Ljuba Obradović

Ljuba Obradović

Author's posts

Представљање часописа ПоезијаСРБ у Трстенику

Pogledajte slike na Fejsbuku

Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ представило је 13. 7. 2018. године у Трстенику свој Часопис за поезију ПоезијаСРБ број 8/9. Представљање часописа је одржано у читаоници библиотеке “Јефимија” у организацији Књижевног клуба “Моравски токови” из Трстеника. Часопис су представити: Мића Живановић – песник, Светлана Ђурђевић – поетеса, мр Ратко Тодосијевић Баћо – песник и Љубодраг Обрадовић – уредник часописа ПоезијаСРБ и песник. Њима је свесрдно помогао и Милош Милошевић Шика – чија је поезија такође објављена у часопису, а који је иницирао и организовао ову промоцију. У току промоције своју поезију говорили су и присутни чланови КК “Моравски токови” из Трстеника.

Прочитајте како је било на представљању часописа у

Народном музеју Крушевац

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58159

НОСТАЛГИЈА ЗА ЧОВЕКОМ – Драгојло Јовић


НОСТАЛГИЈА ЗА ЧОВЕКОМ


Кад то човек бејах ја,
Дал у млађим годинама,
Кад сам себе давао свима,
Заточеник  емоција.

Да ли  човек бејах ја,
Кад ми самар ставише на леђа,
И не гледах где је чија међа,
Кад наивно веровах људима.

Сад кад леђа не могу да носе,
Свако тражи ушур и откосе,
Гледам жуте из младости слике,
Ех, да ми је још једне прилике.

Али живот репризу не даје,
Ко луд беше може да се каје,
Да у себи стално кривњу тражи,
Што прогута све те силне лажи.

Није време убило ми душу,
Нит су ноћи попиле ми сан,
Опет сунце са поносом гледам,
Животарим, чекам судњи дан.

Жалим само што несташе људи,
И остаде само трулеж, шљам,
Ако никне човек старог кова,
Изгуби се у шибљу корова.

А ја зборим о човеку,
Са путањом од поштења,
Да од Бога живот дат му,
Живи с вером са крштења.

И кад душа смртног бића,
У небеса к Богу крене,
Нек прозбори макар неко,
Мир костима за  човека,
Што с поштењем крај дочека.

© Драгојло Јовић
22.06.2018.

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58142

ЋИРИЛИЦА У ТРЕБОТИНУ 2018

Преслушајте скраћени аудио снимак програма. Снимио Марко Вишњић КЦК.

У Треботину, код Крушака, је  3. 7.2018. године одржана трдиционална манифестација ЋИРИЛИЦА У ТРЕБОТИНУ. Организатор програма били су КУД Вук Караџић из Треботина, Жабара и М. Врбнице и Културни центар Крушевац, а учествали су и Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ из Крушевца -песници из Треботина: Љубодраг Обрадовић, Драган Тодосијевић и Ратко Тодосијевић Баћо и гости: Светлана Ђурђевић, Мирослав Мића Живановић, Мирко Стојадиновић и Драган Ћирковић  и КУД Бела рада из Мешева… Погледајте како је то било и помозите да сачувамо ћирилицу…

Погледајте видео снимак програма. ЦЕО!

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58131

Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ учествовало у емисији Тв Пинка Жикина Шареница

У строгом центру града Крушевца, 24.06.2018. године одржана је популарна емисија Тв Пинка Жикина Шареница. Поред бројних гостију у шареници су наступили и чланови Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и то: Љубодраг Обрадовић, Светлана Ђурђевић, Јована Марковић и Дејан Петровић Кенац. Погледајте како је то било…

Погледајте слике на Фејсбуку

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58092

С КОЛЕНА НА КОЛЕНО – Промоција књиге Живојина Манојловића

У Белој сали КЦК је 15.06.2018. године одржана промоција треће књиге Живојина Манојловића под називом С КOLEНА НА КOLEНО. Издавач књиге је Културни центар Крушевац. Била је то једна одлично осмишљена промоција књиге у којој је Живојин са својим тимом перфектно осмислио и реализовао поетско- музички програм у коме је сваки детаљ био на свом месту. Био је Жиле и прави домаћин који је свим учесницима програма даривао пригодне поклоне, а све посетиоце осим одличним поетско-музичким програмом почастио и одличним роштиљем и још бољим пићем… Браво Жико, домаћине….


