Пошаљите своју песму за Часопис за поезију – ПоезијаСРБ

Поштовани песници, У припреми за штампу је Часопис за поезију – ПоезијаСРБ, број 10. Часопис за поезију ПоезијаСРБ издаје Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ из Крушевца, а очекујемо да ћемо БРОЈ 10 часописа ПоезијаСРБ представити у месецу мају 2018. године у оквиру манифестације СУПЕС у етно кући Слободана Стојановићу у Жабару (град Крушевац), а касније и у самом Крушевцу, Ћуприји, Лесковцу, Ћићевцу и другим градовима и местима Србије.
Преузмите бесплатно до сада
објављене часописе
ПоезијаСРБ
Ауторски хонорар за објављивање у часопису нисмо у ситауацији да
платимо!
Ако сте са тим сагласни пошаљите нам своју поезију за наредни број часописа ПоезијаСРБ на мејл: poezijasrb@poezija.rs у wordu или odt формату на ћирилици уз једну Вашу фотографију. Задржавамо право да уредник часописа одабере песме које ће бити објављене у часопису. Сваки песник чија се поезија објави у Часопису за поезију ПоезијаСРБ може бесплатно преузети електронску верзију часописа у пдф-у са следећег линка ПоезијаСРБ.

 

НОСТАЛГИЈА – Програм у Клубу КЦК у Крушевцу, 17. 1. 2018. у 18:00

НОСТАЛГИЈА

Цвета полуга маште,
ко бресква у марту крај пута.
Сви ми, носили смо некад ташне,
сад носимо носталгију уместо капута.

Бележили смо тада чудне речи,
гледали вртлог и били срећни.
Страх та сећања хоће сад да спречи,
сад разум жели
од пропасти да нас чува.

Мислили смо можда глупо,
били разочарани,
тешио нас алкохол…
И продали смо све идеале,
остао нам само бол.
Nastavi sa čitanjem “НОСТАЛГИЈА — Програм у Клубу КЦК у Крушевцу, 17. 1. 2018. у 18:00”

ОСМЕХ ЖЕНЕ, ЕЛИКСИР ЖИВОТА – Промоција књиге Градимира Карајовића

АРТ КЛУБ СПС-а и Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ организовали су 15.01.2018. године у 18:00 сати у Дому СПС-а у Крушевцу, Обилићева 30, промоцију књиге Градимира Карајовића “ОСМЕХ ЖЕНЕ, ЕЛИКСИР ЖИВОТА”. На промоцији су поред аутора књиге учествовали и: Јелена Ђорђевић – водитељ, Љубодраг Обрадовић – у име издавача књиге, Владимир
Тасић – рецензент, Владица Радојевић – рецензент и Милан Милојевић – гитара. Било је то једно одлично вече уз поезију и музику пред пуном конференцијском салом Дома СПС-а.


Градимир Карјовић
 

СТАРА ЧАРШИЈА
 
Хиљаду бајки она зна
Где крије љубав
Испод зидина љубав се скрива
Испод зидина крај куле Цара Лазара

Стара чаршија спава
Стара чаршија сања
На углу лампа дрхти
И све обасјава
Nastavi sa čitanjem “ОСМЕХ ЖЕНЕ, ЕЛИКСИР ЖИВОТА — Промоција књиге Градимира Карајовића”

ЉУБАВ И ВИНО – ВЕЧИТА ИНСПИРАЦИЈА – Наградни конкурс за 2018. годину

Поводом Дана заљубљених и Светог Трифуна (14. фебруар), Атеље-галерија МАКИ из Крушевца и Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу у сарадњи са Културним центром Крушевац и галеријом Вино Жупе из Александровца расписују 10. међународни литерарно-ликовни конкурс на тему:

ЉУБАВ И ВИНО – ВЕЧИТА ИНСПИРАЦИЈА

На литерарном конкурсу могу бити заступљене све врсте уметничког изражавања у поезији на српском језику. Право учећа имају:

  •     ученици основних школа,
  •     ученици средњих школа,
  •     студенти
  •     одрасли песници из земље и иностранства

Можете послати највише до 2 песме, једну о љубави и једну о вину. Радове слати до среде 08. фебруара 2018. године искључиво у електронској варијанти у word, одт или pdf формату на мејл: ljubav@poezija.rs

На ликовном конкурсу могу бити
заступљене све врсте уметничког изражавања и стилова. Право учећа имају:

  •     ученици средњих школа и
  •     студенти из земље и иностранства.

