Ljuba Obradović

Ljuba Obradović

Author's posts

ГОДИНА ЗА ГОДИНОМ – Драгојло Јовић

ГОДИНА ЗА ГОДИНОМ

Како која година се ниже,
Нестајемо све смо крају ближе,
Пролазност нам гаси надахнуће,
Па желимо још једно свануће.

И да жито зрело жањемо по хладу,
Да ни једно зрно птице не украду,
И кад длан нам од жуљева пуца,
Помељара стара да весело куца.

Али зоре, сад су неке друге,
Остарелог лица, с погледом од туге,
Чуде се што њиве обрађују старци,
Куд нестаде младост и сунчеви зраци.

Више међа нема, све је у корову,
На јабуку крушка наслонила тугу,
Издала је снага сад је јашу вране,
Ни за гнездо нису осушене гране.

Некад зоре будиле су мене,
Сад свануће будне очи траже,
Од истине тешке су ми ноћи,
Нарасло је пруће не виде се куће.

© Драгојло Јовић

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/54472

ПЕСМЕ 2015 ГОДИНЕ – МОЈА БРАЋА и ПОЕТО

Дакле, ПЕСМЕ ГОДИНЕ су:

  • МОЈА БРАЋА – Борисава Боре Благојевића, песника из Ћуприје – по одлуци жирија;
  • ПОЕТО – Марине Адамовић – песникиње из Ниша – по одлуци посетиоца сајта БЛОГ ПоезијаСРБ!
МОЈА БРАЋА

Све што може да се прода
Продала су моја браћа
Ми ни свесни нисмо били
Ко купује и ко плаћа

Продали су окућницу
Шљивар изнад родне куће
И бачвану крај врбака
Плава јутра у свануће

Продали су без тапија
Све ђутуре и од ока
Све ливаде до јаруге
Бистру воду из потока

Њиву што нас хлебом храни
У закуп су јуче дали
Сад причају правдају се
Где је међа нису знали

А међа је све док може
Поглед птице да се вине
Продали су део неба
Белог орла у висине

И ћувике што међају
Од силника што нас бране
Лојзе што нас вином поји
Манастире разидане

И утробу земље ове
Где се нови камен рађа
Старо гробље поред пута
Продала су моја браћа

И све наше крвотоке
Што долазе из далека
Продали су све изворе
Све кладенце белих река

Православље славу веру
Колач што се даје сину
Продала су моја браћа
Тиху модру месечину

Продадоше браћа браћу
Расејаше кости њине
Ко да овде никад није
Било правде и истине

Продадоше цреп са куће
Кисну греде откривене
Труне душа у огњишту
Продали су део мене

© Борисав Бора Благојевић

POETO

Ušla sam u sebe i
krenula sa razgledanjem

Znam da sam slabo osvetljena
– prekidača nije bilo

Ipak
– priznajem
sebi me je privukao
opojni pištac pažnje

Nikada nisam čula
tako ljupke zvuke
u gustom šipražju
tresetnih algi

Pažljivo sam pratila
gde otiče moja kiša
krivudala je
i spuštala se
nekuda vani

Malo sam se zgrčila
da dotaknem ušće

Ali

Jaoooj

Tamo vode više nije bilo

Samo skerletna humka
u kojoj je sedela
Cvetajeva
pružala mi je
ruke
nemi vrisak i

“Niz rub – pa ravno
U crnu zemlju, da poji trstik.
Nepovratno, nezaustavno,
Nepopravljivo šiklja stih„

kamin(n)gs

©
– Marina Adamović

Поштовани посетиоци,

Изабрали смо песму године Удружења песника Србије – ПоезијеСРБ за 2015.  годину у обе категорије. Песму године бирали су:

  • Жири Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ у саставу: Љубодраг Обрадовић, Лепа Симић и Светлана Ђурђевић и
  • Посетиоци сајта Блог ПоезијаСРБ.

