ЖИВОТ ТЕЧЕ – Драгојло Јовић

 

ЖИВОТ ТЕЧЕ

Опет је јесен и прохладно вече,
Ти хладне руке у мојима грејеш,
Листаш године моравских ветрова,
И уместо нежности, кисело се смејеш.

И лагано своја сећања будиш,
Да би у њима пронашла траг,
Који су ветрови судбине тебе,
Довели мени у овај град.

Под небом где звезде много мање сјаје,
И дан узмиче од ноћне тмине,
Године јуре, ми их не стижемо,
Све нас брже вуку до голе истине.

Да, прошле су буре, понестају срасти,
Сабирамо шта се још сабрати може,
Ех, кад би време бар мало застало,
Да нас живот врати у оне млађе коже.

С таласима двеју река,
Одсањасмо своје снове,
Сад изнова све би хтели,
Тражећ нове изазове.

Горак осмех на уснама,
С јесени се увек јави,
Тад схватимо да пролазност,
Није нешто што се слави.

Али нека, нек је било,
Нек су дани тако прошли,
Жал за младост не треба нам,
Потомци су на свет дошли.

Сад подари њима време,
На крилу им причај бајку,
Нек честити људи расту,
Док слушају успаванку.

Научи их нека памте,
Коренова част и муку,
И да никад не поклекну,
Неправедно кад их туку.

Нек не куде свога претка,
Што осташе без иметка,
Нек кроз вене част им тече,
Од онога што смо дали,
нема веће, нема прече.

© Драгојло Јовић

 

КРАЈ ЈЕДНОГ СНА – Драгојло Јовић


КРАЈ ЈЕДНОГ СНА

Још првог јутра кад се пробудиш сам,
Кад из ноћне море прелиставаш сан,
До свести стижу све истине јасне,
Да све што је сијало сад лагано гасне.

Шољице кафе скуват ћеш две,
Једну за себе, другу за све,
Што на пут дуги за свагда иду,
Али себе не врате очињем виду.

Колико још треба потрошити дана,
Без драгих људи што су у рај пошли,
И док шоља друга лагано се хлади,
Питамо се где су и докле су дошли.

А кад све је прошлост, кише сузом капљу,
Заливају плоче што најдраже крију,
Шарени се поље ружа, хризантема,
Земља сад покрива, драге којих нема.

Само птице неке у оделу црном,
Прелећу и гракћу па поруке шаљу,
Џаба су вам сузе, не храните тугу,
Послужите почившем ту шољицу другу.

А уз свећу жуту стави цигарету,
Нек у пепео сиви она се претвори,
Можда души ближњег баш тај мирис треба,
Болест тамо више никога не вреба.

Целивај камен најдражег ти бића,
Па лаганим ходом крени путем својим,
Нама драги људи сад по рају шећу,
Душама нас чувају и желе нам срећу.

© Драгојло Јовић

 

Промоција часописа ПоезијаСРБ број 8/9 у Народном музеју Крушевац

Промоција часописа Поезија СРБ број 8/9 одржана је 13.11.2017. године у Народном музеју Крушевац у Крушевцу. Програм промоције су припремили и заједнички реализовали: Културни центар Крушевац, Народни музеј Крушевац и Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. О часопису о коме су својом радовима представљени 85 аутора, пре свега песника (а било је и прозних писаца)  говорили је уредник часописа Љубодраг Обрадовић. Гост промоције био је Јован Дашић – директор штампарије СаТЦИП из Врњачке Бање, пословна јединица у Читлуку, који је на свом мотору Хонда првео 40 дана у обиласку градова Европе, а коме је уредник часописа Љубодраг Обрадовић посветио песму ЦРВЕНО И ЦРНО. На промоцији су учествовали крушевачки књижевници, песници и афористичари: Латинка Ђорђевић, Иван Милановић, Гордана Влаховић, Вељко Стамболија, Љубодраг Обрадовић, Драган Тодосијевић, Драгојло Јовић, Јована Марковић, Сандра Миладиновић, Мирко Стојадиновић, Аријана Хинић, Драган Матејић, Михајло Ћирковић, Братислав Костадинов, мр Ратко Тодосијевић Баћо, Мирослава Смиљанић, Зорица Шошић Максимовић, Живојин Манојловић, Стефан Кнежевић,Градимир Карајовић, Даница Рајковић, Богдан Јевтић, Слађана Бундало, Слободан Ценц, Весна Михајловић и… Програм,  који је музиком на клавиру обојила Марија Вујић, ученица Средње музичке школе Стеван Христић из Крушевца, осмислили су и водили Љубодраг Обрадовић, Латинка Ђорђевић, Мирко Стојадиновић и Јована Марковић, а за техничку релизацију бринули су Бранко Симић и Веркан Гвозденовић из Културног центра Крушевац.


