Bela – Mila Jašović

Uzduž i popreko duž kolonada

U koje loze čokote sviju

Bezvremenim gradom cupkajućih nada

Hodaju besciljni kroz snegove

 

Svako sa svojim komadom tajni

Zariva ruke u džepove

 

Vrišteća  urlikom dece bez šansi

Lutajuća lutnjom

Skupljača kartona i perja

U pet nijansi tvojih očiju obučena

Nedovršena kao amajlija

Bez vere

 

Zima u prkosu

Modrinom boji prste za muziku

S kontrabasa

Ruga se narodu u čijem jeziku

Reč za mržnju ne postoji

 

Ko lovac iz Altamire biku

Dok ga crta u samrtnom času

 

Predimenzionirana pahuljastim snovima

Odlazi s njima

 

Crveni mesec nad čergom

Grozdovi priča na dušeku od snegova

I ples do vatrenih plamenova

 

 

Oni razumeju jer vole jednom

Dušom i telom bez uslova

Svojstvenim samo belom čoveku

Izbor

Biraj te svoje misli

Istom preciznošću kojom bi zaručnika

Za čitav život izabrala

 

I istom verom kojom bi vernika

Među nevernicima

Pred oltar spustila

Da istinu besedi

 

Biraj te svoje želje

Istom spoznajom kojom prijatelje

Među licima licemernim

Za tugu i veselje

Okupljaš

Biraj ih kao što biraš

Za čiju sreću nazdravljaš

 

Kad ti  je dato da biraš

Biraj i osećanja

Prihvati kada nadođu

Kao čuvari kapija duše

Poštuj ko učitelje

Ali im gospodari

 

Biraj te svoje dane života

Kao što biraš reči za ljude

U dostojanstvu uzdignuta

Budi kao svet kakav treba da bude

Krešendo

Ovo je era izumiranja spontanosti

U kojoj stampedo divljih hordi

Tunelom bez svetlosti protiče

 

Strah ih u galop potera

Tama pod rebrima podbada

Kao krešendo zavija

Rastući talas neizvesnosti

 

Neosunčani oblak nad životima

Nosi

Priče koje će brzo nestati

U vihorima

 

Htela je biti melodija

I sunce sveta

Pitomost deteta

 

Mlada i sama u sred lavine

Duša što dave se u masi

Brodolomnik kog su talasi

Izneli na hridine

Prikovana za trenutke

Kada je ljubav iz njene nutrine

Dobila oblike čoveka

 

Na istom mestu

U istim bojama prisutna

Ničija

Samo još nebo ljubi

Ista nesputana i daleka

Za treptaj bliža nekoj drugoj

Samo za minut drugačija

 

Doći će kad se natera da ode zauvek

Da je ne bi  prilagodili ničijim željama

Minut pre nego pokrenu propelere

Tren pre oklevanja

Bosonoga

Svratice gde je počela da sanja

Pre  nego što su je zauvek probudili

 

Da vidi kako prestaje

Kako ko inje nestaje

Da postoji van njegovog vidokruga

 

Da vidi kako počinje granica

Na kojoj postaje  slaba za juriše

 

Da čuje

Kako diše

Kako traje

Svuda gde nema njenog sunca

Nas

Makovi pod jastukom
Krvari zora po azbuci sunca
Bare na asfaltu osciliraju u purpuru
Miriše teško fabrički u industrijskoj zoni
Hale, čađ i beskrajna tišina dva tri sata pre nego što ožive senke

Vrtim u stomaku stroj orđalih zupčanika
U mikrofilmu letnje kiše me zapljuskuješ
Kao miris šina u nozdrvama

Znam da ubijam ljude koje volim da bih oživela s tobom
Vidiš ni savest ne preprečava put
Sama ga otvara u tvom blago iskrivljenom osmehu
Nisi ti morao ništa
Prstom da mrdneš
Prešla sam tu liniju kao žicu nad ambisom
U vrtoglavom plesu ljubičastih vatri
Urankom
Sutonom
Sama

 

U oreoli sunca
Kuje se burma za tugu
Ljubimo se eskimski
Nadživela te
Verila sam je

Samo da ostane meni
Samo da ne luta okolo
Lako ću ja s njom
Lako ću dok je samo sa mnom

Nemoj ti ništa ni sad
Ni nikad
Prstom da mrdneš
Ne dolazi u ovaj grad
Ni kad poželiš
Naročito ako poželiš