Жири је одабрао следеће песме:

1. МОЈА БРАЋА – Борисав Благојевић
2. ПОЕТО – Марина Адамовић
3. КРУГ – Мирјана Шарац

Прва три места по Вашим гласовима освојили су:

1. Марина Адамовић за песму ПОЕТО
2. Драгојло Јовић за песму ПЕСМА ПРИЈАТЕЉУ
3. Милован Петровић за песму ЈЕДАН ЧОВЕК У ДАЉИНУ ОДЕ

Пригодне дипломе и награде у књигама из издавачке продукције Удружења песника Србије – поезијаСРБ ће бити уручене у мају 2017. године у Крушевцу на манифестацији СУПЕС 2017, о чему ће добитници награда бити посебно обавештени! Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ није у прилици да сноси трошкове доласка на уручење награда!

  Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/54432

Други пишу – СТИХОМ ДА ТИ КАЖЕМ – Новине град


Бројне активности крушевачких песника

“Стихом да ти кажем”

Крушевачко Удружење песника Србије “Поезија СРБ” већ годинама активно ради и окупља песнике не само крушевачког краја, већ и це­ле Србије и многих држава света. Осим својих дружења једном месечно, чланови овог У дружења својим стиховима обележавају скоро сваки значајан датум из наше историје и културе.
 
Само за последњих четрде­сетак дана крушевачки стихо­творци организовали су три при­годна песничка дружења. Најпре, била је то манифестација “Љубав и вино” која је, поводом Светог Трифуна, Дана виногра­дара, одржана 14. фебруара у  Малој сали Крушевачког позо­ришта. Том приликом додељена је и награда Удружења за најбо­љу песму о вину, Николи Стоја­новићу, једном од најбољих мла­дих песника Србије, чијих се преко 4000 књига поезије нашло у рукама читалаца. Манифеста­цији је присуствала и група пе­сника из Александровца, који су се организацијски придружили крушевачком удружењу песни­ка “Поезија СРБ”.


Такође, 21. марта Удружење је, у истом простору Крушевач­ког позоришта, своје окупљање посветило светском Дану поези­је. Своје стихове, осим домаћих, казивали су и песници свих осталих градова крушевачког региона. Својим присуством скуп је почаствовао, по многима један од најбољих кад је у питању римована поезија, Бора Благојевић, песник из Ћуприје. Истовремено, Крушевљанки Даници Рајковић уручена је награда за њено вишегодишње песничко стваралаштво, оделотворено у девет поетских збирки. О њеној поезији говорио је председник Удружења Љубодраг Обрадовић, а награду јој је уручио познати крушевачки песнички боем Мића Живановић.

Најзад, 25. овог месеца, поводом Дана НАТО бомбардовања Србије, Удружење је организовало својеврсни песнички iн мемориам жртвама рата, под називом “песмом за незаборав”. Ову манифестацију крушевачки ствараоци песничке књижевности одржали су у Пионирском парку, са симболичним почетком у 11:55 часова. Осим песника, скупу је присуствовао и познати крушевачки сатиричар Драган Матејић, који је изговорио неколико пригодних афоризама. На крају, ваља истаћи да велике заслуге за овако активно деловање крушевачких поета има председник Удружења “ПоезијаСРБ” Љубодраг Обрадовић, уз свесрдну помоћ Светлане Ъурђевић, крушевачке музе љубавне поезије.

Драгиша Павловић Расински

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/54426

СМРТ МОСТА, ЧОВЕКА И ПСА – Драгиша Павловић Расински


СМРТ МОСТА, ЧОВЕКА И ПСА

Ноћ.
Звезде беже у невид.
На небу ниче смртно семење,
громови, муње, авионска рика.
А нигде стид.
Кипи усијана крв из челика,
гори речно камење,
умире врба нека.

Кључа рањена река,
падају спржене вране и гугутке.
Ћутке умиру сребрне мрене,
црвени се Расина од крви проливене,
титра у ваздуху језа.

Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/54364

(Bez naslova)


КУЋО МОЈА НА БАЛКАНСКОМ БРДУ

Кућо моја на Балканском брду,
Гордо стојиш времену се недаш,
Твог оџака плави дим се вије,
У свет носи причу, Српске трагедије.

