Ljuba Obradović

Ljuba Obradović

Author's posts

СТРЕПЊА – Десанка Максимовић

Колико пута смо у животу нешто чекали? Колико пута нас је срце због тог чекања жигало? И прескакало… Колико врста и подврста чекања постоји? Поштовани пријатељи, од данас ( 1. 3.2018.) на Блогу ПоезијаСРБ постоји категорија Čekanje. За илустрацију, ево шта су на ову тему написали великани писане речи Хорхе Луис Борхес и Десанка Максимовић. Напишимо и сами неко своје промишљање или (о)сећање на тему “Чекања”… Јавно!

 

СТРЕПЊА

Не, немој ми прићи! Хоћу издалека
да волим и желим ока твоја два.
Јер срећа је лепа само док се чека,
док од себе само наговештај да.

Не, немој ми прићи! Има више дражи
ова слатка стрепња, чекање и стра’.
Све је много лепше донде док се тражи,
о чему се само тек по слутњи зна.

Не, немој ми прићи! Нашто то, и чему?
Издалека само све к’о звезда сја;
издалека само дивимо се свему.
Не, нек’ ми не приђу ока твоја два.

© Десанка Максимовић

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57268

ЧЕКАЊЕ – Хорхе Луис Борхес

Колико пута смо у животу нешто чекали? Колико пута нас је срце због тог чекања жигало? И прескакало… Колико врста и подврста чекања постоји? Поштовани пријатељи, од данас ( 1. 3.2018.) на Блогу ПоезијаСРБ постоји категорија Čekanje. За илустрацију, ево шта су на ову тему написали великани писане речи Хорхе Луис Борхес и Десанка Максимовић. Напишимо и сами неко своје промишљање или (о)сећање на тему “Чекања”… Јавно!

ЧЕКАЊЕ – Хорхе Луис Борхес

Кола га оставише пред бројем четири хиљаде четири оне улице североисточног предграђа. Још није било ни девет сати изјутра; човек је задовољно приметио упрљане платане, квадрате земље из којих су ницали, пристојне куће с балкончићима, апотеку која се налази поред њих, загасите ромбоиде фарбарске и гвожђарске радње. Дугачки и слепи болнички зид затварао је тротоар с друге стране; мало даље, сунчеви зраци су се одбијали о застакљене балконе. Човек помисли да ће ове ствари (сада произвољне и случајне и у случајном односу, као што бива у сновима) с временом, ако буде по вољи божјој, постати непроменљиве, неопходне и блиске. На излогу апотеке била су била постављена слова од мајолике – Breslauer ; Јевреји су потискивали Италијане који су били потисли Креолце. Тако је и боље; човек се није хтео дружити с оним људима који су му по крви били најближи.

Возач му је помогао да истовари кофер; нека жена расејаног или уморног изгледа најзад отвори врата. Не излазећи из кола, возач му је вратио један од уругвајских новчића који му је стајао у џепу још од оне ноћи проведене у хотелу „Мело“. Човек му пружи четрдесет сентавоса и помисли: „Морам поступати тако да се прикријем заборавом. Починио сам две грешке: дао сам му страни новчић, а затим показао да ми није свеједно што сам погрешио.“
Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57266

КУВАР И ЛИНГВИСТА и ПУСТА ПСОВКА – Драгослав Граочанкић

КУВАР И ЛИНГВИСТА

Тата, хоћу да будем кувар,
хоћу ону велику капу,
више ми се свиђа од круне,
зашто се због тога сви у кући
толико буне?!

Знам да би ти волео
да будем лингвиста,
али, зар не видиш да моја жеља
за кувањем блиста –
и да је сасвим чиста?!

Није лингвистика мени мрска,
нити бих ја у њој био
задња рупа на свирали,
али волим да видим
како чорба прска
и како ме сваки њен
кушач хвали!

Може кувар бити и лингвиста,
може и лингвиста кувар бити,
могу и овце да буду на броју –
и вукови сити!

Ако се посрећи
измислићу нова јела
и нове слаткише –
шта ћеш више?!

Смислићу за њих лепе,
необичне речи,
видећеш да ћу тако
испунити и своју и
твоју жељу:
кувар и лингвиста –
много су бољи
кад се смељу!

