ТИ НЕ ВОЛИШ И НЕ ЖЕЛИШ МЕНЕ – Верица Преда

 

ТИ НЕ ВОЛИШ И НЕ ЖЕЛИШ МЕНЕ

Ти не волиш и не желиш мене,
нисам више мио срцу твом?
Гледајућ’ у страну – страст ти вене
са рукама на рамену мом.
Глоса на стихове Сергеја Јесењина   

 

Троше се дани, нестају снови
Стегнуте гледам усне румене
и опет се  тужна мисао јави
Ти не волиш и не желиш мене.

Неме су  речи срце засекле
Осетих само душевни  слом
Хладне очи све су рекле
Нисам више мио срцу Твом?

Памтићу само лепо и топло,
Зиме и ноћи страствене жене,
Осећам, одавно да све је  прошло
Гледајућ у страну – страст Ти вене.

Надам се, иако много ме тиштиш
Како ћеш доћи у стилу свом
И опет у мени све да оживиш
Са рукама на рамену мом.

© Верица Преда-ПреВера

Промоција Часописа за поезију – ПоезијаСРБ број 4.

Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу у сарадњи са Културним центром Крушевац промовисаће 19.02.2016. године у 18:00 часова у Дечјем центру – Пионирски парк свој Часопис за поезију – ПоезијаСРБ број 4. На промоцији ће учествовати песници из Крушевца који су писали у овом броју часописа и њихови гости из других градова. Часопис за поезију – ПоезијаСРБ је посебан. Ми заувек у Ваша срца уносимо лепоту поезије! Свака песма коју у часопису за поезију – ПоезијиСРБ прочитате или је објавите, оплемениће и челичити Ваше тело и душу! Промоцију ће осмислити, музички уредити и водити: Светлана Ђурђевић, Мића Живановић, Саша Милетић и Љубодраг Обрадовић. Дођите да заједно уживамо у поезији.

У ЧАСОПИСУ ПИШУ И…

ПИЈЕТА

Сваки сусрет с мушкарцем је
Пијета
Мадона губи кога је родила
жена губи кога је волела
Сваки сусрет два бића
је Пијета*
у наручју свако љуља
одсутност
света

© Александра Лутхандер


Give me pain

Можда не могу ја без бола,
Можда ми је он неопходан,
Можда је истина сурова и гола,
Да сам без бола бескористан.

Можда мом срцу треба немир,
Можда другачије не функционише,
Можда му треба патње додир,
Да би могло истински да дише.

Можда не знам без ожиљака,
Можда се из њих душа храни,
Можда за ме није судбина лака,
Нити безбрижне ноћи и дани.

Није то спознаја нимало пријатна,
Али изгледа да све што вреди,
Настаје из тешких удараца и рана,
И када тескоба на души седи…

© Немања Рашета

и још…

САДРЖАЈ

Nastavi sa čitanjem “Промоција Часописа за поезију — ПоезијаСРБ број 4.”

ЉУБАВ И ВИНО – Вечита инспирација – Програм

12.02.2016. године – ОБАВЕШТЕЊЕ

Поштовани песници,

Обавештавамо Вас о резултату конкурса  који смо расписали поводом Дана заљубљених и Светог Трифуна (14. фебруар), на тему: ЉУБАВ И ВИНО – ВЕЧИТА ИНСПИРАЦИЈА.

Истовремено Вас обавештавамо да ћемо победнике прогласити и уручити им пригодне награде које се састоје од диплома и књига 13.02.2016. године у 18:00 сати у Белој сали КЦК у Крушевцу на поетско-музичком  програму под називом ЉУБАВ И ВИНО.

Позивамо све добитнике да дођу да изговоре своју поезију и добију награде и Благодарнице. Напомињемо да нисмо у ситуацији да надокнадимо путне и друге трошкове које ћете имати у вези са Вашим доласком.

ХВАЛА СВИМА НА УЧЕШЋУ НА КОНКУРСУ!

Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ
у сарадњи са Атељеом галерије МАКИ из Крушевца
и Културним центром Крушевац

РЕЗУЛТАТИ КОНКУРСА

Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ
Крушевац, 12.02.2016. године

Записник о раду жирија конкурса ЉУБАВ И ВИНО – ВЕЧИТА ИНСПИРАЦИЈА за категорије: Основне шкoлe, Средње шкoлe и Факултети

На састанку жирија у сатаву: Јелена Трифуновић – председник, проф. српског језика и књижевности, Владица Радојевић, проф. српског језика и књижевности ,члан и Саша Тодоровић – проф. српског језика и књижевности, члан, донела је следеће одлуке:

Категорија: Основне шкoлe.

  • 1. место Петар Лучић из Живинице, БИХ, (Прва основна школа Живинице) за песме ОПИЈАШ МЕ ПОГЛЕДОМ
  • 2. место Нера Кадрић из Живинице, БИХ, (Прва освна школа Живинице) за песму СЛАТКО ПИЈАНСТВО ПРВЕ ЉУБАВИ
  • 3. место Лука Максимовић из Ниша, ОШ Цар Константин Ниш, за песму ПРOЛEЋЕ НАС ЗОВЕ и Викторија Малчевска из Кавадарци, ОШ ТОДЕ ХАЏИ-ТЕФОВ за песму ПРИКАЗНА
Категорија Средње Шкoлe
  • 1. место Ана Бабић из Гимназије Крушевац за песму СТАРИ ЧОКОТ;
  • 2. место Дуња Цекоћ Стеван Сремац, Ниш за песму СТРАНЧЕ;
  • 3. не додељује се
Категегорија студенти:
  • 1. место Марина Гочевска, Кочани, Македонија, Универзитет Гоце -Делчев
  • 2. место Сузана Шево, Београд за песму ПЕСНИК, Филозовски факултет етнологија и антропологуја.
  • 3. Место се не додељује…

Жири:

Јелена Трифуновић – председник, проф. српског језика и књижевности,
Владица Радојевић – проф. српског језика и књижевности ,члан и
Саша Тодоровић – проф. српског језика и књижевности, члан,

Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ
Крушевац, 12.02.2016. године

Записник о раду жирија конкурса ЉУБАВ И ВИНО – ВЕЧИТА ИНСПИРАЦИЈА за категорију одрасли

На састанку жирија у сатаву: Вељко Стамболија – председник, проф. српског језика и књижевности, Мирослав Живановић – члан ; Светлана Ђурђевић – члан, Латинка Ђорђевић – члан и Љубодраг Обрадовић – члан, донела је следеће одлуке:

  • 1. место Борисав Бора Благојевић из Ћуприје за песму УШЛА СИ ТИХО,
  • 2. место Елеонора Лутхандер из Сткхолма за песму ЉУБАВНИ КОКТЕЛ, Далибор Ђокић УЗ ЧАШУ ЦРНОГ и Виoleти Тодевој Мијалковој из Штипа, македонија за песму ЗА ЛУБОВ ЖЕДНА СУМ или ВИНО ДАЈТЕ МИ.
  • 3. место Милету Албијанићу за песму ВИНКА.
БЛАГОДАРНИЦЕ СУ ДОБИЛИ:
  1. Милован Петровић из Шведске за песму ЉУБАВ ИЛИ ВИНО
  2. Милан Миросављевић из Велике Плане за песму БОЖЈА ВОЉА
  3. Зорица Тијанић из Новог Београда за песму МИСЛИМА ТИ ТО СРЦУ ШТЕТИ
  4. Драгана Ђурковић Тошић за песму ЧАША НЕБЕСКА
  5. Слађана Обрадовић из Ниша за песму ПОЗИВ
  6. Слободан Боцо Бајић из Бања Луке за песму Немојте даље
  7. Весна Михајловић из Шанца, Крушевац за песму СВЕТИ ТРИФУН
  8. Цица Бацић из Крушевца за песму У ВИНУ ЈЕ ИСТИНА
  9. Младенка Худи-ХЕДРА из Супетра са Брача за Песму ЉУБАВ И ВИНО
  10. Анити Јоксимовић из Лесковца за песму СМЕМ ЛИ?
Жири:
• Вељко Стамболија – председник, проф. српског језика и књижевности,
• Мирослав Живановић, песник – члан,
• Светлана Ђурђевић, песник – члан,
• Латинка Ђорђевић, песник – члан и
• Љубодраг Обрадовић, песник – члан

