СУПЕС 2017 – ПоезијаСРБ

У оквиру ФЕДРАРА 2017, у Етно домаћинству Слободана Стојановића у Жабару, одржана је 13.05.2017. године традиционална песничка манифестација СУПЕС (Сусрети песника). Манифестацију су ове године организовали Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и КУД Вук Караџић из Треботина, Жабара и Мале Врбнице. Програм су осмислили и водили Љубодраг Обрадовић и Светлана Ђурђевић, а за музички тренутак постарала се Јована Обрадовић. У самом програму учествовали су: Љубодраг Обрадовић, Драган Тодосијевић, Светлана Ђурђевић, Мирослав Живановић, Борисав Бора Благојевић, Драгојло Јовић, Саша Милетић, Миљко Бркић, Даница Рајковић, Живота Трифуновић, Ратко Тодосијевић, Мирко Стојадиновић, Боривоје Видојковић, Мирослава Смиљанић, Јована Марковић, Драган Матејић, Михајло Ћирковић, Томислав Симић, Звездана Милосављевић, Злата Јовановић, Слободан Станковић, Владимир Тасић, др Павле Бубања, Анта Џамић, Гвозден Ђолић, Драган Ћирковић, Борислав Чолић, Слободан Стојановић и Душица Миленковић.

На манифестацији је уручена награда Борисаву Бори Благојевићу за песму МОЈА БРАЋА, која 2015. године проглашена за ПЕСМУ ГОДИНЕ на порталу ПоезијаСРБ. Прочитајте одлуке жирија: http://poezijascg.com/poezija/archives/54432. Своју поезију говорио је и Драгојло Јовић – добитник друге награде по
мишљењу жирија публике. Марина Адамовић, песникиња из Ниша, Члан Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ од самог оснивања, са чланском картом број 1. по мишљењу посетилаца портала ПоезијаСРБ освојила је награду за песму године, а по мишљењу стручног жирија освојила је друго место. Награда ће јој бити ускоро уручена, а гости СУПЕСА 2017. могли су да чују њену награђену песму у казивању Светлане Ђурђевић. Љубодраг Обрадовић изговорио је награђену песму Милована Петровића из Шведске. Организатори манифестације СУПЕС 2017 били су Удружење песника Србије ПоезијаСРБ и КУД Вук Караџић.

 


НЕ  ТУГУЈ  ВИШЕ 
 

Не тугуј драга више,
Одавно светла се гасе,
Док завеса тихо паде,
Други те одведе за се.

Одавно слике су жуте,
Тишина по њима пала,
Од тебе само ми оста,
Мирис косе и зимског шала.

Ни у снове не свраћаш више,
Да по њима наслутим дан,
Док седе власи гледам,
Знам да сам бескрајно сам.

А тако бих волео да чујем,
Да макар једном ми кажу,
Да живиш срећним животом,
И да те осећања више не лажу.

Опрости за моје грехе,
Што млађан повредих  тебе,
Јер тада схватио нисам,
Да волиш ме више од себе.

Времена минуше многа,
Сад видим да је касно,
Ал опет бих желео још једном,
Да љубим усне ти страсно.

А онда нек склопим очи,
И нек те не видим више,
Да суза не кане ни једна,
Тужна ко јесење  кише.

Обриши прашњаве слике,
Унуцима причај бајку лагану,
О нама само им кажи,
Како боле љубави на Балкану.

© Драгојло Јовић

 

Часопис ПоезијаСРБ – Пошаљите своју поезију

Поштовани песници, У припреми за штампу је Часопис за поезију – ПоезијаСРБ, број 8.  У часопису ћемо објавити поезију песника из Крушевца и песника из Србије и расејања који пишу на српском језику. Часопис за поезију ПоезијаСРБ издаје Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ из Крушевца, а очекујемо да ћемо БРОЈ 8 часописа ПоезијаСРБ представити до краја септембра 2017. године у Крушевцу, а касније и у Ћуприји, Лесковцу, Алексинцу и другим градовима Србије.