Ба, VIII / 2017.
(c) Драгослав Граочанкић

ПУСТА ПСОВКА

Обећам свима
да више нећу да псујем!
Да ћу се бавити само Четрнаестим Лујем,
пчелињим брујем…
И да ћу тако своју бољу срећу
да кујем.

И сви ми поверују,
јер ја то обећах чврсто.
А онда ми се учини
да је све без псовке пусто…

Престану они да верују
и у друга моја обећања,
видим да ми дружина постаје
све тања и мања,
почну чак да ме се клоне
и да изводе друге фазоне.

И зато једнога дана,
да ме потпуно скрајнули не би
чврсто обећам… себи:
псоваћу сасвим ретко,
само кад буду могли
да ме чују
Робинзон и Петко.

Заблаће, VII / 2017.
(c) Драгослав Граочанкић

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57233

ГОВОР – Драгослав Граочанкић

ГОВОР

За Предрага Богдановића Циа

Сретали смо се годинама
само на улици.
У Француској.
И на оном месту у њој
којем хитамо да говоримо,
да чујемо туђи говор,
да покушамо да живимо.

Знао сам да пише стихове.
Никада се није дало да реч
разменимо.
Били смо два преживела бродоломника
на сићушном острву, које није имао ко
да упозна.

Осмехивали смо се један другом
пријатељски,
готово заверенички.
Све ми је о њему било јасно.
Никад нисам за њега запиткивао,
довољан ми је био његов снени,
благи, неземаљско
ведри поглед,
његова вера да је освануо
леп дан,
макар све око нас било
тмурно.

2

Таквих погледа више нема
у Србији.
Претекли су можда у њеним
забитима и козегубинама,
где нема школа, путева, амбуланти,
библиотека…
И ниоткуд помоћи.
Само удовица и синогубица.

Али, тамо су такви погледи управљени
у земљу,
у копање, у сађење,
у сиромашку жетву,
у правац одакле стижу
строги плави порески коверти,
у небо, у кишу,
која не омета непостојеће планове
за туристичка путовања,
бар о викенду.

А онда, крај све његове ведрине
и ведрог дана,
усред града,
из ведра неба,
погодио га је гром!

Не успевши да га дигне
у неземаљске пределе
или које друге, још незнаније,
ако их има. 3

А и ако их има,
гледа ли се тамо
благо,
пева ли се?!
И њива да има, тешко да се на њима
копа, сади, бере, жање,
пласти, јагњи…

Каже ми, готово незнаном,
понесено и ведро
да је гром учинио своје,
али не баш онолико колика му је
уобичајена мера.

***

Три дана није затварао уста.
тамо где мало ко отвара уста…
Говорио је, говорио и говорио…
Непрестано,
без цезуре.
Све у једном експиријуму.
Сећа се да је обраћао пажњу
на интерпункцију!

Они око њега, збуњени таквим
случајем,
који је рушио сва дотадања медицинска
правила
и њихова знања,
нису се, пометени, сетили
да бар зарад науке
забележе, сниме
тај, између неба и земље
4

распињујући говор,
то самолечење,
можда самоизлечење!

Навикли су били на ћутање
сличних случајева
нарочито на њихово
вечно ћутање,
евентуално на залудно упињање
да отворе уста
и истисну реч.

***

Онда су му рекли да може да живи
као до тада
(као Свети Никола што рече оном који
приђе његовом броду, ходајући по води,
и питајући како да то научи),
да се понаша као да ничег није било.
Били су у том часу иследници
који се окањују погрешно окривљеног
и налажу му да не говори о
њиховој истрази.

Али, нехотице су му,
ништа не забележивши,
избрисали три дана његових
звезданих распева,
можда његово најастралније искуство,
часове његове најважније историје,
можда најбољи део његовог
најоВостранијег говора.
***
5

Говор, који често однесе
главе,
решио је да једну спасе,
један благи детињи поглед,
једну потребу за ведрином,
за дружење с људима,
за стварање поезије.

Рече ми, и даље незнаном,
понесено, осмехнуто,
анђеоски,
(да ли и наивно?!)
да га је говор исцелио!
Додаде, готово онострано
да је Говор – Логос,
Бог,
да је он на почетку
(и на крају, додуше).