Заинтересовани ликовни ствараоци своје радове могу предати лично, поштом или емаилом (у зависности од самог рада), до среде, 8 фебруара 2017. године на адресу:

– Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ, Цара Лазара 142, 37000 Крушевац или на МЕЈЛ: artmaky.1953@gmail.com са назнаком за Живорада Милановића Макија.

Сви радови у обе категорије морају да садрже податке о аутору и о школи или факултету.

Радови се не враћају. Аутори радова су сагласна да се сви њихови радови могу објавити на порталу поезија.срб. и другим издањима организатора и суорганизатора ове манифестације без новчане накнаде ауторима.

Победницима ће бити уручене дипломе и награде у књигама на извођењу уметничког програма у част ЉУБАВИ И ВИНА 14.02.2018. године у 18:00 часова у Белој сали КЦК у Крушевцу. Организатори нису у ситуацији да сносе тршкове добитницима награда за долазак и боравак у Крушевцу. Добитницима који не могу да присуствују уручивању награда послаћемо награде и дипломе у дигиталној форми у PDF-у на њихов Емаил.

ЉУБАВ И ВИНО ДОПУЊУЈУ СЕ ФИНО!

 

ЉУБАВ ЈЕ ПОЕЗИЈА – Љубодраг Обрадовић – Срећан 8 март

ЉУБАВ ЈЕ ПОЕЗИЈА

Да избришемо бол,
желимо сад и ти и ја.
Нек живи љубав!
Љубав је поезија!

Наслони ми се на раме,
жељу да ти осетим у телу.
Волео сам те одувек,
и сад те желим врелу.

Зато, ухвати ме за руку,
да полетимо и у летњој ноћи
пронађемо смирај, своју луку.
Да ли ће и спокој после доћи?
Nastavi sa čitanjem “ЉУБАВ ЈЕ ПОЕЗИЈА — Љубодраг Обрадовић — Срећан 8 март”

ДО ИТАЛИЈЕ – Драгослав Граочанкић

ДО ИТАЛИЈЕ

Поштованом Проперцију


“Који ветар најбоље
до Италије носи?!”

Јесмо ли толико
беспослени и снени,
зар имамо толико воље
да то питање постављамо?!

Где су нам пловила, једра,
ужад, котве, компаси,
бисмо ли и по најбољем ветру
до одредишта стигли?!

******

Ако чекамо да се све згоди,
ако нас све то млакаво мами,
увек ће нешто недостајати –
можда и ми сами.

Наше вештине нису морске,
али, шта мари!
Копно нам је знано колико пучина,
па се на њему осећамо на своме.

Можда ћемо све научити у ходу
на нашем још неуказаном,
вечито младом, мајеутичком
броду,
који нас чека оран и
нерукотворан,

са својим бројним чудесним
искуствима,

последњих путовања
и изновних поринућа,
који је на ти са
Кином, Јапаном, Сомалијом –

и сигурно чезне за нама
као ми за Италијом.

Могадиш, XII/2017.

© Драгослав Граочанкић

 

Пасуљ по Милићу од Мачве 2017

У оквиру програма ,,Дружељубље за Милића“ 27.12.2017. године у Галерији Милића од Мачве *Косово први праг Србије* представљен је  15. број часописа крушевачког Историјског архива ,,Расински анали“ и на тај начин обележен и дан ове Установе. Традиционално, у спомен на Милића од Мачве, истог датума се окупљају поштоваоци, пред крај календарске године сећајући се живота и дела нашег познатог сликара и задужбинара Града Крушевца. У музичком делу програма учествовао је и крушевачки хор „Бисер“, а у наставку програма служен је пасуљ по рецепту Милића од Мачве. Манифестацији су присуствовали: Предраг Марковић – заменик председника СПС, Живојин МИлорадовић – председник скупштине града Крушевца, Владимир Тасић – председник ГО СПС Крушевац и други бројни друштвено-политички радници и културни посленици  Крушевца. Програм су осмислили и водили Небојша Лапчевић и директор Историјског архива Ненад Соколовић, а присутне је поздравио и Љубиша Бата Ђидић, председник Савета галерије Милића од Мачве.


