Ljuba Obradović

Ljuba Obradović

Author's posts

Драгиша Павловић Расински добио награду за животно дело, а Милија Вуковић титулу Витез од Чарапаније

Златна кацига: Награда за животно дело Драгиши Павловићу Расинском, Витез од Чарапаније – Милија Вуковић

Савет Међународног фестивала хумора и сатире „Златна кацига“ једногласно је одлучио да награда за животно дело на 26. Фестивалу припадне Драгиши Павловићу- Расинском, док ће титулу Витеза од Чарапаније – Сер Харди, понети првак крушевачког глумишта, Милија Вуковић

Драгиша Павловић Расински био је и једини кандидат предложен од стране Уметничког већа Фестивала за награду за животно дело, а у образложењу је наведено да му се ово признање додељује за немерљив допринос Фестивалу кроз своје културно ангажовање и чак једанаест награда освојених на Фестивалу.

 Подсећамо да су Драгишу Павловића Расинског за ово престижну награду предложили и Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ и неформално удружење ЧАК – Чарапански афористички клуб. Текст предлога прочитајте на линку или на крају овог текста.

 

Драгиша Павловић Расински

Од пет предлога Уметничког већа Фестивала, Савет, коме је председавала заменица градоначелнице, Весна Лазаревић, одлучио је да титулу „Витез од чарапаније- Сер Харди“ понесе Милија Вуковић, првак Крушевачког позоришта, који је, како се наводи у образложењу, име Крушевца витешки проносио широм наше земље и света.

 

Милија Вуковић

Свечана додела награда биће одржана 1. априла у Крушевачком позоришту, на завршној вечери Међународног Фестивала хумора и сатире „Златна кацига“.

ТЕКСТ ПРЕДЛОГА ЗА Драгишу Павловића

У току програма НОСТАЛГИЈА (која је одржана 17.01.2018. у Клубу КЦК) прочитан је предлог Чарапанско афористичког клуба – ЧАК и Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу да Драгиша Павловић Расински добије награду за животно дело у оквиру фестивала Златна кацига који ће се одржати 1. априла 2018. години. Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57501

РАСПРОДАЈА ОСМЕХА – Горан Минић & Песничка сусретања у сусрет светском дану поезије – ПоезијаСРБ

У Крушевачком позоришту, уочи Светског дана поезије, 20. 3.2018. године у 18:00 сати одржаће се промоција књиге Горана Минића РАСПРОДАЈА ОСМЕХА. О књизи ће говорити Мића Живановић и Светлана Ђурђевић – рецензенти књиге, а поезију из књиге читаће поред аутора и Далибор Ђокић, Мирко Стојадиновић и други. Водитељи промоције биће мр Душка Ерић и Љубодраг Обрадовић, а за музички тренутак постараће се Марија Вујић на клавиру… После промоције су традиционална ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА па ће своју поезију говорити присутни песници. Дођите да уживамо у поезији…

РАСПРОДАЈА ОСМЕХА

Не жури душо моја
Магла се и онако неће брзо подићи
Чекајући зору
Да се дан отвори сунцу

У ноћи кад месец
Заустави свој лагани ход
Још увек чујем дрхтаво дисање

Напољу ветар подиже гране
Лице ми мокро од топле кише
Док ноћ се свађа
Са далеким звездама

Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57463

ЉУБАВ – Братимир Петровић

ЉУБАВ

Тражио сам љубав
међу твојим очима

Тражио сам љубав
међу твојим грудима

Тражио сам љубав
међу твојим ногама

Тражио сам љубав
у теби

а љубав је,
требала бити у мени!

© Братимир Петровић

Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57436

ПЕТ ПЕСНИКА И ВИ – 14. 3.2018. Клуб КЦК

Tрадиционалан поетско-музички програм ПЕТ ПЕСНИКА И ВИ реализован је 14.3.2018. године у клубу КЦК у Крушевцу. Програм су осмилили и реализовали Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ и Културни центар Крушевац, а своју поезију говорили су: песници Борисав Бора Благојевић, Виолета Капларевић, Мирослав Мирко Стојадиновић, Милка Ижогин и Вељко Стамболија. За музички део програма побринуо се оркестар Душана Дуце Пејчића и вокални солисти Радиша Миладиновић, Мирослав Мића Живановић и Милан Бата Петровић. Водитељ програма била је Светлана Ђурђевић, а уредник Љубодраг Обрадовић. У току вечери Борисав Благојевић и Љубодраг Обрадовић уручили су Специјалне награде ПоезијаСРБ за квалитет поезије на конкурсу ЉУБАВ И ВИНО ВЕЧИТА ИНСПИРАЦИЈА песницима Стефану Ђорђевићу, Животи Трифуновићу и Ивану Милановићу. Било је то још једно одлично поетско-музичко вече пред бројном публиком…


