Hm?

Kolika je cena sreće na tržištu ovih dana?
Plaćaju li izdašno rub osmeha na usni?
Pokrivaju li troškove prevoza do sna?

Broje li svaku grešku iz nehata
Izloženu na transparent da bi te na nju sveli?
Traže li tačku u kojoj se lomiš?

Možeš li ceo da staneš u ram svoje slike
U ogledalu-da se ne podeliš
Na sebe pre i sebe posle svih težnji
Jesu li ispunili očekivanja?

Darujem ušteđevinu od potisnutih čežnji
Šaku klikera staklenca sa plavim u sredini
Razglednice sa putovanja i jednu babušku
Sa počasnog mesta u vitrini

Od uličnog prodavca iz Belgoroda.
Koliko staje poluga od sjaja u očima
Kad se u nepovrat proda?

Trampiš li zemlju za ordenje
Zbog kog rasteš u sopstvenim očima
Ili prodaju u bescenje
Urnu prevaziđenih ideala u ostacima

Kao što talas na obalu će izneti
Trulež što čovek u more baca iz nehaja
Tako i duša teži da se rastereti
i izvadi mačeve s oštricom na oba kraja

Tamo gde plešu bele zastave
Mesto je predaje koje čine
Oni što bestidno nude minut slave
za 28 grama neprocenjive sadržine

 

Vreme posle vremena

 

Vreme se vremenom ne vrati

Retko ti pruži odgovore

Nešto drugačiji san

I tako poznata slika

Kad stojiš postojan na utočištu grešnika

 

Jednom kad nestanu oči koje govore

Smisao tuđeg jezika nikada nećeš prepoznati

 

Toliko ljudi u kojima strah se krije

Drugima sude kada u njima sebe prepoznaju

Pa nije važno kako

Sve dok još negde opstaju

Držeći se za slamku sopstvene iluzije

 

U svim tvojim licima led ti mrzne osmeh

Kad pretočiš srce u čašu bez dna

Ispij je ili daj nekom da je ispije

To od čega strepiš tako ništavno je

 

Jednom kad pogledaš smrti u oči

Sledeći put će uvek skretati pogled

 

Samo onih laži treba da se bojiš

Kojima se pravdaš za loše odluke

U to ime čašu podižu visoko

Ruke što te grle dokle god postojiš

Nas

Makovi pod jastukom
Krvari zora po azbuci sunca
Bare na asfaltu osciliraju u purpuru
Miriše teško fabrički u industrijskoj zoni
Hale, čađ i beskrajna tišina dva tri sata pre nego što ožive senke

Vrtim u stomaku stroj orđalih zupčanika
U mikrofilmu letnje kiše me zapljuskuješ
Kao miris šina u nozdrvama

Znam da ubijam ljude koje volim da bih oživela s tobom
Vidiš ni savest ne preprečava put
Sama ga otvara u tvom blago iskrivljenom osmehu
Nisi ti morao ništa
Prstom da mrdneš
Prešla sam tu liniju kao žicu nad ambisom
U vrtoglavom plesu ljubičastih vatri
Urankom
Sutonom
Sama

 

U oreoli sunca
Kuje se burma za tugu
Ljubimo se eskimski
Nadživela te
Verila sam je

Samo da ostane meni
Samo da ne luta okolo
Lako ću ja s njom
Lako ću dok je samo sa mnom

Nemoj ti ništa ni sad
Ni nikad
Prstom da mrdneš
Ne dolazi u ovaj grad
Ni kad poželiš
Naročito ako poželiš

Iz mržnje
Iz radoznalosti

Pusti me
Pusti nas

Dečaku velikog srca

Neću ti ništa
Samo se skloni od kijameta
Ne pitam odakle i kuda
Samo mi reci ko je vinovnik
Koju to granicu u sebi ispituješ
Koliko hrabrosti
a koliko ludila
u jednom očajničkom potezu
Kad zaluta u šumi čovek se vrti u krug
A ti prelazis zemlju
sa lažnim identitetom
I skupljas prste u rukavima
džepova prepunih sitnica
Na ovoj trpezi ustoličiću te za kraljicu
Pa sutra zaboravi da postojim
Samo beži od tog klupka u koje se uvijaš
Dok oko tebe čeljusti škrguću…

Ni moj rod
Ni moja krv
Ni moj sunarodnik
Ni moja generacija
Ni uslovitelj
Ni pratilac
Prijatelj
duši koja luta
Zrno ima i zrno daje
RaspukLom zorom ljubi tri puta
Valja se
Da se nastavi dalje

