Ljuba Obradović

Ljuba Obradović

Author's posts

ДО ИТАЛИЈЕ – Драгослав Граочанкић

ДО ИТАЛИЈЕ

Поштованом Проперцију


“Који ветар најбоље
до Италије носи?!”

Јесмо ли толико
беспослени и снени,
зар имамо толико воље
да то питање постављамо?!

Где су нам пловила, једра,
ужад, котве, компаси,
бисмо ли и по најбољем ветру
до одредишта стигли?!

******

Ако чекамо да се све згоди,
ако нас све то млакаво мами,
увек ће нешто недостајати –
можда и ми сами.

Наше вештине нису морске,
али, шта мари!
Копно нам је знано колико пучина,
па се на њему осећамо на своме.

Можда ћемо све научити у ходу
на нашем још неуказаном,
вечито младом, мајеутичком
броду,
који нас чека оран и
нерукотворан,

са својим бројним чудесним
искуствима,

последњих путовања
и изновних поринућа,
који је на ти са
Кином, Јапаном, Сомалијом –

и сигурно чезне за нама
као ми за Италијом.

Могадиш, XII/2017.

© Драгослав Граочанкић

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/56705

Пасуљ по Милићу од Мачве 2017

У оквиру програма ,,Дружељубље за Милића“ 27.12.2017. године у Галерији Милића од Мачве *Косово први праг Србије* представљен је  15. број часописа крушевачког Историјског архива ,,Расински анали“ и на тај начин обележен и дан ове Установе. Традиционално, у спомен на Милића од Мачве, истог датума се окупљају поштоваоци, пред крај календарске године сећајући се живота и дела нашег познатог сликара и задужбинара Града Крушевца. У музичком делу програма учествовао је и крушевачки хор „Бисер“, а у наставку програма служен је пасуљ по рецепту Милића од Мачве. Манифестацији су присуствовали: Предраг Марковић – заменик председника СПС, Живојин МИлорадовић – председник скупштине града Крушевца, Владимир Тасић – председник ГО СПС Крушевац и други бројни друштвено-политички радници и културни посленици  Крушевца. Програм су осмислили и водили Небојша Лапчевић и директор Историјског архива Ненад Соколовић, а присутне је поздравио и Љубиша Бата Ђидић, председник Савета галерије Милића од Мачве.


Директор Историјског архива Ненад Соколовић


Предраг Марковић – заменик председника СПС


Владимир Тасић, Милоје Михајловић, Живојин Милорадовић, Предраг Марковић


Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/56700

ВРАЋАМ СЕ КУЋИ РОДНОЈ – Драгојло Јовић


ВРАЋАМ СЕ КУЋИ РОДНОЈ

Времена су прошла многа,
А у мени жеља силна,
Да ме ноге опет врате,
На огњиште пут планина.

Баш ту где је први,
Чуо ми се глас,
Да топлину старог дома,
Осетим на час.

Док ме ноге кући воде,
Кроз сметове и брлоге,
Вучја стопа и пртина,
Једини ми траг.

Под ногом ми дедовина,
Старе куће праг,
Сетно жалим што одавде.
Отеро ме враг.

Сад домаћин куће моје,
Стари Вук је сиве боје,
Па кад виде придошлицу,
У страну се мало склони,
Ал се пита откуд ови.

Кућу моју присвојио
И младунце накотио,
Па огњиште моје неда,
Правила су вучјег реда.

Очи у очи, он поглед скреће,
Осећа зверка да ту нема среће,
Да је само станар куће моје био,
И залудно веровао да је победио.

Вреле ми сузе низ лице лију,
Плотови пали не штите авлију,
На кући отворени прозори и врата,
А у селу нигде, комшије ни брата.

Кош и амбар, старе штале и торови,
Све покрила трава и корови,
А шљивици сви на старце личе,
Све је пусто, ништа се не миче.

У гостинској соби, где су вуци били,
За собом су брлог оставили,
Само слика мог Светог Илије,
Са зида ме гледа, погледом милује.

Из очију иконе свете, видео сам пламен,
Радост славског Свеца што ми праг сачува,
Да га Вуци не запале, да га Вуци не поруше,
У времена ова луда, с ветровитог мога брда.