Борисав Благојевић – Ћуприја



Виолета Капларевић – директорка КЦК

Мирослав Мирко Стојадиновић – Макрешане

Милка Ижогин – Ћуприја

Вељко Стамболија – Крушевац
Прелушајте скраћени аудио снимак од 62 минута

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57413

LUTAK – Sanja Popić


LUTAK

Gde si to čuo da se na gvozdena vrata kuca,
Pa mi guraš pod nos ono u šta ni sam ne veruješ,
Al’ hoćeš mene da ubediš,
Moje oči da iskriviš,
I moju veru da promeniš.
Malo ti je,
Pa bi još i moje nade da sahraniš,
Pa tvojim lažima zapališ
Pa da se hvališ jos kako si ih ti vaskrsnuo.
Gde si to video da su sve žene iste,
U čiju si to laž poverovao,
Pa ne umeš da razlikuješ onu koja te je stvorila
Od one koja je pred tobom klečala.
U čije si to kosti zarivao nokte,
Pa mislis da sa svakog možeš kožu skidati
I bacati je u svoj lagum,
Da je tamo kao zatočenika čuvaš.
Ti, kralju moj ispod iskrivljene krune,
Kad ćeš više da odrasteš,
Zar ne znaš da se tako ne vode kraljevstva,
I da je kralj nekad i kraljica.
Ja mogu da ti zavadim čitav region,
I usput posadim kukute
i nateram da ih u čast pomirenja ispijete.
Ja mogu na uvo da ti tiho pevam,
A zubima jezik da oštrim.
Ja mogu sve, al neću, pašće mi kruna.

© Sanja Popić

 

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57331

СТРЕПЊА – Десанка Максимовић

Колико пута смо у животу нешто чекали? Колико пута нас је срце због тог чекања жигало? И прескакало… Колико врста и подврста чекања постоји? Поштовани пријатељи, од данас ( 1. 3.2018.) на Блогу ПоезијаСРБ постоји категорија Čekanje. За илустрацију, ево шта су на ову тему написали великани писане речи Хорхе Луис Борхес и Десанка Максимовић. Напишимо и сами неко своје промишљање или (о)сећање на тему “Чекања”… Јавно!

 

СТРЕПЊА

Не, немој ми прићи! Хоћу издалека
да волим и желим ока твоја два.
Јер срећа је лепа само док се чека,
док од себе само наговештај да.

Не, немој ми прићи! Има више дражи
ова слатка стрепња, чекање и стра’.
Све је много лепше донде док се тражи,
о чему се само тек по слутњи зна.

Не, немој ми прићи! Нашто то, и чему?
Издалека само све к’о звезда сја;
издалека само дивимо се свему.
Не, нек’ ми не приђу ока твоја два.

© Десанка Максимовић

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57268

ЧЕКАЊЕ – Хорхе Луис Борхес

Колико пута смо у животу нешто чекали? Колико пута нас је срце због тог чекања жигало? И прескакало… Колико врста и подврста чекања постоји? Поштовани пријатељи, од данас ( 1. 3.2018.) на Блогу ПоезијаСРБ постоји категорија Čekanje. За илустрацију, ево шта су на ову тему написали великани писане речи Хорхе Луис Борхес и Десанка Максимовић. Напишимо и сами неко своје промишљање или (о)сећање на тему “Чекања”… Јавно!

