Jovana Marković

Jovana Marković

Јована Марковић је рођена 17.12.2003. године у Љубави код Крушевца, где и сада живи и учи. Ученица је 7. разреда ОШ"Брана Павловић" у Коњуху.Одличан је ђак.Почела је да пише песме од лета 2013 године.Има две издате збирке песама: 1."Док маштам и сањам" 2."На крилима маште" Члан је удружења песника Србије "ПоезијаСРБ" са седиштем у Крушевцу и књижевног клуба "Душан Матић" из Ћуприје.Била је и овогодишњи учесник на Песничком Фијакеру 2016.

Author's posts

Доброта – Јована Марковић

54 пута прочитано

ДОБРОТА

Шта се сматра за честито?
Кад је нешто поносито,
Кад је увек баш исправно,
не кривуда, све је право.
 
Шта се сматра за поштено?
Кад је добро и искрено!
Кад је савест наша чиста,
кад добротом човек блиста!
 
Шта се сматра за искрено?
Кад сабереш мисли своје,
кад ти срце затрепери,
кад  ти душа не замери!
(C) Јована Марковић

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/53129

Нећу да бригам , хоћу да се играм – Јована Марковић

54 пута прочитано

Нећу да бринем да ли ће ми
у руци експлодирати играчка,
или због нечије непажње
да идем на четири точка.

Нећу због нечијих глупости
да останем без ока и главе,
да будем и нем и слеп
и други у бари да ме даве.

Нећу да се на мени бес искаљује
и да од мене траже да убијам друге,
нећу да знам бомбу да бацам
људе да остављам пуне туге.

Нећу кад грми и сева
да улицом лутам с пушком,
већ хоћу да останем кући
да се смејем са Душком Дугоушком.

Нећу да као мали
за спас прелазим миље,
нећу да бацам динамит
да палим његове фитиље.

Нећу, разумите нећу,
да учествујем у боју и рату.
Нећу колио људи да убијем
толику добијем плату.

Нећу! Схватите ме,
и можда јесам и мали и сам.
Нећу! Схватите ме,
ја желим само да се играм.

аутор:Јована Марковић

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/53125

ОЈ МОРАВО – Јована Марковић

48 пута прочитано

ОЈ МОРАВО
 
Ој Мораво, реко што течеш кроз мој крај,
ја ти пешем оду, јер узвишена си знај.

Мораво, од кад си потекла, твој ток,
богате и језера и баре и поток.

Чист ти је извор, још чистији ток.
У теби пливају шаран, смуђ и сом.

Ој Мораво бистра, вoлeћу ја увек тебе.
Ко каже, ниси чиста, нек погледа себе.

Ој Мораво, течеш путем умних вода.
Вoлeће те увек свако, вратиће се јато рода.

Камен окрећеш да меље јечам, раж и пшеницу
и слушаш га како зуји док покреће воденицу.

Мораво, река си што нас води путем својим,
да научим тајне, са књигом крај тебе стојим.
Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/44300