Срећна нова година – Песничка сусретања… за нове… у Крушевачком позоришту

НОВЕ…

Долазе…
Илузију доносе.
Све је идила,
а осећај среће,
ко снег шкрипи!

Пролазе…
Шампањац самоћу гаси
и чепом погађа небо
да превари срце!

Надај се…
Биће некад боље.
Све је у лепоти душе,
која нађе сродну
да отплеше у поноћ
валцер који светове руши!

Звоне звона,
а чујемо звончиће и прапорце!
И годинама глумимо заморчиће,
а знамо све!

Еј, тако то иде!
Сан је покретач живота
и нема назад.
За лепоту, за доброту,
за чежњу и зебњу…
За љубав,
која ће спасити свет!

Пијмо ноћас!

За године нове,
које долазе и пролазе
и нас собом односе…
Опијмо се ноћас!
Одавно знамо,
да пливамо…

За нове…

© Љубодраг Обрадовић

У Крушевачком позоришту је 26.12.2016. године одржана песничка манифестација Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ под симболичким називом ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА ЗА НОВЕ. Својом најлепшом поезијом чланови овог удружења и њихови гости из књижевних клубова: Жупа из Александровца, Душан Матић из Ћуприје (подружница Ћићевац) и Богољуб из Јасике, пожелели су једни другима све најбоље у години која долази. Учешће у програму узели су: Гвозден Ђолић, Југослав Жарковић, Анта Џамић, Боривоје Бора Видојковић, Отац Иван Милановић, Никола Стојановић, Љубодраг Обрадовић, Светлана Ђурђевић, Ратко Тодосијевић, Мирко Стојадиновић, Драгиша Павловић Расински, Драган Матејић, Михајло Ћирковић, Зорица Шошић-Максимовић, Весна Михајловић, Стефан Кнежевић, Градимир Карајовић, Слађана Бундало, Сандра Миладиновић, Даница Рајковић, Живота Трифуновић, Јованка Владић, Витомир Станојевић и Богдан Јевтић. Програм су уредили и водили Љубодраг Обрадовић и Светлана Ђурђевић, а за музички тренутак побринуо се Градимир Карајовић.
Nastavi sa čitanjem “Срећна нова година — Песничка сусретања… за нове… у Крушевачком позоришту”

PEŠČANIK – Ljiljana Ivanović

PEŠČANIK

OSTATAK SVOJ
NESEBIČNO SEJEM
PO RASCVETALIM
POLJIMA LJILJANA.

POVIJAM STRAHOVE
DA NE ZASITE
GLAD.

VREME JE
MOJ NEPRIJATELJ.
HOĆU
DA GA UTISNEM
U PEŠČANIK.

IZMEDJU DVA SVETA
OSTAVLJAM
SVOJE NARASLO
SRCE
DA ZAUSTAVI
TOK.

AKO SE OKRENE,
KROZ PEŠČANIK
MOŽE DA ISCURI
KRVAVO SUNCE.

I KOME
TADA
TREBAJU
CRVENI LJILJANI
RASUTI
PO MERMERNIM
POLJIMA.

(C) Ljiljana Ivanović

SMEJ SE – Ljubodrag Obradović

СМЕЈ СЕ

Смеј се,
док стојим
у тишини без дна,
а река односи
ваздух мисли у
космос?

Смеј се.
Желим твој смех,
ко земља сунце.

Смеј се.
Волим твој глас,
поругу из језика,
мача без сјаја.

Смеј се.
Убиј ме.

Хоћу ту смрт,
ко огањ суво дрво.

Смеј се.
Ко вода ватру,
угаси ми пепео снова
и иди на југ.

Празнина…
Куд ћу сад очајна ?

У срцу ми зима пара уздах врео,
копа раку бубањ у ноhи.
Севни муњо.
Одлепи мраку сузу из ока.

Не…  Хоћу тишину.
Можда нисам друг.

Вулкану стишај се,
не троши узалуд лаву.

Смеј се…
Помози да победим
силу страсти,
кад име ти пали крв,
ствара сламу у мозгу.

Смрт – то је живот за тебе,
дај главу у старост.
То је казна ..
Казна ..
Нема је за тебе.

Смеј се.
Хоћу твој смех,
додир, миловање,
руке, лице, усне,
вечност за час,
само још једном

Вени…
Вени…
Бежите људи.
Оставите га да сам остари.
Кад нећеш мени,
седа косо,
да сузе бар квасе
постоље животном олтару.

Смеј се.
Што да се не смејеш?
Ја ћу да урлам.
Да смрт оде из мозга.
Из игре звезда
вук да роди нову зору.

Убираш што посејеш,
па смеј се.

Смеј се,
тело без меса,
костуру, смрти.
Угаси врелину суза,
отвори ми очи
и иди у пропаст.

Љубавнице и пена,
ломљење без пупољака,
стаза песка
у пустињи без циља,
то је твој пут.

Иди.
Не знаш куд?

Човек си.
Да их ломиш,
док зубе не поломиш!
Да сејеш!

Ништа неће нићи.
Не може!

Чиста је, без дима,
моја… моја…
Блиста без магле,
моја… моја…
Само моја љубав!