ЧЕКАЊЕ – Хорхе Луис Борхес

Кола га оставише пред бројем четири хиљаде четири оне улице североисточног предграђа. Још није било ни девет сати изјутра; човек је задовољно приметио упрљане платане, квадрате земље из којих су ницали, пристојне куће с балкончићима, апотеку која се налази поред њих, загасите ромбоиде фарбарске и гвожђарске радње. Дугачки и слепи болнички зид затварао је тротоар с друге стране; мало даље, сунчеви зраци су се одбијали о застакљене балконе. Човек помисли да ће ове ствари (сада произвољне и случајне и у случајном односу, као што бива у сновима) с временом, ако буде по вољи божјој, постати непроменљиве, неопходне и блиске. На излогу апотеке била су била постављена слова од мајолике – Breslauer ; Јевреји су потискивали Италијане који су били потисли Креолце. Тако је и боље; човек се није хтео дружити с оним људима који су му по крви били најближи.

Возач му је помогао да истовари кофер; нека жена расејаног или уморног изгледа најзад отвори врата. Не излазећи из кола, возач му је вратио један од уругвајских новчића који му је стајао у џепу још од оне ноћи проведене у хотелу „Мело“. Човек му пружи четрдесет сентавоса и помисли: „Морам поступати тако да се прикријем заборавом. Починио сам две грешке: дао сам му страни новчић, а затим показао да ми није свеједно што сам погрешио.“
Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57266

КУВАР И ЛИНГВИСТА и ПУСТА ПСОВКА – Драгослав Граочанкић

КУВАР И ЛИНГВИСТА

Тата, хоћу да будем кувар,
хоћу ону велику капу,
више ми се свиђа од круне,
зашто се због тога сви у кући
толико буне?!

Знам да би ти волео
да будем лингвиста,
али, зар не видиш да моја жеља
за кувањем блиста –
и да је сасвим чиста?!

Није лингвистика мени мрска,
нити бих ја у њој био
задња рупа на свирали,
али волим да видим
како чорба прска
и како ме сваки њен
кушач хвали!

Може кувар бити и лингвиста,
може и лингвиста кувар бити,
могу и овце да буду на броју –
и вукови сити!

Ако се посрећи
измислићу нова јела
и нове слаткише –
шта ћеш више?!

Смислићу за њих лепе,
необичне речи,
видећеш да ћу тако
испунити и своју и
твоју жељу:
кувар и лингвиста –
много су бољи
кад се смељу!

Ба, VIII / 2017.
(c) Драгослав Граочанкић

ПУСТА ПСОВКА

Обећам свима
да више нећу да псујем!
Да ћу се бавити само Четрнаестим Лујем,
пчелињим брујем…
И да ћу тако своју бољу срећу
да кујем.

И сви ми поверују,
јер ја то обећах чврсто.
А онда ми се учини
да је све без псовке пусто…

Престану они да верују
и у друга моја обећања,
видим да ми дружина постаје
све тања и мања,
почну чак да ме се клоне
и да изводе друге фазоне.

И зато једнога дана,
да ме потпуно скрајнули не би
чврсто обећам… себи:
псоваћу сасвим ретко,
само кад буду могли
да ме чују
Робинзон и Петко.

Заблаће, VII / 2017.
(c) Драгослав Граочанкић

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57233

ГОВОР – Драгослав Граочанкић

ГОВОР

За Предрага Богдановића Циа

Сретали смо се годинама
само на улици.
У Француској.
И на оном месту у њој
којем хитамо да говоримо,
да чујемо туђи говор,
да покушамо да живимо.

Знао сам да пише стихове.
Никада се није дало да реч
разменимо.
Били смо два преживела бродоломника
на сићушном острву, које није имао ко
да упозна.

Осмехивали смо се један другом
пријатељски,
готово заверенички.
Све ми је о њему било јасно.
Никад нисам за њега запиткивао,
довољан ми је био његов снени,
благи, неземаљско
ведри поглед,
његова вера да је освануо
леп дан,
макар све око нас било
тмурно.

2

Таквих погледа више нема
у Србији.
Претекли су можда у њеним
забитима и козегубинама,
где нема школа, путева, амбуланти,
библиотека…
И ниоткуд помоћи.
Само удовица и синогубица.

Али, тамо су такви погледи управљени
у земљу,
у копање, у сађење,
у сиромашку жетву,
у правац одакле стижу
строги плави порески коверти,
у небо, у кишу,
која не омета непостојеће планове
за туристичка путовања,
бар о викенду.

А онда, крај све његове ведрине
и ведрог дана,
усред града,
из ведра неба,
погодио га је гром!

