Ljuba Obradović

Ljuba Obradović

Author's posts

НОВЕ – Љубодраг Обрадовић – Срећна нова…


НОВЕ


Долазе…
Илузију доносе.
Све је идила,
а осећај среће,
ко снег шкрипи!

Пролазе…
Шампањац самоћу гаси
и чепом погађа небо
да превари срце!

Надај се…
Биће некад боље.
Све је у лепоти душе,
која нађе сродну
да отплеше у поноћ
валцер који светове руши!

Звоне звона,
а чујемо звончиће
и прапорце!
И годинама
глумимо заморчиће,
а знамо све!

Еј, тако то иде!
Сан је покретач живота
и нема назад.
За лепоту, за доброту,
за чежњу и зебњу…
За љубав,
која ће спасити свет!

Пијмо ноћас!

За године нове,
које долазе и пролазе
и нас собом односе…
Опијмо се ноћас!
Одавно знамо,
да пливамо…

За нове…

© Љубодраг Обрадовић

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59432

У СУСРЕТ НОВОЈ 2019. – ПоезијаСРБ

Боривоје Видојковић, Бранко Ћировић и Мирослава Смиљанић уприличили су 27.12.2019. у Ћићевцу дружење песника *У СУСРЕТ НОВОЈ 2019-тој*: У одличном поетском програму, поред домаћина, своју поезију (или пригодне беседе, однодно афоризме) говорили су чланови: КК Душан Матић из Ћуприје: Борисав Бора Благојевић, Милка Ижогин и Слободан Станковић, Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ из Крушевца: Љубодраг Обрадовић, Светлана Ђурђевић, Мирослав Живановић, Ратко Тодосијевић Баћо, Горан Минић, Саша Милетић, Драган Матејић, Богдан Јевтић и Градимир Карајовић, као и њихови гости: др Велибор Лазаревић, Слободан Симоновић, Томислав Симић Калпачки, Милан Марковић и Бобан Дашић из штампарије СаТЦИП из В.Бање и песници из Чачка: Мирко Бошњаковић и Милун Јездимировић Ћојбашић. Наравно било је и одличне музике и ића и пића…

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59397

Раде Дрaинац је бесмртан јер ће његова поезија живети заувек.

Радио Крушевац је у току 2018 . године  реализовао аудио пројекат “ПОЕЗИЈА ЈАЧА ОД ЖИВОТА” у част Радета Драинца великог  песника. Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу се придружила поменутом пројекту са идејом да се незаборавно дело Радета Даринца обнавља и надограђује. Овде можете преслушати две радио емисије у којима је Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ дало свој допринос, а у наставку можете прочитати и детаље из књиге “ЗАГОНЕТКА ДРАИНАЦ” коју смо објавили.


RTK – 27.09.2018.

RTK – 27.12.2018.



РАДЕ ДРАИНАЦ

Песник, апаш и профет,
Дон Кихот, порочни љубавник и стихотворац каквог ова земља чула није,
Карневалски принц, вагабунда око чије главе петролејска лампа сја:
Ето то сам ја!

Пијанац, коцкар, али и нежан брат,
Пријатељ што у срцу чува Орионска Сазвежђа,
Слаби играч на конопцу морала, али зато изврстан ироничар и пљувач,
На столу као супа љубав је моја сва:
Ето то сам ја!

Непријатељ Академија, Цркава и Музеја,
Поборник тргова и писоара,
Диригент телеграфских жица изнад болница и бордела,
У хајдучком лику са лавовска ока два:
Ето то сам ја!

Тигар и овца,
Жонглер што ножем у срце гађа,
Рапсод коме домовина на чело није ударила просветни жиг,
Песник крваве истине и човековог права,
Упамтите:

То сам ја!


Радојко Јовановић (уметничко име Раде Драинац; 4. или 26. август 1899 – 1. мај 1943) је српски песник, представник космополитске струје у Српској поезији између првог и Другог светског рата. Стварао је у виду модернистичних тежњи. (Аполинер, Сендрар).