Па смеј се
и убиј ме!!!
Смеј се…

Љубодраг Обрадовић

Варијанта у казивању
лепшег пола

OLIVERA – Ljubodrag Obradović

Ljuba

OLIVERA

Sreo sam je samo jednom,
a neki vrag me i sad njoj tera.
Bilo je to u selu nekom.
Olivera, Olivera…

Telo bajno, oči sjaje,
u svakom joj pokretu mera.
Moj zanos i danas traje.
Olivera, Olivera…

Nudila je mnogo svakom
i svakog uspela da otera.
Ko još  za njom nije zaplako?
Olivera, Olivera…

Beše tad noć, letnja, julska.
Oko nas zrikavci, opera.
Ljubila me tako strasno.
Olivera, Olivera…

Pričala je tad o svetu,
koji stvoriti smera.
Smejao sam joj se ko detetu.
Olivera, Olivera…

Smejao se i ljubio je dugo.
Njen san i danas mi je vera.
Ona ode. Ja je i sad čekam.
Olivera, Olivera…

(C) Ljubodrag Obradović

POSETILAC – Bogdanka Rakić

Posetilac

Uzdah po uzdah,
sagradih kulu.

Na oblaku.

Moje odaje
dotiču Mesec.

Ta kula je
moj dvorac.

U dvorcu stanujem.

Živim.

On je dom
mojih snova.

Vrata ne postoje.

Nema stepenica.

Jedini ulaz je
prozor na vrhu.

Njegovim pejzažem
vladam.

“Crnokosa,crnokosa,
spusti svoju kosu.”

Svako veče šapuće
moj posetilac-san.

(C) Bogdanka Rakić

SMENA GENARACIJA – Boško Bilal

СМЈЕНА ГЕНЕРАЦИЈА

гуслари и фејзбуковци


Фејзбуковци  комуницирају
Породични разговори стагнирају
Интернет неинформисани родитељи статирају
Мајка и отац само су дежурни банкомат
Бака и даље остаје питомат
Јест да се не спрема тражена пица
Ал је ту пита са препланула два лица

Бака каже ђеду, ђеде шта је ту је
Морамо уз унуке да и нас интернет подмлађује
Боље је  миша имати у рукама
Него миша гањати по кући метлама

Држимо се за заборавну главу и кликчемо ресторе
Из мозговног хард диска сјечања зову
Уклапамо се ко стара цигла у грађевину нову
Добро печена, тврда, носива и јака
Са новом фасадом млађа је и интернет бака


А ја, од сутра па даље, писаћу пјесме без риме
Медитирати и промовисати ново име
И бојажљиво гледати гусле дедине !


Бошко Билал

Ciga hvali svoj mercedes – Sanja Petrović

Ciga hvali svoj mercedes – Sanja Petrović
Postavljeno Monday, February 08 @ 22:58:09 CET od
ljuba-trebotin

Sanjalica napisao-la

Ciga hvali svoj mercedes

A sad muzika i veselje…
Oš da čuješ
kako Ciga hvali svoj mercedes?

Navlake, zebra čista.
Luster, kristal iz Trsta
taman na sredinu postavljen,
a zvecka li zvecka.
I jastučiće imam,
bele i crne
da se uz navlake slažu.
Pa kad preko njih dođu
njine kose duge
što crne, što plave…
Pa figure rasne
zebru prekriju
i izmame mi kapi slane…
da li više cure iz očiju, iz usta
il iz kože, ko će ga znati…
Elem, htedoh reći,
izdržljiva mečka,
ne arlauče ni kada se
gnjecka.
Pa sad vidi burazeru,
ima li joj cena…

© – Sanja Petrović

MESEČINA – Ljubodrag Obradović

LjubaO

MESEČINA

kao da svetli…
nada iskonska
srce u damarima
čežnja u treptaju
sve što su rekli
u izlozima

kao da svetli…
prošlost u igrama
ljubav u zanosu
sećanje u fragmentima

kao da svetli…
suština na dohvatu
ideal u provaliji
izlaz u bezizlazu
stabilnost u magnovenju

kao da svetli…
kosmos paralelnih svetova
sjajem večnosti
u trenu prolaznom
i dušu okačenu
na struji vetrova
bode iglama nemira
koji odnose u besmisao
trnje stoletnih glogova
zabadanih u srce čemerno

kao da živim
očekivano propadanje
senke iz razbijenog ogledala
dok skupljam šareni
kaleidoskop
iscurelog detinjstva…

a svetli …
ljubav u sećanju
sreća u izgledima…

ipak svetli…
ispod oblaka
i svest i svetove
obasjava od stihova
mesečina

(C) Ljubodrag Obradović

JEDEŠ LUŠE – Ljubodrag Obradović

Ljuba Obradović

ЈЕДЕШ ЛУШЕ

Једеш луше
Горе доле
Кроз рупе
И ливаде цветне
И од огромне душе
Остану ти празне роле
После растанка
У тами шупе

Бледо лето
Одсјај чежње
Тело поцрнело на ветру
И једеш своје срце
Кораци смели обалом реке
Заборавити нећеш никад
Вече протекло крај тебе

И једеш луше
Оне застају у грлу
Ти клизиш кроз ноћ
Чекаш на мосту
Отписане ствари
Осећаји се руше у бол
Живот губи чари

Онда месец засветли
Јасноћа разбије кошмар
Не друже
Неће се од тога умрети
Пусти срце нека кружи
И бол је пролазна
Као и све
Што са животом
У животу
Пролети

© Љубодраг Обрадовић