Не успевши да га дигне
у неземаљске пределе
или које друге, још незнаније,
ако их има. 3

А и ако их има,
гледа ли се тамо
благо,
пева ли се?!
И њива да има, тешко да се на њима
копа, сади, бере, жање,
пласти, јагњи…

Каже ми, готово незнаном,
понесено и ведро
да је гром учинио своје,
али не баш онолико колика му је
уобичајена мера.

***

Три дана није затварао уста.
тамо где мало ко отвара уста…
Говорио је, говорио и говорио…
Непрестано,
без цезуре.
Све у једном експиријуму.
Сећа се да је обраћао пажњу
на интерпункцију!

Они око њега, збуњени таквим
случајем,
који је рушио сва дотадања медицинска
правила
и њихова знања,
нису се, пометени, сетили
да бар зарад науке
забележе, сниме
тај, између неба и земље
4

распињујући говор,
то самолечење,
можда самоизлечење!

Навикли су били на ћутање
сличних случајева
нарочито на њихово
вечно ћутање,
евентуално на залудно упињање
да отворе уста
и истисну реч.

***

Онда су му рекли да може да живи
као до тада
(као Свети Никола што рече оном који
приђе његовом броду, ходајући по води,
и питајући како да то научи),
да се понаша као да ничег није било.
Били су у том часу иследници
који се окањују погрешно окривљеног
и налажу му да не говори о
њиховој истрази.

Али, нехотице су му,
ништа не забележивши,
избрисали три дана његових
звезданих распева,
можда његово најастралније искуство,
часове његове најважније историје,
можда најбољи део његовог
најоВостранијег говора.
***
5

Говор, који често однесе
главе,
решио је да једну спасе,
један благи детињи поглед,
једну потребу за ведрином,
за дружење с људима,
за стварање поезије.

Рече ми, и даље незнаном,
понесено, осмехнуто,
анђеоски,
(да ли и наивно?!)
да га је говор исцелио!
Додаде, готово онострано
да је Говор – Логос,
Бог,
да је он на почетку
(и на крају, додуше).

***

Можда зли и наопаки говор
у последњем свом рушилачком часу
почиње у ропцу да малаксава,
да се преобраћа:
васпостаје велика,
спасоносна сила?!
6

још је он и даље
убилачки,
опак и завиднички.
Али ничија није горела
довека.

Март 2017.
(C) Драгослав Граочанкић

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57222

Промоција часописа ПоезијаСРБ број 8/9 у Ћуприји

Издавач Часописа за поезију – ПоезијаСРБ број 8/9 је Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. Часопис је посвећен искључиво поезији и у њему се, поред саме поезије, објављују и књижевни прикази и критике књига објављених на српском језику, као и теоријски радови о смислу и суштини поезије. Жеља Удружења песника Србије *ПоезијаСРБ*, је да поезију свих заинтересованих песника из Србије, Црне Горе и других простора, унесе у све домове и тако поетске вредности учини доступним.

Љубодраг Обрадовић – председник Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу говори за ТВ Поморавље из Ћуприје…

У Народној библиотеци „Душан Матић“ у Ћуприји одржана је 22.02.2018. године промоција Часописа за поезију – ПоезијаСРБ број 8/9. То је била права прилика да се упознамо са садржајима часописа уз учешће песника из Крушевца, Параћина, Јагодине, Ћуприје и других… O часопису су говорили Љиљана Ђорђевић, директор Библиотеке, Љубодраг Обрадовић, Мића Живановић и Светлана Ђурђевић, песници из Крушевца и Бора Благојевић, песник из Ћуприје. У промоцији Часописа за поезију – ПоезијаСРБ 8/9 из Крушевца су учествовали и песници: мр Ратко Тодосијевић, Драгојло Јовић и Градимир Карајовић, а из Ћуприје Милка Ижогин, Матилда Јанковић, Звездана Милосављевић Пржић и Слободан Станковић. По завршетку навединих промоција своју поезију говорили су и присутни песници из Ћуприје, Јагодине и Параћина. Љубодраг Обрадовић, председник Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ је на крају промоције, Љиљани Ђорђевић, директору Народне библиотеке Душан Матић из Ћуприје, поклонио часопис ПоезијаСРБ број 8/9 и књиге “УКРОТИТИ ЕТАР” – Љубодрага Обрадовића и “ЈЕР ТИ СИ БОГИЊА, ЗВЕЗДА НА НЕБУ, ПА КО ТЕ ВОЛЕО НЕ БИ” Милована Петровића које су такође имале мини промоцију на овом одличном сусрету песника…

