Prijatelju

Svrati mi kao dragi gost u sećanje

Moj izbavitelj iz tamnih krugova svesti
Kad ruke postanu tuđe na sopstvenom telu
i misli vrzino kolo počinju plesti

Okružen aureolom nedodirljivosti
Linijom blještave svetlosti kroz svet pun mraka
Koračaše odlučno čovek u odelu
Što pod reverima nosi srce dečaka

Stepenik dva i evo već je na pramcu
Visoko nad masom dole ka nekom kliče
Bližnjeg svog vidi u svakom strancu
Dole na tlu svi jedni na druge liče

Dok senke bez ljudi škripe po brodskom podu
Karipski gusar zagledan u bezvremenu pučinu
Njegovu ćeliju i istovremeno slobodu
Slepi putnik na putu za istinu

I plovi..plovi do nespoznatog odredišta
Sa otežalim snom pod pazuhom
Znamenja s putovanja ko sa lovišta
Sabira tajno pod jastukom

Znaš
Izbor svaki u novi izbor vodi
I nije važno kuda mnogo je važnije kako
Kad jednom podigneš jarbole ka slobodi
Bar ne puštaj struju da odvuče te lako

On je još stamen u kovitlacu oluje
Tako je rođen da nikad sebe ne štedi
Jer srce čuje samo što želi da čuje
Svaki savet te stigne kada ti više ne vredi

Bure su došle i prošle ko dlanom o dlan
I Mesec opadao i rastao u svojim ciklusima
Ruke na kormilu zauvek upravljene u san
Ka kome će ploviti uvek istim kursevima

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0.0/10 (0 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0 (from 0 votes)

Portret u pokušaju

Platno na štafelaju

Potez kistom i počinje

skicom

linija u proizvoljnom nastajanju

 

Jedva vidljiva

Spušta se snebivljiva

Od sredine čela do oštrih rubova usne

Vajane u skladnom sastajanju

 

Male sive senke

U međuprostoru između dve meridijane

Blago isturena brada

Za prkos pred nepravdama

Odlučnost pred polemisanjem

Kolebanjem

 

Ispretumbane akrilne boje

Po sobi svuda

Za oči

Za oči

 

Mrežasti snop pod trepavicom

Sitnih bora

Što se ivicom prikradaju

Na dnu obrva

Smešta

 

Pastel od tirkiza stvara

Razlivenim akvarelom

Sjaj nadomešta

Da bljesne u skokovima

i razlije se u svetlosti

Ateljea

 

Polarni fenomen u snopovima

Život udahnut u centar miljea

Što dah oduzima

Do klonulosti

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 10.0/10 (1 vote cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0 (from 0 votes)

Idite

Kaže to je posledica razočarenja                                                                                                Tvrdoglave iluzije živiš

Na pogrešnom mestu

Kažeš dobro ti je

Neka se menja planeta

I ja se menjam

Pa niko primetio nije

 

Srce se čisto uspelo

Zalediti

Da bi sačuvalo svoje

Od početka je uvek bilo isto

Do kraja ništa se neće promeniti

 

Jer ne volim ljude iz gomile

Ni kako dane troše

Ni romantične šetnje u dvoje

Ni ono što za njih je dobro

Ni ono što za njih je loše

 

Odbijam da tako sanjam

Odbijam i da me bude u zoru

Nije to nesigurnost

Nije to danak bolu

Kako ne shvataš

Ne volim ljude

Ni njihove večne potrebe

Ni njihova večita nastojanja

 

Da me održe u mraku

Da ne gledam tako duboko

Da govorim tiše

Da vežu mi ruke

Da vežu mi korak u koraku

Jer nemam dva srca

Ljubav se broji do jedan

Prijatelji do malo više

 