Nastavi sa čitanjem “ЉУБАВ И ВИНО — Вечита инспирација — Програм”

Милош Ристић: ОТВОРЕНО О КЊИЖЕВНОСТИ и ТАСИЋЕВО КЊИЖЕВНО ДЕЛО – Песничка сусретања ПоезијаСРБ

У Крушевачком позоришту 28.01.2016. године у оквиру Песничких сусретања ПоезијаСРБ, у организацији Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу, представљене су две књиге књижевних критика Милоша Ристића: ОТВОРЕНО О КЊИЖЕВНОСТИ и ТАСИЋЕВО КЊИЖЕВНО ДЕЛО.  О стваралаштву књижевника Милоша Ристића говориo je Вељко Стамболија. Драги Тасић је говорио о свом стваралаштву и књизи критика Милоша Ристића ТАСИЋЕВО КЊИЖЕВНО ДЕЛО. Милош Ристић говорио је о Тасићевом стваралаштву у контексту књиге књижевних критика ТАСИЋЕВО КЊИЖЕВНО ДЕЛО коју је написао и о књизи ОТВОРЕНО О КЊИЖЕВНОСТИ и књижевној сцени и књижевности у Србији. Програм су водили Светлана Ђурђевић и Љубодраг Обрадовић, а за музички тренутак се постарао Мирослав Мића Живановић. У другом делу програма своју поезију су говорили чланови Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ и други песници:  Саша Милетић, Јована Марковић, Ратко Тодосијевић Баћо, Даница Рајковић, Мирко Стојадиновић, Градимир Карајовић, Братислав Костадинов, Светлана Ђурђевић, Љубодраг Обрадовић, Стефан Кнежевић и Весна Михајловић.

Промовисане су књиге ОТВОРЕНО О КЊИЖЕВНОСТИ и ТАСИЋЕВО КЊИЖЕВНО ДЕЛО
Милош Ристић аутор књига

(с лева на десно: Љубодраг Обрадовић, председник удружења песника ПОЕЗИЈА СРБ, Драги Тасић, књижевник, Милош Ристић, аутор књиге ТАСИЋЕВО КЊИЖЕВНО ДЕЛО и Вељко Стамболија, професор и књижевни критичар)

ТВОЈЕ ЋУТАЊЕ МИ ГОВОРИ – Љубодраг Обрадовић

Поезија је можда лепша кад се слуша. Послушајте и закључите сами!

ТВОЈЕ ЋУТАЊЕ МИ ГОВОРИ

Твоје ћутање ми говори.
После дугих шетњи
и изгубљеног мира,
видим зебњу у твојим очима
и једно срце од поцепаног папира.

Твоје ћутање ми говори.
Ти имаш бујну машту
и дечака на сваком кораку.
И најлепши цвет страда у мраку,
зато их и мамиш у своју башту.

Твоје ћутање ми говори,
док те гледам без твог знања.
Очајни су то погледи,
занесењак може само да сања.

Твоје ћутање ми говори,
више но икад ти што си рекла.
Стајали смо често на киши
и река је из нас истекла.

Твоје ћутање ми говори.
Сад се смешиш крадом,
свaком ко те погледа
и узалудном пуниш надом,
срца тих дечака,
нудећи срце од леда.

