Ljuba Obradović

Ljuba Obradović

Author's posts

ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА У ПАРКУ – Јул 2016.

У организацији Удружења песника Србије и Културног центра Крушевац у *Дечјем центру – Пионирски парк* 08.07.2016. године у 19:00 сати одржаће се традиционална ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА где ће крушевачки песници говорити своју најновију поезију. Њихови гости биће чланови *Чарапанског афористичког клуба* и познати крушевачки музичари…

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/52317

SMEJ SE – Ljubodrag Obradović, stihove govori Lidija Užarević

СМЕЈ СЕ

Смеј се,
док стојим
у тишини без дна,
а река односи
ваздух мисли у
космос?

Смеј се.
Желим твој смех,
ко земља сунце.

Смеј се.
Волим твој глас,
поругу из језика,
мача без сјаја.

Смеј се.
Убиј ме.

Хоћу ту смрт,
ко огањ суво дрво.

Смеј се.
Ко вода ватру,
угаси ми пепео снова
и иди на југ. Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/52301

ЛИПА – Љубодраг Обрадовић

 

ЛИПА

Под мојим прозором мирише липа…
Том мирису увек се веселим.
Давна је прошлост, маштом кад скитах,
сад оне праве мирисе желим.

Под мојим прозором и године лете…
Прoлeте живот на кобили бесној.
Ови мириси увек ме подсете,
на оно што у животу беше лепо.

Тај филм увек радо гледам…
А лоше у црну рупу склањам.
Зато увек под липу седам,
да опет, као некад сањам.

Мирише липа, мириси маме…
Оно што ми смета, у поноре бацам.
Да само лепота у срцу остане,
у давну прошлост радо се враћам.

Под прозором мирише липа…
У ноћи певају славуји.
И док месец свет сребром обасипа,
опет крв мојим жилама струји.

Под мојим прозором мирише липа…
Срце бије жаром новим.
Увек је лепо маштом кад се скита
и зато тај мирис липе волим.

Мирише липа… И све је лако и лепо,
док олуја кишом не потече.
Веровах некад у мирисе слепо,
сад знам: мириси су тренутак среће.

© Љубодраг Обрадовић




Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/52205

RAZGOVOR S TUGOM – Dobroslav Petričević

Razgovor s  tugom 

Ponekada tišina zazvoni
kao hiljade crkvenih zvona
tuga mi se unese u lice
bezdušno  pita:

Gdje je ona?

U bespuću života nestao trag
svaka uspomena ranu dira
samo da sretnem pogled blag
i  umirim hiljadu nemira.

Lako je kad  pada kiša
kišne kapi skrivaju suze
tuga se nadvila iznad ognjišta

zlokobno pita:

Gdje ti je ljubav

ko ti je uze?

Dolivaš so na živu ranu
pomozi ako za Boga znaš
lagali su mi život cijeli
„dobiješ uvijek koliko daš“.

Davao sam šakom i kapom
bio sam spreman davati još
srce i dušu, život cijeli
za sebe  nisam tražio ni groš

Više ne čekam svoje ise
ponovo tamu sjeku zvona
tugu sam rastužio.

Gledam je plače
ne ruga se više
i ne pita me:

Gdje je ona?

© Dobroslav Petričević

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/52091

МУЗИЧКА ТРИЈАДА – Драгош Павић

DragosPavic

МУЗИЧКА ТРИЈАДА

Садашњост је осмишљена
и с радошћу уметана,
на облаку згрудваноме
размеће се , загрцнуто,
на диркама тако снажно и раскошно.
Челиста је растресено,
с контрабасом усклађено,
мелодијом ужурбано,
јер слушају казивање
сјајног глумца на облаку распеваном,
на бескрају што пулсира контрабасом,
док широки пејсаж чежње
обасутим пољупцима
клацкалицом доминира,
иструменти кроз тријаду
све  импулсе фасцинира.

Глумац се на дилижанси огласио
па раскошном  ренесансом
кроз сазвучје опловио,
дотле сликар својим кистом
све портрете направио
И врхове небодерне
омађијан уредио,
са хридима сукобио,
очи су му засијале
због облака као благдан
па уморно ал’ похлепно
хрли снажно, незасито.

Сазвучја су у ковитлац
дамарима растресена
ухватила колор дуге.
Омаму  је на свом платну
сплео нити у ноктурну
заплесали виловито
са клавирским ритмом снажно
у радости узбуђено
понудили раскош неба
и све мене васколике
уткале се силовито.