Neću da založim život

Da ispunim tuđe želje

O idite od mene fanatici

Lažni moralisti

Učenjaci

Filozofi kukavice

Što tajno trujete decu

I u tajnosti gazite svoje zavete

Svuda sam prodrla

Razotkrila sve vaše tajne

Kad ste me slepim ulicama vodili

 

 

Sve što ste hteli je da me ubijete

Kako bi me po svojim željama opet porodili

 

Nikada neću pripadati

Moji su prijatelji Mocart i Antić

Igo i Dostojevski

Desanka, Dučić

Marija Kiri

A ljubavi Tolstoj i Dostojevski

Ne možeš ući u moja svitanja

Zanemarujući odgovore na pitanja

 

Niti obilaznicom iz zaleta

Kroz bajke da ušetaš

Preko mosta prečicom

Pa da te dočekam ko gosta

 

Nikom se ne vraćam

Nikome ne nadam

Već je sve ovde što mi treba

Kad ne znaš sa mnom

Nestani iz moga sveta

 

Sama preživela svoje strahove

U noćima

Sama lečila svoje ožiljke

Tamo gde gladni traže spas

Tamo gde ulica diže svoj glas

Pa zašto još misliš da mi trebaš

Kada me ne vidiš pravim očima

Ne mrzim nikog al

Meni se gadi način na koji me gledaš

 

Ne želim ono o čemu svaka devojka sanja

 

Ako se pustim

Biće mi draže da lutam do svitanja

S onima što im je samo molitva preostala

Da pijem i točim nadu u njihove prazne čaše

Da otplačem kad dobijem

Suze nazad u svoje oči

 

Nije to hir

Ja stvarno ne volim ljude

Pustite me da pišem

Pustite me da dišem

Da zaspim po nekad u njegovom gradu

Jer tako mi malo treba

Za sreću o kojoj vi ništa ne znate

A vama tako puno

Ja  živim na nekom drugom mestu

Koje je vama nedostupno

 

Lako se gresi kamufliraju

Lako se naivno biće otruje

Mene su srećom čuvale moje vodilje

Propele na visinu da me ne dosegnete

Tako je retko naći nekoga ko te pusti

Da budeš ono što jesi

I ništa ne očekuje

 

U armiji žednih nada je konačište

Tu Mars u Škorpiji vlada

Čuva mi svetilište

Što vaše preduge ruke

Ne mogu nikad da dodirnu

 

 

Jer ću se buniti protiv svega

Što bi dodalo još po neku daljinu

između mene i njega

 

 

 

 

 

                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    

 

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0.0/10 (0 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0 (from 0 votes)

Poslednja

 

 Zatreperećeš  možda kao Severnjača

Dok ti nečije usne ovlaš dotiču čelo

Osetićeš bestežinsko lelujanje u grudima

Spokoj u tom poljupcu koji te celog obuzima

 

Zaspaćeš na krovu sveta

U ljuljašci od ribarske mreže

Između dva stasita bora

Dobićeš pege od sunca

 

 

Zatvorićeš kapke i videti mojim očima

Kada nebo raširi zavese

I svečano otvori predstavu

Žongliraće planetama jedan tužni pajac

Šarenim obojiti tvoje sivo

Prosuće note po harfi

Orkestar vilinih konjica

 

Negde se čuvaju svi uzdasi sveta

Negde su sortirane beznadežne želje

I čekaju svoj red

Strpljivošću žene koja  sasvim pripada

Pripadanjem majke jedinom detetu

 

Odmori se od sebe kakav nikada nisi bio

Na visinama koje nadvisuju obične smrtnike

 

 

U toj raskoši novog propupelog sveta

Pričaj im

Onako kako osećaš

Onako kako je oduvek trebalo

 

Budi zahvalan životu tada

Pusti sve ostatke sna da pretežu na ovu stranu

Ja se sa njima nosim snagom žene

A to je više nego što slutiš

 

Kažnjena za kilometre nemogućnosti

Da te ikada više vidim

Da ikoga više pitam za tebe

 