Преузмите бесплатно до сада објављене часописе  ПоезијаСРБ

Ауторски хонорар за објављивање у часопису нисмо у ситауацији да платимо! Ако сте са тим сагласни пошаљите нам своју поезију за наредни број часописа ПоезијаСРБ на мејл: poezijasrb@poezija.rs у wordu или odt формату на ћирилици уз једну Вашу фотографију. Задржавамо право да уредник часописа одабере песме које ће бити објављене у часопису.  Сваки песник чија се поезија објави у Часопису за поезију ПоезијаСРБ може бесплатно преузети електронску верзију часописа у пдф-у са следећег линка ПоезијаСРБ.

 

УКРОТИТИ ЕТАР – Културна повесница крушевачког краја – др Велибор Лазаревић

УКРОТИТИ ЕТАР – Културна повесница крушевачког краја

Др Велибор Лазаревић – идејни творац многих манифестација, али и песничке манифестације МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК која се сваке године одржава на скели, укотвљеној на средини Мораве уз светлост Месеца и бакљи, и уз музику која тече заједно са реком.

Поштовани скупе, може се рећи: увек када је реч о некој књизи, реч је о човеку. У овом случају, без обзира ком жанру приписали ову књигу, у њој можемо читати о духовном лику Љубе Обрадовића. Пред нама је једна импресивна збирка записа, приказа књига, културних догађања, рецензија…, УКРОТИТИ ЕТАР из пера Љубодрага Љубе Обрадовића, оснивача, иницијатора, саучесника бројних манифестација и културних акција у крушевачком крају, али и шире од тога.

Човека који је деценијама био на изворишту, у матици културе књижевности и стваралштва уопште. Он је својим преданим радом укидао провинцију и усправљао културне светионике у Крушевцу, Треботину, Жабару, Белој Води, Макрешану, Коњуху, Трбуњу и сам Бог зна где још. Носталгично је годинама чувао памћење на људе и догађаје, као директор Културног центра Крушевац, али и изван те функције. Успостављао је међународну културну сарадњу Крушевца са Хасковом у Бугарској, Сан Бартоломеом у Италији, Плевљима у Црној Гори.

Иако није из те струке, основао је сопствени интернет сајт на коме је промовисао мале-велике људе из провинцеје, за које се иначе не би ни чуло. Само на том плану уздигао је величанствену духовну вертикалу. Од оснивања 2005. до 2017. године било је 14.409.769 прегледаних страница сајта. Сада се на његовом сајту ПоезијаСРБ налази преко 12.000 објављених песама, а око 600 песника на њему објављује своју поезију. Из свега поменутог проистекло је и оснивање Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ, које је под његовим руковођењем организовало бројне песничке сусрете, али и богату издавачку делатност, која је изнедрила и објединила српске песнике са свих континената.

Оно што је Љубодраг Обрадовић годинама стрпљиво исписивао на интернету, сада се нашло међу корицама ове књиге, како каже етар је сада укроћен. Око 40 књижевних стваралаца и културних прегалаца и 7 поетских зборника преплетено је и сплело се у једну питку приповест о тежњи једне генерације да садржајно и стваралачки живи и траје упркос разним недаћама. Пред нама се као на филмском платну смењују драги ликови наше културе и уметности, виде се и препознају њихова вредна дела и једно време.

Ово дело је зато својеврсна културна повесница крушевачког краја и шире од тога.

И зато, хвала Љуби Обрадовићу, што нас је све скупа и појединачно, овековечио у свом стваралачки надахнутом, пријатељском и добронамерном албуму. Хвала и на времеплову који ће остати иза нас.

Др Велибор Лазаревић


Љубодраг Обрадовић и др Велибор Лазаревић – договор о промоцији књиге
УКРОТИТИ ЕТАР – (Клуб КЦК у Крушевцу 21.04.2017.)

 

Песничка сусретања ПоезијаСРБ у Крушевачком позоришту – Април 2017.