Драинац је рођен у селу Трбуњу у Топлици, учио школу у Крушевцу и Француској. 1922. године покренуо је часопис Хипнос. Прву књигу песама под називом `Афродитин врт` штампао је 1921. године у Прокупљу у само три примерка.

Извор: http://sr.wikipedia.org/sr/Раде_Драинацhttp://sr.wikipedia.org/sr/Раде_Драинац

 

Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59342

Промоција зборника ПЕСНИЧКИ СВЕТИОНИК ПоезијаСРБ

Промоција зборника ПЕСНИЧКИ СВЕТИОНИК ПоезијаСРБ одржана је 24.12.2018. године у посластичарници АНЂЕЛА у Крушевцу. Програм су осмислиле и водиле уреднице часописа Латинка Ђорђевић и Светлана Ђурђевић, а присутне песнике и госте на самом почетку поздравио је Љубодраг Обрадовић – председник Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ. Своју поезију објављену у зборнику говорили су: др Предраг Јашовић и Слободанка Радић Боба из Параћина, Горан Минић из Бруса, Боривоје Бора Видојковић и Бранко Ћировић Ћира из Ћићевца, Мирослава Смиљанић из Град Сталаћа, као и песници из Крушевца: Мирослав Мића Живановић, Латинка Ђорђевић, Светлана Ђурђевић, мр Ратко Тодосијевић, Мирко Стојадиновић, Даница Рајковић, Живота Трифуновић, Слађана Бундало, Аријана Хинић, Богдан Јевтић, Дејан Милошевић, Драгојло Јовић и Љубодраг Обрадовић. Своју поезију, која није објављена у зборнику,  говорили су и Живојин Манојловић и Градимир Карајовић. Слушали смо и одличну музику Владице Радојевића уз сопствену пратњу на гитари, као и једну соло нумеру Градимира Карајовића на усној хармоници… Наравно, Латинка Ћорђевић, члан извршног одбора ПоезијеСРБ, се постарала да  сви присутни добију на поклон зборник ПЕСНИЧКИ СВЕТИОНИК ПоезијаСРБ, као и календар и оловку са знаком ПоезијаСРБ… А било је и кафе и колача из посластичарнице АНЂЕЛА. Све у свему одличан поетски матине…


Учесници промоције


Уреднице зборника: Латинка Ђорђевић и Светлана Ђурђевић


Латинка Ђорђевић, Светлана Ђурђевић и Љубодраг Обрадовић
Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59270

НОВОГОДИШЊА ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА ПоезијаСРБ

Традиционална ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА ПоезијаСРБ, овога пута НОВОГОДИШЊА одржана су у понедељак 17. децембра 2018. године у 18:00 сати у Крушевачком позоришту. Било је то још једно изузетно вече уз одличну поезију, прави хумор и изузетну музику… Програм су уредили и водили: Мирослав Живановић, Аријана Хинић и Љубодраг Обрадовић. На сусретањима се чула поезија Марине Адамовић из Ниша која је званично члан Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са чланском картом број 1, као и поезија Томислава Милетића и Миљојка Милојевића – преминулих чланова. У програму су учествовали и говорили своју поезију: Љубодраг Обрадовић, Мирослав Мића Живановић, Аријана Хинић, Горан Минић, Драган Тодосијевић, Данијела Булатовић, Дејан Петровић Кенац, Градимир Карајовић, Богдан Јевтић, Дејан Милошевић, Миленка Весић, Живојин Манојловић, Оливера Дуњић, Весна Михајловић, Олга Раденковић, Мишко Плочић, Мирко Стојадиновић, Драгослав Мирковић, а своје афоризме говорили су Драган Матејић и Михајло Ћирковић. За музички тренутак постарили су се Марија Вујић на клавиру и Мирослав Мића Живановић.

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59109

АЛХАМБРА УМА – Андреја Ђ. Врањеш

АЛХАМБРА УМА

Чекао сам је између плима,
светлости и таме,
у дворишту јутра, почетку новог надања,
слободну лепотом, Алхамбру ума.

Чекао је на раскрсницама ,
нејасних сећања, кад се збрајају туге,
кад се верује само завршеним  годинама.
Чекао је  на вратима сна,најлепшег чуђења,
на узвисју вере, извору  тишине.

