Ljuba Obradović

Ljuba Obradović

Author's posts

Зоран Јовановић – Промоција две књиге у Трстенику

У Дому Културе у Трстенику је 26.09.2017. године, у организацији КК Моравски Токови из Трстеника, одржана промоција књига НАДА и ПРСТ СУДБИНЕ Зорана Јовановића, песника и афористичара из Лесковца. О књизи поезије НАДА говорио је Љубодраг Обрадовић, председник Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу, а о књизи афоризама ПРСТ СУДБИНЕ Милош Милошевић Шика, књижевник из Трстеника. Поезију Зорана Јовановића говорила је Нада Новаковић, председник КК Моравски Токови из Трстеника.


Милош Милошевић Шика, Зоран Јовановић и Нада Новаковић
Публика
Љубодраг Обрадовић (десно) говори о Зорану Јовановићу и књизи поезије НАДА…

Зоран Јовановић – НАДА

На коњу са хватаљкама…  Љ. Обрадовић

Е сад, како написати приказ књиге поезије НАДА, кад Зоран неће да плати тих 50 евра?

Прво, писати забадава, за славу. Како је песник славан и писац приказа то може постати.

Друго, како пишеш џабе, можеш писати шта хоћеш. Песник нема право да се љути. Није те платио да га дижеш у висине и о њему смишљаш оде. То је бре, критика, права, ненаручена.

Зато ћу ја ићи изокола, па ћу на почетку, мало о Софронију Певцу. Наиме, под тим псеудонимом илити уметничким именом је Зоран објавио прву песму на сајту ПоезијаСЦГ давне 2006 године, прецизније 17 јануара. Та прва песма била је песма на КРИЛИМА МАШТЕ. Пошто је прва прочитаћу Вам је, јер све што се догоди први пут, мора да је и добро, мада многе кажу да боли, а други да се први кучићи у воду бацају…

НА КРИЛИМА МАШТЕ

На крилима маште
летећу ка теби,
да ти љубим усне
и милујем груди,
у заносу страсти.

Шаптаћу ти тихо,
ти си моје сунце,
ти си моје мило
и сањиву главу,
спустити у крило.

© Софроније Певац 2005

Иако баш и нисам сигуран да иза Софронија Певца стоји Зоран Јовановић, на основу саме песме, а познајући Зорана данас, смео бих да се кладим да је то баш он. Ако изгубим, то је само несрећни стицај околности, због мале квоте.

А онда се у јавности појавио Зоран Христов и на сајту ПоезијаСЦГ објавио 7. фебруара 2016. године песму НЕ ПИТАЈ МЕ. И наставио да пише под тим псеудонимом све до песме ЧАЈ коју је написао 1. августа 2017. године. И сад се Зоран Јовановић ту нешто буни што његову песму НЕ ДИРАЈ МИ… (ћирилицу), подписују неки други.

Прво, краде се нешто што је добро. Друго, сам је унео забуну са тим силним псеудонимима. И треће, ради истине, песму НЕ ДИРАЈ МИ … (ћирилицу) Зоран је објавио на сајту ПоезијаСЦГ још 30. децембра 2009. године, што је знатно пре од 5. фебруара 2016. године, када је неко други исту песму осликао и објавио. Или је по среди нека велика забуна са тим именом аутора стихова???


НЕ ДИРАЈ МИ!!!

Не дирај ми ћирилицу, не дирај ми српско писмо,
не отимај српству душу, постаћемо то што нисмо!
Не дирај ми у наслеђе, породичну традицију,
не отимај српско чојство, не прекрајај историју!

Не дирај ми Православље, учитеља Светог Саву,
порекло ми не отимај, не дирај у крсну славу!
Не дирај ми Обилића, ни све српске витезове,
не дирај ми у светиње, што се славе кроз векове!

Не дирај ми Цар Душана који створи силно царство,
Косово ми не отимај, српско име и богатство!
Не дирај ми Карађорђа, хајдуке и Вујадина
Не дирај ми српске гусле, нити Духа, Оца, Сина!

Не дирај ми Свето Тројство, три прста и воштаницу,
не отимај мананстире, нити стару воденицу!
Не дирај ми српска села, српске фруле и посела,
не дирај ми њиве, поља, пастирице, стада бела!