Pozorište   pod   suncem  

 

Sanjaj do jutra..dugo

U najlepšoj uspomeni o meni

Pozorište pod suncem

Gde smo do kraja ogoljeni

Tražili sebe u onom drugom

 

Možda sutra

Ova pesma bogatija postane

Za iskustvo doživljenog

Pa jedan san u dvoje

Na rubu imaginarnog

Postane naša imperija

 

Delo je jezik što te definiše

Ono je sve što za tobom ostaje

Trajno je samo što se rukama stvorilo

Veliko samo to što od malog postaje

 

Jedno od nas dvoje ima zakletvu više

Jedna od te dve za dušu više obavezuje

 

Mrtvi su duhovi izgnani u tela pokretna

Sriču nam slova sudbine

Iz loše pisanih govora

Sa tribine

 

Iz poda mramorna ne raste maslina paprat

Ni snaga prkosa iz trulog patosa

Ni volja iz tišine

 

S karnera haljine bokor proleća

I mesto u pozorištu pod suncem

Jer rođeni smo s pravom na izbor

 

Pa biram slobodu od gorčine

Biram da volim po svome

Da mržnju poričem

Jer ljubav ima previše oblika

A samo jedan neuobličen

 

Mašta izumire u senkama bez lica

Pisana reč ne putuje kroz maglu do razuma

Nemoj da staješ u kutiju od šibica

Gluma je najbrži način da zlu se robuje

 

Spavaj

Makar da zaobiđeš po neku tugu

Ako ti zasmeta buka kraj kreveta

Oprosti

Jer noćas sam tu

Samo da čujem tvoj smeh u mome snu

 

 

 

Dijalog

Šaptavim urlikom najavljuje dolazak

Gracija sa hodom paunice

Trivijalna kao zla vila iz Trnove ružice

U besprekornoj belini haljine

 

Osluškujem je i čekam

Dok mi ne spusti ruku na rame

Imam tako veliki poriv da je otrujem

I isflekam

 

“Reci večeras

Možeš li popiti vino penušasto

Pojesti kolačić sudbine na mojoj trpezi

Gde piše

Ne nećeš nikoga sresti

Ko može da zameni njegovo mesto

Zagrizi istinu koju već znaš.”

 

Pušta mi vremeplov na tapeti

Traži da budem u ovom jaka

Kada me podseti

Na rodoslov mojih slavnih predaka

 

“Jer ti u njihovoj žrtvi treba

Da nađeš granu kojom ćeš rasti

A ja sam ovde da ti ne dam

Da padneš ispod njihove časti

 

I ovaj grad ti ništa ne duguje

Kad podižeš sidra usred oluje

Koga to prizivaš u svoje pohode noći

Kada ti hologram svetlosti šijem na oči

 

Ako si svemu odolela

Još uvek hodaš sa smrtnicima

Svaka je duša delić ogledala

I svaka malo tvoga ima

 

Obema šakama pokri usta

Priguši svaki govor nesmotren

Kad u njihova dela upireš četiri prsta

Jedan je uvek ka tebi usmeren

 

Sa kojim pravom ukazuje apostol na istinu

Kada se svoje jedine još uvek boji

Zar zaklinješ njihov karakter na čvrstinu

Kad održana reč još ti u grlu stoji

 

Uzalud gradiš zidine od svojih strahova

Kad si se tako smelo propela nad njima

Da u hiljadu lica

Očiju

Da u hiljadu farova nađeš one koje bi htela

 

Srce te oda jer drsko krene

Spram svega što sam te učila

Jer kao uhoda progoniš uspomene

Svako izgubi nekog

Pa želiš li da izgubiš i mene

Na putu do njega?!”