Народни музеј Крушевац и Црква Лазарица

Јована Марковић
Марија Вујић
Водитељи: Јована Марковић, Љубодраг Обрадовић, Латинка Ђорђевић и Мирко Стојадиновић


Зорица Шошић Максимовић је пре своје песме изговорила:

Добро вече и од мене, поздрав за све присутне. Прво би се захвалила председнику Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ, Љуби Обрадовићу на његовом несебичном залагању и разумевању за све људе који пожеле да искажу своја осећања, мисли, без обзира да ли то били професионални писци или почетници, као што сам ја била у почетку свог писања. Ово је други часопис за редом у издању ПоезијеСРБ у коме су заступљене моје две песме. Ја пишем о времену које је не тако давно прошло, а оставило много трагова у свим нашим животима, времену које још траје и трајаће још много година. Времену где су се изродили нови хероји, ратници, жртве, издајници, политичари са разноврсним идеологијама, свештена лица… И још много, много тога. Ја сам написала баш једну такву песму коју желим да вам прочитам, а песма се налази у часопису ПоезијаСРБ број 8/9.


Љубодраг Обрадовић и Јован Дашић

ЦРВЕНО ИЛИ ЦРНО

Јовану Дашићу
Ново је доба,
све се тако брзо мења!
Зашто и ти полетео не би?
Тај рулет, црвено или црно,
окреће се и у теби.Срце своје, зато осети.
Ту искру за животом новим, запали!
Нек брод са роботима, одлети
у свој виртуелни свет мали.

Погледај у душу,
шта то, ти, стварно желиш?
Да ли вечно лутање у магли,
или да те љубав развесели? Nastavi sa čitanjem “Промоција часописа ПоезијаСРБ број 8/9 у Народном музеју Крушевац”

Промоција часописа ПоезијаСРБ број 8/9 у Народном музеју Крушевац

Промоција часописа Поезија СРБ број 8/9 одржаће се 13.11.2017. године у 19:00 сати у Народном музеју Крушевац у Крушевцу, у организацији и реализацији Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и Народног музеја Крушевац. Дођите да уживате у одличној поезији!

УМЕСТО УВОДА – Љубодраг Обрадовић

Овај лист је посебан. Ми заувек у Ваша срца уносимо лепоту поезије! Свака песма коју у часопису за поезију – ПоезијаСРБ прочитате или је објавите, оплемениће и челичити Ваше тело и душу!

У поетском свету постоје људи који живе поезију и за поезију. Њихово стваралаштво је изузетно, али их често рефлектори културе не осветле кад треба и колико треба. Ми ћемо за такве ствараоце у нашем часопису и на нашем порталу увек пронаћи простора и довољно светлости да њихово стваралаштво не избледи.
Nastavi sa čitanjem “Промоција часописа ПоезијаСРБ број 8/9 у Народном музеју Крушевац”

Песнички маратон КЦК&ПоезијаСРБ 2017

Победник Песничког маратона КЦК&ПоезијаСРБ 2017 је Слободан Ценц, песник из Крушевца са песмом КОРАЛНИ СПРУД, друго место  место освојила је Светлана Ђурђевић из Крушевца са песмом ДУША, а трећи је Прота Иван Милановић из Јасике са песмом ТРАЈАЊЕ. Специјалне награде за квалитет своје поезије и захвалнице освојили су: Дејан Петровић Кенац из Вучака, Аријана Хинић из Крушевца, Слободан Станковић из Ћуприје, Звездана Милосављевић Пржић из Ћуприје, Стефан Кнежевић из Крушевца, Мирко Стојадиновић из Макрешана и Богдан Јевтић из Крушевца… Прочитајте прве три песме.