© Љубодраг Обрадовић

ПИЈЕТА – Александра Лутхандер

ПИЈЕТА

Сваки сусрет с мушкарцем је

Пијета

Мадона губи кога је родила

Сваки сусрет два бића

је Пијета

у наручју свако љуља

одсусност

света

 

Александра Лутхандер

 

ЉУБАВ И ВИНО – ВЕЧИТА ИНСПИРАЦИЈА – Конкурс за 2016. годину

Povodom Dana zaljubljenih i Svetog Trifuna (14. februar), Udruženje pesnika Srbije – PoezijaSRB u saradnji sa Ateljeom galerije MAKY iz Kruševca i Kulturnim centrom Kruševac raspisuje 8. medjunarodni poetski konkurs na temu:

LJUBAV I VINO – VEČITA INSPIRACIJA
Na konkursu mogu biti zastupljene sve vrste umetničkog izražavanja u poeziji na srpskom jeziku. Pravo učeća imaju:

  • učenici osnovnih škola,
  • učenici srednjih škola,
  • studenti  i
  • odrasli pesnici iz zemlje i inostranstva.

Pozivaju se svi zainteresovani da uzmu učešće u konkursu i pošalju svoje radove do četvrtka, 11 februara 2016. godine. Radovi se mogu predati isključivo elektronskom poštom na email: ljubav@poezija.rs

Nagradjeni radovi će biti objavljeni na portalu поезија.срб odnosno http://www.poezijascg.com/PHP-Nuke/index.php . Pobednicima će biti uručene nagrade u knjigama na izvodjenju umetničkog programa u čast LJUBAVI I VINA 13.02.2016. godine u 18:00 časova u Beloj sali KCK u Kruševcu.

Radovi moraju da sadrže podatke o autoru (ime, prezime, broj telefona i mejla, kao i podatke o školi ili fakultetu (odnosno razredu i godini studija).
Nastavi sa čitanjem “ЉУБАВ И ВИНО — ВЕЧИТА ИНСПИРАЦИЈА — Конкурс за 2016. годину”

Пролазимо – Љубодраг Обрадовић

ПРОЛАЗИМО

Идемо уз реку, низ реку,
путевима разним у дубоке ствари.
Кораци миришу на јесен,
на зрело сунце и увеле љубичице.

Нешто се догађа у нама,
циљеви нови смеше
и идемо уз реку, низ реку.

Због новог лета и новог муцања,
због животних радости,
играмо се сами,
кујемо златни сандук,
скијамо на леђима,
а нешто се догађа у нама,
нешто пролази поред и кроз нас,
мада јесен је одавно и магла. Nastavi sa čitanjem “Пролазимо — Љубодраг Обрадовић”

Песничка сусретања у позоришту – Књижевне критике Милоша Ристића

 

О ЉУБАВНОЈ ПОЕЗИЈИ – Милош Ристић
Из књиге – ОТВОРЕНО О КЊИЖЕВНОСТИ

Коначно, дошли смо и до теме љубавне поезије. Шта треба да садржи једна добра љубавна песма? Да ли довољно искуства, или довољно оног осећаја, који је неповратан, али и непролазан, који нас обузме тако јако, тако снажно, јаче него читање боемске, па чак јаче него читање родољубиве, песме, која је сама по себи значајна, која је нешто заиста тренутно вредно. Љубавне песме се данас код нас пишу као по наруџбини.

Ја те волим, Ти ме волиш, Мени, Теби, Ћао, Здраво… Жене заузимају тачку феминистичку, не знам како то успевају… Она пише поезију, носи Витона, и песничка је цела. Дал’ то може, дал’ то бива, што би реко Марић, о чему се ту ради? И, док оне, без којих не можемо, заузимају феминистичко полазиште, феминистичко одредиште, феминистички угао, тај ,,женски принцип”, што би рекла једна моја професорка са студија, мушкарци опет заузимају другу страну, терају контру оне, терамо контру ми. Терају оне, терамо  ми, па где дотерамо! У сваком случају, и жене и ми, грешимо, и, никако да, заиста, неку добру, љубавну песму напишемо.

Nastavi sa čitanjem “Песничка сусретања у позоришту — Књижевне критике Милоша Ристића”

Ubij to kopile, ženo! – Sofija Perović

Sonja

Ubij to kopile, ženo!

