Marina Adamović

Rodjena sam 1962. godine u Nisu. Pisanjem se bavim od osnovne skole; sveke godine sam ucestvovala na takmicenjima i bila prva ili druga... Upisala sam Filoloski u Beogradu, ali, brzo se vracam "rodnom gradu" i prelazim na Pravni fakultet ( prava ne volim!). Nista nisam, nazalost, objavila, osim pesme u "Garavom sokaku" 2008... Pripadam masi obolelih od multiple skleroze; ona me fizicki lomi, ali mentalno izdize-najzad mi je jasno "tko sam, sto sam" i da to mogu javno ispisati...

Pages: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 ... 92 93 94 Next

Najkomentarisanije objave

  1. Ep o hrani — Marina Adamović — 12 comments
  2. Svest – Marina Adamović — 9 comments
  3. O, pameti – Marina Adamović — 7 comments
  4. Te noći — Marina — 6 comments
  5. U noći – Marina Adamović — 6 comments

Author's posts

OČAJ …….. Marina Adamović

102 пута прочитано

Čitam poeziju pesnika
Koji je poginuo posle rata
Sećao se krvi iz nozdrva
Sećao se sivih leševa
Obraćao bogu,
pa ljudima –
Ne veruje nikome
Istina je prva
Sahranjena

Ubila ga posle rata
Golim okom
Bomba
Nevidljiva

Ne plačem
Zašto bih
Kako
Ne osećam ništa
Ne verujem ni ja
Probole me kosti
Mrtvoga
Pesnika

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60791

PISAO JE —– Marina Adamović

53 пута прочитано

pisao je o reci
o visokom drvetu pored
o odsjaju Sunca u travi
o kamičku na obali
i još bi puno toga napisao
da kamičak ne bî stena
a
znate
već
kamenolom je neizbe –
– žan
ne daj srcu da narasta
sklono je prasku

kroz samu dušu
eto

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60458

PRIČA — Marina Adamović

44 пута прочитано

IGRAONICA
(Život je kosmička igraonica, a ona tačkica na nebu što sja i gasi se da bi nas osvestila: zbogom, zbogom, nevini; lepota je samo misao, a stvarnost – mučeničko umiranje praiskonske najpravednije, najiskrenije prirode pra-pra ljudskog bića koje tek gega našim umovima. Gotovo je, gotovo…)