Жика ужива док ћерка Миљана пева. Гитару свира Владица Радојевић


Живојин Манојловић

ОТИДО НА ПРЕЛО

Чуча утуљена
Тек пред себе да спазиш чељаде
Свирајче свири с звуци те милује
И врће у дане младе

Ибриче крај троношца
Па се ту посадих
Ледена вода у тестиче
Све знојно споља
С извора донешена из стене истиче

Поглем лево па ме све милина
Девојче белу вуну преде
Лете прсти ки да је милује
На вртено умотава
Тање но паук жице
Ђувеглији за чарапе
А кудељу заденула кроз појас од канице

Момче мирно седи
Сам што је не додирује
Са сламку у устима се поигрује
И кришом десним окем поглеђује
Ђипио би он
Да је помилује
С нежне речи раздрагује

Ал две бабе ту заселе
Сам очима севљу
Ки муњом да те у срце потревљу

Девојче с ђувеглију
Са стрпљење сачекују
Да у чучу гаса понестане
А бабе припазуље сан не обори
Тад уздаси шапутања
Има да потрају
Све док петли не запеву
И кроз прозор не озори

Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58053

MOJI SINOVI – Eleonora Luthander


MOJI SINOVI

Moji sinovi sede na klupi
u parku
i telefoniraju

Čekam poziv

Moji sinovi pevaju
prelazeći ulicu
preleću granicu
prirodno
bez pasoša
kao ptice selice

Dolaze

Plivaju uzvodno
kao lososi
moji sinovi
migranti
i ja

Magična
pokertna traka
zemljine kore
tu nas je donela

Ogledamo se
u izvoru dobrodošlice
moji sinovi i ja

So i pogača na ramenu

Blede kao jutro
devojke mašu kosama

Trn ruže
zaboden u jabuku

(C) Eleonora Luthander

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58050

ТРЕБАШ МИ – Ратко Тодосијевић Баћо


ТРЕБАШ МИ

Требаш ми због лика
Иконе на мом зиду
И капи воде
На мом длану

Уместо маховине
На влажној стени
Хладне воде
Са извора
Првих јутарњих капи
Росе у нашој башти
Јутра
Подне
Вечери

Зато ми требаш
Док небом пловим
Моја комета лута
Да чујем песму

Зато ми требаш
Требаш ми
Да досањамо
Недосањани
Сан

Требаш ми уместо
Пешчаног сата
Који куца само
За тебе и мене

Требаш ми
Да ти кажем
Да ми требаш
Ма требаш ми и
Када ми не требаш

© Ратко Тодосијевић

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58043

Драгош Павић – ПРИЧАМ О СВЕТЛОСТИ

ПРИЧАМ О СВЕТЛОСТИ

Ово су пожари које ти од
порука стварам,
хоћу да излечим мале болесне јагоде
што су сазреле на твоме трбуху.

Желим да после снова
не остане траг на твоме телу,
да понесеш од мене само тугу
и свилу белу
и мирис благ…

Сећања на њу
никад се нећу спасти.

У мојој души нема места за другу.

Знам само да бих се без ње
разбио као талас
о речни брзак.
Мораш бити дамар сјајне месечине
и дах који ће да опомене
да талас ваздуха
усред тишине
дршћући долети из даљине,
жив и бујан као лахор
са липе цветне,
опојно полети са расцветане гране.

Али, немој да у облаку нестанеш
и побегнеш иза брега
и однесеш врело узаврелог
ковитлаца срца.

Зашто да кријем
кад ми се увек појавиш
као златни врч вином препуњен.

Радост је осетљива као кап росе
кад се срце разигра
при помисли да би могла бити моја.

Треба издржати јутро живота
јер ће старење стићи
и у мени изазвати суноврат
пепела изгорелог.
Ветрови ће да се сукобе с реком
и да исуше море љубави.