Rodih tvoga sina , Sveto,
dok je velika i mutna voda
prijetila da nas proguta.
Rađah, plašeći se
da moj ostali porod ne odnese stihija.
Te rađajući,
tijelom čuvah stariju mladunčad.

Rodi nam se, divno dijete,
koje nikada vidjeti nećeš, Sveto.
Moji ga otac i mati čuvaju
oni ga kopiletom ne nazivaju
već imenom,koje mu ne dadoh ja
već Bog ili sudbina , Sveto.

Ja htjedoh nazvati ga Tomaš
čedo naše, grijeh naš,
ali, kada zaustiti krenuh,
kao da mi to ime neko iz glave izbrisa
i rekoh, kao da sam to oduvijek planirala,
to je Teodor.

Pogriješih li ,Sveto
što im rekoh to ime sveto?
Meni je zbilja od Boga dar,
ali ne i tebi , Sveto.
Tebi će biti kazna
da ga ne znaš, da ga sanjaš
ti, koji ga htjede ubiti bez kajanja.

Nemoj da se plašiš
nikad za tvoje očinstvo neće saznati,
naš Tomaš- Teodor,
misli o njemu kako ti drago, bez bola nećeš moći!
Jer, doći će vrijeme, Sveto
da oplačeš naređenje koje mi izdade:
-Ubij to kopile, ženo,
da mi ime ne blati!-

Rodih ja dijete, Sveto
a ostavih kopile da pati
i nikad da ne vidi svoje čedo.

© Sofija Sonja Perović

ЦРВЕНИ ФЕРАЛ – Зорица Арсић Мандарић

ЦРВЕНИ ФЕРАЛ

Снујемо будни а ткамо наопако –
душу као кошуљу телу,
превише танану за пут трновит,
за живот гарав одвише белу.
Судбу кривимо за силовања,
невино кренули улицом
црвених ферала у тако светачки
скројеним оделу.

                                   © Зорица Арсић Мандарић

НОВЕ – Љубодраг Обрадовић

И ОВА НЕКА БУДЕ СРЕЋНА…

НОВЕ…

Долазе…
Илузију доносе.
Све је идила,
а осећај среће,
ко снег шкрипи!

Пролазе…
Шампањац самоћу гаси
и чепом погађа небо
да превари срце!

Nastavi sa čitanjem “НОВЕ — Љубодраг Обрадовић”

NOĆ NA RECI PO – Milovan Petrović – Roman, nastavak 1.

NOĆ NA RECI PO – Milovan Petrović – roman u pdf-u

Poštovani posetioci, naš kolega, pesnikMilovan Petrović je odlučio da Vam pokloni svoj prvenac, roman NOĆ NA RECI PO. Nadam se da ste pročitali prvi nastavak i da sa nestrpljenjem očekujete nastavak romana. Zato Vam odmah, povodom nove 2016.-te godine poklanjamo integralnu verziju romana u pdf-u. Urednik portala PoezijaSRB Ljubodrag Obradović.

Milovan Petrović je rođen 1961. godine u Ćukovinama, opština Koceljevo. Osnovnu školu je završio u Šabačkoj Kamenici, a dalje školovanje nastavio u Šapcu. U gradu ušuškanom ispod obronaka slavnog Cera, na tromeđi Pocerine, Mačve i Srema, živi i radi do 2005. godine. Potom se seli u Švedsku, gde i danas živi. Sklonost ka književnosti javila mu se u ranoj mladosti. Već u sedmom razredu osnovne škole počinje pisati poeziju, a kasnije, kao srednjoškolac, i prozu. Veliki broj delimično, a i kompletno završenih književnih radova stoji odložen. Odnedavno Milovan počinje brižno prelistavati stare rukopise, dorađivati ih i spremati za objavljivanje. Godine 2013. objavljuje roman “NOĆ NA RECI PO” u izdanju Kairos-a iz Sremskih Karlovaca, 2014. godine knjigu poezije “SVE PESME SRCA MOG” u izdanju Udruženja pesnika Srbije – PoezijaSRB, a 2015. godine knjigu poezije “DARUJEM SAMO TEBI” u izdanju Udruženja pesnika Srbije – PoezijaSRB, čiji je član.