Не дирај ми запис дрво, успаванку моје мајке,
не отимај Баш Челика ни остале српске бајке!
Не дирај у бунар стари, у огњишта и вериге,
не дирај ми у иконе и црквене старе књиге!

Не дирај ми у двориште, ни случајно породицу,
не отимај славски колач ни бабину гибаницу
не дирај ми српско писмо, не отимај ћирилицу,
не дирај ми у наслеђе да ти не бих ја мамицу.

© Зоран Јовановић

Ја сам Зорана Јовановића први пут срео 28.10.2007. године у Београду, на сплаву *ОЛИМПИК*, када су се догодили Први сусрети песника *ПОЕЗИЈАСЦГ*. У срдачној атмосвери песници, који су се до тада знали само виртуелно, на интернету, закорачили су у стваран живот и провели незаборавне тренутке од 8.00 до 17.00 часова у дружењу, читању поезије и ћаскању, а било је и ића и пића. И од тад се дружимо много и често, било у Лесковцу (уз чувени роштиљ) било у Крушевцу уз неке копије тог чувеног лесковачког, или у Етно кући Слободана Стојановића у Жабару уз пасуљ, па све до Трстеника, видећемо уз шта… А једно је сигурно, уз Зоранову поезију свакако.

Заиста је Зоран Јовановић свестран, пише и афоризме, и каже да му то то добро иде, чак и боље од поезије… А пише (и прича) и бајке. Једну сам ја прочитао, а колико ли је тек испричао лепим госпођицама и госпођама…

И шта да Вам још ја говорим? О квалитету Зоранове поезије у књизи НАДА? О темама о којима пише? О метафорама које користи? Не, нема потребе.

Лепо рече Проф. Др Миливој Вулић из Љубљане у коментару на једну Зоранову песму: *Уф, Илић Војислав. Довољно за критику. Све јасно кристално, не увруће ми мождане вијуге разумем ли, или не. Знам шта каже, знам за чим тугује. (13.10.2016. године).

Ево, да поновим и ја оно моје чувено, што су уклапа и у Зоранов филинг, шта има да се пише о песмама и о томе шта је песник хтео да каже, поезија сама о себи најбоље говори. А уз то Зоран није ни платио да га ја у овом приказу хвалим. Нека га хвали његова поезија.

Ако ми верујете на реч, исхвалиће га довољно, да му ни сад, а  ни убудуће не требају никакви критичари. Довољно је да Ви песме прочитате, или да их чујете у казивању Наде Новаковић и Зоран је на коњу, са хватаљкама, за лет у славног песника!

Љубодраг Обрадовић


А Нада Новаковић говори поезију из књиге НАДА
Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/55935

OLUJA – Dejan Ivanović

OLUJA

Pucalo je k’o za vreme
staljingradske bitke,

iskrice su letele po svodu.
Naspavaćemo se,
samo dok majstori odu…

Telefon je zazvonio dva puta.
Pričamo, kao da nikada nije ni bilo rata.
Gradimo temelj,
kopamo, gde nikad nije bilo zlata…

Staru kuću u kojoj nas je oluja zatekla,
progutala je trava.
Oko nje su nekad rasla, moćna stabla hrasta,
da budu brana koja vetar zauzdava…

Posekli smo gusta stabla što ih
vetar nekad savije do zemlje,

ostala je tvrda utrina oko kuće.
Kuća odoleva već dugo,
ali se polako ruši od samoće…

Kroz dugu, dugu, neprozirnu noć se pomalja,
lik devojke na goloj steni.
Sanjam kako pored stare nova kuća biće,
da svetle u daljini prozori njeni…

Oluja je protutnjala kroz gradove i sela…

© Dejan Ivanović
Baroševac, 17.09.2017.

