноћу  сударао поглед са звезданим сјајем ,рањавао и ломио,испод ње се дизати учио. Вишња је  богато рађала,све док  постепено  све упорније није почела да је  осваја тамна  густа смола, лишће је кренуло да јој  се  скупља и спарушује, сушила се лагано. И као што је све што стари  крто и као стакло ломљиво,склоно одумирању, тако је и остарела вишња почела да пуца уздуж стабла, да би  напослетку почеле да јој се изваљују и ломе оне најтеже,дебеле гране ,чинећи је непрепознатљиво нагрђеном и ружном. Запретила је опасност од изненадног рушења.

У надолазећој зими деда напусти овај  чудни неуређени свет.Радошев отац није чекао да вишња поново олиста већ    посече стабло,није то урадио ни од жеље ни од радости,већ од морања. За себе препун сентимента рече: „ Што ти  је нечији живот, кратак као дан ,вишња  поживе тридесет година и у њих стаде цео њезин  век а храстови живе по триста и више година , баш као и неки људи што  брзо одлазе а неки се опет  учауре у времену. “Млађани Радош је већ  деценију и више био изван породице, отишао је у Ниш,  најпре у гимназију, после и на студије. Завршио је за инжењера  , онда је као перспективан стручњак доспео у  животној борби у Немачку,у главни град Баварске Минхен где се  запослио, као биљка пустио дубоко корење ,оженио се и ускоро  добио  сина, којем по најбољем другу  даде име Миутин. У тренуцима  слободног  времена када је Милутин поодрастао причао му је дуге и тихе приче о вишњи која је означила  његово детињство, коју је  у сновима неговао.  

Остала је забран у који  нико  није могао ући до  само он, вишња је истинска, његова стална непоновљива радост. Некако с пролећа када се Радош спремао на посао, рано скоро у цик зоре, зазвонио је телефон, никада тако рано.  Полу сањив Радош подигну слушалицу,чуо се крупан баритонски глас, овде Стојан, говор је био узбуђен.брате жао ми је  морам да ти јавим,стриц и стрина су умрли у истој недељи уочи Васкрса, родитељи, Радош се ледено згрозио,прво мајка чуо је па онда трећег  дана после и отац ,  од  брзине догађања нисмо стигли да ти на време јавимо,настави Стојан да реферише. Ганут болом за старим родитељима које због животних околности  ,  делом и  немара  није  видео годинама , опхрван тугом одлучи се повести сина ,да бар посети њихове гробове.  Следећег преподнева   кренуше пут Минхенског аеродрома,лет је био заказан за тачно девет часова. Када су после непуна два сата слетели на   Константин Велики  , дотакли земљу предака , осетили мирис родне груде,Радош запази стричевића  Стојана који је дошао да их дочека и превезе до родитељске куће. Стегоше се   у  мушки чврст загрљај , сузних очију кренуше  према  возилу,Стојан је помиловао  дечака , упитао га како се зове ,малиша је подигао главу и немо га погледао одсутним погледом .Ћутали су нису причали док су се возили,осим што  је Милутин  у неколико наврата на Немачком нешто питао оца ,гледао је кроз прозор .Вожња није дуго трајала,  у  дворишту родне куће није  било старе вишње која   је некада  за летњих врућина  штитила од сунчеве топлоте, уместо ње  стајала је празнина .

За Радоша ништа више није било исто, ни  кућа, ни  двориште,чак ни  небо, које је на једном постало мутно као да се из њега изненада вратила јесен.Радош заплака дубином бола који га је потмуло  кидао,заплака и Стојан,некако се и киша намести и небо проплака. Милутин  осети да се десило  нешто крупно и необично па упита оца где је „она“ вишња о којој  си ми  годинама  радосно причао ? Заменица она постаде   ружна ,  скарадна, деградирала  је сећање,љубав,детињство,његову радост.  Милутин  очева осећања свакако није могао  препознати,њему су  била непозната, страна.  Радош није имао ни снагу, ни речи да одговори сину,уста се спекла,чуо је откуцаје властитог срца,једва се некако задржавао на ногама.

Дечак је ћутао, он  засигурно неће никада плакати за тамо „неком“ вишњом,његове виртуелне игре не могу пробудути дубока осећања каква је имао његов отац,а каква ће бити његова осећања и сећања,да ли ће их уопште и  имати, да  ли ће  људи његовог времена  знати плакати, можда ни киша неће  падати  ? Склањаће је неким чудом технике . Кога ће у његово измештено доба  возити таксисти? “Људи ће се састајати испод  пластичних липа,али ја те волим нико неће знати  рећи „речи су песника.Можда је  песник нешто  предосетио давно. Свега неће бити осим  празнине. Радош се вратио да угледа тугу. А У ДУШИ БЕСКРАЈНА ПРАЗНИНА.

Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60807

ПОЕЗИЈА – ИЗ  ЗБИРКЕ ПЕСАМА (  НА ОБАЛИ СРЦА ) – Андреја Врањеш

61 пута прочитано

ПОЕЗИЈА – ИЗ  ЗБИРКЕ ПЕСАМА (  НА ОБАЛИ СРЦА )


КРОЗ  ПРОЗОР  ВОЗА
С. Д.


Гледам кроз прозор како промичу:
куће,виногради,стубови,људи.

Посматрам,у глави ми се мути,
изаћи ћу на следећој станици,
мислећи још увек на твој осмех,
као да нисам од тебе отишао.

Како преварити сећање,
како збунити живот?
Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60805

Pages: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 ... 50 51 52 Next

Load more