У Крушевачком позоришту су 26.04.2017. године у 18:00 сати одржана традиционална ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА у организацији Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ. Програм су осмислили и водили мр Душка Ерић и Љубодраг Обрадовић, а у програму су се својом поезијом представили: Драгојло Јовић, Градимир Карајовић, Живојин Манојловић, Мира Смиљанић, Светлана Ђурђевић, Стефан Кнежевић, Јована Марковић, Ратко Тодосијевић Баћа, Драган Матејић, Михајло Ћирковић, Богдан Јефтић, Малина Обрадовић, Дејан Ристић, Аријана Хинић, Витомир Станојевић, Даница Рајковић, Мирко Стојадиновић, мр Душка Ерић и Љубодраг Обрадовић.

Љубодраг Обрадовић и мр Душка Ерић су осмислили и водили програм

Прочитајте текст до краја

ПЛАЧЕМ НОЋАС КАО ВИОЛИНА – Дргојло Јовић








ПЛАЧЕМ НОЋАС КАО ВИОЛИНА

Ноћас лутам по сањивом граду,
Прошлост своју ко на длану видим,
Питам Месец, мог другара старог,
Да ли имам чега да се стидим. 

И заплачем онда гласом виолине,
Сузе су ми покидане жице,
Што несташе моје жеље силне,
У Моравске ледене дубине.

Зарад коре хлеба, ја сам овде стао,
Илузије младости ту сам жаром дао,
Сад подвлачим црту у Моравском песку,
И сабирам шта сам, лудо проћердао.

Одсањани снови вратити ме неће,
У времена прошла, ех да беше среће,
Да Мораву, само млађан прођем,
И да неком, другом царству дођем.

Под месечевим зраком Лазаревог града,
Ко мађију, вреле усне нађох,
Па не шватих кад ми живот прође,
А тај исти месец још ми дане глође.

На Моравском песку оставићу стопе,
Да их вода тихо негде к мору носи,
А нек Месец жути, та лопужа стара,
Неке нове клинце крај Мораве вара.

© Драгојло Јовић


УКРОТИТИ ЕТАР – Промоција књиге Љубодрага Обрадовића

Преслушајте аудио снимак промоције књиге УКРОТИТИ ЕТАР Љубодрага Обрадовића:

 Клубу КЦК у Крушевцу, Топличина 2, 21.04.2017. године у 19:00 сати одржана је промоција књиге УКРОТИТИ ЕТАР аутора Љубодрага Обрадовића у издању Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. У поетско-музичком програму учествовали су аутор књиге и пријатељи, а организацију и реализацију промоције подписују Културни центар Крушевац и Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. Програм је осмислио Љубодраг Обрадовић, а водио га је заједно са Светланом Ђурђевић. Промоцији је присуствовао велики број песника, књижевника и љубитеља писане речи, као и заменик градоначелника града Крушевца Весна Лазаревић, директор КЦК Мирослав Смиљковић, градски већник др Велибор Лазаревић, представници Војске Србије, Крушевачке Цркве и други…


Љубодраг Обрадовић – аутор књиге и Светлана Ђурђевић – водитељ програма
Публика је испунила Клуб КЦК до последњег места

ГОДИНА ЗА ГОДИНОМ – Драгојло Јовић

ГОДИНА ЗА ГОДИНОМ

Како која година се ниже,
Нестајемо све смо крају ближе,
Пролазност нам гаси надахнуће,
Па желимо још једно свануће.

И да жито зрело жањемо по хладу,
Да ни једно зрно птице не украду,
И кад длан нам од жуљева пуца,
Помељара стара да весело куца.

Али зоре, сад су неке друге,
Остарелог лица, с погледом од туге,
Чуде се што њиве обрађују старци,
Куд нестаде младост и сунчеви зраци.

Више међа нема, све је у корову,
На јабуку крушка наслонила тугу,
Издала је снага сад је јашу вране,
Ни за гнездо нису осушене гране.

Некад зоре будиле су мене,
Сад свануће будне очи траже,
Од истине тешке су ми ноћи,
Нарасло је пруће не виде се куће.