Iz mržnje
Iz radoznalosti

Pusti me
Pusti nas

Dečaku velikog srca

Neću ti ništa
Samo se skloni od kijameta
Ne pitam odakle i kuda
Samo mi reci ko je vinovnik
Koju to granicu u sebi ispituješ
Koliko hrabrosti
a koliko ludila
u jednom očajničkom potezu
Kad zaluta u šumi čovek se vrti u krug
A ti prelazis zemlju
sa lažnim identitetom
I skupljas prste u rukavima
džepova prepunih sitnica
Na ovoj trpezi ustoličiću te za kraljicu
Pa sutra zaboravi da postojim
Samo beži od tog klupka u koje se uvijaš
Dok oko tebe čeljusti škrguću…

Ni moj rod
Ni moja krv
Ni moj sunarodnik
Ni moja generacija
Ni uslovitelj
Ni pratilac
Prijatelj
duši koja luta
Zrno ima i zrno daje
RaspukLom zorom ljubi tri puta
Valja se
Da se nastavi dalje

Dijalog

Šaptavim urlikom najavljuje dolazak

Gracija sa hodom paunice

Trivijalna kao zla vila iz Trnove ružice

U besprekornoj belini haljine

 

Osluškujem je i čekam

Dok mi ne spusti ruku na rame

Imam tako veliki poriv da je otrujem

I isflekam

 

“Reci večeras

Možeš li popiti vino penušasto

Pojesti kolačić sudbine na mojoj trpezi

Gde piše

Ne nećeš nikoga sresti

Ko može da zameni njegovo mesto

Zagrizi istinu koju već znaš.”

 

Pušta mi vremeplov na tapeti

Traži da budem u ovom jaka

Kada me podseti

Na rodoslov mojih slavnih predaka

 

“Jer ti u njihovoj žrtvi treba

Da nađeš granu kojom ćeš rasti

A ja sam ovde da ti ne dam

Da padneš ispod njihove časti

 

I ovaj grad ti ništa ne duguje

Kad podižeš sidra usred oluje

Koga to prizivaš u svoje pohode noći

Kada ti hologram svetlosti šijem na oči

 

Ako si svemu odolela

Još uvek hodaš sa smrtnicima

Svaka je duša delić ogledala

I svaka malo tvoga ima

 

Obema šakama pokri usta

Priguši svaki govor nesmotren

Kad u njihova dela upireš četiri prsta

Jedan je uvek ka tebi usmeren

 

Sa kojim pravom ukazuje apostol na istinu

Kada se svoje jedine još uvek boji

Zar zaklinješ njihov karakter na čvrstinu

Kad održana reč još ti u grlu stoji

 

Uzalud gradiš zidine od svojih strahova

Kad si se tako smelo propela nad njima

Da u hiljadu lica

Očiju

Da u hiljadu farova nađeš one koje bi htela

 

Srce te oda jer drsko krene

Spram svega što sam te učila

Jer kao uhoda progoniš uspomene

Svako izgubi nekog

Pa želiš li da izgubiš i mene

Na putu do njega?!”

 

Evo na svaki tas odlaži

Po jedan milligram grehova

Ali šta misliš ko mi je draži

Između tebe i stihova

 

Jer još si samo eho savesti

Sudija tužilac porota

I nezvani svedok svih mojih ludosti

A on priča mog života

 

Pa spuštam na oltar prve pričesti

Jednu voštanicu u znak zahvalnosti

Čiji me plamen ne može spasiti

Tog što u sebi ne umem ugasiti

 

 

 

Herbarijum

Jutros su rasporili utrobu neba
I presekli višebojni most
Na dve polovine
Neki dečaci
Jureći gugutke
Neke devojčice su sinoć vezle goblene
Šarenim koncima
I ostale zatečene
U kućicama za lutke
Heroji i heroine
U pretpostavljenim ulogama
Na balu pod maskama
Za naivne
Prosute ideje po podu
Za lego kocke i domine
Prosuti snovi u jurišu za idealima
Stvaraju samo dobru priču
Za prepričavanje po međuzvezdanim bulevarima
Pretpostavke piju iz limenke
Pucaju mehurići telom
Kao male detonacije u šećernoj peni
Vrtoglavi koraci
Do savršene profesije
Ne znaju gde će pasti
Ne mogu se isto voleti
Iluzije o čoveku
Iz senke prve impresije
Ni ideje o ženi
Kao voleti nekog ispod baldahina
Svih njegovih hrabrosti
I ranjivosti
Presovana lepota
Herbarijumom kao na licu
Ispisuje priču života
Jer nije isto voleti ideju o njemu
I živeti ga u potpunosti

Portret u pokušaju

Platno na štafelaju

Potez kistom i počinje

skicom

linija u proizvoljnom nastajanju

 

Jedva vidljiva

Spušta se snebivljiva

Od sredine čela do oštrih rubova usne

Vajane u skladnom sastajanju

 

Male sive senke

U međuprostoru između dve meridijane

Blago isturena brada

Za prkos pred nepravdama

Odlučnost pred polemisanjem

Kolebanjem

 