***

Можда зли и наопаки говор
у последњем свом рушилачком часу
почиње у ропцу да малаксава,
да се преобраћа:
васпостаје велика,
спасоносна сила?!
6

још је он и даље
убилачки,
опак и завиднички.
Али ничија није горела
довека.

Март 2017.
(C) Драгослав Граочанкић

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57222

Промоција часописа ПоезијаСРБ број 8/9 у Ћуприји

Издавач Часописа за поезију – ПоезијаСРБ број 8/9 је Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. Часопис је посвећен искључиво поезији и у њему се, поред саме поезије, објављују и књижевни прикази и критике књига објављених на српском језику, као и теоријски радови о смислу и суштини поезије. Жеља Удружења песника Србије *ПоезијаСРБ*, је да поезију свих заинтересованих песника из Србије, Црне Горе и других простора, унесе у све домове и тако поетске вредности учини доступним.

Љубодраг Обрадовић – председник Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу говори за ТВ Поморавље из Ћуприје…

У Народној библиотеци „Душан Матић“ у Ћуприји одржана је 22.02.2018. године промоција Часописа за поезију – ПоезијаСРБ број 8/9. То је била права прилика да се упознамо са садржајима часописа уз учешће песника из Крушевца, Параћина, Јагодине, Ћуприје и других… O часопису су говорили Љиљана Ђорђевић, директор Библиотеке, Љубодраг Обрадовић, Мића Живановић и Светлана Ђурђевић, песници из Крушевца и Бора Благојевић, песник из Ћуприје. У промоцији Часописа за поезију – ПоезијаСРБ 8/9 из Крушевца су учествовали и песници: мр Ратко Тодосијевић, Драгојло Јовић и Градимир Карајовић, а из Ћуприје Милка Ижогин, Матилда Јанковић, Звездана Милосављевић Пржић и Слободан Станковић. По завршетку навединих промоција своју поезију говорили су и присутни песници из Ћуприје, Јагодине и Параћина. Љубодраг Обрадовић, председник Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ је на крају промоције, Љиљани Ђорђевић, директору Народне библиотеке Душан Матић из Ћуприје, поклонио часопис ПоезијаСРБ број 8/9 и књиге “УКРОТИТИ ЕТАР” – Љубодрага Обрадовића и “ЈЕР ТИ СИ БОГИЊА, ЗВЕЗДА НА НЕБУ, ПА КО ТЕ ВОЛЕО НЕ БИ” Милована Петровића које су такође имале мини промоцију на овом одличном сусрету песника…

ДРУГИ ПИШУ – Народна библиотека ДУШАН МАТИЋ – Ћуприја

28071127_1370730299739947_1283732334902520733_o

Još slika na Fejbuku

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57208

ПРИЧАО МИ НЕКАД ДЕДА – Живота Трифуновић

ПРИЧАО МИ НЕКАД ДЕДА

Причао ми некад деда
да то човек и није,
ко не љуби туђе жене
и вино не пије.

Прође време, а ја старим.
Стално мислим шта ми деда рече.
Укус вина или мирис жена?
 Сад и не знам шта ли ми је прече.

Љубим снаше и испијам вино,
све док мисли санак не покрије.
За вино је можда већ и касно,
али за жене баш никада није.

© Живота Трифуновић

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57056

ЉУБАВ И ВИНО – десети пут

ПРОЧИТАЈТЕ ОДЛУКЕ ЖИРИЈА

Поводом Дана заљубљених и Светог Трифуна 14. фебруара 2018. године у 18:00 сати у Белој сали КЦК одржаће се поетско-музички програм ЉУБАВ И ВИНО. Програм организују и реализују Атеље-галерија МАКИ из Крушевца и Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу у сарадњи са Културним центром Крушевац и галеријом Вино Жупе из Александровца. Улаз је бесплатан, дођите…

ПРОЧИТАЈТЕ ОДЛУКЕ ЖИРИЈА

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57043

Весни за 5 минута – Ненад Стојадиновић

Весни за 5 минута

Док ти ветар косу мрси
У очима пламти сјај…
А усне ти нежно трепте
Мени дрхти рука моја
Мени клеца срце тад
И тад не знам где ћу, куд ћу
И тад не знам да л’ сам сам

© Ненад Стојадиновић

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57003

AEQUILIBRIUM – Драгослав Граочанкић


AEQUILIBRIUM

Где је оно сунце
што је могло да
ископни кише,

Где су оне кише
што су могле да
усахну сунце?!