Ponekad

Bićeš unapred kriv kad im se prohte da nađu krivca

To je često sve što rade

 

Raspolovi na dva objedinjene živote

Neka te talas povuče uzvodno

Kada ponestane snage za držanje iznad površnih slojeva vode

Ne sedi u plićaku

Svaki je predah na duže staze skupo plaćen

 

Spavaj u blaženom oslobađanju od stega

Laki ti snovi u toj zemlji

Gde mesec umesto mene pazi

Na uravnoteženo nadimanje tvog daha

 

Čuvaj se

Da bi mene sačuvao

 

 

 

 

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0.0/10 (0 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0 (from 0 votes)

!?

Ako se skotrlja neka varnica sa ruba vasione
Hoćeš li molim te da je ubereš za mene


Da je posadiš u saksiju
Pa kad iznikne loza astro puzavica
Da uzmeš svaki dan po jedno zrno
i da ga bacaš tamo gde si se uputio
Hoćeš li da se provozaš zvezdanim kolima
Da mi u Mesečevom krateru napraviš mesto za dvoje
Hoćeš li za trenutak sve da zaustaviš i da kreneš Mlečnim putem
Do refleksije sunčevog sistema
u nekom dalekom drugom
Možeš li prosto samo noćas da se Halejevom kometom

Spustiš na postelju
I da nas vodiš odavde?

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 10.0/10 (1 vote cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0 (from 0 votes)

Reliquiae reliquiarum~Mila Jašović

Nisu za ovu lestvicu

Birane moje note

Ni malo vratolomnih zaokreta

 Suviše mesta predznacima

 

Ovaj je preplet tek živa ograda

 Koja kamuflira maticu

Novih priča u nastavcima

Predah za sledeći korak

 

Osmisliću linijski system

 za ljude sa supersenzornim čulima

Poželiš li ikada da živiš u pesmi?

Stišaš sve zvukove do bezglasja

 

Da violinskim ključem

Otvoriš muzičku kutiju

 Iz koje izleću tajne

 Ko jata golubova

Sa kamenja Koloseuma

 

Pa da pronađeš

Ispod plavog satena na dnu

 Trenutnu inspiraciju za novo delo

Da u predgrađu uma ispišeš

 Novu kompoziciju

 Za violončelo

 

Kroz madrigale oda životu

Putuje ritmično svetskim lukama

Ovacije idu tebi za izvođenje

 Za dirigentsku palicu u mojim rukama

Ostavi primu i secondu voltu

 

 

 

 

 

 

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0.0/10 (0 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0 (from 0 votes)

Bioskop pod suncem

Pano. Promocija priče o životu.Kratkometražnom. Večeras imamo počasnog gosta. Pozivamo režisera tog filma da se pokloni publici. Gledalaca ima taman toliko da se čuje pristojan aplauz. Dakle dvoje. Na platnu sam ja. Preko puta? Moja želja da budeš.

Kreću slike nemog filma. Crno bele,tek poneka obojena, da to prolazno šarenilo unese dinamiku.

Pusti se nizbrdicom.Ušuška slobodu pod pazuhom.Napravi pakt sa kišom.Zagrize brzinu tom ulicom.

Ništa se ljudsko ne čuje.Kada se pokrije tom tišinom, pedale putuju marginom

Venere. Na obrazima crveno struje plameni jezičci atmosfere.Naklone prave drvoredi

pastorčetu prirodi.Taj je usvojitelj mazno grli.Dopušta hirovitost da pravi osmice po putu.

Most. Spomenik umrlih .Zastaje. Mladi su, nebo bira.Njima još lahor muziku zasvira.

Po neki život stane u stih.

Balanser je na žici između dve regije.Jedna u kojoj je daljinski pokreću,hvale je brane ili joj sude .Druga u kojoj je u dijapazonu njene percepcije samo njegov lik i san o slobodi da sa njim bude.