Испод ветрова
купола жеља,
Никада се нисмо дотакли осим временом,
нисам хтео да јој се јавим изгледом,
сјаји у  поезији,
као непоновљива мисао.

© Андреја Ђ. Врањеш

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59065

ЋУПРИЈА НА ДРИНИ и БАБА БОРКА – Андреја Ђ. Врањеш


ЋУПРИЈА НА ДРИНИ

Међа кривуда сећањем,
месец  скупљач искри из  трава,
извијених лукова,над тајном,
камена  прича спава.

Мит и вера у  додиру,
прошлост  далека,  име  сјаја,
љубав посејана памћењем,
небески завет крвљу  спаја.

Сви  су правци  у један бол,
окорењена мисао трајањем  пече,
река вечност   боји ,
Ћуприја  рањена видом  тече.

БАБА БОРКА

Смерну старицу сањам,
измаштавам детињство,
помало тужан,снен,
по пољу живота лутам,
тражим поглед њен.

Тежину живота је напустила,
руке прекрстила,
године не постоје,
сложила је живота све боје.

Тихо се  искрала,
пољубила ме  нежно,
споменула мајку,
упловила у снове,
отишла у бајку.

Пред њеном лепотом савијало се цвеће,
у грудима становала доброта,
сакрио сам је у срце,
да светли до краја живота.

© Андреја Ђ. Врањеш

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58994

РОЂЕНДАНСКА – Томислав Симић Калпачки

 


РОЂЕНДАНСКА

Љуби Обрадовићу

Бритког пера – драга лица,
у неправди оштрих зуба,
а иначе “сањалица”,
окупио наш друг Љуба.

Атмосфера баш је фина,
… иако сам мало чкрб,
јасно велим, јест милина,
уз Стихољубље ПоезијаСРБ!

Ово Вам је песма ведра,
што тренутку и приличи,
ко девојци бујна недра,
па на вилу горску личи.

Кад је тако, песник вели:
Посебан је ово дан!
Брате Љубо, ајд живели!
И Срећан ти рођендан!

© Томислав Симић Калпачки
17.09.2018. – Треботин


Срећан рођендан брате Љубо!

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58952

КАКО – Андреја Ђ. Врањеш

КАКО

песнику Тодору Тоши Бјелкићу

Како препливати реку без обала,
падати не устајати,
може ли бити птица без гнезда,
јунак да није Војвода Пријезда?

Без дитирамба песник,зар има,
звати се планином, не бити ни брег,
облак без неба како да плови,
како ирвас да не воли снег?

Како бити ватра без дима,
све ово тананије
и лепше много,
мој друг песник у себи има.

Андреја Ђ.Врањеш

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58907

Промоција романа “НАЈЛЕПШЕ МЕСТО НА СВЕТУ” Данијеле Булатовић

Традиционална ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА ПоезијаСРБ у Крушевачком позоришту одржана су у четвртак 22. новембра 2018. године. У оквиру овог већ традиционалног програма представљен је роман Данијеле Булатовић НАЈЛЕПШЕ МЕСТО НА СВЕТУ у издању Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. Било је то још једно изузетно вече уз одличну прозу, добру поезију и пажљиво одабрану музику… Програм је уредио и водио Саша Милитећ – члан управног одбора Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ. О књизи је говорио Љубодраг Обрадовић, а изводе из рецензије Милене Радисављевић прочитала је Светлана Ђурђевић. Изводе из романа читала је Марија Милорадовић, док се за праву музику постарао Бојан ВукосављевићСлике са промоције урадио је Живојин Манојловић, видео снимак Славиша Паунковић, а аудио запис Љубодраг Обрадовић. Ово је права прилика да у овој одличној промоцији и сами уживате иако нисте били на промоцији…