© Драгојло Јовић

 

ПЕСМЕ 2015 ГОДИНЕ – МОЈА БРАЋА и ПОЕТО

Дакле, ПЕСМЕ ГОДИНЕ су:

  • МОЈА БРАЋА – Борисава Боре Благојевића, песника из Ћуприје – по одлуци жирија;
  • ПОЕТО – Марине Адамовић – песникиње из Ниша – по одлуци посетиоца сајта БЛОГ ПоезијаСРБ!
МОЈА БРАЋА

Све што може да се прода
Продала су моја браћа
Ми ни свесни нисмо били
Ко купује и ко плаћа

Продали су окућницу
Шљивар изнад родне куће
И бачвану крај врбака
Плава јутра у свануће

Продали су без тапија
Све ђутуре и од ока
Све ливаде до јаруге
Бистру воду из потока

Њиву што нас хлебом храни
У закуп су јуче дали
Сад причају правдају се
Где је међа нису знали

А међа је све док може
Поглед птице да се вине
Продали су део неба
Белог орла у висине

И ћувике што међају
Од силника што нас бране
Лојзе што нас вином поји
Манастире разидане

И утробу земље ове
Где се нови камен рађа
Старо гробље поред пута
Продала су моја браћа

И све наше крвотоке
Што долазе из далека
Продали су све изворе
Све кладенце белих река

Православље славу веру
Колач што се даје сину
Продала су моја браћа
Тиху модру месечину

Продадоше браћа браћу
Расејаше кости њине
Ко да овде никад није
Било правде и истине

Продадоше цреп са куће
Кисну греде откривене
Труне душа у огњишту
Продали су део мене

© Борисав Бора Благојевић

POETO

Ušla sam u sebe i
krenula sa razgledanjem

Znam da sam slabo osvetljena
– prekidača nije bilo

Ipak
– priznajem
sebi me je privukao
opojni pištac pažnje

Nikada nisam čula
tako ljupke zvuke
u gustom šipražju
tresetnih algi

Pažljivo sam pratila
gde otiče moja kiša
krivudala je
i spuštala se
nekuda vani

Malo sam se zgrčila
da dotaknem ušće

Ali

Jaoooj

Tamo vode više nije bilo

Samo skerletna humka
u kojoj je sedela
Cvetajeva
pružala mi je
ruke
nemi vrisak i

“Niz rub – pa ravno
U crnu zemlju, da poji trstik.
Nepovratno, nezaustavno,
Nepopravljivo šiklja stih„

kamin(n)gs

©
– Marina Adamović

Поштовани посетиоци,

Изабрали смо песму године Удружења песника Србије – ПоезијеСРБ за 2015.  годину у обе категорије. Песму године бирали су:

  • Жири Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ у саставу: Љубодраг Обрадовић, Лепа Симић и Светлана Ђурђевић и
  • Посетиоци сајта Блог ПоезијаСРБ.

Жири је одабрао следеће песме:

1. МОЈА БРАЋА – Борисав Благојевић
2. ПОЕТО – Марина Адамовић
3. КРУГ – Мирјана Шарац

Прва три места по Вашим гласовима освојили су:

1. Марина Адамовић за песму ПОЕТО
2. Драгојло Јовић за песму ПЕСМА ПРИЈАТЕЉУ
3. Милован Петровић за песму ЈЕДАН ЧОВЕК У ДАЉИНУ ОДЕ

Пригодне дипломе и награде у књигама из издавачке продукције Удружења песника Србије – поезијаСРБ ће бити уручене у мају 2017. године у Крушевцу на манифестацији СУПЕС 2017, о чему ће добитници награда бити посебно обавештени! Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ није у прилици да сноси трошкове доласка на уручење награда!

  Nastavi sa čitanjem “ПЕСМЕ 2015 ГОДИНЕ — МОЈА БРАЋА и ПОЕТО”

Други пишу – СТИХОМ ДА ТИ КАЖЕМ – Новине град


Бројне активности крушевачких песника

“Стихом да ти кажем”

Крушевачко Удружење песника Србије “Поезија СРБ” већ годинама активно ради и окупља песнике не само крушевачког краја, већ и це­ле Србије и многих држава света. Осим својих дружења једном месечно, чланови овог У дружења својим стиховима обележавају скоро сваки значајан датум из наше историје и културе.
 