© Драгојло Јовић

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/56689

НОВЕ – Љубодраг Обрадовић

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/56661

ИВЕР – Драгослав Граочанкић

ИВЕР
Хоћу да пањ поново саградим.
Сакупио сам безброј ивера,
али ми измиче онај последњи.***
Тражим га већ по невиделици,
знам да ћу га наћи пре сванућа
и да ћу једног дана рећи:
“Далеко му лепа кућа!”

© Драгослав Граочанкић

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/56659

БОРИСАВ БЛАГОЈЕВИЋ ИЛИ СЛУЖЕЊЕ ПЕСНИШТВУ

БОРИСАВ БЛАГОЈЕВИЋ ИЛИ СЛУЖЕЊЕ ПЕСНИШТВУ

Човекова исконска, неутажива потреба и страст за певањем, ритмом и криком снажно проговара кроз Борисава Благојевића, моравског, српског песника већ четири деценије, развијајући његов песнички дар и повећавајући углед саме поезије.

Један од песника коме је песништво опсесија, насушна потреба да непосустало посредује даровану, с мајчиним млеком упијену енергију и зрачење – те племените метафизичке неодгонетке сваког релевантног певања.

Природни песник, који песнички мисли и у песми и изван ње. Од оних који све чега се лате, све што их окружује – претварају у стих, у поетску слику, у облик песничког мишљења, у симбол и парадигму свог виђења и пројекције света, поготово његових магистралних сегмената.

Благојевићевој поезији се верује, из ње стижу непатворени, транспарентни и сугестивни људски гласови чежње, јецаја, наде и забринутости; некада – готово: безнађа, али оног којим се читав род опомиње! Ова поезија делује благотворно,
окрепљујуће, мелемно, нарочито у оним тренуцима када изазива закључак да ни када нам измиче љубав, ни када нас изневерава доброта, братољубље (и много друго љубље), чак и нужни услови за трајање, држава, народ, па и његови најчаснији или најпозванији чувари и посвећеници – није све изгубљено!


У поезији Борисава Благојевића пева култни, митски, али и овоземаљски, пупчани, насушни део ваздашње свеколике Србије, не само средишњи, географски, моравски – и показује своју питому равничарску, али и тихаводабрегронску снагу с којом је овај народ увек рачунао, и из зла, бар за неко време излазио.

Благојевићева култивисана версификација тече природно, лако, складно и разумљиво, узбудљиво и лепо као летња Морава или плач новорођеног детета. Нигде трага од “неприродног, извештаченог и преварног”, која је својства Богдан Поповић сматрао (у својој програмској речи о песништву) нежељеним, али начелно нужним пратиоцима поезије, чак и највећих песника!

Кад је већ споменут најугледнији српски антологичар песништва, прилика је да се још једном његова чувена тврдња (“Нема добрих песника него само добрих песама”) на примеру поезије Борисава Благојевића бар релативизира: Борисав Благојевић је добар песник!

****

И још нешто, можда најважније. Благојевићеве песме не мирују у корицама његових бројних збирки. Оне су, за разлику од многих других српских песама (чак и оних антологијских!), непрестано у дејству, изложене су јавности, читаоцима, слушаоцима – и њиховом, и стручном критичком суду: оне неуморно путују Србијом и целим српским језичким простором (али и изван њега), бивају јавно изговаране, најчешће наизуст, разматране и вредноване пред бројним ускомешаним слушаоцима, заљубљеницима поезије, пред провереним жиријима – на неугасивим и вазда новоустројаваним песничким фестивалима, смотрама, свечаностима и надметањима, почев од оних најугледнијих, па све до оних народних песничких сабора што славу поезије, занимање за њу и запућивање њеним стазама распирују понекад више него многи други песнички празници са именима антологијских песника у свом називу.

Освајајући највише и најбројније награде на овим песничким светковинама и надметањима, песништво Борисава Благојевића показује не само своју снагу, одјек и вредност, него и непролазну, исцелитељску и подстицајну свежину истинске песничке речи.

Борисав Благојевић својим песништвом остварује мисију коју и херметични песник, или критичар, морају сматрати високим и ређе оствариваним дометом.


Драгослав Граочанкић

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/56619

НОВОГОДИШЊА ЈЕЛКА – Милосав Ивановић

НОВОГОДИШЊА ЈЕЛКА

Може се рећи да живот тече,
али је једно, сигурно знајте
да су јелке тачније од мајке.
Увек знају када ће доћи,
најлепши дани и најдуже ноћи…

Кад дође вече поклони пљуште,
а јелке светле као на квизу,
оне су исте, а ми старимо
бројећи године, неко са смехом
неко са сетом.