NOĆ NA RECI PO – Milovan Petrović

Život je vremenski period od rođenja do smrti,
ispunjen spletom okolnosti na koje nemamo
uticaj, ili samo mislimo da imamo.

1
„Danas je dvadeset prvi juli. Na današnji dan, pre pedeset godina, rodio se…“ Na radiu je išla emisija Dogodilo se na današnji dan. Stari šef restorana podiže pogled sa papira na kom je upravo pisao dnevno trebovanje. Prstom pomeri naočare, pa pogleda u stari „melodija“ radio. On je odavno postao antikvitet koji njegove mlađe kolege konobari, uz sav svoj trud i negodovanje, nisu uspeli skloniti sa jedne od polica šanka. Šef restorana, koji je već bio pred penzionisanjem imao je svoje rituale bez kojih nije mogao. Ujutru bi prvi došao na posao, otključao restoran i odmah, ne skidajući jaknu, prišao šanku i svojoj „starini“, koju je iz nekog samo njemu poznatog razloga obožavao. Uključio bi ga ne menjajući stanicu. Radio je uvek bio na frekvenciji Prvog programa Radio Beograda. Dešavalo se ponekad da neko od mlađih konobara u šali pomeri skalu i nađe neku drugu stanicu, a tada bi ga on, kad to primeti, samo prekorno pogledao preko naočara, zatim bi vratio skalu na svoj omiljeni jutarnji program  Radio Beograda. Ta „tortura osoblja“, kako su je kolege među sobom zvale, trajala je od sedam ujutro pa sve do deset, dok se restoran ne bi otvorio za goste. Tada bi već neko od konobara isključio radio i uključio novi, moderni stereo uređaj, koji je stajao na istoj polici gde i stari radio. Nikada im nije bilo jasno zašto je njihov šef slušao emisije na radiu kad je to isto mogao i na novijem „sonijevom“ uređaju. Iz tog razloga su ga, po liku starog mačka iz crtanog filma, između sebe zvali Metuzalem.

Stari šef se češkao po nekoliko dana staroj bradi, pitajući se zašto mu se taj datum čini tako poznat. „Da nije nekome od unučadi rođendan? Ne, to sigurno nije.“ Svih četvoro su rođeni negde u kasnu jesen i njihove datume rođenja je odlično pamtio. Takođe je pamtio i datume rođenja svoje žene i dece. Zašto mu je onda taj datum bio poznat i šta je to što njegove misli vraća ka tom datumu, a da on ne može da se seti? Odustavši od uzaludnog razmišljanja, on se ponovo vrati svom trebovanju. Nastavi pisati koliko kilograma mesa treba nabaviti za kuhinju, koliko vina za šank, kisele vode, i tako dalje. Nastavi sa čitanjem “NOĆ NA RECI PO — Milovan Petrović — Roman, nastavak 1.”

Pročitajte više – Nova knjiga Lepe Simić

Књига Лепе Симић из Цириха НАЈТИШЕ ПОСВЕТЕ у издању Удружења песника Србија кренула је на свој пут до читалаца, а прво се нашла у наручју саме ауторке. Књигу је Лепи у Цирих донела Латинка Ђорђевић, члан Управног одбора ПоезијеСРБ. Погледејте у наставку неколикои фотографија са места где се досада књига појављивала и прочитајте неколико песама из ње, као и рецензије за књигу које су написали Милош Ристић и Љубодраг Обрадовић…

JEDINICE MOJA

Strepi jutro u meni

Kćeri

 spavaš li
sanjaš li sne

satkane od sreće

I kad nema razloga
zebem

Želim da ti češljam kosu
na grudi prislonim
obema rukama

zagrlim

Da mi na poljsko cveće
zamirišeš

na vruć hleb
bosijak

Vilo moja nebeska

Jednom si rekla
Majka je najlepša reč

Činiš me srećnom

© Lepa Simić

Pages: Prev 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 ... 25 26 27 Next