© Драгош Павић

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58032

ПОЕЗИЈА ПОД ЛИПОМ – Двориште КПЗ Крушевац 04.06.2018. у 20:00

Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ у сарадњи са Културним центром Крушевац организoвало је у сарадњи са Културним центром Крушевац 4. 6. 2018. године у 20:00 сати у Дворишту Културно просветне заједнице Песничка сусретања „ПОЕЗИЈА ПОД ЛИПОМ“. Учествовали су чланови ПоезијеСРБ и њихови гости: Јована Марковић, Стефан Кнежевић, Ина Хинић, Богдан Јевтић, Градимир Карајовић, Аријана Хинић, Љубодраг Обрадовић, Дејан Петровић Кенац, Михајло Ћирковић, Братислав Костадинов, Ратко Тодосијевић Баћо, Даница Рајковић, Светлана Ђурђевић, Милош Ристић, Мирослава Смиљанић, Иван Милановић, Никола Стојановић, Братислав Спасојевић, Боривоје Бора Видојковић… Присутне публику, афористичаре и песнике поздравио је Чедомир Милосављевић координатпр КПЗ који је и одрецитовао песму ЛИПА Љубе Обрадовића, а као рецитатор исказао се и Бранко Симић – шеф технике у КЦК који је говорио стихове Драгојла Јовића КЛАТНО САТА ЖИВОТ МЕРИ… Програм су водили: Аријана Хинић, Дејан Петровић Кенац и Љубодраг Обрадовић, а за музички тренутак побринула се млада и талентована Јулија Стефановић – чланица КУД-а Герасим Вујић из Коњуха. Било је то заиста лепо поетско – музичко вече уз мирис липа…


ЛИПА

Под мојим прозором мирише липа…
Том мирису увек се веселим.
Давна је прошлост, маштом кад скитах,
сад оне праве мирисе желим.

Под мојим прозором и године лете…
Пролeте живот на кобили бесној.
Ови мириси увек ме подсете,
на оно што у животу беше лепо.

Тај филм увек радо гледам…
А лоше у црну рупу склањам.
Зато увек под липу седам,
да опет, као некад сањам.

Мирише липа, мириси маме…
Оно што ми смета, у поноре бацам.
Да само лепота у срцу остане,
у давну прошлост радо се враћам.

Под прозором мирише липа…
У ноћи певају славуји.
И док месец свет сребром обасипа,
опет крв мојим жилама струји.

Под мојим прозором мирише липа…
Срце бије жаром новим.
Увек је лепо маштом кад се скита
и зато тај мирис липе волим.

Мирише липа… И све је лако и лепо,
док олуја кишом не потече.
Веровах некад у мирисе слепо,
сад знам: мириси су тренутак среће.

© Љубодраг Обрадовић

КЛАТНО САТА ЖИВОТ МЕРИ

Ко ми зором очи буди,
Док сањају старе снове,
Јер године што пролазе,
Не рађају снове нове.

Ја бих опет као некад,
Да ко лептир цвећу хитам,
Па да слетим где год желим,
Да ме има, да још скитам.

Ех, када би клатно сата,
Могло бар на трен да стане,
Па да сањам из младости,
Дане среће и радости.

Али сат је чудна справа,
Живот мери и кад спава,
Казаљка је живот цели,
Јер нам дан од ноћи дели.

И не куца свима исто,
Животу се често руга,
Кад казаљке уморе се,
Тад остане друг без друга.

Не будите зором мене,
Пустите ме да још сањам,
Да успорим клатно сата,
Што за врат нам живот хвата.

Па нек снови бар титрају,
Нек кроз вене крв појури,
Да пре сата зори стигне,
Лептир који к цвећу жури.