Слободан Ценц – Победник песничког маратона КЦК&ПоезијаСРБ 2017

Промоција издања Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ на сајму књига у Крушевцу

Погледајте и видео

Програм промоције издања Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ осмислили су и водили Љубодраг Обрадовић и Светлана Ђурђевић

Аудио снимак промоције издања Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ урадио је Марко Вишњић из Културног центра Крушевац

Сајам књига и издаваштва Расинског округа 2017.

И ове године Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу активно учествује на САЈМУ КЊИГА И ИЗДАВАШТВА РАСИНСКОГ ОКРУГА. На сајму ћемо изложити књиге које смо издали у периоду од прошлогодишњег до овогодишњег сајма и учествоваћемо у три програма другог дана сајма…

Поштовани песници, Вас позивамо на ПЕСНИЧКИ МАРАТОН КЦК који ће се одржати 11.10.2017. године у 18:00 сати у Клубу КЦК. Победници ће добити пригодне награде у књигама, а најбоље песме ће бити објевљене у часописима: ПУТЕВИ КУЛТУРЕ, који издаје КЦК и ПоезијаСРБ који издаје Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ. Пратите сајам и уверите се да књига покреће свет…

Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу ће на САЈМУ КЊИГА И ИЗДАВАШТВА РАСИНСКОГ ОКРУГА изложити књиге које смо издали у периоду од 10.10.2016. године до 10.10.2017. године, тј. од  прошлогодишњег до овогодишњег сајма. То су следеће књиге:
1.   Часопис за поезију – ПоезијаСРБ  – Број 8/9
2.    Књига поезије: ЈЕСЕН  – Латинка Ђорђевић, Крушевац
3.    Књига приказа, рецензија и поезије: УКРОТИТИ ЕТАР – Љубодраг Обрадовић, Крушевац
4.    Књига поезије: ДАХ УЗОРАНЕ ЗЕМЉЕ – Слободан Цвитковић, Шид
5.    Књига поезије: ЈЕР ТИ СИ БОГИЊА, ЗВЕЗДА НА НЕБУ, ПА КО ТЕ ВОЛЕО НЕ БИ – Милован Петровић, Шведска
6.    Књига поезије: ПРКОСИМ ВЕТРОВИМА – Мимица Костић, Лесковац
7.    Књига поезије и кратких прича: ДОШЛА САМ ТЕБИ – Мирослава Смиљанић, Сталаћ
8.    Књига поезије: НАДА – Зоран Јовановић, Лесковац
9.    Књига поезије: МостАријана – Аријана Лола Хинић, Крушевац
10.    Књига поезије: МИРИС ДУШЕ  – Стефан Кнежевић, Крушевац
11.    Књига Поезије: ЉУБАВ И ТРЕЋЕ ДОБА – Милан Тодосијевић, Јагодина
12.    Књига Поезије: ГРУМЕН МЕТОХИЈСКИ И ОТЕТА БОЖУРИШТА – Миладин М. Трифовић, Бар-Црна Гора
13.    Књига Поезије: УБИЈЕНИ ПРАГОВИ – Радомир Пуцо Драгићевић, Чачак
14.    Књига Афоризама: КАД РЕЧИ УТИХНУ ОСТАЈЕ НАМ МОЛИТВА – Михајло Ћирковић, Крушевац
15.    Књига приповетки: УГАШЕНО ОГЊИШТЕ – Зорица Шошић Максимовић, Крушевац – члан ПоезијеСРБ, Издавач ПРОМЕТЕЈ, Нови Сад
16.    Књига поезије: ЖИВИШ У МЕНИ – Дејан Петровић Кенац, Крушевац
17.    Књига приповетки: ТОДА – Зорица Шошић Максимовић, Крушевац – члан ПоезијеСРБ, Издавач ПРОМЕТЕЈ, Нови Сад

 

 