Књига НАЈЛЕПШЕ МЕСТО НА СВЕТУ Данијеле Булатовић


Данијела Булатовић


Саша Милетић


Љубодраг Обрадовић и Светлана Ђурђевић


Марија Милорадовић


Бојан Вукосављевић

ИЗВОД ИЗ РОМАНА

Била је Лазарева субота, која се прославља недељу дана пре Васкрса. Пошто су запалили свеће и поседели у порти испред цркве, кренули су назад према селу. Душу сваког од њих обузимала је нека свечана тишина, мир и спокојство. Ишли су лагано, посматрајући околину и удисали мирис првих прoлeћних цветова, помешан са чистим планинским ваздухом. Анђела је посматрала лет једног шареног лептира са цвета на цвет и дивила се његовој лепоти. Чудила се како једно тако мало и крхко биће може учинити природу тако посебном, лепом и нестварном. Гледала је савршенство боја и његових шара на крилима, дивећи се уметности мајке. Овде је све тако лепо, па, иако је овде одрасла, увек се оном детињом наивношћу чудила свету око себе, уживала у свакој смени годишњих доба. Гледала је младе зелене листове како се развијају на дрвећу, окрећући се према сунцу и желећи да упију његове зраке и наглас рекла: “Како се увек дивим овим младим пупољцима живота када се рађају у прoлeће, а некако сам увек тужна у јесен, када видим како се откидају од дрвета живота, и падају по земљи, на свој вечни починак”.
Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58885

ОТАЦ и друге песме – Андреја Врањеш


ОТАЦ


Време трошило бол,
живот на туге издељен.
Из пепела враћао надање.

Они злом  усукани,
ружним истинама,
слово у време урезали.

Збуњен, скупљен у тајну,
са свећом тражио  одговоре,
како  да угледа дане са пола
утехе?


НАРОД ЈЕДАН

Народ један  има,
дубоких рана,
више га на небу,
за све друге топал,
 само себи студ,
има народ један,
жив крив, храбар,
другим мајка мила,
а за себе худ.
Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58853

НАЈЛЕПШЕ МЕСТО НА СВЕТУ – Промоција романа Данијеле Булатовић

ИЗВОД ИЗ РОМАНА

Била је Лазарева субота, која се прославља недељу дана пре Васкрса. Пошто су запалили свеће и поседели у порти испред цркве, кренули су назад према селу. Душу сваког од њих обузимала је нека свечана тишина, мир и спокојство. Ишли су лагано, посматрајући околину и удисали мирис првх прoлeћних цветова, помешан са чистим планинским ваздухом. Анђела је посматрала лет једног шареног лептира са цвета на цвет и дивила се његовој лепоти. Чудила се како једно тако мало и крхко биће може учинити природу тако посебном, лепом и нестварном. Гледала је савршенство боја и његових шара на крилима, дивећи се уметности мајке. Овде је све тако лепо, па, иако је овде одрасла, увек се оном детињом наивношћу чудила свету око себе, уживала у свакој смени годишњих доба. Гледала је младе зелене листове како се развијају на дрвећу, окрећући се према сунцу и желећи да упију његове зраке и наглас рекла: “Како се увек дивим овим младим пупољцима живота када се рађају у прoлeће, а некако сам увек тужна у јесен, када видим како се откидају од дрвета живота, и падају по земљи, на свој вечни починак”.

Олга је ухвати испод руке и рече: “Ја о томе, Анђела, размишљам читавог живота, то ти је сва животна филозофија. Све има свој почетак и свој крај. У некој мери људски живот се може упорeдити са тим малим зеленим листом на дрвету. Рађа се у прoлeће, добија свој облик и нежну зелену боју. Радује се првом јутарњем сунцу и ужива у његовом миловању. Све је лепо и ново око њега и док је тако млад и зелен, сви му се диве и радују. Прoлeће у људском животу представља детињство и младост. Безбрижно и лепо детињство пуно снова и жеља! Надаш се и машташ шта све можеш остварити у животу.

Онда неприметно дође и лето. Лист добија тамнозелену боју, његов живот је устаљен. Чврсто је везан за дрво живота и успешно одoлeва свим ветровима и олујама. Као и сам човек. Лето у људском животу представља доба зрелости, доба изазова и искушења, али чврсто верује у себе и држи се својих уверења. Дотада је већ шватио сву озбиљност живота и учио на својим грешкама. Научио је како да савлада све надолазеће олује и ветрове, не плашећи се пораза.