 

Planina je sveobuhvatila. Umila joj lice na izvoru ponornice. Predala je čistu svetu, a ona se od sveta otrgla da otkrije sve načine letenja jednog leptira-prugasto jedarce. Tako se zove.

U reku,kao ogledalce, uranja svoj lik. Na toj je mapi sunce utisnulo pege,kao tajne kodove za tumačenje njenog bića. Sva je od svetlosti. Lišena stege tela, prelazi mostove ka večnosti.

 

Sakuplja divlje orhideje u naručje duše,jer neće ih brati.Suncokreti je pretiču po visini.

Srce se uspravi, zainati, pa krene dalje po toj dolini.

 

Nahoče prirode, suvlasnik raja..sve je to što oduvek hoće za sebe.Njene su nekretnine neopipljive. Stanarine u njima neprocenjive,za svakog,osim za tebe.

 

U slučaju da ti film prekida, ne vraćaj se do početka. Uvek je drugačija slika njenih putovanja po samospoznaji. Ako te zbuni suština…nema je. Ona takva bez tebe u tom svetu…samo postoji.

 

 

 

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0.0/10 (0 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0 (from 0 votes)

Pesma za piće

 Tapše mi pesmu u ritmu kiše

Mesec dlanovima po stolu

 Diktira reči ko vitice

u notni zapis za violu

 

Kapljice crtaju elipse

 Razvrstavam planove po važnosti

 Levo za dan apokalipse sa tobom

 Desno za dane budućnosti

 

Mrva razuma manje više

Popićes koktel iz cilindra

i udisati zemlju posle kiše

 

Ne traži u svemu svrhu

Ako te mehurići plaše

Ti uzmi višnju na vrhu

ja popiću poslednju kap iz ove čaše

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0.0/10 (0 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0 (from 0 votes)

Oda kovaču

Nabreklim venama kola volja

i strast predačkih duhova

Da stvori

Da oblik

i dušu udahne

Radije gospodar svog života

Nego rob strahova

 

Koje mu besramno nude

Oni što ne znaju kako se čestito stari

Kako se vešto ništa u nešto menja

Kako sa dlanova izleću kao ptice

Stvari

I večito traju

Za neka buduća pokolenja

Prepušten plamenu kuje

Procvalu zvezdu kao znamenje

Na bedrima

 

Sa solarnim krstom na jednom ramenu

Samo da nikad ne robuje

Slepima za slobodu služenja delu

Il idealima

Posrednik između sunca u zenitu

I plodne zemlje dedovine

Čeličnom pesnicom u visine

Brižljivo gradi temelje nezavisnosti

Od svake vlasti

Braneći vrednost tradicije

Jer nikad nije bilo živo

Ono što rukama stvoreno nije

 

Doba je kovanja uma u lance

Sečenja krila u nicanju

Od onih što stavljaju senku na sunce

Zaustavljaju univerzum u proticanju

 

Onih što lišeni svakog dara

Lutaju pustinjom besmislenog trajanja

Što vode zanate do nestajanja

 

Zlatnih pentakli nezasiti

Jer nikad neće osetiti

Strpljenje i ljubav kada se delo stvara

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0.0/10 (0 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0 (from 0 votes)

Instant pesma

Evo baš pijem instant kafu

u instant restoranu sa
Instant dečkom sa kojim ću biti
U instant vezi
Viđamo i druge instant ljude
Da ne bi dosadili jedno drugom

Evo baš dolazim sa instant posla
Za koji primam instant platu
Tek da preživim instant život

Nikoga više ne poznajemo
Samo se instant pozdravljamo

Ako i imamo neku svrhu
To je po svaku cenu biti na vrhu

Da jedemo više instant pahuljica
Da viđamo više instant lica
U kojima vidimo instant uzore
I vodimo instant razgovore

Sve će to narod pozlatiti
Sve će nam biti oprošteno
Kada nas instant bog
Pusti u instant raj
Preko veze povlašteno
Treba ga samo dobro potplatiti