(C) Драгојло Јовић

Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57952

Промоција књиге ЈА – Светлане Ђурђевић Ђурђе

Pročitajte kakva je bila promocija


У Крушевачком позоришту 28. маја 2018. године одржаће се промоција књиге поезије “ЈА” – Светлане Ђурђевић Ђурђе коју је објавило Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ. У промоцију учествују: аутор књиге Светлана Ђурђевић Ђурђа, женски певачки ансамбл “Бисер”, рок група “Трећа смена” – фронтмен Иван Пелајић, Слободанка Миладиновић, Горана Младеновић, Весна Видојевић, Јелена Ђорђевић, Латинка Ђорђевић, Сања Р. Петровић, Вида Ненадић, Невена Татић Карајовић, Јелена Ћирић, Милован Петровић, Зоран Јовановић, Борисав Бора Благојевић, Бранислав Недић, Љубодраг Обрадовић и Јованка Андрић, водитељ.

ЈА

У сиво свитање мрзим себе.
Двоумим се, ломим, кидам душу
и вапим за далеким, чврстим
и сигурним дланом безбрижности.

У том утрнулом часу бесне борбе
благословеног мрака и раздевиченог дана,
олуја бола струји и пустоши ме
и боли, како само сурово боли!

И боли, и носи, и губим,
губим највреднији део себе,
а подмукло кукавичко свитање
цери ми се у лице и
све више разголићује.

И осећам како ме бесна олуја бола
истискује из мирног мора спокоја
и одваја од усидреног брода
равнотеже и варљиве,
као кула у песку, изграђене среће.

У сиво свитање стојимо, голе,
једна наспрам друге –
истина и ја.

 

ЕПИЛОГ

Ето, то сам Ја.
Ја сва, па Ја, и сва Ја,
па опет Ја.
Негде, као кроз маглу,
подсвешћу ми промичеш.
Нестваран си, непостојан.
Стално узмичеш
додиру и преламаш
се и имагинарној, нашој…
Ипак, хвала ти.
Хвала што си, макар и тако,
био са мном;
што си ми помогао да нађем
себе… у том нестварном и
непостојаном делу… тебе.

© Светлана Ђурђевић

 

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57918

SUPES 2018 – PoezijaSRB

Слике на Фејсбуку

У оквиру ФЕДРАРА 2018. у Етно домаћинству Слободана Стојановића у Жабару, одржана је 12.05.2018. године традиционална песничка манифестација СУПЕС (Сусрети песника). Манифестацију су ове године организовали и реализовали: КУД Вук Караџић из Треботина Жабара и М. Врбнице, Културни центар Крушевац и Удружење песника Србије ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. Програм су осмислили и водили Љубодраг Обрадовић и Светлана Ђурђевић, а за музички тренутак постарали су се Мирослав Мића Живановић, Јована Обрадовић, Николина Ђокић и Илија Обрадовић. У самом програму учествовали су: Љубодраг Обрадовић, Момир Драгићевић, Снежана Драгићевић, Др Велибор Лазаревић, Латинка Ђорђевић, Драган Тодосијевић, Светлана Ђурђевић, Мирослав Живановић, Саша Милетић, Драган Тодосијевић, Миљко Бркић, Ратко Тодосијевић, Мирко Стојадиновић, Боривоје Видојковић, Мирослава Смиљанић, Михајло Ћирковић, Томислав Симић, Гвозден Ђолић, Анта Џамић, Драган Ћирковић, Борислав Чолић, Слободан Стојановић, Чедомир Милосављевић,Братислав Спасојевић, Горан Минић, Градимир Карајовић, Слађана Бундало, Живојин Манојловић, Братислав Костадинов, Немања Петронијевић и Ненад Ђекић… Присутне госте поздравили су у име организатора и домаћина: Чолић Борислав – Куд Вук Караџић, Слободан Стојановић – домаћин, Љубодраг Обрадовић – ПоезијаСРБ, Чедомир Милосављевић – КЦК и Момир Драгићевић – градски већник за културу.