Драгош Павић

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/52086

ORIKEBANA – Eleonora Luthander

ORIKEBANA

Muzika vetra
note od luft balona
na horizontu

© Eleonora Luthander

Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/52047

НИЈЕ БИЛО ТАКО ДАВНО – Живота Трифуновић

НИЈЕ БИЛО ТАКО ДАВНО

Није било тако давно,
прошло је тек пар деценија.
Иста је то она земља, дом…
И исто сунце са неба сија.

Шта се то изменило,
на први поглед се види.
Чак и домаћин у гробу што је
својих потомака се стиди.

Капија се распала, стубови криви,
од плота скоро ништа нема.
Крушке, јабуке и шљиве поломљене,
а на трошном оџаку сова дрема.

Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/52021

СА ЛИПОМ СУ НЕСТАЛИ БОЕМИ – Драгојло Јовић

СА ЛИПОМ СУ НЕСТАЛИ  БОЕМИ

Хеј крчмару стари,  ајд  донеси пића,
Па се сети прошлих дана и ових младића,
Којима си некад у рана сванућа,
Причао на уво где је коме кућа.

Тридесет је лета,  прошло као дан,
Лагано нас гледаш, питаш се и сам,
Зашто нам од бора изгужвана лица,
Кад то време уби, младост ноћних птица.

Живот нас је однео на све стране света,
Видели се нисмо много, много лета,
Ал смо сетно веровали да нас липа стара чека,
Бар само још једном, са мирисом њеног цвета. Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/52019

Песничка сусретања у парку – ПоезијаСРБ – мај 2016

Više slika na Fejbuku
У Пионирском парку 27.05.2016. године у организацији Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ и Културног центра Крушевац одржана је традиционална манифестација *ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА*. На мајским сусретањима своју поезију говорили су песници: Љубодраг Обрадовић, Мића Живановић, Светлана Ђурђевић, Драгојло Јовић, Јована Марковић, Ратко Тодосијевић, Градимир Карајовић, Даница Рајковић, Зорица Шошић-Максимовић, Весна Михајловић, Стефан Кнежевић, Живота Трифуновић, Хана Тричковић (6,5 година), Драган Тодосијевић, Саша Милетић, Радомир Марковић и Бата Костадинов ( говорио афоризме)… Програм је водила и осмислила Светлана Ђурђевић  – заменик председника, а за музички тренутак се побринуо Мирослав Мића Живановић – председник прве оснивачке скупштине Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. Програм су реализовали Рајна Алексић-Маринковић, Слободан Лазаревић и Влада Прокопенко. У току програма минутом ћутања одата је пошта Велимиру Бати Живојиновићу, Вулету Радмановцу, Николи Николићу и Срби Ђорђевићу. 

СА ЛИПОМ СУ НЕСТАЛИ  БОЕМИ

Хеј крчмару стари,  ајд  донеси пића,
Па се сети прошлих дана и ових младића,
Којима си некад у рана сванућа,
Причао на уво где је коме кућа.

Тридесет је лета,  прошло као дан,
Лагано нас гледаш, питаш се и сам,
Зашто нам од бора изгужвана лица,
Кад то време уби, младост ноћних птица.

Живот нас је однео на све стране света,
Видели се нисмо много, много лета,
Ал смо сетно веровали да нас липа стара чека,
Бар само још једном, са мирисом њеног цвета.

Сада више липе нема, а ни њеног дивног лада,
Све је нешто измешано, липе секу зарад зграда,
А не знају да је с липом, нестала и душа наша,
Где чекасмо зоре ране, све уз звуке тамбураша.

Ајд  још ноћас друже стари, цимни струну на гитари,
Да певамо песму нашу о другару тамбурашу,
Налиј чаше другарима, што их сутра бити неће,
Јер у овом новом веку, за боеме нема среће.

Сад се друге песме чују, девојчурци подврискују,
Блуд се шири на све стране, пију се гуаране,
Европејске песме пишу, хоће душу да избришу,
А времена добра стара, у другом су веку стала.

Ајд у здравље моји стари, попијте још коју чашу,
Јер већ сутра неки други, испијаће за душу нашу.
Друга пића троваће им,  младалачки ум и вене,
А тек нека песма стара,  сетиће их на боеме.

© Драгојло Јовић

Песма посвећена боемима кафане ЛИПОВ ЛАД.