 

Evo na svaki tas odlaži

Po jedan milligram grehova

Ali šta misliš ko mi je draži

Između tebe i stihova

 

Jer još si samo eho savesti

Sudija tužilac porota

I nezvani svedok svih mojih ludosti

A on priča mog života

 

Pa spuštam na oltar prve pričesti

Jednu voštanicu u znak zahvalnosti

Čiji me plamen ne može spasiti

Tog što u sebi ne umem ugasiti

 

 

 

Herbarijum

Jutros su rasporili utrobu neba
I presekli višebojni most
Na dve polovine
Neki dečaci
Jureći gugutke
Neke devojčice su sinoć vezle goblene
Šarenim koncima
I ostale zatečene
U kućicama za lutke
Heroji i heroine
U pretpostavljenim ulogama
Na balu pod maskama
Za naivne
Prosute ideje po podu
Za lego kocke i domine
Prosuti snovi u jurišu za idealima
Stvaraju samo dobru priču
Za prepričavanje po međuzvezdanim bulevarima
Pretpostavke piju iz limenke
Pucaju mehurići telom
Kao male detonacije u šećernoj peni
Vrtoglavi koraci
Do savršene profesije
Ne znaju gde će pasti
Ne mogu se isto voleti
Iluzije o čoveku
Iz senke prve impresije
Ni ideje o ženi
Kao voleti nekog ispod baldahina
Svih njegovih hrabrosti
I ranjivosti
Presovana lepota
Herbarijumom kao na licu
Ispisuje priču života
Jer nije isto voleti ideju o njemu
I živeti ga u potpunosti

Prijatelju

Svrati mi kao dragi gost u sećanje

Moj izbavitelj iz tamnih krugova svesti
Kad ruke postanu tuđe na sopstvenom telu
i misli vrzino kolo počinju plesti

Okružen aureolom nedodirljivosti
Linijom blještave svetlosti kroz svet pun mraka
Koračaše odlučno čovek u odelu
Što pod reverima nosi srce dečaka

Stepenik dva i evo već je na pramcu
Visoko nad masom dole ka nekom kliče
Bližnjeg svog vidi u svakom strancu
Dole na tlu svi jedni na druge liče

Dok senke bez ljudi škripe po brodskom podu
Karipski gusar zagledan u bezvremenu pučinu
Njegovu ćeliju i istovremeno slobodu
Slepi putnik na putu za istinu

I plovi..plovi do nespoznatog odredišta
Sa otežalim snom pod pazuhom
Znamenja s putovanja ko sa lovišta
Sabira tajno pod jastukom

Znaš
Izbor svaki u novi izbor vodi
I nije važno kuda mnogo je važnije kako
Kad jednom podigneš jarbole ka slobodi
Bar ne puštaj struju da odvuče te lako

On je još stamen u kovitlacu oluje
Tako je rođen da nikad sebe ne štedi
Jer srce čuje samo što želi da čuje
Svaki savet te stigne kada ti više ne vredi

Bure su došle i prošle ko dlanom o dlan
I Mesec opadao i rastao u svojim ciklusima
Ruke na kormilu zauvek upravljene u san
Ka kome će ploviti uvek istim kursevima

Portret u pokušaju

Platno na štafelaju

Potez kistom i počinje

skicom

linija u proizvoljnom nastajanju

 

Jedva vidljiva

Spušta se snebivljiva

Od sredine čela do oštrih rubova usne

Vajane u skladnom sastajanju

 

Male sive senke

U međuprostoru između dve meridijane

Blago isturena brada

Za prkos pred nepravdama

Odlučnost pred polemisanjem

Kolebanjem

 

Ispretumbane akrilne boje

Po sobi svuda

Za oči

Za oči

 

Mrežasti snop pod trepavicom

Sitnih bora

Što se ivicom prikradaju

Na dnu obrva

Smešta

 

Pastel od tirkiza stvara

Razlivenim akvarelom

Sjaj nadomešta

Da bljesne u skokovima

i razlije se u svetlosti

Ateljea

 

Polarni fenomen u snopovima

Život udahnut u centar miljea

Što dah oduzima

Do klonulosti

Idite

Kaže to je posledica razočarenja                                                                                                Tvrdoglave iluzije živiš

Na pogrešnom mestu

Kažeš dobro ti je

Neka se menja planeta

I ja se menjam

Pa niko primetio nije

 

Srce se čisto uspelo

Zalediti

Da bi sačuvalo svoje

Od početka je uvek bilo isto

Do kraja ništa se neće promeniti

 

Jer ne volim ljude iz gomile

Ni kako dane troše

Ni romantične šetnje u dvoje

Ni ono što za njih je dobro

Ni ono što za njih je loše

 

Odbijam da tako sanjam

Odbijam i da me bude u zoru

Nije to nesigurnost

Nije to danak bolu

Kako ne shvataš

Ne volim ljude

Ni njihove večne potrebe

Ni njihova večita nastojanja

 

Da me održe u mraku

Da ne gledam tako duboko

Da govorim tiše

Da vežu mi ruke

Da vežu mi korak u koraku

Jer nemam dva srca

Ljubav se broji do jedan

Prijatelji do malo više

 