© Драгослав Граочанкић

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/56910

МАГИЧНА ПОЉА – Промоција књиге Сандре Миладиновић

 Како Сандра пева? Чујте…

У Крушевачком позоришту, 26. 1. 2018. године у 18:00 сати одржана је промоција књиге “МАГИЧНА ПОЉА” Сандре Миладиновић. Издавач књиге је Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. На промоцији су осим аутора учествовали: Латинка Ђорђевић, Љубодраг Обрадовић, Ратко Тодосијевић Баћо и Даница Рајковић. Сликар Ратко Тодосијевић је Сандри поклонио своју слику Цркве у Мајдеву која је била и на корицама књиге. Програм промоције су осмислили и водили су Љубодраг Обрадовић и Латинка Ђорђевић, а Сандра Миладиновић је говорила своју поезију и отпевала две народне песме. У другом делу Песничких сусретања који је водио Драгојло Јовић, своју ауторску поезију говорили су присутни песници: Драгојло Јовић, Светлана Ђурђевић, Драган Тодосијевић, Стефан Кнежевић, Градимир Карајовић, Мирослава Смиљанић, Драгослав Мирковић, Даница Рајковић, Добринка Почековац, Ратко Тодосијевић Баћо, Миленка Весић, Живота Трифуновић, Латинка Ђорђевић, Слађана Бундало, Живојин Манојловић, Јованка Владић, Иван Милановић и Љубодраг Обрадовић. Драгиша Павловић Расински је говорио своју шаљиву песму, а Михајло ћирковић своје афоризме. На крају је Градимир Карајовић на усној хармоници извео једну музичку нумеру. Било је то још једно књижевно вече са одличним стиховима, афоризмима и музиком у организацији Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ…


Сандра Миладиновић

МАГИЧНА ПОЉА

Знаш биће касно ако допустиш,
да сама додирнем небеске даљине и
да ми поглед случајно одлута,
тамо далеко преко пучине,
која не бива у моме крају! Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/56896

Пошаљите своју песму за Часопис за поезију – ПоезијаСРБ

Поштовани песници, У припреми за штампу је Часопис за поезију – ПоезијаСРБ, број 11. Часопис за поезију ПоезијаСРБ издаје Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ из Крушевца, а очекујемо да ћемо БРОЈ 11 часописа ПоезијаСРБ представити у месецу мају 2019. године у оквиру манифестације СУПЕС у етно кући Слободана Стојановићу у Жабару (град Крушевац), а касније и у самом Крушевцу, Ћуприји, Лесковцу, Ћићевцу и другим градовима и местима Србије.
Преузмите бесплатно до сада
објављене часописе
ПоезијаСРБ
Ауторски хонорар за објављивање у часопису нисмо у ситауацији да платимо! Ако сте са тим сагласни пошаљите нам своју поезију за наредни број часописа ПоезијаСРБ на мејл: poezijasrb@poezija.rs у wordu или odt формату на ћирилици уз једну Вашу фотографију. Задржавамо право да уредник часописа одабере песме које ће бити објављене у часопису. Сваки песник чија се поезија објави у Часопису за поезију ПоезијаСРБ може бесплатно преузети електронску верзију часописа у пдф-у са следећег линка ПоезијаСРБ.

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/56848

НОСТАЛГИЈА – Програм у Клубу КЦК у Крушевцу, 17. 1. 2018. у 18:00

НОСТАЛГИЈА

Цвета полуга маште,
ко бресква у марту крај пута.
Сви ми, носили смо некад ташне,
сад носимо носталгију уместо капута.

Бележили смо тада чудне речи,
гледали вртлог и били срећни.
Страх та сећања хоће сад да спречи,
сад разум жели
од пропасти да нас чува.