Rođena je kristalnoljupkog meseca jula 1975. godine, zabeležene podebljanim ciframa.
Medicinski tehničar je došao da poslovno saopšti njenoj majci kako je dobila devojčicu sitnu, ali zdravu. Majka je bila veoma osetljiva na nedovoljno poznate osobe i mesta boravišta. Zbunjeno je gledala u tog čoveka, zatim u zidove bolničke ćelije. Želela je svoje dete, ali nije znala kako i kada će ga videti.
Beba je ćutala među drugim bebama i odmah se moglo primetiti da je različita. Ostale su plakale kao dokaz da su žive, a ona se već tada plašila javnih dokazivanja.
Dočekala je trenutak zagrljaja majke, napućila usta, ali nije htela ni gram mleka da isisa. Bilo je dovoljno slušanje otkucaja srca uz koje je provela devet meseci.
Dani su tekli kao hrana i beba je rasla poput oblaka – od snage južnog vetra.
Nakon par meseci, zgrabio ju je veliki kašalj. Majka je mislila da će umreti. Sedela je kraj nje ne odlazeći ni do kupatila. Držala je šolju vode iz koje je malo pila (da se ne bi uspavala), a malo gurala tri prsta i brisala čelo čeda. Čedo nije umrlo.
Onako tiho i lagano, preživelo je okrutnu igru prirode.
Dešavalo se od tada da joj je život visio o koncu još nekoliko puta do polaska u školu. Tada je ojačala i pokušala da sa osmehom deli učionicu sa sličnom decom (iako je imala majčine gene – samo mi poznati i rođeni mogu čuvati leđa)
Međutim, pet godina pre njenog rođenja, čudnog dana pretamnog decembarskog jutra, došao je na svet njen voljeni brat. Majka je bila fizički ugrožena njegovim đavolskim probojem puta, ali, eto, najugroženiji oporavljaju se jačinom srčane volje. Dakle, u kući je imala još nekog svog.
Kako je napunila osam godina, on ju je zagrlio i predložio da se drugačije igraju.
(Da, bato, ja ne mogu bez rođenog.) Bata ju je stavio u krilo i počeo priču o lepim osećajima. Slušala je i kopala po glavi šta treba odgovarati.
„Idemo napolje da beremo cveće?“
„Ne, dušo, ne, možemo i ovde.“
Čekala je i dočekala. Bata joj je uvukao ruku ispod suknjice. Rekao je da se danas tako sva deca igraju. Pogledala je na vrata i htela da istrči, ali on se nasmejao: „stvarno, Sunce, to je divna igra…“
Nije se pomeralla, samo je drhtala. Razmišljala je sasvim nevino: „ako on tako kaže, znači da je tačno.“ Sedela je tu gde je postavljena kao verni sluga. Onda su se začula kapija, bata je brzo rekao: „Idi na krevet, mama dolazi s posla. Ne pričaj joj šta smo radili, jednom ćemo je nečim iznenaditi“
Šta je to „nešto“, golicalo joj je aritmični um. Mama je ušla iscrpljena i nervozna.
Počela srđivanje sobe kao po naređenju. Sledilo je postavljanje ručka, sklanjanje i pranje sudova, bez poljupca i razgovora.
Ona je legla ranije nego obično i plakala bez jasnog razloga.
Ovi su se dani ređali u neprekidnom nizu dok jednom majka nije bila toliko tiha da je samo čula kada je skočila na brata, udarila ga najjače, a nju gurnula na pod.
„Mama? Šta je, mama?“
„Ti, idiote, šta to radiš?“
Vrisnula je i shvatila da joj je stomak najtvrđa stena. Nije mogla ni disati, ni pomeriti se. „Gde sam ja? Šta sam? Ovo je, znači, život?“
Posle nekoliko sati, stigao je otac. Video je lom u sobi, jela nema, samo ženu koja plače na jednoj stolici, sina kako krvari na drugoj i nju kako bledi na trećoj.
E, pet minuta kasnije, još jedan udarac za batu.
Pala je sa stolice i srce joj je prepuklo.
Godine su prolazile, učila je sve, volela da piše sastave iz maternjeg. Učitelji, nastavnici, često su ih javno čitali kolegama. Nekada bi grupno plakali. Nije joj bilo jasno zašto.
Mirno bi se vraćala kući i ulazila u sobu gde će biti zaključana do trenutka povratka roditelja sa posla.
Pitate se šta je dalje bilo?
Niko ne zna.
Retko je pričala sa bilo kim. Retko je izlazila sa drugaricama. Kao sasvim odrasla, pretila je muškarcima da će ih ubiti priđu li joj bliže, a sebe je često ranjavala ubodima igli i tankim noževima, prevelikim dozama lekova za smirenje.
Kao po nužnoj zapovesti, sedela bi sama u parkovima i otvarala dnevnik književnosti duše.
Nije bila blage naravi. Samo je izgledala tako. Na slučajne ponude za saradnju, odgovarala bi drsko i proglašavana za čudaka kog se treba kloniti, a kao beba
„ćutala je među drugim bebama i odmah se moglo primetiti da je različita.“
Ne videvši izlaza iz otužne svakodnevice, izvršila je samoubistvo zime prošle godine.
Pred samoubistvo, setila se Jesenjina i sopstvenom je krvlju napisala ovo što ste pročitali.
P.S.
Eto: život je kosmička igraonica, a ona tačkica na nebu što sja i gasi se da bi nas osvestila: zbogom, zbogom, nevini; lepota je samo misao, a stvarnost – mučeničko umiranje praiskonske najpravednije, najiskrenije prirode pra-pra ljudskog bića koje tek gega našim umovima. Gotovo je, gotovo…

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60455

DIJALOG – RASPEVANI —— Marina Adamović

36 пута прочитано

 