Кад силници пре осамнаест  лета,
На тебе ми подигоше хајку,
Само с једном вековитом жељом,
Да убију моју Српску мајку.

Изручише све отрове своје,
Нечовештва свуда им се виде,
Док је људи и док  Света буде,
Требали би себе да се стиде.

Убише ми нерођену децу,
Руком зла су у корен ми такли,
Сем оружја које за смрт нуде,
Ништа друго немају за људе.

Још ми земља на барут задише,
Што бедници бацаше с висина,
Сад су гробља  од градова већа,
Недај ми се кућо, окреће се срећа.

Кући мојој врата и прозори,
Ка Истоку  окренути вазда,
Кући мојој сваки гост је мио,
Што не жели да јој буде газда.

Кућо моја на Балканском брду,
Причај ветру нека у Свет носи,
Да Србија још није прћија,
Крст на Цркви православној сија.

© Драгојло Јовић

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/54329

ПОЕЗИЈОМ ЗА НЕЗАБОРАВ 2017 – ПоезијаСРБ

Митинг родољубиве поезије – ПОЕЗИЈОМ ЗА НЕЗАБОРАВ – у Пионирском парку у Крушевцу 24.03.2017. године у 11:55 часова. Организатори Удружење песника Србије и Културни центар Крушевац.

ПРОЛЕЋЕ

Пролеће је отпочело грехом:
бомбе опет падају на Србе,
док под мојом стрехом,
пупе зове и листају врбе.

Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/54319

Светски дан поезије 2017 . ПоезијаСРБ

Удружењe песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу активно наставља са реализацијом својих планираних активности на популаризацији поезије:

  • У Пионирском парку у Крушевцу, 24.03.2017. године у 11:55 часова одржаће се песнички митинг родољубиве поезије под називом “ПОЕЗИЈОМ ЗА НЕЗАБОРАВ” у сарадњи са Културним центром Крушевац.
  • А у Крушевачком позоришту су 21.03.2017. године одржана традиционална “ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА на СВЕТСКИ ДАН ПОЕЗИЈЕ”. Том приликом је Даници Рајковић додељена ГОДИШЊА НАГРАДА Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ. Награду су уручили Мића Живановић -председник скупштине (слику), Љубодраг Обрадовић – председник удружења (диплому) и Светлана Ђурђевић – заменик председника (књиге).

У програму су учествовали песници из Ћуприје: Борисав Благојевић, Милка Ижогин, Матилда Јанковић и Слободан Станковић; Ћићевца: Боривоје Видојковић и Бранко Ћировић Ћиро; Бруса: Горан Минић и Далибор Ђокић и Крушевца: Љубодраг Обрадовић, Мића Живановић, Светлана Ђурђевић, Саша Милетић, Протојереј Иван Милановић, Снежана Драшковић, Драган Тодосијевић, Даница Рајковић, Ратко Тодосијевић Баћо, Мирко Стојадиновић, Драгиша Павловић Расински, Ивко Михајловић, Вељко Стамболија, Стефан Кнежевић, Живота Трифуновић, Мира Смиљанић, Градимир Карајовић, Малина Обрадовић, Миленка Весић, Богдан Јефтић, Витомир Станојевић, Дејан Петровић Кенац, Зорица Шошић Максимовић, Весна Михајловић, Драгана Марковић и Тамара Бабић. Фотографије са овог догађаја сликали су Живојин Манојловић и Драган Тодосијевић. За добру  поезију били су задужени сви песници, њих тридесетичетири, а за добру музику: проф клавира Ирина Миљковић, Љубиша Боровац Боки – певач Албатрос групе, Дејан Живковић – гитара и Мирослав Стаменковић Линда – хармоника. Програм су уредили и водили Љубодраг Обрадовић и Светлана Ђурђевић.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/54313

У Герoнтолошком центру у Крушевцу наступио Арт ансамбл Мајка Јевросима из Крушевца

