Ljuba Obradović

Ljuba Obradović

Author's posts

Реч коју је Лидија Ужаревић изговорила на комеморацији Радослава Раце Вукојичића


Реч коју је Лидија Ужаревић изговорила на комеморацији Радослава Раце
Вукојичића 19. фебруара 2019. године у Белој сали КЦК у Крушевцу


Поштована породицо, фамилијо, колеге, пријатељи…

 

Много сам тужна зато што у овом тренутку стојим на сцени Рацине и наше Беле сале и читам ове реченице. Били бисмо  најсрећнији на свету да се нисмо окупили овде – овим поводом. Тужна би била, као и ви, да се и не опростимо достојно, како доликује, од нашег Раце.

Много је разлога.

Раца је отишао уочи  27 рођендана наше куће, Културног центра, закорачивши у 57 годину живота, а радни однос засновао је у Дому омладоне 1987. године. Случајност или не – не знам, али знам да је ова установа, као и Дом омладине, била његова друга, а понекад и прва кућа.

Један број нас, овде присутних, своје тинејџерске дане проводио је под кровом Дома омладине, испуњавајући снове, жеље, љубави, незнајући да ћемо постати његов део, као и део данашње Установе. Раца је то знао од самог почетка, али и до краја, јер је крај његовог животног века уједно и крај његовог радног века. До самог одласка био је предан послу који је обављао. Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60024

Песничка сусретања ПоезијаСРБ – фебруар 2019

Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ у сарадњи са Крушевачким позориштем наставља реализацију програма ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА ПоезијаСРБ. Наредна сусретања су 19 фебруара 2019. године у 18:00 сати у Крушевачком позоришту, па ако сте заинтересовани да изговорите своје стихове или пак да чујете најновију поезију ваших колега песника, доћите…


Програм ће водити Данијела Јевремовић и Драгојло Јовић, добитници значајних награда на међународном конкурсу ЉУБАВ И ВИНО ВЕЧИТА ИНСПИРАЦИЈА.


Данијела Јевремовић – прво
место за љубавне песме
ЉУБАВ

Љубав је када разумеш
моју ћутњу, моје слутње,
кад ме ноћу покриваш сновима
да не озебем, када ми твоје раме
буде јастук и узглавље,
када нам се погледи сретну
међу хиљаду људи,
а ти приметиш моју нову хаљину
лепршаву, летњу, цветну.

Када донесеш ми цвеће
и запалиш свеће у топло, зимско вече,
када скуваш ми чај, угрејеш руке и срце.
Када ме тешиш,
када све проблеме решиш,
када ме трпиш, када стрепиш,
када са мном плешеш
и кад ми кроз вене течеш.
Када са мном ћутиш
и без речи ме разумеш,
кад се молиш за мене,
кад си срећан што постојим.

Када волиш моје мане
све што у мој немир стане,
кад се трудиш, кад се будиш,
када живот окренеш
да коло среће покренеш.
Када волиш оно што ја волим
што ме бодри да постојим,
кад се дивиш мојој коси,
твојој златокоси,
и не смета ти нова бора
на мом лицу,
волиш ти ту смејалицу.

Љубав је кад те дочекам на прагу,
тај твој поглед даје снагу
за нове дане
миром и спокојем
окупане.

Љубав је и кад за тебе
напишем стих
и ове риме
из срца извучен штих.

Када направим колач
који волиш онако сочан,
са мало чоколаде и рума,
кад ти принесе кафу моја
рука,

кад ме загрлиш око струка.

Љубав је и када твој лик
видим у лику два анђела
из наше љубави израсла,
спојем наших срца стасала.

Љубав је поезија,
животна инспирација
и највећа фасцинација,
као ваздух који дишем,
као ова песма коју теби
пишем!

© Данијела Јевремовић
Крушевац

Драгојло Јовић – друго место за песму о
вину


Љубав и вино као отров живи

Још осећам укус вина,
Сласт усана твојих са мало
кармина,

Још сва чула бурно затрепере,
Кад се вино, точи испред
мене.


Тад венама крв појури,
Као некад у младости,
Кад јој вино снагу даје,
Па летимо  од радости.

