Marina Adamović

Rodjena sam 1962. godine u Nisu. Pisanjem se bavim od osnovne skole; sveke godine sam ucestvovala na takmicenjima i bila prva ili druga... Upisala sam Filoloski u Beogradu, ali, brzo se vracam "rodnom gradu" i prelazim na Pravni fakultet ( prava ne volim!). Nista nisam, nazalost, objavila, osim pesme u "Garavom sokaku" 2008... Pripadam masi obolelih od multiple skleroze; ona me fizicki lomi, ali mentalno izdize-najzad mi je jasno "tko sam, sto sam" i da to mogu javno ispisati...

Pages: Prev 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 ... 60 61 62 Next

Najkomentarisanije objave

  1. Ep o hrani — Marina Adamović — 12 comments
  2. Svest – Marina Adamović — 9 comments
  3. O, pameti – Marina Adamović — 7 comments
  4. Te noći — Marina — 6 comments
  5. U noći – Marina Adamović — 6 comments

Author's posts

POETSKA PRIČA / SREĆA NEOPISIVA — Marina Adamović

Joj, 
kako je kratak dan 
za opis života bez 
naznake kraja.
Skratiću život,
a razvuči  
nevidljivi deo 
dana.
Eto. Uzvraćam .. 
Svaki kraj je beskrajan
j
e
r   mora 
opisti početak  i trajanje 
pomenute radnje!
I miris zemlje je 
život! Opijena njime
umirem od sreće 
što ga opisujem! 

kamin(n)

4

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/39589

POETSKA KRATKA PRIČA / EP O MOZGU — Marina Adamović

Sve čega se sećala 
bilo je da se nečega 
mora
setiti.
Prolazili su dani
– to je uobičajeno u svakoj priči –
meseci
godine
vekovi
Vekovi?
Sve čega se sećala
u večnosti je pamćenja
roni
leti
hoda
samo što se ja 
ne mogui setiti
zašto sam napisala roman o 
sećanju
nečijeg zaborava

(potpisuje se – ko?)

kamin(n)gs

h2

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/39560

POETSKA KRATKA PRIČA / ROMAN — Marina Adamović

Osetila je jezu i napravila čaj.
To je bio tek početak radnje u radnjama. 
Osetila je, 
ne pravu jezu, već 
krivudavo drhtanje. Dalje, 
nije napravila čaj. Čaj je napravljen bio 
u vrećicama. Sipala je vodu u prvu posudu koju je 
videla. Zapravo, i vid joj je bio pogoršan – 
posudu nije videla, napipala je nešto nalik na 
posudu i usudila se da u to sipa vodu. 
Ne onu iz česme! 
Ne
… zamišlhjenu; 
ta voda iz česme nije bila pitka, niti llekovita. 
Ova druga nije potekla. A odakle bi potekla 
kad joj ni misli nisu tekle iz centra razuma. 
Koji zaplet! 
Uključila je šporet… 
Neverovatno! 
Šporet je stalno uključen! 
Samo je palcem i kažiprstom dotakla okruglu oznaku na njemu za … 
valjda, ringlu… setila se- 
rerna joj ne treba, a i pokvarena je odavno.
Groznica je prevršila svaku meru. 
Ruka se tresla i oborila posudu. 
Kada je palo “to” nalik na posudu, 
pala je i ona.
Gotova drama. 
Zašto je pala? 
Zašto je zamišljala , a nije stvarno kuvala, 
čaj? 
Zašto se tresla?
Istražni sud je krenuo obrnutim redom: 
Zašto se tresla ruka na ringli uključenog šporeta?
Zaključak je jasan: ona nije luda, pisac nije blesav, 
dakle, šta je sa čitaocem? 
To niko živ ne zna, osim današnjeg dana – 
živahnog i svojeglavog 
(mada dan nema glavu lično… 
skinuo je piščevu! 
Da! 
Drama je prerasla u komediju! 
I ne recite samo da je kratka priča mnogo jednostavnija od romana! 
Ludaci!)

 

kamin(n)gs

 

SAMSUNG DIGIMAX A403

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/39511

POZNATO O NEPOZNATOM — Marina Adamović

Pisci (beletrističari) pišu i kada 
ne pišu.
Ima pisaca 
( pesnika  u stihu i prozi) 
koji ne pišu i kada pišu. 
Budući da pišem detaljno o svima njima, 
nemam vremena da se bavim svojim životnim opredeljem – poezijom u prozi i van nje.
Otvorila sam sve prozore da bih udahnula svež vazduh, 
kad- umesto vazduha, u mene je uletela 
kratka proza sa grane lirike.
Pisac * sam koji diše i kada ne diše. 
* koji udiše i kroz zatvorenu 
ključaonicu

kamin(n)gs

 

SAMSUNG DIGIMAX A403

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/39438

NE ŽELI DA UMRE MLAD !!!

“Đukić je dodao da u Srbiji na transplantaciju srca čeka šestoro dece i da ove intervencije trenutno nije moguće raditi u Srbiji, a dok se slika ne promeni rešenje je da o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje idu u inostranstvo na lečenje.”