Само за последњих четрде­сетак дана крушевачки стихо­творци организовали су три при­годна песничка дружења. Најпре, била је то манифестација “Љубав и вино” која је, поводом Светог Трифуна, Дана виногра­дара, одржана 14. фебруара у  Малој сали Крушевачког позо­ришта. Том приликом додељена је и награда Удружења за најбо­љу песму о вину, Николи Стоја­новићу, једном од најбољих мла­дих песника Србије, чијих се преко 4000 књига поезије нашло у рукама читалаца. Манифеста­цији је присуствала и група пе­сника из Александровца, који су се организацијски придружили крушевачком удружењу песни­ка “Поезија СРБ”.


Такође, 21. марта Удружење је, у истом простору Крушевач­ког позоришта, своје окупљање посветило светском Дану поези­је. Своје стихове, осим домаћих, казивали су и песници свих осталих градова крушевачког региона. Својим присуством скуп је почаствовао, по многима један од најбољих кад је у питању римована поезија, Бора Благојевић, песник из Ћуприје. Истовремено, Крушевљанки Даници Рајковић уручена је награда за њено вишегодишње песничко стваралаштво, оделотворено у девет поетских збирки. О њеној поезији говорио је председник Удружења Љубодраг Обрадовић, а награду јој је уручио познати крушевачки песнички боем Мића Живановић.

Најзад, 25. овог месеца, поводом Дана НАТО бомбардовања Србије, Удружење је организовало својеврсни песнички iн мемориам жртвама рата, под називом “песмом за незаборав”. Ову манифестацију крушевачки ствараоци песничке књижевности одржали су у Пионирском парку, са симболичним почетком у 11:55 часова. Осим песника, скупу је присуствовао и познати крушевачки сатиричар Драган Матејић, који је изговорио неколико пригодних афоризама. На крају, ваља истаћи да велике заслуге за овако активно деловање крушевачких поета има председник Удружења “ПоезијаСРБ” Љубодраг Обрадовић, уз свесрдну помоћ Светлане Ъурђевић, крушевачке музе љубавне поезије.

Драгиша Павловић Расински

 

СМРТ МОСТА, ЧОВЕКА И ПСА – Драгиша Павловић Расински


СМРТ МОСТА, ЧОВЕКА И ПСА

Ноћ.
Звезде беже у невид.
На небу ниче смртно семење,
громови, муње, авионска рика.
А нигде стид.
Кипи усијана крв из челика,
гори речно камење,
умире врба нека.

Кључа рањена река,
падају спржене вране и гугутке.
Ћутке умиру сребрне мрене,
црвени се Расина од крви проливене,
титра у ваздуху језа.

Nastavi sa čitanjem “СМРТ МОСТА, ЧОВЕКА И ПСА — Драгиша Павловић Расински”


КУЋО МОЈА НА БАЛКАНСКОМ БРДУ

Кућо моја на Балканском брду,
Гордо стојиш времену се недаш,
Твог оџака плави дим се вије,
У свет носи причу, Српске трагедије.

Кад силници пре осамнаест  лета,
На тебе ми подигоше хајку,
Само с једном вековитом жељом,
Да убију моју Српску мајку.

Изручише све отрове своје,
Нечовештва свуда им се виде,
Док је људи и док  Света буде,
Требали би себе да се стиде.

Убише ми нерођену децу,
Руком зла су у корен ми такли,
Сем оружја које за смрт нуде,
Ништа друго немају за људе.

Још ми земља на барут задише,
Што бедници бацаше с висина,
Сад су гробља  од градова већа,
Недај ми се кућо, окреће се срећа.

Кући мојој врата и прозори,
Ка Истоку  окренути вазда,
Кући мојој сваки гост је мио,
Што не жели да јој буде газда.

Кућо моја на Балканском брду,
Причај ветру нека у Свет носи,
Да Србија још није прћија,
Крст на Цркви православној сија.

© Драгојло Јовић

 

ПОЕЗИЈОМ ЗА НЕЗАБОРАВ 2017 – ПоезијаСРБ

Митинг родољубиве поезије – ПОЕЗИЈОМ ЗА НЕЗАБОРАВ – у Пионирском парку у Крушевцу 24.03.2017. године у 11:55 часова. Организатори Удружење песника Србије и Културни центар Крушевац.