Навиру ми успомене,
У вину смо тајне крили,
И сад чашу кад подигнем,
Знам да смо као једно били.

Још две чаше црног вина,
Донеси ми хеј крчмару,
Да из једне вино пијем,
А у другу сузе лијем.

Нека вино њене чаше,
Моје сузе ноћас  блаже,
Нек лајавац  Месец жути,
Оде зором да јој каже.

Нек јој каже да за столом,
Њена чаша пуна стоји,
Малигани са сузама,
Више нису мелем рани,
То је сада отров живи,
Црног вина и љубави.

Али и тај отров живи,
Нећу ноћас  ником дати,
Кад последња суза кане,
Сам ћу чашу испијати.

Нек нестанем са том чашом,
Из које је некад пила,
Нека вино са сузама,
Анђеоска да ми крила.

Кад остану  празне чаше,
Без љубави и без вина,
Ту за  столом
крчме старе,

Задњу пијем с циганима.

© Драгојло Јовић
Крушевац

 

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59982

ВОЗОВИ : Андреја Врањеш

 

 

 

ВОЗОВИ


Имају  гвоздене стазе,
којих се држе,
по којим пролазе дужине брже,
они никад не скрећу,
возови нису као  људи,
увек су исти, када стоје и кад се  крећу.
Има у њима необичног,
од када сам их упознао доносили су радост,
спајају градове и путнике, очи и видике,
они су приче што на живот личе,
У њима се чека да се стигне,
до драгог неког, луке срца,
онда нас поново врате,
у дане трошне, бучне сате,
волим их што  клопаарају животима нашим,
што понекад  у  песму сврате.

© Андреја Ђ.Врањеш.

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59980

НИШТА ЧУДНО НИЈЕ и МИО КОНТО ДРУЖЕ – Андреја Врањеш


НИШТА ЧУДНО НИЈЕ

Мириси  тупи, не чују се звуци,
пријатељи блиски у причама греју,
у  искрама ватра се не буди,
отишли су тихи дошли бучни људи.

Вода млака из кама, дубина,
трагове југа  не доносе птице,
лаж истини испод светла  руга,
нестале ситнице.

Питања нема,одговори свуда,
черге крећу пре радосног јутра,
оно што је чудно, ништа чудно није,
да на месту Саве тече Брамапутра.

 

МИО КОНТО ДРУЖЕ

Не тражи ме на завијутку ноћи,
лутам,
не троши месечину,
нећеш ме пронаћи дубоко је небо.

Mio konto, болови и туга,
живот частан закачињу лажи,
да сам звезда два бих века плако,
на  небеској стражи.

© Андреја Ђ.Врањеш.

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59953

BIVŠA PRODAVAČICA LJUBIČICA – Eleonora Luthander

BIVŠA PRODAVAČICA LJUBIČICA

Molim Fejsbuk
da mi više ne pokazuje
slike mojih predjašnjih
mučitelja

Da li su dobili rak
ili bale po Baliju
kapice ili šeširi -
Es ist mir Wurst!

No pasaran!

Ne u ovaj milenium
ne u moj profil
ne u moj ajfon
i ne na kafu

Marš u prošlost
u ratne devedesete
vidimo se malo juče

Ne ovde
ne sutra
ne sad

Sad me čuva
moj Akvamen
moje iztetovirano
obezbedjenje
kao svileni
persijski tepih

Čuva me moja sladjana
i devizna penzija

HA HA HA
doživela! © Eleonora Luthander

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59903

Андреја Врањеш – 4 песме

 

 


ПЕСМА КАМЕНА

Камен за под мисао,
за камен дане,
бол камени  носио,
камене му ране,
кад је из камена избио,
тугом камном патио,
у  песмама каменим,
камену се вратио.
Камен за под главу,
у камен све стало,
оног каменог много
и оног каменог мало.
Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59865

МОРЕНДО и МОЛБА ГОСПОДИНУ ВЕТРУ – две песме Андреје Ђ. Врањеша


МОРЕНДО


Говорио је тихо, радовао благо, све је у његовом трајању било пажљиво да никога не увреди до можда једино самога себе, могло се са са њим провести сате без и једне речи, па ипак од њега се одлазило као са АГОРЕ, проговорио је пред смрт, рекао је : „La donna e mobile“.  Жене су варљиве. Један пас је залајао до дубоко у ноћ, једна звезда је без сјаја пала, песник је написао песму МОРЕНДО.