Neću da založim život

Da ispunim tuđe želje

O idite od mene fanatici

Lažni moralisti

Učenjaci

Filozofi kukavice

Što tajno trujete decu

I u tajnosti gazite svoje zavete

Svuda sam prodrla

Razotkrila sve vaše tajne

Kad ste me slepim ulicama vodili

 

 

Sve što ste hteli je da me ubijete

Kako bi me po svojim željama opet porodili

 

Nikada neću pripadati

Moji su prijatelji Mocart i Antić

Igo i Dostojevski

Desanka, Dučić

Marija Kiri

A ljubavi Tolstoj i Dostojevski

Ne možeš ući u moja svitanja

Zanemarujući odgovore na pitanja

 

Niti obilaznicom iz zaleta

Kroz bajke da ušetaš

Preko mosta prečicom

Pa da te dočekam ko gosta

 

Nikom se ne vraćam

Nikome ne nadam

Već je sve ovde što mi treba

Kad ne znaš sa mnom

Nestani iz moga sveta

 

Sama preživela svoje strahove

U noćima

Sama lečila svoje ožiljke

Tamo gde gladni traže spas

Tamo gde ulica diže svoj glas

Pa zašto još misliš da mi trebaš

Kada me ne vidiš pravim očima

Ne mrzim nikog al

Meni se gadi način na koji me gledaš

 

Ne želim ono o čemu svaka devojka sanja

 

Ako se pustim

Biće mi draže da lutam do svitanja

S onima što im je samo molitva preostala

Da pijem i točim nadu u njihove prazne čaše

Da otplačem kad dobijem

Suze nazad u svoje oči

 

Nije to hir

Ja stvarno ne volim ljude

Pustite me da pišem

Pustite me da dišem

Da zaspim po nekad u njegovom gradu

Jer tako mi malo treba

Za sreću o kojoj vi ništa ne znate

A vama tako puno

Ja  živim na nekom drugom mestu

Koje je vama nedostupno

 

Lako se gresi kamufliraju

Lako se naivno biće otruje

Mene su srećom čuvale moje vodilje

Propele na visinu da me ne dosegnete

Tako je retko naći nekoga ko te pusti

Da budeš ono što jesi

I ništa ne očekuje

 

U armiji žednih nada je konačište

Tu Mars u Škorpiji vlada

Čuva mi svetilište

Što vaše preduge ruke

Ne mogu nikad da dodirnu

 

 

Jer ću se buniti protiv svega

Što bi dodalo još po neku daljinu

između mene i njega

 

 

 

 

 

                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    

 

Poslednja

 

 Zatreperećeš  možda kao Severnjača

Dok ti nečije usne ovlaš dotiču čelo

Osetićeš bestežinsko lelujanje u grudima

Spokoj u tom poljupcu koji te celog obuzima

 

Zaspaćeš na krovu sveta

U ljuljašci od ribarske mreže

Između dva stasita bora

Dobićeš pege od sunca

 

 

Zatvorićeš kapke i videti mojim očima

Kada nebo raširi zavese

I svečano otvori predstavu

Žongliraće planetama jedan tužni pajac

Šarenim obojiti tvoje sivo

Prosuće note po harfi

Orkestar vilinih konjica

 

Negde se čuvaju svi uzdasi sveta

Negde su sortirane beznadežne želje

I čekaju svoj red

Strpljivošću žene koja  sasvim pripada

Pripadanjem majke jedinom detetu

 

Odmori se od sebe kakav nikada nisi bio

Na visinama koje nadvisuju obične smrtnike

 

 

U toj raskoši novog propupelog sveta

Pričaj im

Onako kako osećaš

Onako kako je oduvek trebalo

 

Budi zahvalan životu tada

Pusti sve ostatke sna da pretežu na ovu stranu

Ja se sa njima nosim snagom žene

A to je više nego što slutiš

 

Kažnjena za kilometre nemogućnosti

Da te ikada više vidim

Da ikoga više pitam za tebe

 

Ponekad

Bićeš unapred kriv kad im se prohte da nađu krivca

To je često sve što rade

 

Raspolovi na dva objedinjene živote

Neka te talas povuče uzvodno

Kada ponestane snage za držanje iznad površnih slojeva vode

Ne sedi u plićaku

Svaki je predah na duže staze skupo plaćen

 

Spavaj u blaženom oslobađanju od stega

Laki ti snovi u toj zemlji

Gde mesec umesto mene pazi

Na uravnoteženo nadimanje tvog daha

 

Čuvaj se

Da bi mene sačuvao

 

 

 

 

!?