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/55870

Часопис за поезију ПоезијаСРБ број 8и9 је у штампарији

Часопис за поезију ПоезијаСРБ број 8и9 је у штампарији
Часопис ПоезијаСРБ бр 8/9 можете наручити по цени од 400,00 дин
Прва промоција часописа биће 10.10.2017. у 18:00 у Клубу КЦК у оквору Сајма књига и издаваштва Расинског Округа *Расински цвет*.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/55818

БАЛЕРИНА – Љубодраг Обрадовић

 

БАЛЕРИНА

Експлозија си бола и боја
На платну одсјај среће
Никад нећеш бити моја
а живот ми покрећеш

Позорница твој је свемир
Блаженства маштом језде
Док у снове уносиш немир
И у срцу палиш све звезде

Лете идеје сликама у низу
Свест обманама палаца
Тако си далеко а тако близу
Само сан те у јаву не добаца

Многе очи тајно прате
Игру којом смисао сејеш
И срећан је свако ко зна те
Спокојну док се смејеш

Ти осмех и снове крадеш
Док летиш ивицом дуге
Покрет ти је за насладе
За сањаре и бреме туге

Кад сликар дилеме има
Слику преслика новом
Песник ни канонадом рима
Немир не замени спокојом

А ти немој снове да кријеш
Играј своју игру до краја
На груди кога привијеш
Ето и њему експлозије сјаја

© Љубодраг Обрадовић

 

Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/55779

ПРОЛАЗЕ – Драгојло Јовић

ПРОЛАЗЕ

Пролазе године немо и тихо,
Суморне мисли боје их у сиво,
Клизимо лагано к ушћу неке реке,
А до јуче сневасмо, снове друге неке.

Седимо у парку младости дана,
Погледима само разменимо жеље,
На лицу нам боре, очи би да лажу,
Па није нам ништа, хтеле би да кажу.

И док лишће жуто на косу ти пада,
А Месеца зраци осветле ти лице,
Старачка ми рука твоју руку тражи,
Твога ока поглед сад ми је најдражи.

Не причамо ништа, свако у свом свету,
Ти на морском жалу успомене тражиш,
По прошлости летиш ко пчела ка цвету,
Све је на тренутак у тридесетом лету.

А ја гледам твоје оседеле косе,
Пред очима скакућу твоје ноге босе,
Кад си ми ко Срна у наручје пала,
Волела ме тихо и све си ми дала.

И док Месец шара по лицима нашим,
Слушам како дишеш на рамену моме,
Тад свевишњег молим у ноћ сјајну касну,
Да звезде нам живота скоро не угасну.

© Драгојло Јовић

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/55775

5 ПЕСНИКА И ВИ – ПоезијаСРБ – 25. 8.2017.

У Клубу КЦК, 25. 8. 2017. године у 20:00 сати одржан је поетско-музички програм *ПЕТ ПЕСНИКА И ВИ* у организацији и реализацији Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ и Културног центра Крушевац. У програму су поезију говорили: Никола Стојановић, Јасмина Палуровић, Иван Милановић, Даница Рајковић и Дејан Петровић Кенац. Програм је музиком оплеменио Милан Милетић Милке, водитељ је био Мирислов Живановић, а за организацију програма су били задужени Љубодраг Обрадовић и Светлана Ђурђевић… Програм је реализовао Марко Вишњић, организатор КЦК. Велики број љубетеља поезије и музике пратио је овај заиста леп, посебан и оригиналан програм, а у публици су били и Весна Лазаревић – заменик градоначелника града Крушевца и др Велибор Лазаревић, градски већник…

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/55732

Промоција књиге “МИРИС ДУШЕ” Стефана Кнежевића

Аудио запис промоције књиге Стефана Кнежевића МИРИС ДУШЕ

У Клубу КЦК је 11.08.2017. године у организацији и реализацији Културног центра Крушевац одржана промоција прве књиге поезије Стефана Кнежевића *МИРИС ДУШЕ* чије је издавач Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ, а суиздавач Арт Клуб СПС Крушевац. Програм је осмислила и водила Лидија Ужаревић -уредница КЦК. Поезију Стефана Кнежевића казивале су Јованка Андрић – глумица Крушевачког позоришта, млада песникиња Милица Чоловеић и сам аутор. O књизи je писао и говорио Љубодраг Обрадовић, рецензент књиге. За музички тренутак били су задужени: Иван Миладиновић – гитара и вокал, Миљан Грозданић – тарабука и Ненад Плочић – гитара. Посебну тачку имао је Градимир Карајовић који је свирао у музике.