Ispretumbane akrilne boje

Po sobi svuda

Za oči

Za oči

 

Mrežasti snop pod trepavicom

Sitnih bora

Što se ivicom prikradaju

Na dnu obrva

Smešta

 

Pastel od tirkiza stvara

Razlivenim akvarelom

Sjaj nadomešta

Da bljesne u skokovima

i razlije se u svetlosti

Ateljea

 

Polarni fenomen u snopovima

Život udahnut u centar miljea

Što dah oduzima

Do klonulosti

Poslednja

 

 Zatreperećeš  možda kao Severnjača

Dok ti nečije usne ovlaš dotiču čelo

Osetićeš bestežinsko lelujanje u grudima

Spokoj u tom poljupcu koji te celog obuzima

 

Zaspaćeš na krovu sveta

U ljuljašci od ribarske mreže

Između dva stasita bora

Dobićeš pege od sunca

 

 

Zatvorićeš kapke i videti mojim očima

Kada nebo raširi zavese

I svečano otvori predstavu

Žongliraće planetama jedan tužni pajac

Šarenim obojiti tvoje sivo

Prosuće note po harfi

Orkestar vilinih konjica

 

Negde se čuvaju svi uzdasi sveta

Negde su sortirane beznadežne želje

I čekaju svoj red

Strpljivošću žene koja  sasvim pripada

Pripadanjem majke jedinom detetu

 

Odmori se od sebe kakav nikada nisi bio

Na visinama koje nadvisuju obične smrtnike

 

 

U toj raskoši novog propupelog sveta

Pričaj im

Onako kako osećaš

Onako kako je oduvek trebalo

 

Budi zahvalan životu tada

Pusti sve ostatke sna da pretežu na ovu stranu

Ja se sa njima nosim snagom žene

A to je više nego što slutiš

 

Kažnjena za kilometre nemogućnosti

Da te ikada više vidim

Da ikoga više pitam za tebe

 

Ponekad

Bićeš unapred kriv kad im se prohte da nađu krivca

To je često sve što rade

 

Raspolovi na dva objedinjene živote

Neka te talas povuče uzvodno

Kada ponestane snage za držanje iznad površnih slojeva vode

Ne sedi u plićaku

Svaki je predah na duže staze skupo plaćen

 

Spavaj u blaženom oslobađanju od stega

Laki ti snovi u toj zemlji

Gde mesec umesto mene pazi

Na uravnoteženo nadimanje tvog daha

 

Čuvaj se

Da bi mene sačuvao

 

 

 

 

!?

Ako se skotrlja neka varnica sa ruba vasione
Hoćeš li molim te da je ubereš za mene


Da je posadiš u saksiju
Pa kad iznikne loza astro puzavica
Da uzmeš svaki dan po jedno zrno
i da ga bacaš tamo gde si se uputio
Hoćeš li da se provozaš zvezdanim kolima
Da mi u Mesečevom krateru napraviš mesto za dvoje
Hoćeš li za trenutak sve da zaustaviš i da kreneš Mlečnim putem
Do refleksije sunčevog sistema
u nekom dalekom drugom
Možeš li prosto samo noćas da se Halejevom kometom

Spustiš na postelju
I da nas vodiš odavde?

Reliquiae reliquiarum~Mila Jašović

Nisu za ovu lestvicu

Birane moje note

Ni malo vratolomnih zaokreta

 Suviše mesta predznacima

 

Ovaj je preplet tek živa ograda

 Koja kamuflira maticu

Novih priča u nastavcima

Predah za sledeći korak

 

Osmisliću linijski system

 za ljude sa supersenzornim čulima

Poželiš li ikada da živiš u pesmi?

Stišaš sve zvukove do bezglasja

 

Da violinskim ključem

Otvoriš muzičku kutiju

 Iz koje izleću tajne

 Ko jata golubova

Sa kamenja Koloseuma

 

Pa da pronađeš

Ispod plavog satena na dnu

 Trenutnu inspiraciju za novo delo

Da u predgrađu uma ispišeš

 Novu kompoziciju

 Za violončelo

 

Kroz madrigale oda životu

Putuje ritmično svetskim lukama

Ovacije idu tebi za izvođenje

 Za dirigentsku palicu u mojim rukama

Ostavi primu i secondu voltu

 

 

 

 

 

 

Bioskop pod suncem

Pano. Promocija priče o životu.Kratkometražnom. Večeras imamo počasnog gosta. Pozivamo režisera tog filma da se pokloni publici. Gledalaca ima taman toliko da se čuje pristojan aplauz. Dakle dvoje. Na platnu sam ja. Preko puta? Moja želja da budeš.

Kreću slike nemog filma. Crno bele,tek poneka obojena, da to prolazno šarenilo unese dinamiku.