ДРУГИ ПИШУ – Народна библиотека ДУШАН МАТИЋ – Ћуприја

28071127_1370730299739947_1283732334902520733_o

Još slika na Fejbuku

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57208

ПРИЧАО МИ НЕКАД ДЕДА – Живота Трифуновић

ПРИЧАО МИ НЕКАД ДЕДА

Причао ми некад деда
да то човек и није,
ко не љуби туђе жене
и вино не пије.

Прође време, а ја старим.
Стално мислим шта ми деда рече.
Укус вина или мирис жена?
 Сад и не знам шта ли ми је прече.

Љубим снаше и испијам вино,
све док мисли санак не покрије.
За вино је можда већ и касно,
али за жене баш никада није.

© Живота Трифуновић

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57056

ЉУБАВ И ВИНО – десети пут

ПРОЧИТАЈТЕ ОДЛУКЕ ЖИРИЈА

Поводом Дана заљубљених и Светог Трифуна 14. фебруара 2018. године у 18:00 сати у Белој сали КЦК одржаће се поетско-музички програм ЉУБАВ И ВИНО. Програм организују и реализују Атеље-галерија МАКИ из Крушевца и Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу у сарадњи са Културним центром Крушевац и галеријом Вино Жупе из Александровца. Улаз је бесплатан, дођите…

ПРОЧИТАЈТЕ ОДЛУКЕ ЖИРИЈА

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57043

Весни за 5 минута – Ненад Стојадиновић

Весни за 5 минута

Док ти ветар косу мрси
У очима пламти сјај…
А усне ти нежно трепте
Мени дрхти рука моја
Мени клеца срце тад
И тад не знам где ћу, куд ћу
И тад не знам да л’ сам сам

© Ненад Стојадиновић

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57003

AEQUILIBRIUM – Драгослав Граочанкић


AEQUILIBRIUM

Где је оно сунце
што је могло да
ископни кише,

Где су оне кише
што су могле да
усахну сунце?!

© Драгослав Граочанкић

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/56910

МАГИЧНА ПОЉА – Промоција књиге Сандре Миладиновић

 Како Сандра пева? Чујте…

У Крушевачком позоришту, 26. 1. 2018. године у 18:00 сати одржана је промоција књиге “МАГИЧНА ПОЉА” Сандре Миладиновић. Издавач књиге је Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. На промоцији су осим аутора учествовали: Латинка Ђорђевић, Љубодраг Обрадовић, Ратко Тодосијевић Баћо и Даница Рајковић. Сликар Ратко Тодосијевић је Сандри поклонио своју слику Цркве у Мајдеву која је била и на корицама књиге. Програм промоције су осмислили и водили су Љубодраг Обрадовић и Латинка Ђорђевић, а Сандра Миладиновић је говорила своју поезију и отпевала две народне песме. У другом делу Песничких сусретања који је водио Драгојло Јовић, своју ауторску поезију говорили су присутни песници: Драгојло Јовић, Светлана Ђурђевић, Драган Тодосијевић, Стефан Кнежевић, Градимир Карајовић, Мирослава Смиљанић, Драгослав Мирковић, Даница Рајковић, Добринка Почековац, Ратко Тодосијевић Баћо, Миленка Весић, Живота Трифуновић, Латинка Ђорђевић, Слађана Бундало, Живојин Манојловић, Јованка Владић, Иван Милановић и Љубодраг Обрадовић. Драгиша Павловић Расински је говорио своју шаљиву песму, а Михајло ћирковић своје афоризме. На крају је Градимир Карајовић на усној хармоници извео једну музичку нумеру. Било је то још једно књижевно вече са одличним стиховима, афоризмима и музиком у организацији Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ…


Сандра Миладиновић

МАГИЧНА ПОЉА

Знаш биће касно ако допустиш,
да сама додирнем небеске даљине и
да ми поглед случајно одлута,
тамо далеко преко пучине,
која не бива у моме крају! Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/56896

Pages: Prev 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 ... 28 29 30 Next

Load more