У Герoнтолошком центру у Крушевцу, 17.03.2017. године Арт ансамбл Мајка Јевросима из Крушевца је извео пригодни концерт популарне музике. На концерту су наступили и Милан Спасојевић, Владица Радојевић и Милан Милојевић. За поетски тренутак био је задужен Љубодраг Обрадовић, председник Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. Он је говорио песму *ЈАБУКЕ И ДУЊЕ* и *ТВОЈЕ ЋУТАЊЕ МИ ГОВОРИ*. На концерту је представљено и стваралаштво корисника услуга Герoнтолошког центра Радована Ђорђевића. Концерт је организовала и водила Јелена Ђорђевић, а за техничку подршку био је задужен Бранко Симић из КЦК.


Арт ансамбл Мајка Јевросима из Крушевца
Јелена Ђорђевић

Милан Милојевић, Владица Радојевић и Милан Спасојевић – Спаса


Љубодраг Обрадовић

ЈАБУКЕ И ДУЊЕ

Јабуке и дуње,
на ормару стоје.
Ја и сад чезнем,
у одаје твоје.

Да уз месец до зоре,
љубав искримо бајну
и уз игру и развигоре,
тонемо у слатку тајну.
Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/54220

Фестивал младих песника – Зајечар


ФЕСТИВАЛ МЛАДИХ ПЕСНИКА „ДАНИ ПОЕЗИЈЕ“ 
Центар за културу и туризам града Зајечара расписујеК  О  Н  К У  Р  С
за учешће на 32. Фестивалу младих песника „Дани поезије“.Циклус од десет необјављених песама, потписан шифром,
(решење шифре, у посебној коверти, доставити са пријавом),
умножен у четири примерка, послати на адресу:

Центар за културу и туризам Града Зајечара
Ул. Доситејева 1/5, 19000 Зајечар,
са назнаком /”за Фестивал”/.

Право учешћа имају песници до 30 година старости
који пишу на српском језику, а немају објављену књигу.

Пријаве доставити до 14.04.2017. године.

Песници чије радове одабере Стручни жири Фестивала
стичу право учешћа на 32. Фестивалу младих песника „Дани поезије“
који ће се одржати од 24. до 27. маја 2017. године у Зајечару.

Лауреат Фестивала стиче право на објављивање књиге.

Рукописи се не враћају.

Додатне информације:
тел: 019/44-11-38
mail: centarzakulturu019@gmail.com

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/54180

ELEGIJA – Mirko Popović

ELEGIJA

Doticati
Kromatično krilo lovora
Tražiti otiske na mahovini
Sunčanim kistom isprane fosile
Ostarjela brda
Pod kojima si me čekala

Snivati
Vreteno djevojačko
Ekstazu u kojoj se prvi put
Usna postidjela kao rumeni
Val oplodnje

Stajati
Pod krovištima, pod toplim
Kišnim kapima i gledati kako se
Još pali svijeća u prozoru
Iza kojeg si se
Nadala

Pitati
Tko si ti
Na mom praznom dlanu

© Mirko Popović

 

Mirko POPOVIĆ, rođen 1944. godine u Slivnu (Metković), Republika Hrvatska. Od šezdesetih godina prošloga stoljeća živim u Sarajevu. Radio sam u državnim organima Bosne i Hercegovine do penzije. Od srednjoškolskih dana pišem poeziju, a poslije studija javljao sam se s prozom i poezijom u velikom broju književnih časopisa i revija u Jugoslaviji, a potom u BiH i Hrvatskoj, te na Radio-Sarajevu i na Radio-kometi u Republici Srpskoj. Objavio sam dvije knjige, Tamno sunce (proza) u izdanju IK Svjetlost, Sarajevo 1999. i Berba rose (poezija) u izdanju IK Svjetlo riječi 2001, Sarajevo. Dobitnik sam nagrade za književnost „Dubravko Horvatić” (2. mjesto za prozu) 2011. godine u Zagrebu.