Стефан Кнежевић

Песник Стефан Кнежевић, рођен је 15. априла 1996. године у Ћуприји. Пише љубавну поезију. Вечиту  песничку инспирацију налази у нескривеној искреној  љубави према девојци. Велику подршку у песничком стваралаштву има од мајке и великог броја пријатеља песника окупљених око Удружења песника Србије „ПоезијаСРБ“. Иако по годинама млад, Стефан је већ искусан песник. Песме су му редовно  објављивае у часопису ПоезијаСРБ. Учествовао је на многобројним песничким сусретима у Крушевцу, Ћуприји, Ћићевцу. Добитник је више награда и признања за своје песме.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/55671

ЦРВЕНО ИЛИ ЦРНО – Љубодраг Обрадовић

 

ЦРВЕНО ИЛИ ЦРНО

Јовану Дашићу

Ново је доба,
све се тако брзо мења!
Зашто и ти полетео не би?
Тај рулет, црвено или црно,
окреће се и у теби.

Срце своје, зато осети.
Ту искру за животом новим, запали!
Нек брод са роботима, одлети
у свој виртуелни свет мали.

Погледај у душу,
шта то, ти, стварно желиш?
Да ли вечно лутање у магли,
или да те љубав развесели?

Ошишај се зато на нулу
и зажмури…
Живот ти из дана у дан
неосетно цури.

Обриј главу,
снове потисни.
Урежи крст на чело
и слободно врисни!

Нек урлик заледи васиону,
нек пукне зора.
Ти ниси још на том броду,
али укрцати се мораш.

Обуј чизме црне,
обуци кожно одело
и кад ти срце утрне,
гас стисни смело.

Harley Davidson Cosmic Starship
нек се пропне,
провалије нек избледе.
Судбину кроте они,
који своје срце следе.

Окрени се око себе:
Са сновима пустим
живот ти у тачку измиче.
Зато смело у будућност крени…
Спокој кад жудиш,
друго те и не дотиче.

Нека ти девојка руке око паса обавије,
додир дојки нек’ ти страст пробуди.
Да са њом љубав откријеш,
одјезди у космос, далеко од људи.

Да се осетиш величанствено,
у пустињи нађеш своје зрно!
Црно или црвено,
црвено или црно?…

© Љубодраг Обрадовић

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/55573

МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК 2017. – Конкурс за поезију и слику о Морави

 Вукова задужбина, Бела Вода и Удружење песника Србије – ПоезијаСРБКрушевац у сардњи са КУД-ом Ратко Јовановић и МЗ Бела Вода, 01.08.2017. године р а с п и с у ј у:

МЕЂУНАРОДНИ КОНКУРС ЗА ПОЕЗИЈУ О МОРАВИ
и
МЕЂУНАРОДНИ КОНКУРС ЗА УМЕТНИЧКУ СЛИКУ И ДОКУМЕНТАРНУ И УМЕТНИЧКУ ФОТОГРАФИЈУ О МОРАВИ
  • МЕЂУНАРОДНИ КОНКУРС ЗА ПОЕЗИЈУ О МОРАВИ
  • Тема конкурса је поезија која лепоте и духовне вредности МОРАВЕ (Западне, Јужне и Велике) проноси широм света и одражава жељу њених врбака, топољака и свих житеља на њеним обалама да слобода, мир и љубав владају Србијом.
  • За учешће на конкурсу сваки песник може послати по једну песму са овом темом.
  • Песме потписати пуним именом и презименом, а потребно је том приликом доставити и кратку биографију са основним подацима о себи и фотографију аутора.
  • Све песме које одабере стручни жири биће објављени у часопису за поезију “ПоезијаСРБ” и часопису “МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК” који ће Вукова задужбина и Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ објавити до 15.09.2018. године уз подршку Града Крушевца.
  • Вашу поезију можете слати до 31. августа 2017. године и то обавезно у електронској форми:

У електронској форми
u wordu (doc) или odt формату на мејл: morava@poezija.rs

Сви песници учешћем на конкуру и слањем својих радова на мејл и адресу Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ прихватају да се њихова поезија може објавити у часопису “МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК” и часопису за поезију – “ПоезијаСРБ” без надокнаде за ауторска права.