Директор Историјског архива Ненад Соколовић


Предраг Марковић – заменик председника СПС


Владимир Тасић, Милоје Михајловић, Живојин Милорадовић, Предраг Марковић


Nastavi sa čitanjem “Пасуљ по Милићу од Мачве 2017”

ВРАЋАМ СЕ КУЋИ РОДНОЈ – Драгојло Јовић


ВРАЋАМ СЕ КУЋИ РОДНОЈ

Времена су прошла многа,
А у мени жеља силна,
Да ме ноге опет врате,
На огњиште пут планина.

Баш ту где је први,
Чуо ми се глас,
Да топлину старог дома,
Осетим на час.

Док ме ноге кући воде,
Кроз сметове и брлоге,
Вучја стопа и пртина,
Једини ми траг.

Под ногом ми дедовина,
Старе куће праг,
Сетно жалим што одавде.
Отеро ме враг.

Сад домаћин куће моје,
Стари Вук је сиве боје,
Па кад виде придошлицу,
У страну се мало склони,
Ал се пита откуд ови.

Кућу моју присвојио
И младунце накотио,
Па огњиште моје неда,
Правила су вучјег реда.

Очи у очи, он поглед скреће,
Осећа зверка да ту нема среће,
Да је само станар куће моје био,
И залудно веровао да је победио.

Вреле ми сузе низ лице лију,
Плотови пали не штите авлију,
На кући отворени прозори и врата,
А у селу нигде, комшије ни брата.

Кош и амбар, старе штале и торови,
Све покрила трава и корови,
А шљивици сви на старце личе,
Све је пусто, ништа се не миче.

У гостинској соби, где су вуци били,
За собом су брлог оставили,
Само слика мог Светог Илије,
Са зида ме гледа, погледом милује.

Из очију иконе свете, видео сам пламен,
Радост славског Свеца што ми праг сачува,
Да га Вуци не запале, да га Вуци не поруше,
У времена ова луда, с ветровитог мога брда.

© Драгојло Јовић

 

ИВЕР – Драгослав Граочанкић

ИВЕР
Хоћу да пањ поново саградим.
Сакупио сам безброј ивера,
али ми измиче онај последњи.***
Тражим га већ по невиделици,
знам да ћу га наћи пре сванућа
и да ћу једног дана рећи:
“Далеко му лепа кућа!”

© Драгослав Граочанкић

 

БОРИСАВ БЛАГОЈЕВИЋ ИЛИ СЛУЖЕЊЕ ПЕСНИШТВУ

БОРИСАВ БЛАГОЈЕВИЋ ИЛИ СЛУЖЕЊЕ ПЕСНИШТВУ

Човекова исконска, неутажива потреба и страст за певањем, ритмом и криком снажно проговара кроз Борисава Благојевића, моравског, српског песника већ четири деценије, развијајући његов песнички дар и повећавајући углед саме поезије.

Један од песника коме је песништво опсесија, насушна потреба да непосустало посредује даровану, с мајчиним млеком упијену енергију и зрачење – те племените метафизичке неодгонетке сваког релевантног певања.

Природни песник, који песнички мисли и у песми и изван ње. Од оних који све чега се лате, све што их окружује – претварају у стих, у поетску слику, у облик песничког мишљења, у симбол и парадигму свог виђења и пројекције света, поготово његових магистралних сегмената.