ОДЛЕТИ СВЕ

Одлети све
И живот
И кад се чини
Да краја нема
Да све је песма
Тек поцрвенела трешња
Увек судбина стигне
На крилима јутра
И у коначност склони
Све сањане жеље
И недосањано сутра

Или је то селидба
Из рупе црне
У неку коначну
Бесконачну иронију
Којом се живот подсмева
Онима који остају
Да за поразима хају
И о срећи
Беспрекорној маштају
Док крах се шуња
Неосетно као магла у души

Одлети све
И живот
Као да га никад
Није ни било
Као да се знанцу само снило
Да је кроз баште цветне
И машту снену
Корачао са незнанцем
Који кад оде
Пустош оставља
Да све се понавља
И у бесмисао тече

Све одлети
И пролети
И патња и нада
И срећа и туга
Човек је ту само да страда
За илузију
За цветни врт
Своју оазу у болу окружења
Своју трешњу црвену
Човек је ту свет да мења
За поколења која долазе
На грешке не пазе
И газе све
И живот оних
Којих као да није ни било…

То је тај точак
Који земљу окреће
И разара мозак
Кад стигне пролеће
И видик се засени
Илузијом вечности
У свету пролазном
Чији смо тек гости

© Љубодраг Обрадовић


Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/52009

ВАСКРС – Љубодраг Обрадовић

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/51811

ZNAŠ VEĆ MORAVCE – Zoran Petković

ZNAŠ VEĆ MORAVCE

Vratiću se
u tvoj san
I upaliti tvoje
hladno ognjište.

Vratiću se
u tvoj san i doneću
malo poezije
za sve naše
prijatelje i neprijatelje.
Doneću malo hašiša,
malo ljubomore
za tvoje prijatelje.

Vratiću se
u tvoj san
i doneću ti
malo licemerja i nade.

Ispred tvog prozora,
Ispred ogledala
I napuštenog balkona
zamirisaće pomfrit,
salata, roštilj i pivo.

I znaš već Moravce.
Aperitiv će mi biti
tvoj karmin.
I obećavam,
neću se napiti
kao prošli put.

Vratiću se
u tvoj san
I doguraću čak
do čokoladnog mleka
I kafe.

Obećavam,
Neću se napiti.
Doći ću po džemper
koji mi štrikaš
 godinama
I poneću kofere.
Za jedan dan,
za petnaest,
za sezonu
Ili za epohu.

Više nije važno
ali ću doći
I obećavam,
neću se napiti
kao prošli put.

Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/51750

ЈОНСКА ГРОБНИЦА – Драгојло Јовић


ЈОНСКА ГРОБНИЦА

Ти гробнице Јонска плава,
Ту где спава много Српских глава,
Што у патњи великога рата,
Ту на Виду оста брат до брата.

Брат до брата у гробници плавој,
Снове своје остварио није,
Да још једном у јуришу славе,
Српској кући, врате своје главе.

Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/51748

РУСКО СРЦЕ У СРПСКОЈ ЗЕМЉИ – Књижевни конкурс

05.08.2016, Kruševac
REZULTATI KONKURSA *RUSKO SRCE U SRPSKOJ ZEMLJI*

Poezija:

  1. mesto dele: Алексей Наумов za pesmu ПАМЯТИ НИКОЛАЯ НИКОЛАЕВИЧА РАЕВСКОГО i Aleksa Jadžić za pesmu Izmedju dužnosti i ljubavi ;
  2. mesto: Маргарита Иванова za pesmu “Не забудет Россия Раевских”;
  3. mesto dele: Мигаль Дарья Викторовна za pesmu: Н.Н.Раевскому i Ivan Gaćina iz Zadra za pesmu Ljubav Ane i Vrnskog.

Esej:

  1. mesto dele: Дарья Суглобова za “Эссе Русско-сербские отношения второй половины XIX века” i Vladimir Martinović za esej IZMEDJU DUŽNOSTI I LJUBAVI;
  2. mesto dele: Михаил Наумкин za esej Такая короткая долгая жизнь” i Milan Raković iz Beograda za esej “Rusko srce u srpskoj zemlji” i
  3. mesto Konstantin Babić iz Beograda za esej Podvig u ime bratstva”.