Мислили смо можда глупо,
били разочарани,
тешио нас алкохол…
И продали смо све идеале,
остао нам само бол.
Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/56842

ОСМЕХ ЖЕНЕ, ЕЛИКСИР ЖИВОТА – Промоција књиге Градимира Карајовића

АРТ КЛУБ СПС-а и Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ организовали су 15.01.2018. године у 18:00 сати у Дому СПС-а у Крушевцу, Обилићева 30, промоцију књиге Градимира Карајовића “ОСМЕХ ЖЕНЕ, ЕЛИКСИР ЖИВОТА”. На промоцији су поред аутора књиге учествовали и: Јелена Ђорђевић – водитељ, Љубодраг Обрадовић – у име издавача књиге, Владимир
Тасић – рецензент, Владица Радојевић – рецензент и Милан Милојевић – гитара. Било је то једно одлично вече уз поезију и музику пред пуном конференцијском салом Дома СПС-а.


Градимир Карјовић
 

СТАРА ЧАРШИЈА
 
Хиљаду бајки она зна
Где крије љубав
Испод зидина љубав се скрива
Испод зидина крај куле Цара Лазара

Стара чаршија спава
Стара чаршија сања
На углу лампа дрхти
И све обасјава
Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/56773

ЉУБАВ И ВИНО – ВЕЧИТА ИНСПИРАЦИЈА – Наградни конкурс за 2018. годину

Поводом Дана заљубљених и Светог Трифуна (14. фебруар), Атеље-галерија МАКИ из Крушевца и Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу у сарадњи са Културним центром Крушевац и галеријом Вино Жупе из Александровца расписују 10. међународни литерарно-ликовни конкурс на тему:

ЉУБАВ И ВИНО – ВЕЧИТА ИНСПИРАЦИЈА

На литерарном конкурсу могу бити заступљене све врсте уметничког изражавања у поезији на српском језику. Право учећа имају:

  •     ученици основних школа,
  •     ученици средњих школа,
  •     студенти
  •     одрасли песници из земље и иностранства

Можете послати највише до 2 песме, једну о љубави и једну о вину. Радове слати до среде 08. фебруара 2018. године искључиво у електронској варијанти у word, одт или pdf формату на мејл: ljubav@poezija.rs

На ликовном конкурсу могу бити
заступљене све врсте уметничког изражавања и стилова. Право учећа имају:

  •     ученици средњих школа и
  •     студенти из земље и иностранства.

Заинтересовани ликовни ствараоци своје радове могу предати лично, поштом или емаилом (у зависности од самог рада), до среде, 8 фебруара 2017. године на адресу:

– Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ, Цара Лазара 142, 37000 Крушевац или на МЕЈЛ: artmaky.1953@gmail.com са назнаком за Живорада Милановића Макија.

Сви радови у обе категорије морају да садрже податке о аутору и о школи или факултету.

Радови се не враћају. Аутори радова су сагласна да се сви њихови радови могу објавити на порталу поезија.срб. и другим издањима организатора и суорганизатора ове манифестације без новчане накнаде ауторима.

Победницима ће бити уручене дипломе и награде у књигама на извођењу уметничког програма у част ЉУБАВИ И ВИНА 14.02.2018. године у 18:00 часова у Белој сали КЦК у Крушевцу. Организатори нису у ситуацији да сносе тршкове добитницима награда за долазак и боравак у Крушевцу. Добитницима који не могу да присуствују уручивању награда послаћемо награде и дипломе у дигиталној форми у PDF-у на њихов Емаил.

ЉУБАВ И ВИНО ДОПУЊУЈУ СЕ ФИНО!

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/56726

ЉУБАВ ЈЕ ПОЕЗИЈА – Љубодраг Обрадовић – Срећан 8 март

ЉУБАВ ЈЕ ПОЕЗИЈА

Да избришемо бол,
желимо сад и ти и ја.
Нек живи љубав!
Љубав је поезија!

Наслони ми се на раме,
жељу да ти осетим у телу.
Волео сам те одувек,
и сад те желим врелу.

Зато, ухвати ме за руку,
да полетимо и у летњој ноћи
пронађемо смирај, своју луку.
Да ли ће и спокој после доћи?
Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/56717

Pages: Prev 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 ... 32 33 34 Next

Load more