Благојевићевој поезији се верује, из ње стижу непатворени, транспарентни и сугестивни људски гласови чежње, јецаја, наде и забринутости; некада – готово: безнађа, али оног којим се читав род опомиње! Ова поезија делује благотворно,
окрепљујуће, мелемно, нарочито у оним тренуцима када изазива закључак да ни када нам измиче љубав, ни када нас изневерава доброта, братољубље (и много друго љубље), чак и нужни услови за трајање, држава, народ, па и његови најчаснији или најпозванији чувари и посвећеници – није све изгубљено!


У поезији Борисава Благојевића пева култни, митски, али и овоземаљски, пупчани, насушни део ваздашње свеколике Србије, не само средишњи, географски, моравски – и показује своју питому равничарску, али и тихаводабрегронску снагу с којом је овај народ увек рачунао, и из зла, бар за неко време излазио.

Благојевићева култивисана версификација тече природно, лако, складно и разумљиво, узбудљиво и лепо као летња Морава или плач новорођеног детета. Нигде трага од “неприродног, извештаченог и преварног”, која је својства Богдан Поповић сматрао (у својој програмској речи о песништву) нежељеним, али начелно нужним пратиоцима поезије, чак и највећих песника!

Кад је већ споменут најугледнији српски антологичар песништва, прилика је да се још једном његова чувена тврдња (“Нема добрих песника него само добрих песама”) на примеру поезије Борисава Благојевића бар релативизира: Борисав Благојевић је добар песник!

****

И још нешто, можда најважније. Благојевићеве песме не мирују у корицама његових бројних збирки. Оне су, за разлику од многих других српских песама (чак и оних антологијских!), непрестано у дејству, изложене су јавности, читаоцима, слушаоцима – и њиховом, и стручном критичком суду: оне неуморно путују Србијом и целим српским језичким простором (али и изван њега), бивају јавно изговаране, најчешће наизуст, разматране и вредноване пред бројним ускомешаним слушаоцима, заљубљеницима поезије, пред провереним жиријима – на неугасивим и вазда новоустројаваним песничким фестивалима, смотрама, свечаностима и надметањима, почев од оних најугледнијих, па све до оних народних песничких сабора што славу поезије, занимање за њу и запућивање њеним стазама распирују понекад више него многи други песнички празници са именима антологијских песника у свом називу.

Освајајући највише и најбројније награде на овим песничким светковинама и надметањима, песништво Борисава Благојевића показује не само своју снагу, одјек и вредност, него и непролазну, исцелитељску и подстицајну свежину истинске песничке речи.

Борисав Благојевић својим песништвом остварује мисију коју и херметични песник, или критичар, морају сматрати високим и ређе оствариваним дометом.


Драгослав Граочанкић

 

НОВОГОДИШЊА ЈЕЛКА – Милосав Ивановић

НОВОГОДИШЊА ЈЕЛКА

Може се рећи да живот тече,
али је једно, сигурно знајте
да су јелке тачније од мајке.
Увек знају када ће доћи,
најлепши дани и најдуже ноћи…

Кад дође вече поклони пљуште,
а јелке светле као на квизу,
оне су исте, а ми старимо
бројећи године, неко са смехом
неко са сетом.

Сликамо јелку нему и саму,
а онда додамо тату и маму,
ми смо на крају или почетку
остаће успомена за фототеку.

Тешко је рећи шта бисмо
прво за себе пожелели,
срећа нам дође, али и оде,
љубав нас чека, али и вреба,
тражимо осмехе без цензуре,
јер само нам смеха треба.

Можемо ми на разне начине
да тражимо једно или друго,
сигурно је једино да ће
јелке олстати дуго!!!

© Милосав Мића Ивановић, Треботин
Nastavi sa čitanjem “НОВОГОДИШЊА ЈЕЛКА — Милосав Ивановић”

Поетска ноћ – 23.12.2017. у 19:00 – Ресторан АС

17.12.2017. године, Крушевац

Поштовани пријатељи,

Често се све наше жеље не остваре. Тако и ова за песничко дружење на измаку (старе) 2017. године, због недовољног интересовања песника се неће реализовати. Али идеја остаје и ПОЕТСКУ НОЋ ћемо организовати другом приликом, у другом формату, надам се у најскорије време, у новој 2018. години…