Hej, zdravo

koliko posla oko trave – čupam je 
a ona
trči za mnom i umnožava mi obrve

zdravo

hmmm
evo i korena
dobacuje mi mulj preko reda
to je već nemoguće izdržati

hej

glava mi je puna i obaveza i kopriva
nikako da obuzdam natprirodnu pojavu

misliš – život?

a…nisam sam… neko brblja koještarije
ali iz kog dela džungle
poludeću –
ko je?

misliš smrt?

da…trebalo bi napisati i čitulju … samo da iščupam i ovu
onu… ne.. nijedan mi tekst nije na pameti

i ja sam umorna… a čitulju ti neću napisati..eto – jednostavno – ne

zvončići zvončići … budite u travi
radi upozorenja Brotiju i meni !
On i Broti? Ha! Nikada! Zvec

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60418

PRETPOSTAVKA ….. Marina Adamović

65 пута прочитано

 

Pretpostavljam
da sam živa:
evo oka,
srca, ruku.

Ipak,
ona koja
izgovara ovo,
ne dotiče moja usta.

Pretpostavljam da i ta
što se šunja, šapuće i misli
čeka na znak
imena sa neba.

Ne pretpostavljam više ništa
Jasno je jer već sviće:
evo dana
sad sve vidim:

tamu,
strah,
i
pretpostavku
da jad odigrava moju ulogu

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60331

NEŠTO ——– Marina Adamović

39 пута прочитано

Nešto se dešava
dok mislim šta je to
što čoveku mira ne da
zima mi snegom kosu puni
Možda je tako
i Branko hodao
ovim gradom
čemernim
Možda…
bio je mlad
godina moga sina
sad
Brinem, sumnjam,
uzdišem
Kolona mladih prolazi
i ćuti dok se krv
iskopanog srca saceda
niz njihove grudi
pa kape
na
belo
tlo

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59849

ZAVEŠTANJE —- Maeina Adamović

52 пута прочитано

Prvog dana, kada je čuo da leka nema, napisao je: „Oh, neće me
biti.“
Drugog dana, bol se pritajio i on je odmah zapisao_“Možda,
možda, ipak.“
Trećeg je ostao bez svesti i lekar je napisao :“ Otpusna lista.“
Četvrtog je pesnik ugledao sebe i mislima nastavio delo : „Vidim,
vidim, ovaj je oblak divan“
Petog dana, bio je neobjašnjivo srećan; neko je uzeo njegovu
olovku i dodao: „Ne znam otkud mi želja da pišem pesme, ali
volim to! Biće me, biće!!!“
Šestog dana , objavljena je knjiga : „Srce ne umire“
Autor – Oni

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59731

RADOST…. Marina Adamović

60 пута прочитано

Još nije svanulo
ja sam već bila tamo
pre osvita
nakon dana
ja sam bila
tamo
dobro mi došla
rekla sam
i pružila rukui
sebi
prihvatila sam mnogo više
od
ruke
preko druge
mnogo više
o mnogo
i više
i dublje
a
orkestar trave izveo je
neponovljiv osećaj sreće
korena
ljubičice
niklog tamo
ne-na-da-no

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59698

PRE NÔ ŠTO SE ONEMI …….. Marina Adamović

59 пута прочитано

I šta ako umrem?
Ako nestanem?
A dan postane 
besmislen?
A noć?
A bezizlaz?
A svet?

Ništa
On je najsveobuhvatnija ars poetica

Između Ni i Šta
kosmička jama peva
Grobe grobe
a gde je
humka za zvezde
gde?
Podignem glavu i spustim je
A nebo?
Naravno
Šta?
Ništa – moja je večnost zvezda
na vrbi papirus i kamen
breza u potpisu

kamin(n)gs p.s

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59666

JUTRO…….. Marina Adamović

54 пута прочитано

Sunce je oskrnavilo tamu
pružam ruke
kô što bor širi grane
toliko mi jave
ne može
pomoći
ludaci vode srca za lanac
.
spušam ruke
od arterija
ple
tem u
že

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59647

Pages: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 ... 92 93 94 Next

Load more