Сликамо јелку нему и саму,
а онда додамо тату и маму,
ми смо на крају или почетку
остаће успомена за фототеку.

Тешко је рећи шта бисмо
прво за себе пожелели,
срећа нам дође, али и оде,
љубав нас чека, али и вреба,
тражимо осмехе без цензуре,
јер само нам смеха треба.

Можемо ми на разне начине
да тражимо једно или друго,
сигурно је једино да ће
јелке олстати дуго!!!

© Милосав Мића Ивановић, Треботин
Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/56614

Поетска ноћ – 23.12.2017. у 19:00 – Ресторан АС

17.12.2017. године, Крушевац

Поштовани пријатељи,

Често се све наше жеље не остваре. Тако и ова за песничко дружење на измаку (старе) 2017. године, због недовољног интересовања песника се неће реализовати. Али идеја остаје и ПОЕТСКУ НОЋ ћемо организовати другом приликом, у другом формату, надам се у најскорије време, у новој 2018. години…

Љубодраг Обрадовић, председник Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ

10.12.2017. године, Крушевац
Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу жели да организује песничко дружење ПОЕТСКА НОЋ, на коме ћемо једни другима на прагу нове године пожелети све најлепше. Дружење уз добру поезију, музику и богат мени планирано је за суботу 23.12.2017. године у ресторану АС – Хемопродукта Крушевац у Жабару са почетком у 19:00 сати и реализоваће се ако буде довољно пријављених (бар 30). Позивамо све заинтересоване песнике, афористичаре и књижевнике (могу учествовати и њихови најближи: супружници, пријатељи…) да се пријаве на мејл pesnik@poezija.rs (или да ме ме обавесте лично: телефоном или поруком на фејсбуку) најкасније до 17.12.2017. године.
 
Цена за учешће на овом дружењу је 1.000,00 динара. Прецизне информације о времену и начину уплате поменутог износа биће објављене 17.12.2017. године на овој страни, ако и Ви желите да се поменута ПОЕТСКА НОЋ организује…

Љубодраг Обрадовић, председник Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/56562

Промоција две књиге Зорана Јовановића у Крушевцу

У Крушевачком позоришту је 28.11.2017. године одржана традиционална манифестација  ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА ПоезијаСРБ у организацији Крушевачког позоришта и Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. Овога пута представили смо стваралаштво Зорана Јовановића, песника и афористичара из Лесковца и то две његове књиге: књигу поезије НАДА (чији је издавач Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ) и књигу афоризама ПРСТ СУДБИНЕ. О стваралаштву Зорана Јовановића говорио је Љубодраг Обрадовић, а поезију Зорана Јовановића читала је Невена Татић-Карајовић. Тај део програма осмислио је и водио Саша Милитић. У другом делу програма који је водила Светлана Ђурђевић представили су се крушевачки песници:  Градимир Карајовић, Стефан Кнежевић, Светлана Ђурђевић, Слађана Бундало, Мира Смиљанић, Ратко Тодосијевић Баћо, Дејан Петровић Кенац, Даница Рајковић, Витомир Станојевић, Зорица Шошић Максимовић, Саша Милетић, Анђела Деспотовић, Иван Милановић, Михајло Ћирковић (афористичар), Бата Костадинов (афористичар), Душица Сојкић, Богдан Јефтић, Драгана Белић, Миленка Весић, Живојин Манојловић, Боривоје Видојковић, Љубодраг Обрадовић… Мира Смиљанић је на крају програма почастила песнике тортом у част свог рођендана. Програм је пратило неубичајено доста публике, што је одличан предзнак да поезија има будућност.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/56529

ПОЕМА – МРТВИ СЕ НЕ БОЈЕ СВИТАЊА – Драгош Павић

ПОЕМА – МРТВИ СЕ НЕ БОЈЕ СВИТАЊА
(По мотивима романа-параболе БАЈКА
Добрице Ћосића)

Доћи ће црни човек на белом коњу
и донети слободу свима и за све.