Nastavljamo s prikupljanjem sredstava za Bojana iz Šapca.

 

http://www.kurir-info.rs/bojanu-potrebna-pomoc-ne-zelim-da-umrem-mlad-clanak-799617

 

 

Bojan

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/39426

BOJA SRCA – Marina Adamović

Iz mirne kuće,
odjednom se razlegao krik.
Ljudi,  koji su to čuli, dvoumili su se
da li neko vrišti ili je otkazao novi uređaj,
poznat po alarmu za uzbunu.
Međutim, krik se ponovio i zaključili su da
treba zvati – Policiju, Hitnu ili Ludaru…
Nastala je panika;
nikako da okrenu određeni broj.
Jedan je uzvikivao:
“Zovi Hitnu, možda se porađa!”
Drugi se suprotstavio :
“Ama, ljudi, ovo je pokolj, daj, policiju!”
Najednom, tišina.
Ali – u kući; ljudi su tada postali još brbljiviji.
Opisivali su stanarku tog doma –
mirna, fina, nežna, naklonjena
pisanju pesama.
Dobro je da su došli do toga.
Najmlađi je uzviknuo:
“Tišina! Ni reči više!
Čuli ste najavu Performansa?”
Da, da… pesnikinja je bila poznata po futurizmu
u svim oblastima življenja.
Umesto naklona pred publikom,
ona je pustila glas, pa su potekli
tamnocrveni stihovi u ritmu sliva krvi
od srca do procepa na venama…
Zaključak je pokopan. Šteta.
Da li treba vrisnuti da bih ga do kraja saslušala?
Bih.. rado…ali… meni se živi…još

kamin(n)gs

 

SAMSUNG DIGIMAX A403

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/39423

TU SAIS? — Marina Adamović

Žena sedi u dvorištu.
U dvorištu sedi žena.
Sedi žena u dvorištu.
Da li se vreme ubija tako što ponavljaš istu stvar pazeći da ne ubiješ sebe?
Žena ubija vreme i sebe.
Sebe i vreme ubija žena.
Ubija vreme i sebe žena
A sećanje?
Seća se nje i grca: 
Ja SE ne dam ubiti! SAIS?

 

Audicija

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/39418

VOJNA TAJNA — Marina Adamović

 

Kad sam bila prvi  Usmerenog,

profan srpsko(hrvatsko)g dao nam je temu

“U ratu je kičma tvrđa od čelika”.
O!

Osetila sam nešto tvrđe od miokarditisa. Počela sam dugu anamnezu:
“Ovo je četiri puta sedmi put da dobijam pismeni o Onom svetskom!

Ne mogu više, ne mogu, ne mogu…

Nisam čula ni avione, ni puščani zov kroz granje, ništa, profesore, ništa! A kičma mi je od bambusa.
Šta biste još od mene?”
Pozvao me je tiho “Zaslužuješ 5, ali ne smem, ne smem… ”

Kad sam otvorila vežbanku, videla sam vojnu tajnu :  

5+
Profesore, da li još uvek ima ovih tema? Ako ima, na kom se jeziku ispisuju?
Pretpostavljam da bih otkrila drugu vojnu tajnu, jer bih pisala na  najstarijem grčkom;

Euuuu, čula sam i avione,i bombe, i “živela demokratija!”

Do you know av-av?

Audicija

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/39409

KRATKE LIRSKE PRIČE/ LOM —–Marina Adamović

Brodolom
Lom broda i njen spas na olupini od života. Bezbrižno sanja na sudbonosn
(om) ostrvu (pust om pust ommmm)
Pustite je; ne pominjite ni om,ni lom; on a sanja život,koji je bio tu? tu! tu…pred nj ommmm .
Zaista, pustite me; niste vidoviti, ni čarobnjaci… 
Da ste to, znali biste da prisećanje i ostrvo lomi na gromuljice kojima se naoružava gr
ommmm

 

PDF izdanja

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/39393

Uputstvo za tumačenje pesme — Marina Adamović

Uputstvo za tumačenje pesme-

prvo je treba sekirom desetkovati svom snagom
kad te umor svlada, sedni nadomak haosa
kako nije lako ni to posmatrati
udalji se
neka vetar raščisti iverje
možeš se smejati do mile volje
i tako izazvati oluju
da presudi i raznese sve 
daleko od sentimenata

e tad se vrati i pogledaj
tvoja podsvest cvili da i nju 
naoružaš

kamin(n)gs

SAMSUNG DIGIMAX A403

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/39352

Anita Balaž —-

 

Aniti Balaž (12) iz Erdevika kod Šida prošle godine otkrili su da boluje od restriktivne kardiomiopatije, iste bolesti kao i Tijana Ognjanović kojoj je srpska javnost pomogla da otputuje u Hjuston na lečenje, s tim što Anita pati i od dodatnih zdravstvenih komplikacija.