Pusti se nizbrdicom.Ušuška slobodu pod pazuhom.Napravi pakt sa kišom.Zagrize brzinu tom ulicom.

Ništa se ljudsko ne čuje.Kada se pokrije tom tišinom, pedale putuju marginom

Venere. Na obrazima crveno struje plameni jezičci atmosfere.Naklone prave drvoredi

pastorčetu prirodi.Taj je usvojitelj mazno grli.Dopušta hirovitost da pravi osmice po putu.

Most. Spomenik umrlih .Zastaje. Mladi su, nebo bira.Njima još lahor muziku zasvira.

Po neki život stane u stih.

Balanser je na žici između dve regije.Jedna u kojoj je daljinski pokreću,hvale je brane ili joj sude .Druga u kojoj je u dijapazonu njene percepcije samo njegov lik i san o slobodi da sa njim bude.

 

Planina je sveobuhvatila. Umila joj lice na izvoru ponornice. Predala je čistu svetu, a ona se od sveta otrgla da otkrije sve načine letenja jednog leptira-prugasto jedarce. Tako se zove.

U reku,kao ogledalce, uranja svoj lik. Na toj je mapi sunce utisnulo pege,kao tajne kodove za tumačenje njenog bića. Sva je od svetlosti. Lišena stege tela, prelazi mostove ka večnosti.

 

Sakuplja divlje orhideje u naručje duše,jer neće ih brati.Suncokreti je pretiču po visini.

Srce se uspravi, zainati, pa krene dalje po toj dolini.

 

Nahoče prirode, suvlasnik raja..sve je to što oduvek hoće za sebe.Njene su nekretnine neopipljive. Stanarine u njima neprocenjive,za svakog,osim za tebe.

 

U slučaju da ti film prekida, ne vraćaj se do početka. Uvek je drugačija slika njenih putovanja po samospoznaji. Ako te zbuni suština…nema je. Ona takva bez tebe u tom svetu…samo postoji.

 

 

 

Pesma za piće

 Tapše mi pesmu u ritmu kiše

Mesec dlanovima po stolu

 Diktira reči ko vitice

u notni zapis za violu

 

Kapljice crtaju elipse

 Razvrstavam planove po važnosti

 Levo za dan apokalipse sa tobom

 Desno za dane budućnosti

 

Mrva razuma manje više

Popićes koktel iz cilindra

i udisati zemlju posle kiše

 

Ne traži u svemu svrhu

Ako te mehurići plaše

Ti uzmi višnju na vrhu

ja popiću poslednju kap iz ove čaše

Oda kovaču

Nabreklim venama kola volja

i strast predačkih duhova

Da stvori

Da oblik

i dušu udahne

Radije gospodar svog života

Nego rob strahova

 

Koje mu besramno nude

Oni što ne znaju kako se čestito stari

Kako se vešto ništa u nešto menja

Kako sa dlanova izleću kao ptice

Stvari

I večito traju

Za neka buduća pokolenja

Prepušten plamenu kuje

Procvalu zvezdu kao znamenje

Na bedrima

 

Sa solarnim krstom na jednom ramenu

Samo da nikad ne robuje

Slepima za slobodu služenja delu

Il idealima

Posrednik između sunca u zenitu

I plodne zemlje dedovine

Čeličnom pesnicom u visine

Brižljivo gradi temelje nezavisnosti

Od svake vlasti

Braneći vrednost tradicije

Jer nikad nije bilo živo

Ono što rukama stvoreno nije

 

Doba je kovanja uma u lance

Sečenja krila u nicanju

Od onih što stavljaju senku na sunce

Zaustavljaju univerzum u proticanju

 

Onih što lišeni svakog dara

Lutaju pustinjom besmislenog trajanja

Što vode zanate do nestajanja

 

Zlatnih pentakli nezasiti

Jer nikad neće osetiti

Strpljenje i ljubav kada se delo stvara

Instant pesma

Evo baš pijem instant kafu

u instant restoranu sa
Instant dečkom sa kojim ću biti
U instant vezi
Viđamo i druge instant ljude
Da ne bi dosadili jedno drugom

Evo baš dolazim sa instant posla
Za koji primam instant platu
Tek da preživim instant život

Nikoga više ne poznajemo
Samo se instant pozdravljamo

Ako i imamo neku svrhu
To je po svaku cenu biti na vrhu

Da jedemo više instant pahuljica
Da viđamo više instant lica
U kojima vidimo instant uzore
I vodimo instant razgovore

Sve će to narod pozlatiti
Sve će nam biti oprošteno
Kada nas instant bog
Pusti u instant raj
Preko veze povlašteno
Treba ga samo dobro potplatiti

 

Pages: 1 2 3 Next