Да ли ја мислим на њих?
Јео сам јабуке са њима
да се у њихове снове настаним,
трезвено, али уплашен, нагло одлучих.
Знам да постоји племе
које једе све јабуке
и слободу воли више од среће.
Знам да сам напустио велики свет
јер је било гнусно с њима живети
и међу њима бити разапет.

Желео сам да истрајем
па сам се потуцао док нисам чуо
да ратују и да упркос крају
мисле само о рају.
Остао сам запањен овим изумом
епохе јер моје племе дуализма
не може да глача облутке реке
и поред толико страве присваја
људску моћ и њиме се храни
као косовски галоврани.

Ако је реч о Анђами,
класику векова и снова,
мора се рачунати на провокације
његовог ума јер је разочарани
бунтовник, наивни романтичар,
који се у часу претвара
у девојачко лице и има све слабости
и вештине као стари лукавац
огрезао у таштине.
Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/56524

ЖИВОТ ТЕЧЕ – Драгојло Јовић

 

ЖИВОТ ТЕЧЕ

Опет је јесен и прохладно вече,
Ти хладне руке у мојима грејеш,
Листаш године моравских ветрова,
И уместо нежности, кисело се смејеш.

И лагано своја сећања будиш,
Да би у њима пронашла траг,
Који су ветрови судбине тебе,
Довели мени у овај град.

Под небом где звезде много мање сјаје,
И дан узмиче од ноћне тмине,
Године јуре, ми их не стижемо,
Све нас брже вуку до голе истине.

Да, прошле су буре, понестају срасти,
Сабирамо шта се још сабрати може,
Ех, кад би време бар мало застало,
Да нас живот врати у оне млађе коже.

С таласима двеју река,
Одсањасмо своје снове,
Сад изнова све би хтели,
Тражећ нове изазове.

Горак осмех на уснама,
С јесени се увек јави,
Тад схватимо да пролазност,
Није нешто што се слави.

Али нека, нек је било,
Нек су дани тако прошли,
Жал за младост не треба нам,
Потомци су на свет дошли.

Сад подари њима време,
На крилу им причај бајку,
Нек честити људи расту,
Док слушају успаванку.

Научи их нека памте,
Коренова част и муку,
И да никад не поклекну,
Неправедно кад их туку.

Нек не куде свога претка,
Што осташе без иметка,
Нек кроз вене част им тече,
Од онога што смо дали,
нема веће, нема прече.

© Драгојло Јовић

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/56513

PRAVI PUT – Aleksandra Luthander


PRAVI PUT

Neću ni levo, ni desno
ni napred, ni nazad
ni gore, ni dole
hoću da zalutam

Od sada bi trebalo
samo tamo ići:
Potpuno pogrešno

Jer pravi put je bio
bez veze

Sada želim samo
da zalutam

© Aleksandra Luthander

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/56502

КРАЈ ЈЕДНОГ СНА – Драгојло Јовић


КРАЈ ЈЕДНОГ СНА

Још првог јутра кад се пробудиш сам,
Кад из ноћне море прелиставаш сан,
До свести стижу све истине јасне,
Да све што је сијало сад лагано гасне.

Шољице кафе скуват ћеш две,
Једну за себе, другу за све,
Што на пут дуги за свагда иду,
Али себе не врате очињем виду.

Колико још треба потрошити дана,
Без драгих људи што су у рај пошли,
И док шоља друга лагано се хлади,
Питамо се где су и докле су дошли.

А кад све је прошлост, кише сузом капљу,
Заливају плоче што најдраже крију,
Шарени се поље ружа, хризантема,
Земља сад покрива, драге којих нема.

Само птице неке у оделу црном,
Прелећу и гракћу па поруке шаљу,
Џаба су вам сузе, не храните тугу,
Послужите почившем ту шољицу другу.

А уз свећу жуту стави цигарету,
Нек у пепео сиви она се претвори,
Можда души ближњег баш тај мирис треба,
Болест тамо више никога не вреба.

Целивај камен најдражег ти бића,
Па лаганим ходом крени путем својим,
Нама драги људи сад по рају шећу,
Душама нас чувају и желе нам срећу.