5 ПЕСНИКА И ВИ у Клубу КЦК по четврти пут

У суботу, 30.09.2017. године у Клубу КЦК у Крушевцу у 19:00 сати одржаће се поетско-музичка манифестација „5 ПЕСНИКА И ВИ“. У програму учествују: Весна Михајловић, Живота Трифуновић, Аријана Хинић, Богдан Јевтић и Сандра Миладиновић… Дођите да уживате у поезији и музици… За музички тренутак постараће се Сандра Миладиновић, Владица Радојевић, Момчило Накић и Драган Живановић, а програм ће осмислити и водити Љубодраг Обрадовић. Организатори програма су Културни цетар Крушевац и Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу.

 

Зоран Јовановић – Промоција две књиге у Трстенику

У Дому Културе у Трстенику је 26.09.2017. године, у организацији КК Моравски Токови из Трстеника, одржана промоција књига НАДА и ПРСТ СУДБИНЕ Зорана Јовановића, песника и афористичара из Лесковца. О књизи поезије НАДА говорио је Љубодраг Обрадовић, председник Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу, а о књизи афоризама ПРСТ СУДБИНЕ Милош Милошевић Шика, књижевник из Трстеника. Поезију Зорана Јовановића говорила је Нада Новаковић, председник КК Моравски Токови из Трстеника.


Милош Милошевић Шика, Зоран Јовановић и Нада Новаковић
Публика
Љубодраг Обрадовић (десно) говори о Зорану Јовановићу и књизи поезије НАДА…

Зоран Јовановић – НАДА

На коњу са хватаљкама…  Љ. Обрадовић

Е сад, како написати приказ књиге поезије НАДА, кад Зоран неће да плати тих 50 евра?

Прво, писати забадава, за славу. Како је песник славан и писац приказа то може постати.

Друго, како пишеш џабе, можеш писати шта хоћеш. Песник нема право да се љути. Није те платио да га дижеш у висине и о њему смишљаш оде. То је бре, критика, права, ненаручена.

Зато ћу ја ићи изокола, па ћу на почетку, мало о Софронију Певцу. Наиме, под тим псеудонимом илити уметничким именом је Зоран објавио прву песму на сајту ПоезијаСЦГ давне 2006 године, прецизније 17 јануара. Та прва песма била је песма на КРИЛИМА МАШТЕ. Пошто је прва прочитаћу Вам је, јер све што се догоди први пут, мора да је и добро, мада многе кажу да боли, а други да се први кучићи у воду бацају…

НА КРИЛИМА МАШТЕ

На крилима маште
летећу ка теби,
да ти љубим усне
и милујем груди,
у заносу страсти.

Шаптаћу ти тихо,
ти си моје сунце,
ти си моје мило
и сањиву главу,
спустити у крило.

© Софроније Певац 2005

Иако баш и нисам сигуран да иза Софронија Певца стоји Зоран Јовановић, на основу саме песме, а познајући Зорана данас, смео бих да се кладим да је то баш он. Ако изгубим, то је само несрећни стицај околности, због мале квоте.

А онда се у јавности појавио Зоран Христов и на сајту ПоезијаСЦГ објавио 7. фебруара 2016. године песму НЕ ПИТАЈ МЕ. И наставио да пише под тим псеудонимом све до песме ЧАЈ коју је написао 1. августа 2017. године. И сад се Зоран Јовановић ту нешто буни што његову песму НЕ ДИРАЈ МИ… (ћирилицу), подписују неки други.

Прво, краде се нешто што је добро. Друго, сам је унео забуну са тим силним псеудонимима. И треће, ради истине, песму НЕ ДИРАЈ МИ … (ћирилицу) Зоран је објавио на сајту ПоезијаСЦГ још 30. децембра 2009. године, што је знатно пре од 5. фебруара 2016. године, када је неко други исту песму осликао и објавио. Или је по среди нека велика забуна са тим именом аутора стихова???


НЕ ДИРАЈ МИ!!!

Не дирај ми ћирилицу, не дирај ми српско писмо,
не отимај српству душу, постаћемо то што нисмо!
Не дирај ми у наслеђе, породичну традицију,
не отимај српско чојство, не прекрајај историју!