На манифестацији су уручене награде Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ:

  • НАГРАДА ЗА КЊИГУ ГОДИНЕ – Аријани Хинић за књигу 2017 године у области поезије за књигу МостАријана, а награду су уручили Љубодраг Обрадовић (диплому и пет књига из издавачке продукције Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ) и Ратко Тодосијевић (своју слику) и
  • ГОДИШЊА НАГРАДА – Љубодрагу Обрадовићу, председнику Удружења песника Србије који се у току 2017. године изузетно ангажовао у раду и промоцији Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ. Уз све те бројне програме, промовисао је и своју књигу “УКРИТИТИ ЕТАР”, за коју је др Велибор Лазаревић рекао: “Око 40 књижевних стваралаца и културних прегалаца и 7 поетских зборника преплетено је и сплело се у једну питку приповест о тежњи једне генерације да садржајно и стваралачки живи и траје упркос разним недаћама. Пред нама се као на филмском платну смењују драги ликови наше културе и уметности, виде се и препознају њихова вредна дела и једно време. Ово дело је зато својеврсна културна повесница крушевачког краја и шире од тога.” Награду (ручни сат и 5 књига из издавачке продукције Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ) је уручила Латинка Ђорђевић – члан УО Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ и председник Литерарног клуба “десанка Максимовић” из Цириха.
У истом простору Етно куће Слободана Стојановића одржана је и дводневна ликовна колонија ФЕДРАРО 2018 на којој је настало 8. слика. На ликовној колонији су сликали: Ратко Тодосијевић – селектор колоније, Живорад Милановић – Маки – уметнички руководилац, Драгутин Атанасковић, Мирко Стојадиновић, Зоран Димитријевић Мачак, Дијана Обрадовић, Мирослава Петронијевић, и Јелена Башић. После програма учесници ликовне колоније и СУПЕС-а 2018 уживали су у чувеном пасуљу из грнета који је припремио Миљко Бркић.

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57894

САВАМАЛСКИ КЛОШМЕРЛ – Драгослав Граочанкић

САВАМАЛСКИ КЛОШМЕРЛ
Габриел Шевалије: ,,Клошмерл“; Београдско драмско позориште,
премијера, 23. Април 2018. Режија: Кокан Младеновић

Публика је позвана на премијеру ,,Клошмерла“. Свугде, код сваког упућенијег у читавом свету, наћи ћете да се мисли на роман Габријела Шевалијеа из ране средине 20. века, на један од најзанимљивијих, најљупкијих, гротескно најотменијих романа светске литературе, што је славу галског духа увећао, не само у књижевности. На признато ремек-дело!

Бесмислено прегнуће варошке власти: изградња монументалног јавног клозета у средишту месташца – само је једна од бројних сцена и метафора овог сјајног текста. Није, дакле, једина. Чак није ни средишња! Сежу јој бар до рамена (неке је и надилазе!) бројне друге, чудесне, апсурдне, каламбурне, парадоксалне, раблеовске и ине животне приче и судбине житеља Клошмерла…

Свака је за себе роман. Реч је о роману који врца од романа који се нуде за појединачну, и још боље, преплетну или здружену инсценацију! За велика промишљања о човеку, о његовим стабилним мањкавостима, о његовој улози у породичном, друштвеном, страначком, религиозном – у властитом животу, заправо.

Изабран је поменути део о амбициозном, сулудом науму (и остварењу) челника бургундске варошице, не би ли је ,,улепшали“ велелепним писоаром. Да би себе обележили, наравно.

И сам наслов Шевалијеовог дела је индикативан, представља елегантно и дискретно упутство за читање овог ремек-дела. У наслову је назив бургундске варошице (стварне или измишљене, свеједно), а не генерички назив за објекат у којем се задовољавају ,,велике и мале потребе“. Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57782

ОПОМЕНА (и још 5 песама) – Љубица Жикић

ОПОМЕНА

Од библијских времена
Прогнани су питали
Прогонитеље своје:
– Како можете
У нашим кућама живјети
А да нас не сањате,
Наше њиве орати
Да нашу глад не осјећате,
Нашим поњавама гријати се
Док смо ми голи и боси?
Сањате ли наше снове,
Чујете ли наше пјесме?
Памтите ли
Угашене погледе наших зеница,
Окамењени јаук на уснама?
У заумљу сте заметнули
Да испод кућног прага
Змија чуваркућа спрежа-.
 
ВИДАРИЦЕ

Наше дјевојке носе имена по цвијећу
Па смо их дозивали са чука и кота
Да нас видају видарице младе:
Невеном,
да нам снага не свене;
Љубицом,
да нас љубав не заборави;
Смиљем  и босиљем
И другим чудотворним биљем.