Ako se skotrlja neka varnica sa ruba vasione
Hoćeš li molim te da je ubereš za mene


Da je posadiš u saksiju
Pa kad iznikne loza astro puzavica
Da uzmeš svaki dan po jedno zrno
i da ga bacaš tamo gde si se uputio
Hoćeš li da se provozaš zvezdanim kolima
Da mi u Mesečevom krateru napraviš mesto za dvoje
Hoćeš li za trenutak sve da zaustaviš i da kreneš Mlečnim putem
Do refleksije sunčevog sistema
u nekom dalekom drugom
Možeš li prosto samo noćas da se Halejevom kometom

Spustiš na postelju
I da nas vodiš odavde?

Reliquiae reliquiarum~Mila Jašović

Nisu za ovu lestvicu

Birane moje note

Ni malo vratolomnih zaokreta

 Suviše mesta predznacima

 

Ovaj je preplet tek živa ograda

 Koja kamuflira maticu

Novih priča u nastavcima

Predah za sledeći korak

 

Osmisliću linijski system

 za ljude sa supersenzornim čulima

Poželiš li ikada da živiš u pesmi?

Stišaš sve zvukove do bezglasja

 

Da violinskim ključem

Otvoriš muzičku kutiju

 Iz koje izleću tajne

 Ko jata golubova

Sa kamenja Koloseuma

 

Pa da pronađeš

Ispod plavog satena na dnu

 Trenutnu inspiraciju za novo delo

Da u predgrađu uma ispišeš

 Novu kompoziciju

 Za violončelo

 

Kroz madrigale oda životu

Putuje ritmično svetskim lukama

Ovacije idu tebi za izvođenje

 Za dirigentsku palicu u mojim rukama

Ostavi primu i secondu voltu

 

 

 

 

 

 

Bioskop pod suncem

Pano. Promocija priče o životu.Kratkometražnom. Večeras imamo počasnog gosta. Pozivamo režisera tog filma da se pokloni publici. Gledalaca ima taman toliko da se čuje pristojan aplauz. Dakle dvoje. Na platnu sam ja. Preko puta? Moja želja da budeš.

Kreću slike nemog filma. Crno bele,tek poneka obojena, da to prolazno šarenilo unese dinamiku.

Pusti se nizbrdicom.Ušuška slobodu pod pazuhom.Napravi pakt sa kišom.Zagrize brzinu tom ulicom.

Ništa se ljudsko ne čuje.Kada se pokrije tom tišinom, pedale putuju marginom

Venere. Na obrazima crveno struje plameni jezičci atmosfere.Naklone prave drvoredi

pastorčetu prirodi.Taj je usvojitelj mazno grli.Dopušta hirovitost da pravi osmice po putu.

Most. Spomenik umrlih .Zastaje. Mladi su, nebo bira.Njima još lahor muziku zasvira.

Po neki život stane u stih.

Balanser je na žici između dve regije.Jedna u kojoj je daljinski pokreću,hvale je brane ili joj sude .Druga u kojoj je u dijapazonu njene percepcije samo njegov lik i san o slobodi da sa njim bude.

 

Planina je sveobuhvatila. Umila joj lice na izvoru ponornice. Predala je čistu svetu, a ona se od sveta otrgla da otkrije sve načine letenja jednog leptira-prugasto jedarce. Tako se zove.

U reku,kao ogledalce, uranja svoj lik. Na toj je mapi sunce utisnulo pege,kao tajne kodove za tumačenje njenog bića. Sva je od svetlosti. Lišena stege tela, prelazi mostove ka večnosti.

 

Sakuplja divlje orhideje u naručje duše,jer neće ih brati.Suncokreti je pretiču po visini.

Srce se uspravi, zainati, pa krene dalje po toj dolini.

 

Nahoče prirode, suvlasnik raja..sve je to što oduvek hoće za sebe.Njene su nekretnine neopipljive. Stanarine u njima neprocenjive,za svakog,osim za tebe.

 

U slučaju da ti film prekida, ne vraćaj se do početka. Uvek je drugačija slika njenih putovanja po samospoznaji. Ako te zbuni suština…nema je. Ona takva bez tebe u tom svetu…samo postoji.

 

 

 

Pages: 1 2 3 Next