© АндрејаЂ. Врањеш

МОЛБА ГОСПОДИНУ ВЕТРУ

Урежи моје име у камен, где ме има,
однеси ме до краса, вриска белина,
застaни кратко у тврдој луци,
да снове вратим из тишина.
У вртаче и шкрапе ме одувај,
у сноп светлости да се претворим,
засјајим ведрином само трена,
после могу  и да се изгубим,
као тачка црна,
небом преварена.

© Андреја Ђ. Врањеш

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59834

ТРАГ СВЕТЛОСТИ – Љубодраг Обрадовић

Аутор слике Дијана Обрадовић


ТРАГ СВЕТЛОСТИ

Иза гора и долова,
иза свести и савести,
иза сећања и бола,
траг светлости…

Осмех на лицу,
у очима сјај.
Узлет у птицу,
узлет у бескрај.

Све за народ,
за себе ништа!
Никад горд,
увек оптимиста!

Светли и сад светли,
ватра са Врачара,
Хтели су га проклети.
Све их разочара.

Светли, и увек ће…
Иза гора, испод неба,
у новој зори свиће
и у срцу место вреба…

Како све прoлeти…
олтари… престоли… живот…
Све нестаје без трага!
А у души тиња нада,
да истина човека освести,
кад лице му обасја,
траг светлости…

© Љубодраг Обрадовић

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59832

ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА ПоезијаСРБ у Крушевачком позоришту

Традиционална ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА ПоезијаСРБ, прва у новој 2019. години одржана су у четвртак 31. јануара 2019. године у 18:00 сати у Крушевачком позоришту. Било је то још једно изузетно вече уз одличну поезију, прави хумор и добру музику… Програм су уредили и водили: Светлана Ђурђевић и Љубодраг Обрадовић. По први пут на сусретањима наступила је са одличном поезијом Данијела Јевремовић, песникиња из Крушевца. У  програму су учествовали и говорили своју поезију: Драгојло Јовић, Светлана Ђурђевић, Љубодраг Обрадовић, Мирослав Мића Живановић, Латинка Ђорђевић, Саша Милетић, Јована Марковић, Дејан Петровић Кенац, Градимир Карајовић, Богдан Јевтић, Дејан Милошевић, Миленка Весић, Живојин Манојловић, Стефан Кнежевић, Бора Видојковић, Бранко Ћировић Ћиро, Даница Рајковић, Драгослав Мирковић, Добринка Почековац, Живота Трифуновић, Слађана Бундало, а своје афоризме говорио Михајло Ћирковић. За музички тренутак постарио се Градимир Карајовић на усној хармоници. Фотографије је усликао Стефан Кнежевић, видео снимак је снимио Славиша Паунковић, а аудио запис је забележио Љубодраг Обрадовић.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59817

Песничка сусретања ПоезијаСРБ у Крушевачком позоришту – 25.01.2019. у 18:00 сати

Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ у сарадњи са Крушевачким позориштем наставља реализацију програма ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА ПоезијаСРБ. Наредна сусретања су 25. јануара 2019. године у 18:00 сати у Крушевачком позоришту, па ако сте заинтересовани да изговорите своје стихове или пак да чујете најновију поезију ваших колега песника, доћите…



СУСРЕТ

Сударили смо се
на успутној стази,
у трњу жбунова,
на међи,
у грању багремова туђих
и погледали се случајно.
Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59717

МРАМОР – Андреја Ђ. Врањеш

 

МРАМОР

Ослобођен пролазности,
мрамор не признаје времену ток,
на четри камене стране тајне уклесане,
у њима су далеки сакрили искуство,
хтели су тако сачувати одговоре.

© Андреја Ђ. Врањеш

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59700

Конкурс “ЉУБАВ И ВИНО – ВЕЧИТА ИНСПИРАЦИЈА” 2019

Drugi pišu RTK

Povodom Svetog Trifuna i Dana zaljubljenih u Beloj sali Kulturnog centra održan je 11. Međunarodni literarno-likovni konkurs na temu „Ljubav i vino večita inspiracija“.