На крају долази јесен. Листић полако почиње да жути и вене. Више му се нико и не радује, само понеки случајни пролазник, који застане да ослушне тихи шапат испод гране и диви се његовој зрелости и шарама, од којих свака има своју причу. Ослушкује око себе и са стрепњом очекује први налет ветра, који ће га одвојити од извора живота. Јесен, у људском животу представља старост. Доба када човек швати да је прошло лето и са њим сви лепи дани који се више не могу вратити. Доба када човек живи од успомена и више нема снаге да се ухвати у коштац са животом, јер осећа да је његово време прошло, да свет припада неким млађим и упорним људима. Доба када са стрепњом ишчекује налет јаког ветра који ће га однети на вечни починак”…

Данијела Булатовић


РЕЦЕНЗИЈА – САВРЕМЕНА ПРИЧА О СНАЗИ ЉУБАВИ И ПРИЈАТЕЉСТВА


Љубав и пријатељство! Вековима непресушна инспирација песницима, приповедачима, романсијерима, сликарима, филозофима… Свима који су умели завирити и у реалне, и у трасценденталне светове загонетног места – људске душе, боравишта ових двају најлепших емоција које је свет до данас саздао. Спорили се, или не, о њеном постојању, негде тамо – у њеним скривеним метафизичким световима, тињало је, разгарало и настајало непроцењиво благо поезије, приповедака, романа, слика…

Читајући роман „Најлепше место на свету”, Данијеле Булатовић, откривамо умеће књижевнице да ову непресушну тему учини и универзалном, и оригиналном, и блиском животу савременог човека, стешњеног између брига свакодневног живота, постојања, али и жеље да ту тескобу одагна и стварност учини бољом и лепшом.
Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58845

ПОЛА ЛЕПОТЕ и друге песме… – Андреја Врањеш

ПОЛА ЛЕПОТЕ

Лепо је лепо и кад га је пола,
недовршени снови светли,
пролећа са пола маја,
киша и дуга кад се сретну кратко,
сликар кад замрси боја део,
стих снажан умети свити,
са песмом једном само,
може се и песник бити.


Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58829

#MeToo – Eleonora Luthander


#MeToo


Nemoj da mi neki dušman
opet napiše recenziju
da kljuca moja slova
k’o živina kukuruz
da se raskokodače
u polupraznoj sali
za 300 evra
koje od mene neće
izvući

I da ukucava uvrede
k’o eksere
i na njih kači
gadne slike:
“Veštičija kulinarska
receptura”
i “Klepetanje”
to, elem, zaslužuje batine

E, da je živ Branko Miljković
te da se za mene potuče!

Nemoj da mi se neko
olakša u knjigu
da ispipa pesme k’o mene
ON

NJEGA pre ili kasnije
čeka taraba #
MeToo
i još i to
da ove godine neće dobiti
Nobelovu nagradu
za NEmir

Mala pauza u Akademiji…

Uhvaćen je
ženepipajući
tzv “Kultur profil”

Sledeća dva decembra
pipaće
sam sebe
u zatvoru u Stokholmu

A moja knjiga putuje samnom
neotvorena

VIRGO INTACTA

© Eleonora Luthander

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58776

ЧЕДНОЈ ЉИЉАНИ – Драган Ћирковић


ЧЕДНОЈ ЉИЉАНИ


Хтео сам да ти напишем песму
Али не умем не знам како
Пишем па бришем и све тако
Опет испочетка

Хтео сам да напишем песму
О Теби и себи и свима нама
Што горимо као слама
Кад се љубав деси

О томе како се светови руше
Како се тад разум губи
Како се безгрешно љуби
Читава васиона и миш у житу

Како се велика царства руше
Хиљаде хиљада људи гине
У све човекове врлине
Изгубе своју вредност

Како се тад непријатељу зло прашта
Како се тад пријатељ заувек губи
Због девице која се љуби
И родитељ се заборавља

Али шта кад се та љубав изгуби
Тад читав свет постане тама
Душа плаче срце се слама
А бездан постаје васиона

© Драган Ћирковић

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58735

Pages: Prev 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 ... 32 33 34 Next

Load more