Наше се дјевојке зову
По плоду вишње и дуње,
По јагоди раној и слаткој.

У горка уста смо
Њихова имена настанили.
Њима се бранили, лечили и сладили.

Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57729

АУТОКРАТИЈА У ПОРОДИЦИ И ИЗВАН ЊЕ – Драгослав Граочанкић – Премијера драме Федерика Гарсије Лорке ДОМ БЕРНАРДЕ АЛБЕ

АУТОКРАТИЈА У ПОРОДИЦИ И ИЗВАН ЊЕ

АУТОКРАТИЈА У ПОРОДИЦИ И ИЗВАН ЊЕ
Народно позориште у Београду, Сцена ,,Раша Плаовић“,
премијера драме Федерика Гарсије Лорке
ДОМ БЕРНАРДЕ АЛБЕ, 5. aприл 2018.

Млада, и већ подуже веома успешни позоришни редитељ, Ана Григоровић, ову је Лоркину драму водила зачуђујуће мирном и сигурном руком, стварајући праве услове за упечатљиво сценско одвијање и разбуктавање увек актуелне теме о последицама апсолутне власти, макар она сезала унутар породице само.
ДОМ БЕРНАРДЕ АЛБЕ бременит је бројним могућностима различитог коришћења и усцењивања, потенцијалима проширеног читања и фокусирања његове семантике далеко изван зидова једне шпанске породице Лоркиног или било којег времена.

Ана Григоровић је овим могућностима претпоставила продирање у аутентични, и већ сам по себи вишезначни и узнемирујући Лоркин драмски текст, у његово матично језгро, истражујући односе међу непатвореним ликовима у њему (сестрама-удавачама, чија слобода, омеђена зидовима породичне настамбе, трпи и додатна, унутрашња ограничења), њихове патње, тугу, чегрсти, безнађе и очајничка, и на живот и смрт, међусобна надметања.

Захватајући консеквентно и театарски прецизно Лоркин изворни текст, његов културолошки и сценски знак, Григоровићева је достигла високи естетски ниво инсценације. Њен промишљени и привидни редитељски минимализам омогућио је да у пуном сјају продишу сви елементи ове представе, чија премијера представља један од скоријих, можда и најзначајнијих редитељских домета на сценама Народног позоришта.

Сличног су кова и други елементи ове представе: њена укупна, функционална, ,,пор-роајалска“, контрастна и отмена ликовност, сценографија која оставља утисак да је нема, костим који подупире и непрестано појачава општу боју свег дешавања, култивисани и добро одмерени сценски покрет који продубљује сложене и динамичке врхунце људске страсти при њеном физичком, готово граничном испољавању.

Ево још важнијих учинака представе, заправо доприноса њених сценских тумача: сугестивна, доминантна, застрашујућа Бернарда (у чизмама и са опасачем који се мушки копча), ,,свевидећа“ мајка, домина и вирџина међ својим кћерима, контрапродуктивна и бесмислена чуварка женске части своје чељади (Дара Џокић); народски мудра, трпељива, стварна, узаманмно прозорљива Понсија (Светлана Бојковић); млађана Адела, сва од уздржане и неуздржане девојачке страсти и од овоземаљског (Сузана Лукић).

Остали сценски тумачи ових непатворених и трагичких сценских ликова и призора женске потлачености (Златија Оцокољић Ивановић, Дубравка Ковјанић, Зорана Бећић и Слобода Мићаловић) значајно доприносе увиду у безнадежни положај који је био и јесте и дан-данас досуђен жени у већем делу човечанства!

Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57649

Светски дан поезије 21. 3.2018. – ПоезијаСРБ

Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу, је са три поетска програма обележило Светски дан поезије. Светски дан поезије прославља се 21. марта и установљен је од стране УНЕСКО-а 1999. године. Сврха овог дана ја промоција читања, писања, објављивања и поезије у школству широм света; али и ”давање нових подстицаја и признања националним, регионалним и интернационалним поетским покретима” (извод из УНЕСКО извештаја при дефинисању овог дана).