За најбоље песме, односно песнике који су те песме написали обезбеђене су пригодне награде и то:

  • за прво место – диплома, 5 књига и наступ на манифестацији МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК у септембру 2017. године на скели у Белој Води
  • за друго место – диплома и 3 књиге
  • за треће место – диплома и 1 књига

Прочитајте текст конкурса до краја…

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/55565

5 ПЕСНИКА И ВИ – Клуб КЦК 28.07.2017.

Преслушајте аудио запис и погледајте видео на линку: 5 ПЕСНИКА И ВИ – Клуб КЦК 28.07.2017.

У летњој башти КЦК одржан је 28.07.2017. године још један поетско-музички  програм ПЕТ ПЕСНИКА И ВИ. Организатори и релизатори били су: Удружење песника Србије са седиштем у Крушевцу – ПоезијаСРБ, Културни центар Крушевац и Удружења „Перо Крушевац“. Програм је водила Светлана Ђурђевић, а у песничком делу наступили су: Спасоје Ж. Миловановић, Невена Милићевић, Саша Милетић, Снежана Драгићевић и Ратко Тодосијевић Баћо. За музички део програма потрудили су се Момчило Накић – гитара, Драган Живановић – хармоника и Драгица Калас – вокални солиста. Пред великим бројем гледаоца реализован још један програм са одличном поезијом и музиком у чијој је реализацији радио Марко Вишњић из КЦК, а у организацији Љубодраг Обрадовић – председник Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ.


Спасоје Ж. Миловановић


Драгица Калас


Невена Милићевић


Саша Милетић


Момчило Накић и Драган Живановић


Снежана Драгићевић


Ратко Тодосијевић


Светлана Ђурђевић – водитељ програма

Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/55552

КЛАСЈЕ ЗЛАТНО – Драгојло Јовић


КЛАСЈЕ  ЗЛАТНО

Класје златно моје земље родне,
Док ти стабло недозрело њише,
Врана свака на тебе кидише,
И пустоши плодних њива род.

Земља моја најбоље је дала,
Вековима Свету жито даривала,
Сад је дара превршила меру,
Жито жању, а кожу нам деру.

И не смета ником мозак православни,
Већ користе шта нам је у глави,
Па са шаком белосветских пара,
Отимају  мом роду, благо из недара.

Гледам како пустоше се поља,
Гракћу Вране веселе се плену,
А мени ће срце да препукне,
Плен се носи све у једном смеру.

Осташе нам поља у корову,
Ни од стрна не остаде ишта,
Знам да опет вратиће се Вране,
Кад жито ми носе, крвариће ране.

Драгојло Јовић, 19.07.2017.

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/55505

Врело Светог Јована – Макрешане 2017.

http://поезија.срб/pesnici/susreti-pesnika/vrelo-svetog-jovana-makresane-2017/

Учешћем бројних песника, чланова Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ, манифестација *ВРЕЛО СВЕТОГ ЈОВАНА* је обновила дух аутетичности, која се шири овим просторима, живи у народу, а онда се разлије пред јавност, као Западна Морава кад надође, на плодне њиве Макрешанских сељака. У Манастиру Светог Јована у атару села Макрешане, у оквиру целодневне манифестација обележавања рођења Св. Јована Крститеља, изведен је 07.07.2017. године по осми пут културно-уметнички програм ВРЕЛО СВЕТОГ ЈОВАНА у заједничкој организацији МЗ Макрешане, Културног центра Крушевац, КУД-а *МЛАДОСТ* из Макрешана, Управе манастира Свети Јован Макрешане и Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. У програму који је водила песникиња Светлана Ђурђевић, поред чланова фолклорне секције КУД-а *МЛАДОСТ* из Макрeшана, наступили су и вокални солисти овог друштва Александра Мијајловић (отпевала „Еј драги, драги, божурове сади“) и Андреа Димитријевић (отпевала „Жубор вода жуборила“). У поетском делу програма наступили су песници Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ и то: Љубодраг Обрадовић, Светлана Ђурђевић, Ратко Тодосијевић, Живота Трифуновић, Градимир Карјовић, Мирко Стојадиновић и Радован Стевановић, а своју поезију говорила је и мештанка Макрешана Милица Радисављевић. Програму су присуствовали бројни грађани из Макрешана и околних места. Присутну публику и госте на манифестацији поздравили су: Протојереј-ставрофор Љубиша Милошевић – старешина храма Св. Ђорђе у Крушевцу, Радован Стевановић у име МЗ Макрешане и Виолета Капларевић, помоћница директора КЦК, а у релизацији су учествовали Бранко Симић и Марко Вишњић радници Културног центра Крушевац.
Погледајте остатак чланка и видео снимак: http://поезија.срб/pesnici/susreti-pesnika/vrelo-svetog-jovana-makresane-2017/