Љубодраг Обрадовић, председник Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ

10.12.2017. године, Крушевац
Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу жели да организује песничко дружење ПОЕТСКА НОЋ, на коме ћемо једни другима на прагу нове године пожелети све најлепше. Дружење уз добру поезију, музику и богат мени планирано је за суботу 23.12.2017. године у ресторану АС – Хемопродукта Крушевац у Жабару са почетком у 19:00 сати и реализоваће се ако буде довољно пријављених (бар 30). Позивамо све заинтересоване песнике, афористичаре и књижевнике (могу учествовати и њихови најближи: супружници, пријатељи…) да се пријаве на мејл pesnik@poezija.rs (или да ме ме обавесте лично: телефоном или поруком на фејсбуку) најкасније до 17.12.2017. године.
 
Цена за учешће на овом дружењу је 1.000,00 динара. Прецизне информације о времену и начину уплате поменутог износа биће објављене 17.12.2017. године на овој страни, ако и Ви желите да се поменута ПОЕТСКА НОЋ организује…

Љубодраг Обрадовић, председник Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ

Промоција две књиге Зорана Јовановића у Крушевцу

У Крушевачком позоришту је 28.11.2017. године одржана традиционална манифестација  ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА ПоезијаСРБ у организацији Крушевачког позоришта и Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. Овога пута представили смо стваралаштво Зорана Јовановића, песника и афористичара из Лесковца и то две његове књиге: књигу поезије НАДА (чији је издавач Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ) и књигу афоризама ПРСТ СУДБИНЕ. О стваралаштву Зорана Јовановића говорио је Љубодраг Обрадовић, а поезију Зорана Јовановића читала је Невена Татић-Карајовић. Тај део програма осмислио је и водио Саша Милитић. У другом делу програма који је водила Светлана Ђурђевић представили су се крушевачки песници:  Градимир Карајовић, Стефан Кнежевић, Светлана Ђурђевић, Слађана Бундало, Мира Смиљанић, Ратко Тодосијевић Баћо, Дејан Петровић Кенац, Даница Рајковић, Витомир Станојевић, Зорица Шошић Максимовић, Саша Милетић, Анђела Деспотовић, Иван Милановић, Михајло Ћирковић (афористичар), Бата Костадинов (афористичар), Душица Сојкић, Богдан Јефтић, Драгана Белић, Миленка Весић, Живојин Манојловић, Боривоје Видојковић, Љубодраг Обрадовић… Мира Смиљанић је на крају програма почастила песнике тортом у част свог рођендана. Програм је пратило неубичајено доста публике, што је одличан предзнак да поезија има будућност.

ПОЕМА – МРТВИ СЕ НЕ БОЈЕ СВИТАЊА – Драгош Павић

ПОЕМА – МРТВИ СЕ НЕ БОЈЕ СВИТАЊА
(По мотивима романа-параболе БАЈКА
Добрице Ћосића)

Доћи ће црни човек на белом коњу
и донети слободу свима и за све.

Да ли ја мислим на њих?
Јео сам јабуке са њима
да се у њихове снове настаним,
трезвено, али уплашен, нагло одлучих.
Знам да постоји племе
које једе све јабуке
и слободу воли више од среће.
Знам да сам напустио велики свет
јер је било гнусно с њима живети
и међу њима бити разапет.

Желео сам да истрајем
па сам се потуцао док нисам чуо
да ратују и да упркос крају
мисле само о рају.
Остао сам запањен овим изумом
епохе јер моје племе дуализма
не може да глача облутке реке
и поред толико страве присваја
људску моћ и њиме се храни
као косовски галоврани.

Ако је реч о Анђами,
класику векова и снова,
мора се рачунати на провокације
његовог ума јер је разочарани
бунтовник, наивни романтичар,
који се у часу претвара
у девојачко лице и има све слабости
и вештине као стари лукавац
огрезао у таштине.
Nastavi sa čitanjem “ПОЕМА — МРТВИ СЕ НЕ БОЈЕ СВИТАЊА — Драгош Павић”

Pages: Prev 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 ... 27 28 29 Next