Не дирај ми Православље, учитеља Светог Саву,
порекло ми не отимај, не дирај у крсну славу!
Не дирај ми Обилића, ни све српске витезове,
не дирај ми у светиње, што се славе кроз векове!

Не дирај ми Цар Душана који створи силно царство,
Косово ми не отимај, српско име и богатство!
Не дирај ми Карађорђа, хајдуке и Вујадина
Не дирај ми српске гусле, нити Духа, Оца, Сина!

Не дирај ми Свето Тројство, три прста и воштаницу,
не отимај мананстире, нити стару воденицу!
Не дирај ми српска села, српске фруле и посела,
не дирај ми њиве, поља, пастирице, стада бела!

Не дирај ми запис дрво, успаванку моје мајке,
не отимај Баш Челика ни остале српске бајке!
Не дирај у бунар стари, у огњишта и вериге,
не дирај ми у иконе и црквене старе књиге!

Не дирај ми у двориште, ни случајно породицу,
не отимај славски колач ни бабину гибаницу
не дирај ми српско писмо, не отимај ћирилицу,
не дирај ми у наслеђе да ти не бих ја мамицу.

© Зоран Јовановић

Ја сам Зорана Јовановића први пут срео 28.10.2007. године у Београду, на сплаву *ОЛИМПИК*, када су се догодили Први сусрети песника *ПОЕЗИЈАСЦГ*. У срдачној атмосвери песници, који су се до тада знали само виртуелно, на интернету, закорачили су у стваран живот и провели незаборавне тренутке од 8.00 до 17.00 часова у дружењу, читању поезије и ћаскању, а било је и ића и пића. И од тад се дружимо много и често, било у Лесковцу (уз чувени роштиљ) било у Крушевцу уз неке копије тог чувеног лесковачког, или у Етно кући Слободана Стојановића у Жабару уз пасуљ, па све до Трстеника, видећемо уз шта… А једно је сигурно, уз Зоранову поезију свакако.

Заиста је Зоран Јовановић свестран, пише и афоризме, и каже да му то то добро иде, чак и боље од поезије… А пише (и прича) и бајке. Једну сам ја прочитао, а колико ли је тек испричао лепим госпођицама и госпођама…

И шта да Вам још ја говорим? О квалитету Зоранове поезије у књизи НАДА? О темама о којима пише? О метафорама које користи? Не, нема потребе.

Лепо рече Проф. Др Миливој Вулић из Љубљане у коментару на једну Зоранову песму: *Уф, Илић Војислав. Довољно за критику. Све јасно кристално, не увруће ми мождане вијуге разумем ли, или не. Знам шта каже, знам за чим тугује. (13.10.2016. године).

Ево, да поновим и ја оно моје чувено, што су уклапа и у Зоранов филинг, шта има да се пише о песмама и о томе шта је песник хтео да каже, поезија сама о себи најбоље говори. А уз то Зоран није ни платио да га ја у овом приказу хвалим. Нека га хвали његова поезија.

Ако ми верујете на реч, исхвалиће га довољно, да му ни сад, а  ни убудуће не требају никакви критичари. Довољно је да Ви песме прочитате, или да их чујете у казивању Наде Новаковић и Зоран је на коњу, са хватаљкама, за лет у славног песника!

Љубодраг Обрадовић


А Нада Новаковић говори поезију из књиге НАДА
Nastavi sa čitanjem “Зоран Јовановић — Промоција две књиге у Трстенику”

OLUJA – Dejan Ivanović

OLUJA

Pucalo je k’o za vreme
staljingradske bitke,

iskrice su letele po svodu.
Naspavaćemo se,
samo dok majstori odu…

Telefon je zazvonio dva puta.
Pričamo, kao da nikada nije ni bilo rata.
Gradimo temelj,
kopamo, gde nikad nije bilo zlata…

Staru kuću u kojoj nas je oluja zatekla,
progutala je trava.
Oko nje su nekad rasla, moćna stabla hrasta,
da budu brana koja vetar zauzdava…

Posekli smo gusta stabla što ih
vetar nekad savije do zemlje,

ostala je tvrda utrina oko kuće.
Kuća odoleva već dugo,
ali se polako ruši od samoće…

Kroz dugu, dugu, neprozirnu noć se pomalja,
lik devojke na goloj steni.
Sanjam kako pored stare nova kuća biće,
da svetle u daljini prozori njeni…

Oluja je protutnjala kroz gradove i sela…

© Dejan Ivanović
Baroševac, 17.09.2017.