На сам дан, 21 3. 2018. године у Основној школи „Бранко Радичевић“ у Бивољу одржан је сусрет чланова овог одружења са ученицима ове шкoлe. Песници Љубодраг Обрадовић, Светлана Ђурђевић, Мића Живановић, Драгиша Павловић Расински Даница Рајковић, Мирко Стојадиновић и Саша Милетић говорили су своју поезију и афоризме. Претходно су са директорком шкoлe Драганом Иванковић попили кафу и разговарали о будућој сарадњи.

Касније, у току истог дана, Сусретом песника у холу Дома синдиката који се налази у самом центру Крушевца, испред слике Милића од Мачве, Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ је у сарадњи са Пословним центром Крушевац, обележило Светски дан поезије у 17:00 сати. Песници Мирослав Мића Живановић, Љубодраг Обрадовић, Драган Тодосијевић, Добринка Почековац, Градимир Карајовић, Стефан Кнежевић, Драгослав Мирковић, афористичар Михајло Ћирковић и сликар Живорад Милановић Маки су попили кафу, и изговорили стихове у част поезије. Сликар Живорад Милановић Маки је говорио о сликару Милићу од Мачве испред чије су слике “Обретење Лазарево” песници говорили своју поезију. Председник Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ, Љубодраг Обрадовић је изговорио своју песму “ВЕЧНОСТ У БЕСКРАЈУ” Милићу у част.

А предходног дана, 20. 3.2018. године у 18:00 сати у Крушевачком позоришту, уочи Светског дана поезије, одржана је промоција књиге Горана Минића РАСПРОДАЈА ОСМЕХА. О књизи су говорили Мића Живановић и Светлана Ђурђевић – рецензенти књиге, а поезију из књиге читали су поред аутора и Далибор Ђокић и Мирко Стојадиновић. Своје импресије о стваралаштву Горана Минића изговорио је Љубиша Бата Ђидић. Водитељи промоције били су мр Душка Ерић и Љубодраг Обрадовић, а за музички тренутак постарала се Марија Вујић на клавиру… После промоције, одржана су традиционална “ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА ПоезијаСРБ”, а своју поезију говорили су присутни песници: Добринка Почековац, Далибор Ђокић, Драгиша Павловић Расински, Јована Марковић, Никола Стојановић, Драгослав Мирковић, Живота Трифуновић, Градимир Карајовић, Михајло Ћирковић, Стефан Кнежевић, Јованка Владић, Мира Смиљанић, Дејан Петровић Кенац и Љубодраг Обрадовић.

Тако је, са три поетска програма, Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу, обележило Светски дан поезије и показало да се поезијом треба борити за бољи свет.


Обретење Лазарево – Милић од Мачве

ВЕЧНОСТ У БЕСКРАЈУ

Милићу од Мачве

Небом лете посечене брезе,
на истоку се злати огањ рађања.
У бескрај одвезоше га небеске чезе,
са судбином нема погађања!

Сад небом и нашим сновима језди,
ка звезди хита, а за Косово брине,
колоне прогнаних у мислима гнезди,
дух генија кад му рај врата одшкрине!

Најбоље сања и никад се не умори,
као звезде далеке жеље му трепере.
Силнике никад осмехом не соколи,
све док Србија кожу на шиљак бере!

Еј Милићу, од Мачве поносне,
душа ти у Крушевцу нађе смирај.
Сад слике што их занос донесе
у нас луче неизбрисив сјај!

Тиха ватра сад разумом клија,
светли видик у раму прошлости.
Вечност ће истином да опија
сваког ко те у срцу угости!

Еј Милићу, нека језде брезе небом,
нека се прелепа нимфа на обали свлачи…
Нас овде и бескрај горе греје твоје дело!
Вечност сад из слика твојих зрачи!

© Љубодраг Обрадовић

Љубодраг Обрадовић и Мирослав Живановић

Директорка ОШ „Бранко Радичевић“ у Крушевцу Драгана Иванковић
Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57507

Pages: Prev 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 ... 28 29 30 Next

Load more