© Драгојло Јовић

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/56390

Промоција часописа ПоезијаСРБ број 8/9 у Народном музеју Крушевац

Промоција часописа Поезија СРБ број 8/9 одржана је 13.11.2017. године у Народном музеју Крушевац у Крушевцу. Програм промоције су припремили и заједнички реализовали: Културни центар Крушевац, Народни музеј Крушевац и Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. О часопису о коме су својом радовима представљени 85 аутора, пре свега песника (а било је и прозних писаца)  говорили је уредник часописа Љубодраг Обрадовић. Гост промоције био је Јован Дашић – директор штампарије СаТЦИП из Врњачке Бање, пословна јединица у Читлуку, који је на свом мотору Хонда првео 40 дана у обиласку градова Европе, а коме је уредник часописа Љубодраг Обрадовић посветио песму ЦРВЕНО И ЦРНО. На промоцији су учествовали крушевачки књижевници, песници и афористичари: Латинка Ђорђевић, Иван Милановић, Гордана Влаховић, Вељко Стамболија, Љубодраг Обрадовић, Драган Тодосијевић, Драгојло Јовић, Јована Марковић, Сандра Миладиновић, Мирко Стојадиновић, Аријана Хинић, Драган Матејић, Михајло Ћирковић, Братислав Костадинов, мр Ратко Тодосијевић Баћо, Мирослава Смиљанић, Зорица Шошић Максимовић, Живојин Манојловић, Стефан Кнежевић,Градимир Карајовић, Даница Рајковић, Богдан Јевтић, Слађана Бундало, Слободан Ценц, Весна Михајловић и… Програм,  који је музиком на клавиру обојила Марија Вујић, ученица Средње музичке школе Стеван Христић из Крушевца, осмислили су и водили Љубодраг Обрадовић, Латинка Ђорђевић, Мирко Стојадиновић и Јована Марковић, а за техничку релизацију бринули су Бранко Симић и Веркан Гвозденовић из Културног центра Крушевац.


Народни музеј Крушевац и Црква Лазарица

Јована Марковић
Марија Вујић
Водитељи: Јована Марковић, Љубодраг Обрадовић, Латинка Ђорђевић и Мирко Стојадиновић


Зорица Шошић Максимовић је пре своје песме изговорила:

Добро вече и од мене, поздрав за све присутне. Прво би се захвалила председнику Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ, Љуби Обрадовићу на његовом несебичном залагању и разумевању за све људе који пожеле да искажу своја осећања, мисли, без обзира да ли то били професионални писци или почетници, као што сам ја била у почетку свог писања. Ово је други часопис за редом у издању ПоезијеСРБ у коме су заступљене моје две песме. Ја пишем о времену које је не тако давно прошло, а оставило много трагова у свим нашим животима, времену које још траје и трајаће још много година. Времену где су се изродили нови хероји, ратници, жртве, издајници, политичари са разноврсним идеологијама, свештена лица… И још много, много тога. Ја сам написала баш једну такву песму коју желим да вам прочитам, а песма се налази у часопису ПоезијаСРБ број 8/9.


Љубодраг Обрадовић и Јован Дашић

ЦРВЕНО ИЛИ ЦРНО

Јовану Дашићу
Ново је доба,
све се тако брзо мења!
Зашто и ти полетео не би?
Тај рулет, црвено или црно,
окреће се и у теби.Срце своје, зато осети.
Ту искру за животом новим, запали!
Нек брод са роботима, одлети
у свој виртуелни свет мали.

Погледај у душу,
шта то, ти, стварно желиш?
Да ли вечно лутање у магли,
или да те љубав развесели? Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/56388

Промоција часописа ПоезијаСРБ број 8/9 у Народном музеју Крушевац

Промоција часописа Поезија СРБ број 8/9 одржаће се 13.11.2017. године у 19:00 сати у Народном музеју Крушевац у Крушевцу, у организацији и реализацији Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и Народног музеја Крушевац. Дођите да уживате у одличној поезији!

УМЕСТО УВОДА – Љубодраг Обрадовић

Овај лист је посебан. Ми заувек у Ваша срца уносимо лепоту поезије! Свака песма коју у часопису за поезију – ПоезијаСРБ прочитате или је објавите, оплемениће и челичити Ваше тело и душу!

У поетском свету постоје људи који живе поезију и за поезију. Њихово стваралаштво је изузетно, али их често рефлектори културе не осветле кад треба и колико треба. Ми ћемо за такве ствараоце у нашем часопису и на нашем порталу увек пронаћи простора и довољно светлости да њихово стваралаштво не избледи.
Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/56355

Pages: Prev 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 ... 32 33 34 Next

Load more