ПРОЛЕЋЕ

Пролеће је отпочело грехом:
бомбе опет падају на Србе,
док под мојом стрехом,
пупе зове и листају врбе.

Nastavi sa čitanjem “ПОЕЗИЈОМ ЗА НЕЗАБОРАВ 2017 — ПоезијаСРБ”

Светски дан поезије 2017 . ПоезијаСРБ

Удружењe песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу активно наставља са реализацијом својих планираних активности на популаризацији поезије:

  • У Пионирском парку у Крушевцу, 24.03.2017. године у 11:55 часова одржаће се песнички митинг родољубиве поезије под називом “ПОЕЗИЈОМ ЗА НЕЗАБОРАВ” у сарадњи са Културним центром Крушевац.
  • А у Крушевачком позоришту су 21.03.2017. године одржана традиционална “ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА на СВЕТСКИ ДАН ПОЕЗИЈЕ”. Том приликом је Даници Рајковић додељена ГОДИШЊА НАГРАДА Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ. Награду су уручили Мића Живановић -председник скупштине (слику), Љубодраг Обрадовић – председник удружења (диплому) и Светлана Ђурђевић – заменик председника (књиге).

У програму су учествовали песници из Ћуприје: Борисав Благојевић, Милка Ижогин, Матилда Јанковић и Слободан Станковић; Ћићевца: Боривоје Видојковић и Бранко Ћировић Ћиро; Бруса: Горан Минић и Далибор Ђокић и Крушевца: Љубодраг Обрадовић, Мића Живановић, Светлана Ђурђевић, Саша Милетић, Протојереј Иван Милановић, Снежана Драшковић, Драган Тодосијевић, Даница Рајковић, Ратко Тодосијевић Баћо, Мирко Стојадиновић, Драгиша Павловић Расински, Ивко Михајловић, Вељко Стамболија, Стефан Кнежевић, Живота Трифуновић, Мира Смиљанић, Градимир Карајовић, Малина Обрадовић, Миленка Весић, Богдан Јефтић, Витомир Станојевић, Дејан Петровић Кенац, Зорица Шошић Максимовић, Весна Михајловић, Драгана Марковић и Тамара Бабић. Фотографије са овог догађаја сликали су Живојин Манојловић и Драган Тодосијевић. За добру  поезију били су задужени сви песници, њих тридесетичетири, а за добру музику: проф клавира Ирина Миљковић, Љубиша Боровац Боки – певач Албатрос групе, Дејан Живковић – гитара и Мирослав Стаменковић Линда – хармоника. Програм су уредили и водили Љубодраг Обрадовић и Светлана Ђурђевић.

У Герoнтолошком центру у Крушевцу наступио Арт ансамбл Мајка Јевросима из Крушевца

У Герoнтолошком центру у Крушевцу, 17.03.2017. године Арт ансамбл Мајка Јевросима из Крушевца је извео пригодни концерт популарне музике. На концерту су наступили и Милан Спасојевић, Владица Радојевић и Милан Милојевић. За поетски тренутак био је задужен Љубодраг Обрадовић, председник Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. Он је говорио песму *ЈАБУКЕ И ДУЊЕ* и *ТВОЈЕ ЋУТАЊЕ МИ ГОВОРИ*. На концерту је представљено и стваралаштво корисника услуга Герoнтолошког центра Радована Ђорђевића. Концерт је организовала и водила Јелена Ђорђевић, а за техничку подршку био је задужен Бранко Симић из КЦК.


Арт ансамбл Мајка Јевросима из Крушевца
Јелена Ђорђевић

Милан Милојевић, Владица Радојевић и Милан Спасојевић – Спаса


Љубодраг Обрадовић

ЈАБУКЕ И ДУЊЕ

Јабуке и дуње,
на ормару стоје.
Ја и сад чезнем,
у одаје твоје.

Да уз месец до зоре,
љубав искримо бајну
и уз игру и развигоре,
тонемо у слатку тајну.
Nastavi sa čitanjem “У Герoнтолошком центру у Крушевцу наступио Арт ансамбл Мајка Јевросима из Крушевца”

Pages: Prev 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 ... 25 26 27 Next