okt 23 2008
DO LJUBAVI…
Čega se bojiš?
Ovog početka ravnoteže
moždanog doba ptice rugalice,
ili ove reči koja me tera
da samu sebe ne poreknem
i pljunem na uništavajuću
osudu
da budem samo žena.
Pa šta ako me savijaju i lome
kao granje posečane šume,
ja imam devet života
i isto toliko prividnih razloga
za samozaborav,
blagoslovena za izvesnu slobodu
da sama biram
pero ili mač.
U podnožju moje leve trepavice
ugnjezdi svoju zaljubljenost,
jer ti si muškarac-prijatelj
po misli,
u ovoj noći nezagađenoj
blizinom reči PREKASNO,
gurnut surovošću vetra
pravo na postelju
moje plahosti.
Pokušavaš da odoliš?
A mogla sam ti odmah reći
da me voliš,
i pored toga
što ne umem ćutati
i što govorim za dvoje,
što u kretanju mojih kukova
pomeram tvoje stanice samoodržavanja,
što u konturi mojih leđa
pastirica i bludnica
razapinju prostranstvo
pritislih nada
iza tišine u kojoj ječi saksofon.
Podižem svojih sedam velova
i ostavljam ti Panonsko more.
Do ljubavi…
(C) Gordana Knežević
Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/689
okt 07 2008
ŽUDNJA
Pošla si ka meni uspravna i smela
Da mi nudiš napoj čeznje i gorčine,
Vijali su vrazi oko tvoga tela,
Već isprobah okus tvoje medovine.
S anđeoskom glavom, rukom varalice
Mamila si iskren moj naum u polje
Tvojih gorkih trava gde zatoči svice
Da od sjajne zore zasvetle mi bolje.
Sve si knjige vračke znala i sve znake,
Mirođije svake iskušenja pune,
Nisam ni ja juče otiš’o od majke,
Vojev’o sam takve bojeve i bune.
Prašinom je staza prekrivena amo
Koju će ti vetar moga ushićenja
Baciti u oči; izgorećeš damo
U svojoj nakani bez mog sažaljenja.
(C) Željko Sulaver – Sula
Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/589
okt 07 2008
СУДБИНА
Одувек сам био сам, то је судбина моја
и не плачем више, одавно су пресахле сузе.
Само чекам да ме обрадује блага реч твоја
ако дођеш, ако те неко већ из мог сна не узе.
Тако ти растеш у чекању и мојој нади:
постајеш велика, све већа… постајеш НЕКО,
за мене само. И стари сат је стао, не ради…
И зашто би ? Мој живот је одавно истеко.
Али, варљиве су судбина и срећа:
већ сутра ћеш бити у глибу, немоћна и сама,
гледаћеш како, титрајући, догорева твоја свећа,
као ја сада. Надираће и гушиће те густа тама.
Нестајаћеш, постајаћеш НИКО, аја ћу расти…
Дозиваћеш ме, незнам хоћу ли те спасти ?
У Мајданпеку
3.августа 2004. год.
Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/585
Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/530
Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/527
Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/519
Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/518
Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/517
Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/516
Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/499
Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/495
Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/488
Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/485
Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/484
jul 01 2008
”Zato ću svim srcem težiti ka tome,
da od nekog tamo budem djubre veće.
Predaću se i otrovu svome,
jer sve što miriše ima malo sreće.”
Pesma ”DJUBRE”
autor – Srbobran Matić
Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/482
Колико пута смо
у животу нешто чекали? Колико пута нас је срце због тог чекања жигало?
И прескакало… Колико врста и подврста чекања постоји? Поштовани
пријатељи, од данас ( 1. 3.2018.) на Блогу ПоезијаСРБ
постоји категорија Čekanje. За илустрацију, ево шта
су на ову тему написали
великани писане речи Хорхе Луис Борхес и Десанка Максимовић. Напишимо и
сами неко своје промишљање или (о)сећање на тему “Чекања”... Јавно!
Loading ...
Коментари