 

Часопис за поезију ПоезијаСРБ број 8и9 је у штампарији

Часопис за поезију ПоезијаСРБ број 8и9 је у штампарији
Часопис ПоезијаСРБ бр 8/9 можете наручити по цени од 400,00 дин
Прва промоција часописа биће 10.10.2017. у 18:00 у Клубу КЦК у оквору Сајма књига и издаваштва Расинског Округа *Расински цвет*.

БАЛЕРИНА – Љубодраг Обрадовић

 

БАЛЕРИНА

Експлозија си бола и боја
На платну одсјај среће
Никад нећеш бити моја
а живот ми покрећеш

Позорница твој је свемир
Блаженства маштом језде
Док у снове уносиш немир
И у срцу палиш све звезде

Лете идеје сликама у низу
Свест обманама палаца
Тако си далеко а тако близу
Само сан те у јаву не добаца

Многе очи тајно прате
Игру којом смисао сејеш
И срећан је свако ко зна те
Спокојну док се смејеш

Ти осмех и снове крадеш
Док летиш ивицом дуге
Покрет ти је за насладе
За сањаре и бреме туге

Кад сликар дилеме има
Слику преслика новом
Песник ни канонадом рима
Немир не замени спокојом

А ти немој снове да кријеш
Играј своју игру до краја
На груди кога привијеш
Ето и њему експлозије сјаја

© Љубодраг Обрадовић

 

Nastavi sa čitanjem “БАЛЕРИНА — Љубодраг Обрадовић”

ПРОЛАЗЕ – Драгојло Јовић

ПРОЛАЗЕ

Пролазе године немо и тихо,
Суморне мисли боје их у сиво,
Клизимо лагано к ушћу неке реке,
А до јуче сневасмо, снове друге неке.

Седимо у парку младости дана,
Погледима само разменимо жеље,
На лицу нам боре, очи би да лажу,
Па није нам ништа, хтеле би да кажу.

И док лишће жуто на косу ти пада,
А Месеца зраци осветле ти лице,
Старачка ми рука твоју руку тражи,
Твога ока поглед сад ми је најдражи.

Не причамо ништа, свако у свом свету,
Ти на морском жалу успомене тражиш,
По прошлости летиш ко пчела ка цвету,
Све је на тренутак у тридесетом лету.

А ја гледам твоје оседеле косе,
Пред очима скакућу твоје ноге босе,
Кад си ми ко Срна у наручје пала,
Волела ме тихо и све си ми дала.

И док Месец шара по лицима нашим,
Слушам како дишеш на рамену моме,
Тад свевишњег молим у ноћ сјајну касну,
Да звезде нам живота скоро не угасну.

© Драгојло Јовић

 

5 ПЕСНИКА И ВИ – ПоезијаСРБ – 25. 8.2017.

У Клубу КЦК, 25. 8. 2017. године у 20:00 сати одржан је поетско-музички програм *ПЕТ ПЕСНИКА И ВИ* у организацији и реализацији Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ и Културног центра Крушевац. У програму су поезију говорили: Никола Стојановић, Јасмина Палуровић, Иван Милановић, Даница Рајковић и Дејан Петровић Кенац. Програм је музиком оплеменио Милан Милетић Милке, водитељ је био Мирислов Живановић, а за организацију програма су били задужени Љубодраг Обрадовић и Светлана Ђурђевић… Програм је реализовао Марко Вишњић, организатор КЦК. Велики број љубетеља поезије и музике пратио је овај заиста леп, посебан и оригиналан програм, а у публици су били и Весна Лазаревић – заменик градоначелника града Крушевца и др Велибор Лазаревић, градски већник…

 

Pages: Prev 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 ... 27 28 29 Next