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/54149

КК БОГОЉУБ Јасика – Књижевно вече


У дому цркве Светог Прокопија у Јасици је 10.03.2017. године одржано књижевно вече у организацији КК Богољуб из Јасике. Пре књижевне вечери песници су присуствовали служби у самој цркви. Своје стихове, афоризме или приче говорили су: Протојереј Иван Милановић, Никола Стојановић, Љубодраг Обрадовић, Мића Живановић, Ратко Тодосијевић, Мирко Стојадиновић, Драгиша Павловић Расински, Михајло Ћирковић, Зорица Шошић-Максимовић, Весна Михајловић и Живојин Михајловић Киста. За музички тренутак побринула се на виолини Јелена Милановић – ученик IV разреда ниже музичке школе Стеван Христић из Крушевца. Овој књижевној вечери коју су осмислили и организовали Протојереј Иван Милановић и Никола Стојановић присуствовали су и бројни чланови Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. 

Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/54142

SEOSKA ELEGIJA – Dragiša Pavlović Rasinski


СЕОСКА ЕЛЕГИЈА

Док минулим добом у мислима скитам
и листам сећања која ми се роје,
са болном се чежњом носталгично питам,
куд се деде село из младости моје.

 Давно већ од долме куће не постоје,

дрвено корито где се беба брчка,
нема оџаклије, у црепуљи проје,
ни земљаног лонца где се купус крчка.

 Опустела поља, шуме и ливаде,

нема белог стада, коња ни волова,
не чује се песма пастирице младе,
к’о некада изнад брда и долова.

 Нестала су прела, посела и слике

у ноћи кад сунце на починак оде,
кад одјекну звуци старе хармонике
и заигра коло што га млади воде.

Нема воденице, ни воденичарке
о којој је сваки млад помељар сниво
да пољупцем скида  од брашна јој шминке
и милују груди, беље него мливо.

Утихнуле деде што децу на крило
ставе па казују бојеве витешке
из времена давних и како је било
кад су прошли целу Албанију пешке.

Ни славуји нису ко некада више,
нестало им оне у песми лепоте,
певају све ређе и некако тише,
ко да су од туге променили ноте.

И све да нестане незнано некуда,
што би срце моје пригрлити хтело,
да остане само земље гола груда,
живеће у мени моје родно село.

© Драгиша Павловић Расински

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/54140

NIJE TI VAŽNO – Sanja Petrović

 

 

Nije ti važno

Nije ti važno kojim se jadima pokrivam
I kojim osmesima otkrivam.
Nije ti važno da li su mi sede
Nagrnule snažno
I da li se neka bora
Baš zbog tebe istične jasno.
Nije ti važno.

Ne spaja nas više
Ovo nebo nepregledno
Ni prekrajani oblaci,
Ni vetrovi kroćeni.
Ne spaja nas više
Ples sunčevog pulsa
Ni mesec, ni zvezde,

Ni zagrljaj senki pod Ajfelovom kulom.
Ne spaja nas više ništa.

Možda tek zalutalo sećanje
Izmaglicom obmotano
U svitanje.

© Sanja Petrović

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/54136

GRAM SREĆE – Aleksandra Luthander

GRAM SREĆE

Senki


Ova knjiga je blindirani auto

korice zaustavljuju metke

unutra se sliva med i mleko

nagrada za kopanje

zrnce platine iz tone muka

u ruci gram sreće

© Aleksandra Luthander


Stockholm, 4. marta 2017.

 


 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/54133

ЋУТЊА – Латинка Ђорђевић


ЋУТЊА

А сад је доста.
Ћути
не реци ништа
све приче
једна на другу личе.

Уморна сам,
живот је празан,
попут реке тече,
боре јасно зборе
и ово вече.

Ћути,
откопчај кошуљу
баршунастој месечини
пусти бол из ње,
ако ме опет позовеш
нећу ништа рећи,
ни реч,
ни две…

© Латинка Ђорђевић

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/54072

Pages: Prev 1 2 3 ... 7 8 9 10 11 12 13 ... 31 32 33 Next

Load more