 

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0.0/10 (0 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0 (from 0 votes)

Ona

Nikada nije jasno izražavala želje
Kao da nije dopustila da niknu u njoj
Kao da ih je orezivala pre nego što bi procvetale
Između dve ponude ostala bi neodlučna

Izmicala se da drugi pokupe njene zasluge
Ostajala nedorečena i tiha u svojoj mudrosti
Dok su se bahati prisilno borili za reč

Možda su kuljale vatre kroz njene grudi
U iskričavim očima krunio se sjaj
Mahala je rukama kao krilima
I lomila vapaj one koju je u sebi potisnula

Nikada se nisu upoznale
Predugo je krila od sebe što se nije smelo
Po zakonima sasvim prilagođenih ljudi
Bez identiteta i bez autentičnosti

To nije prepis genetskog koda
To je idolopoklonstvo za obrazac ponašanja
Kome se nikada neću povinovati
„Ko ište, daće mu se.“

Dotaknuo si mi srce i povukao prst
Kao da si se opekao njegovom vrelinom

Neka ti ova neuslišena nežnost
Svilenom vrpcom protkana i ubačena
U prugaste čarape okačene o kamin
Ispuni svaku želju koju su mi rođenjem uskratili

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0.0/10 (0 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0 (from 0 votes)

Lika

Nekad je kredenac bio lajt motiv svake kuhinje

Riznica porcelanskog posudja visokog sjaja
Prepoznatljivog po pozlati na rubovima
tanjira
tacni i escajga


Neki je vitez klečao pred dvorjanicom
Možda je prosio
Dok oko njih puze jorgovani


U platnenim korpama obloženim krpom od trešanja
ranom bi zorom odlazili po namirnice
Osnovne
Od izvora nas je odvajalo brdo
Pešačili smo u grupama
Točili vodu i vraćali se usana crnih od trnjina


Moje ogledalo bile su oči moje majke
Drugo neko bilo bi nepotreban izdatak


Volim tu svoju neustrašivost pred nedoživljenim iskustvima
I procenu da biram ona koja ću zaobići čim se pojave
Natalija me je ostavila na gromadi sena
Sklonila merdevine i otišla zauvek iz mog života


I onako nikada nisam umela da se spuštam i podižem na etape
Tresnem o pod
Ili se lansiram do Mlečnog puta
Zlatna sredina je neodređena i dosadna
Ne inspiriše me

Tako da
Još nisam sišla sa tih merdevina

Češljala sam dedu
To je bio jutarnji ritual namenjen meni
jer sam obožavala nizove priča koje je proveo u četiri godine zarobljeništva u Nemačkoj
Kada se vratio oženio je prelepu devojku koju je spasio od napasnika
Dobrovoljnog člana Crvenog krsta
i ženu koja je preživela ujed otrovnice
Kasnije majku sedmoro dece
Voleli su se očima toplim od nemih razgovora
Do kraja
I kad je poslednji put sklopila oči od tuge
jer joj je rat opustošio sve i doveo je da napusti svet na tudjoj zemlji


Gari je imao dedovu narav
Mada ne znam ko je tu koga posedovao
Elem spasio je moju seku od vuka
Iako je bio manji rastom
Samo rastom


Odlazili smo torba krcatih orasima,suvim sljivama,pršutom i basom.
Valjalo ih je tovariti na zaprežna kola do železničke.
Mi smo pešaka
Do tamo

Nezadovoljenih čula udisali to malo parče raja
posuto suncem Like
Nismo ni slutili da će se ugasiti
kao sveća Svetog Jovana Krstitelja

 

 

 

 

 

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0.0/10 (0 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0 (from 0 votes)

Porez na glupost

 