BLAGODARNICE ZA KVALITET RADOVA SU DOBILI:

  1. Jovana Marković za pesmu Nikolaj Nikolajevič Rajevski
  2. Svetlana Ceca Ristić za roman Kao što samo sudbina zna

VAŽNA NAPOMENA: Nagrade (koje se sastoje od diploma i knjiga) će se uručiti 02.09.2016. godine u 13:30 sati u porti manastira Sveti Roman u Đunisu na dan pogibije pukovnika Rajevskog, kada će se izvesti i progodan program *RUSKO SRCE U SRPSKOJ ZEMLJI* u prisustvu zvaničnika Ruske federacije. Nismo u mogućnosti da snosimo troškove dolaska i boravka dobitnika na pomenutom programu.

Žiri:

  • Vjačislav Gurjanov, dr. Istirijskih nauka, predsednik žirija;
  • Veljko Stambolija – član, prof. srpskog jezika i književnosti;
  • Svetlana Djurdjević – zamenik predsednika Udruženja pesnika Srbije – PoezijaSRB, dipl.novinar, član;
  • Irina Miljković – predsednik koordinacionog saveta ruskih sunarodnika u Srbiji, prof. član;
  • Ljubodrag Obradović – predsednik Udruženja pesnika Srbije – PoezijaSRB, dipl.ecc, član.

РЕЗУЛЬТАТЫ ЛИТЕРАТУРНО-ИСТОРИЧЕСКОГО КОНКУРСА
“РУССКОЕ СЕРДЦЕ В СЕРБСКОЙ ЗЕМЛЕ”
Категория: ПОЭЗИЯ 1. место поделили: – Алексей Наумов за стихотворение “Памяти Николая Николаевича Раевского” и – Алекса Яджич за стихотворение “Между должностью и любовью”
2. место: Маргарита Иванова за стихотворение “Не забудет Россия Раевских”
3. место поделили: – Дария Викторовна Мигаль за стихотворение “Н.Н.Раевскому” и – Иван Гачина из Задра (Хорватия) за стихотворение “Любовь Анны и Вронского” Категория: ЭССЕ

1.место поделили: – Дарья Суглобова за эссе “Русско-сербские отношения второй половины 19.века” и – Владимир Мартинович за эссе “Между должностью и любовью”
2.место поделили: – Михаил Наумкин за эссе ” Такая короткая долгая жизнь” – Милан Ракович из Белграда за эссе “Русское сердце в сербской земле”
3. место: – Константин Бабич из Белграда за эссе “Подвиг во имя братства”

Благодарности за качество работ получили:
1. Йована Маркович за стихотворения “Николай Николаевич Раевский”
2. Светлана цеца Ристич за роман “Об этом знает только судьба” Благодарим всех участников конкурса!

Члены жюри:
1. Вячеслав Гурьянов, председатель жюри, кандидат наук
2. Велько Стамболия; член жюри, поэт,
3. Светлана Джурджевич, член жюри, журналист, заместитель председателя Общества поэтов Сербии – Поэзия СРБ
4. Ирина Милькович,член жюри, переводчик, председатель КС российских соотечественников, проживающих в Сербии.
5. Любодраг Обрадович, член жюри, поэт, Председатель Общества поэтов Сербии-поэзия СРБ

ВАЖНАЯ ИНФОРМАЦИЯ: Проглашение награждённых и вручение наград состоится 02.09- 2016 года в 13.30 в монастыре Святой Роман в Джунисе, в окрестностях Крушевца, в день гибели полковника Н.Н.Раевского. На мероприятии ожидается присутствие официяльных представителей Российской Федерации. К сожалению, организаторы не имеют возможность компенсации расходов приезда и прибывания иностранных участников конкурса.

TEKST KONKURSA – *RUSKO SRCE U SRPSKOJ ZEMLJI*  Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/51675

Rale Damjanović govori dve pesme Ljubodraga Obradovića

Ove dve pesme, koje je napisao Ljubodrag Obradović – predsednik Udruženja pesnika Srbije – PoezijaSRB izgovorio je Ratomir Rale Damjanović 18.02.2013. godine u Beloj sali KCK na proslavi 21-og rodjendana Kulturnog centra Kruševac.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/51627

Rodoljubiva poezija – 24.03.2016. u Kruševačkom pozorištu

КОЛИКО МУКА

Колико мука још да издржимо.
Колико суза мајке да пролију.
Облаци свест би да покрију,
а за слободу ми се боримо.
Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/51539

Pages: Prev 1 2 3 ... 7 8 9 10 11 12 13 ... 28 29 30 Next

Load more