Njena jedina nada leži u transplantaciji srca i pluća. Roditeljima je rečeno da se ne nadaju pomoći države, jer se budžetom ne predviđaju sredstva za ovakve situacije. Jedna američka bolnica se izjasnila da je u mogućnosti da obavi dvostruku transplantaciju kod pacijenta sa dijagnozom kakva je Anitina. Za konačan stav bolnice neophodna je, pre svega, finansijska evaluacija slučaja, te ako se prođe taj deo ulazi se u medicinsku evaluaciju i tek na osnovu ta dva faktora se donosi konačan stav bolnice.

Cena transplantacije oba organa, bez preoperativne pripreme, postoperativne nege i troškova boravka u bolnici je 345.000 dolara. Do sada je prikupljeno  oko 26.000 eura, što nije dovoljno da bolnica uzme Anitu u dalje razmatranje.

ANITABALAZ

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/39340

SCIO ME OMNES SCIRE — Marina Adamović

Nema nogu nema ruku 
ni dela tela za ritam 
i dah
a ja jurim kao muva – kô 
živina
Parmenide!
– omn(est)nihil -bezglavo

Nema glave! Doktore –
čujem zvuk iz pore vaše X 
depresije!
Nemoguće!
Moguće!
Nihil omnes nihil OM…
NE! Brže!
desiće se čudo u
rupici,
trnu,
dijalektu vrane!”
– počinje!
Vulkan
kolaps sintakse/gme!!

Ne rszumem nikog
jer mi je jasno
da
razumem sve

Hitno! Hitno!
Apokalipsa drhti od
geliofobije!!!!

kamin(n)gs

 

PDF izdanja

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/39317

Memorija i ja — Marina Adamović

Pišem o tome, naravno, čega sam se setila; dodajem samo- iznenada
Oh, a ako bih pisala sve što pamtim, bolje bi bilo da stavim tačku, okrenem stranu, a sledeću iscepam (to bi im bila pretnja – ako pamtim ja, vi ne smete, nikako!)
Sažalila sam se na svoju memoriju i dopustila joj da upravlja mojom rukom (mnome- ne!) nekoliko minuta.
Dakle, sećam se da sam oduvek pisala- drame, pesme, psihoanalize… to su zapazili moji učitelji, nastavnici, profesori srpskog jezika (svi!) i nisu mi davali jedinicu ako bih promašiila temu. Znate zašto? Zato što bih ispod takvog rada uvek dodala “ova tema mi se ne dopada, smislite nešto inspirativnije, dosadno je citirati velike književnike, a to radite četiri puta godišnje; slažete se?)
Kada sam završavala školovanje, profesor maternjeg je odahnuo i pozvao me na intimni razgovor.
E, o njemu sam htela nešto napisati, ali, opet, predugo bi bilo… Sve u svemu, sa suzom na prstu, zamolio me je “Draga moja, ovo je završni rad… ne mogu ti prihvatiti napisano, a ne smem ni dati jadinicu (znao je da ću okačiti o zid škole onaj o planiranom samoubistvu) Izaberi temu sama, napiši kod kuće, donesi i… videćemo….”)
Mojoj sreći nije bilo kraja! Još na putu prema kući, zaustavljala bih se, vadila vežbanku, ispisivala po rečenicu…i kad sam stigla do kapije, okačila sam o nju torbu i krenula tamo odakle sam došla.
Našla sam profesora, predala mu rad; on me je pogledao iznenađeno, otvorio stranu i naglas počeo čitati
“Kako sam završila u ludnici”
Nekoliko dana nakon toga, zaista sam došla do ludnice s kutijom pralina (moj prof. ih je voleo) i stavila na stočić pored kreveta dragog pedagoga… neka muu je večna slava… hvala… književnost nas nije… pomilovala

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/39281

LUDOŠĆU PROTIV LUDILA! — Marina Adamović

Kuća je bila prazna; nigde

nikoga.

Zaključao je, navukao zavese, isključio

sve uređaje, seo na pod i…..

poludeo.

Hteo je doći do suštine sebe samoga;

predahnuti

od

civilizacije … nije

uspeo…

Znojio se, uzdisao, molio misli da ga napuste…

međutim… one nisu imale kud..sećate se

– sve pod ključem! 

(demens omnium mater dilemmas)

Na umrlici piše

“posle kratke i tihe jeze,

preminuo je XY, ludak nad ludac

ima”
Ožalošćeni
-prazno
-prazno
-prazno
i

vlažna crna košulja

 

3

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/39262

PODZEMNA — Marina Adamović

Da…

razumem

STARO GROBLJE

Ne…
ostajem
a šta biste vi?

da?
ne?

previše se dvo-

u
mi

 

te

dvo
um
lje
nje
de-li
bez
umlje
na
O!
i
Zar?

umreti se mora

 

a
živetii-da-li?

e

to
ne ra-zu-mem
šteta
šteta
ne
os
ta
jem

ne

a tre-ba-lo-je
ma-da

ne
ra
ze
mem
šta….

vidi!

pada kiša ili zvezda pada?
pa-da-ki-ša-zvez-da-sta! O!
mama-trebalo-je-
TO

kamin(n)gs

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/39200

Pages: Prev 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 ... 60 61 62 Next

Load more