Dosta je što je svet apokaliptičan
Cedimo kap po kap tog limuna
Koji smo u amanet dobili
Životarimo u klopci izmedju dve stranputice
Krupnim koracima u svet dvoličan
Što bliže birokratiji a ona imuna
Gleda na narode koje su gorčinom poškropili
Iz komfornog ugla dokolice

 

Barataju ograničenim fondom reči
Pravo u kamere sipaju laži bez granica
Pametne šalju u izgnanstvo
Jer položaj uvek je preči
Od naroda koji gubi dostojanstvo
Pred čoporom kukavica

 

Zaboravljamo na vaspitanje
Lažnim se idolima slepo divimo
Preskupo nam je obrazovanje
Pa se latimo ma čega
Da preživimo

 

Glupost se prosipa ko so na pogaču
Radi što lakše manipulacije
Zavedeni u sopstveni ponor skaču
Za generacijom generacije

 

Svako ko može više ne ume
Svakog ko odskače masa ce progutati
A politika drži čas glume
Istina se nikom ne isplati

Cveta elita na ledjima radnika
Koji će grad na vodi stvoriti
Šakama grubim običnih smrtnika
Tajkuni sagradiće arku da bi na njoj otplovili

U neki novi poredak da broje naše novce
Gutamo svesno udice javnog mnjenja
Redom se postrojavamo kao ovce
I već tri decenije slušamo obećanja da jednom
Život će biti vredan življenja

 

Pored zdravih i lepih očiju
Zar lakše je slep ostati
Platićeš raskošnu kočiju
a konj ćes postati

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0.0/10 (0 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0 (from 0 votes)

Ne zameram ti

Što si spavao dok sam se rađala
Ko da potpisuješ tuđe želje
Jer znam čega ste se odricali
Dok smo odrastali
U kakve su te strahote slali
Kada smo
Kao čarolijom
Odjednom prestali biti mali
Ni što si nam čitao istoriju
Pred večeru
Kada se pite od jabuka lome
S majčinih prstiju
Pre prvog osnovne
Zbog tebe smo znali za
Marka i Turke
Hrebeljanoviće
Nemanjiće
Krvavu bajku
Za hajduke
Ne zameram ti što si nas učio
Da budemo najjače
Kad drugi svoje reči pogaze
Tako si vežbao visokoletače
Da dugo i daleko lete
Ne zaboravljajući nikad
Odakle dolaze
Zameram ti što nisi čuvao sebe
To što ne umeš da se štediš
Dajući svoje poslednje blago
Onom što ne zna koliko vrediš
Ja ti ne zameram svoja lutanja
Što svoje bolove čuvam za sebe
Zameram ti veru u ljude
I to što toliko ličim na tebe
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0.0/10 (0 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0 (from 0 votes)

Bunt

Ne hodaj oko mene s parolama

To što se sebi sviđaš

Dok kličeš narodu

U bestidnom naletu ambicije

Za slavom

 

Tek jedna je više reklama

Na bilbordu

Ovacije za tvoj ego

 

Za neku godinu ostaće lutke u školama

Obezglavljene nacije

S trakom preko usana

Da ćutke slušaju istoriju koja se nije dogodila

Dišu

Vole

Mrze po pravilima

 

Čelične ruke koja ih je sebi prilagodila

 

Ne maši rečima pred očima

Koje u tami oštrije gledaju

 

Za neku godinu pisaće tuđim jezicima

A da ni svoj još ne znaju

 

Takvi ne ginu u žarištu

Samo s odstojanja odslušaju vesti

Dok zure ka zgarištu svojih obećanja

Pod pepelom sasvim zgažene savesti

 

Na Crvenom trgu crveno sunce niklo je

Bdenje za davne heroje

Poslednje među živima

 

Ne uzimaj od moga naroda

Da bi ga prodao u bescenje

Kuća se drži na temelju

Čovek na stubovima tradicije

 

 

 

 

 

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0.0/10 (0 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0 (from 0 votes)
Pages: 1 2 Next