Od 40-ak pristiglih radova, žiri je odabrao najbolje u četiri kategorije (učenici nižih i viših razread osnovne škole, srednjoškolci, studenti i odrasli). u Okviru poetsko-muzičkog programa posvećenom ljubavi i viinum učestvovali su orkestar Duce Pejčić i KUD „Vuk Karadžić“.

Međunarodni literarno-likovni konkurs organizovali su: Atelje -galerija Maki, Udruženje pesnika Srbije-poezija SRB u saradnji sa Kulturnim centrom Kruševac.

Слике на ФЕЈСБУКУ

Поводом Дана заљубљених и Светог Трифуна, 14. фебруарa 2019. године у Белојсали КЦК у Крушевцу одржана је, сада већ традиционална, манифестација   „ЉУБАВ И ВИНО – ВЕЧИТА ИНСПИРАЦИЈА“. У пригодном поетско-музичко-фолклорном програму представљени су најбољи радови са једанаестог међународног конкурса „ЉУБАВ И ВИНО – ВЕЧИТА ИНСПИРАЦИЈА“, за музички тренутак у програму побринуо се оркестар Душана Дуце Пејчића и вокални солисти Мирослав Мића Живановић и Радмила Бајић, као и младе талентоване вокалне солисткиње: Кристина Дамњановић, Александра Костић и Сања Максимовић, а за фолклорни део програма био је задужен Горан Тодисијевић и фолклорна секција КУД-а „Вук Караџић“ из Треботина, Жабара и Мале Врбнице. Програм су организовали и реализовали Удружење песника Србије – Поезија СРБ и Арт-галерија МАКИ из Крушевца, уз подршку Културног центра Крушевац. Програм су осмислили и водили Светлана Ђурђевић – заменик председника Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ и Љубодраг Обрадовић – председник Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ. Своју поезију говорили су поред песника који су учествовали на конкурсу „ЉУБАВ И ВИНО ВЕЧИТА ИНСПИРАЦИЈА“ и добили награде и чланови жирија, а своје афоризме говорио је Михајло Ћирковић Ћира. Присутне посетиоце у Белој Сали КЦК поздравио је Живорад Милановић Маки – идејни оснивач манифестације и власник Атељеа-галерије МАКИ из Крушевца.


Ина Хинић – прво место средње школе

ДОЗВОЛА ЗА ЉУБАВ
Дозволи да твоју љубав,
неухватну као ветар
Умирим под срцем својим.
Дозволи ми да те имам,
Да не идеш другој никад.
Дај ми снагу,веру,наду,
Пружи љубав коју чекам,
Дозволи ми да те волим,
Ја ни близу теби не дам.
Чуваћу те скривено,дубоко,
Далеко од свих погледа злих.
Само дај ми да те ноћас
Тајно узмем баш од свих.
Ако мислиш да си спреман,
Да крај једне имаш све,
Дај ми дозволу за љубав
И мени препусти се.

© Ина Хинић,
Политехничка школа Милутин Миланковић – Крушевац


Јована Марковић – прво место средње школе

ВИНСКИХ ЛИ ЧАРИ!

Обасјан сунцем чокот сваки
плодове родне са собом носи,
а власник, винар, шта друго да каже
осим да се грожђем поноси!

Касније вино, бистро к’о вода,
сваком тужном тугу однесе
и питате се још увек како
лепоту једној песми донесе ?

О Божија крви, најлепше пиће
вечита музо, утехо, надо,
својом лепотом обележиш трен
и сваки боем пије те радо.

Вино само по себи има
способност да теши и лечи,
али једино ипак не може
сломљено срце да излечи .