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/55358

MAČ I GLAVA – Živomir Savić

Mač i glava

On je potomak batine

A ona je nepoznatog porekla

Ali on se razvio i evoluirao

Jureći za njom

Neko vreme je bio nož

Za hleb i sirovo meso

Za voće i povrće

I za sve vrste vratova

Ali samo se hleb nije menjao

Sve drugo je raslo

Naročito su glave bivale brže

I okretnije

Propinjući se za glavama

Nož je postajao duži

I trka se ubrzavala

Mač je evoluirao u kuburu

Zatim u pušku top bombu raketu

Avion laserski zrak

Medicinu komercijalu zabavu film

Prateći u stopu evoluciju glave

Iz neprijateljske

U medicinsku i komercijalnu

Sportsku i zabavnu glavu

(C) Živomir Savić

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/55318

ДУНАВ ОСИГУРАЊЕ ЗА РАМСКО ТРАЈАЊЕ – Драгош Павић

 


ДУНАВ ОСИГУРАЊЕ ЗА РАМСКО ТРАЈАЊЕ

(Сан заборављених предака)

Ко је слушао звуке звона
са две цркве које се надгласавају
ужурбано у победи даљина где је глад
важнија од источњачких зачина.

Оџаци су личили на тучкове,
цигле су се сребриле као сарделе,
чесме су певале са пијаце заборављене.

Над капијом камени светац
истакао кук и мангупски
накривио ореол док се резбарени
пас богу молио.

Гости на непостојећој тврђави
били су достојанствени,
није се знало да ли су људи
или метафоре у сумраку
и освиту зоре.

Онај са шајкачом је прскао
из зарђале посуде као да воду сеје
а пшеница се зрнила по пољани
јер се чежња појавила
и иза друге провиривала.

У оделу ромбоидних закрпа
ка месецу су се очи превртале,
петлове кресте су се појавиле
а испод капа језици лампарали
несувисли у прозодији
за госте у недођији.

Негде је виолина почела
да звучи као гланцање ципела
или чизама пред излазак
у војничка постројења.

Небо се играло са човеколиким облаком.

Када је свиран пицикато на виолини,
нове литре вина су тражили
буљавих очију питајући се
ко ће то да плати кад се куле граде
ал’ знадоше да још није крај баладе.

Он се знојио под дебелим саром,
церекао пред вулгарном шалом,
љушкао у барци под удисајима
у којима су груди нарастале
и пред лепотом простора грцале.

Ситост и пијанство су обезвредили
радост дана узаврелог источњачког
ратног каравана,
само је сељак склонио бербу зарана
а гунгула бљутава тискала се
око ракијског казана
чекајући капи из њега, омађијана.

Да ли је помислио да је то
бекство од брига у лепоту,
да ли је помислио да је злочинац
када се молио алаху у џамији,
а овај што је склонио летину
да ли је бесан измлатио жену
шаком беспримерно, запретио
деци, оцу, сваком.
Када изгуби глас, он се развиче,
освит се градио у нове облике,
расло је све више у облаке,
давао је црквама прилоге
да себе угради у промене
зачуђен од врелине
градоносне године.

Србија поцепала леђа
у ветрометини залеђа
искричавог Дунава који је обузела
злочиначка поплава.

Његова територија није спорна,
у душама облапорна,
све слађе су расле гомиле грађе,
обукао је крваву кошуљу
да сазида тврђаву
а сељак жену свађалицу излемао
јер је псовала њега а не комшију.

Ожалошћени су вриштали
једни на друге, ниси могао
да слушаш од туге
а поглед се камени у стомаку
стежући зубе са мржњом
на дошљаке који дижу кулу
без прекида, јутром и по мраку.

© Драгош Павић

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/55271

Sedim u jednom pariskom hotelu – Sandra Miladinović

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/55256

Pages: Prev 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 ... 28 29 30 Next

Load more