© Јована Марковић,
Гимназија – Крушевац


Борисав Благојевић – прво место песме о вину

ВИНО

Ја не пијем више вино
Чуваћу га за спасења
Да освештам све домове
И све цркве
Богомоље
Манастире и Храмове
Да прелијем све те ране
Сва та гробља и гробове
За све знане и незнане
Чуваћу га за све оне
Расељене и прогнане
За нестале изгубљене
За огњишта угашена
За све куће порушене
И за оне који траже
Чокот лозу и корене
Чуваћу га за весеља
За све дане и благдане
За све свадбе и буклије
За сва кумства и причешћа
Повојнице и рођења
За опросте и молитве
За сва наша помирења

© Борисав Бора Благојевић
Ћуприја


Данијела Јевремовић – прво место за љубавне песме

ЉУБАВ
Љубав је када разумеш
моју ћутњу,моје слутње,
кад ме ноћу покриваш сновима
да не озебем,
када ми твоје раме
буде јастук и узглавље,
када нам се погледи сретну
међу хиљаду људи,
а ти приметиш
моју нову хаљину
лепршаву,летњу,цветну.

Када донесеш ми цвеће
и запалиш свеће
у топло,зимско вече,
када скуваш ми чај,
угрејеш руке и срце.
Када ме тешиш,
када све проблеме решиш,
када ме трпиш,
када стрепиш,
када са мном плешеш
и кад ми кроз вене течеш.
Када са мном ћутиш
и без речи ме разумеш,
кад се молиш за мене,
кад си срећан што постојим.

Када волиш моје мане
све што у мој немир стане,
кад се трудиш,
кад се будиш,
када живот окренеш
да коло среће покренеш.
Када волиш оно што ја волим
што ме бодри да постојим,
кад се дивиш мојој коси,
твојој златокоси,
и не смета ти нова бора
на мом лицу,
волиш ти ту смејалицу.

Љубав је кад те
дочекам на прагу,
тај твој поглед
даје снагу
за нове дане
миром и спокојем
окупане.

Љубав је и кад за тебе
напишем стих
и ове риме
из срца извучен штих.

Када направим колач
који волиш онако сочан,
са мало чоколаде и рума,
кад ти принесе кафу моја рука,
кад ме загрлиш око струка.

Љубав је и када твој лик
видим у лику два анђела
из наше љубави израсла,
спојем наших срца стасала.

Љубав је поезија,
животна инспирација
и највећа фасцинација,
као ваздух који дишем,
као ова песма коју теби пишем!

© Данијела Јевремовић
Крушевац


Водитељи и уредници програма: Љубодраг Обрадовић и Светлана Ђурђевић


Живорад Милановић – идејни творац Манифестације

Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59693

СРЕЋАН БОЖИЋ – ПоезијаСРБ

Поштовани посетиоци, Нека Вам Бадње вече и Божић донесу спокојство, мир,  здравље, љубав, добру поезију и много пара!

 

ПОЕЗИЈА

Поезија је опсена, илузија…
У њој истине нема, само снови
за живот неки нови, нестварни,
лавиринт који у нама сија…
Поезија је наш мост
у свет без пакости,
у свет радости,
у свет где си увек гост,
кога угосте јагодама,
а остало воће
пролазност позоба… Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59539

ПЕСМА О ВАЗДУХУ – Љубодраг Обрадовић


ПЕСМА О ВАЗДУХУ


Певам о ваздуху. И ваздух је поезија.
Испод плота џукци се провлаче.
Зима је. И мраз понекад прија,
ситне ствари понекад много значе.

У соби хладној мирише јад,
испод стрехе суши паприку мраз…
Носталгија мути мозак – бити млад увек,
не дати никад отказ…

Схвати се у хладној соби истина
тек кад се запали камин.
Постоје и друге, није она једина.
Са њом сам само хтео да испаднем фин.

Зима је, провлаче се џукци селом.
Био сам луд тад, сад је и то јасно.
Весело гори дрво, смешим се и ја весело,
све што прође, само је било опасно.
Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59513

У НОЋИ – Андреја Ђ.Врањеш.

У НОЋИ

Причали смо у ноћи,
говорили о уметности,
о Реноару, Ел Греку.

Свирао сам јој на гитари,
рецитовао Блока,
звиждукао Девету.

Заклонила је изазов голих колена.
У јутро је отишла заувек,
у заборав сам је сакрио.

Андреја Ђ. Врањеш

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59440

Pages: Prev 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 ... 32 33 34 Next

Load more