Mile Albijanić

Rođen, 19.10.1963 u Vučijem Dolu opština Nikšić, gimnaziju završio u Bileći, Hercegovina a Višu pedagošku, smjer likovna kultura u Nikšiću, Crna Gora. Bavim se Slikarstvom...živim u Nikšiću, oženjen, otac dvoje djece.

Pages: 1 2 3 4 Next

Author's posts

Чупкао сам зрна грожђа

67 пута прочитано

Чупкао сам зрна грожђа
са одрина са чокота
стављао их међу усне
моје драге, мог живота…

Драгост би ме обузела
кад би ми из руку јела…
Њежност бескрајна…

Каткад ми је сва захвална
кроз пољубац
слатки нектар даривала…
Учинивши моје срце
треперавом кријесницом
у коју се са усана
љубав ватра слијевала…

У тренут би тај се нектар
у опојно зрело вино
лудим чудом претворио
па у души искром сјајном
ко метеор изгорио…

Правили смо своје вино
вино жеље вино наде
правили га ваздан цјели
опијени од насладе

Од уста се њених медних
начинила винарија
ја енолог устрептали
што му  жарко око сија…

Чупкао сам зрело грожђе
са одрина са чокота
правили смо своје вино
пјанили се до кикота

Занесени загрљени
нераздвојних струјних уста
трошили смо жарке дане
вреле ноћи од августа…

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59816

Видим те

66 пута прочитано

Латицама јасмина урађен
твој портрет на унутрашњој
страни мојих очију, стоји

Стара фонтана на мјесечини
мирисом јасмина сребри
точећи дане и ноћи
минуте живота броји
и мени и теби…

А ми упорно нећемо
да се радосно срећемо
све што би могло
и требало бити
одбијамо живјети
и радије ћемо снити…

Живимо удаљене животе
а јасно те видим као дан
лице ти гори од љепоте
небом правиш од цвијећа
прозрачан обојен сан…

Латицама јасмина урађен
твој портрет на унутрашњој
страни мојих очију стоји
читав ми свијет, колором
и миром твоје душе боји…

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58874

Spiritus Movens II

114 пута прочитано

Šta je daljina…
svaki put kad o tebi dušeslovim
rezonancu ti srca ulovim
i ozari me toplina…

Skoro bez ikakve duševne hrane
sve ove duge noći i dane
i još bez neke opravdanosti jasne
ona buja sve veća i veća
umjesto da uvene da stane
da zgasne…

Ovo što kod mene u srcu gori
svijet bi novi moglo da stvori
ili postojeći da razruši…
Lijepo je preplavljen ljubavlju hoditi
ispod dubokog toplog neba
na oblaku sa uspomenom broditi
biti potreban kao kora hljeba…

Šta je daljina…
svaki put kad o tebi dušeslovim
rezonancu ti srca ulovim
i ozari me toplina…

U glavi te imam dušom te snivam
smiješ se srećna
strpljivo primičem  obale dok plivam
i svjedočim…

spiritus movens

ljubav je vječna!

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58800

Slika

100 пута прочитано

U ovoj ludoj preludoj glavi
boje su jedina muzika i stih…
tu još samo duša svaki tren isplavi
ojesenjen maglom, ljubljeni lik…

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58640

Majska etida

91 пута прочитано

Sićušne kapljice na staklu
oblak plav i zelen
propinje se majski dan
kao u gori
mlad jelen

Crvenokosi
univerzum sija
pulsira sav
rascvjetava se
ljubav…

Vedrina plava probija
razgoni paperje sivo
životna radost klija
nebo je živo
živo…

Nešto ispisuje u zraku
vitičasta
mladica loze
tu je i gorući cvijet nara…
boje oblici
oblaci…
Zraci muzike što proljeće je stvara
Ljubav je u etru
Mirisu vesne, mirisu mora…
mislima
snovima
vjetru…

To univerzum sija…
pulsira sav
rascvjetava
ljubav!

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57904

Spiritus movens

85 пута прочитано

Šta je daljina…
svaki put kad o tebi dušeslovim
rezonancu ti srca ulovim
i ozari me toplina…

Skoro bez i jedne mrvice hrane
sve ove duge preduge dane
i bez ikakve opravdanosti jasne
ona je sve veća veća i veća
umjesto da uvene da stane
da zgasne…

Ovo što kod mene u duši gori
svijet bi novi moglo da stvori
ili postojeći da razruši…
Lijepo mi je sa ovim žarom hodati
ispod dubokog toplog neba
na oblaku sa uspomenom starom
prisustvo mi tvoje skoro i ne treba…

Šta je daljina…
svaki put kad o tebi dušeslovim
rezonancu ti srca ulovim
i ozari me toplina…

U glavi te imam dušom te snivam
smiješ se srećna
strpljivo do naše obale plivam
svjedočim…
spiritus movens
ljubav je vječna!

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57499

Šapni mi ljubav

96 пута прочитано

Tražeči dušu žene rođene u Japanu prije više od hiljadu godina
osluškujem treptaje tihog hujanja vasione…
i pitam se
da li tamo u zemlji svitanja,
ptice još lakim lelujem poju?
da li se kaligrafija i dalje živo rascvjetava?
na bjelini papira suzom lavirana orhideja
žive latice ljiljana
zvone…
duša mi sama šeta školjem priobalja…
otežala od pitanja…
znam!

Ona voli…
ekscentričnost,
oči,
boje, vodu, veo…
flautu, delfine, dim, pokretne sjenke,
duge kiše,
ogledala,
miris papira od riže…
kavu, kaligrafiju, sladoled, krugove na vodi,
lavirinte krovova,
latice od ljiljana, leptire…
čaj od jasmina,
ljubičasto, tišinu, more, mostove,
noćno nebo, usamljenost…
mokre jesenje parkove, prvi snijeg,
dirljivost,
prazne tramvaje…
retro, ruke, snove, sumrak,
stare ključeve i fotografije…
ples, maglu, šešire,
cvijeće, cvijeće, cvijeće
refleksije
i odsjaje…

Toliko prefinjenosti i nježnosti
taj dragulj vazdušasti
zrači…
pramičak magle, sunčev miris,
neuhvatljiv tren,
unutrašnje lice svjetlosti
ona je…

Tražeči dušu žene rođene u Japanu prije više od hiljadu godina
pitam se…
da li tamo ptice još lakim lelujem poju?
da li se kaligrafija i dalje živo rascvjetava?
na bjelini papira suzom lavirana orhideja
žive latice ljiljana…
duša mi sama šeta školjem priobalja…

U doba kad se Japan sav,  trešnjinog cvata radošću zapali
počinje
桜 sakura
iza očnih škura
mirisi davnog živi su postali
šapni mi ljubav
kao paperja puh
šapni taj mali vazdušasti duh
nježno…
božansko ime Natali!

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57242

Igra i pitanja

78 пута прочитано

Uzeo sam raznih materijala i alata,
čekić, kliješta, nož, eksere, lijepak…
žicu, vodu, pijesak,
drvo, cement, papir, boje…
prvo sam napravio sliku
nezadovoljan, isjekoh je u sitne komade…
od istih komada napravih kolaž…
i opet razgradnja
skupih hrpu pa napravih, modelovah brod…
sve razbih, polupah o pod…
dobro usitnih, kao prah,
umijesih i novi oblik zdelah…
bojama dotjerah…
opet zdrobih…
i tako deset puta
od istih stvari
deset puta
od iste tvari
na kraju sve na gomilu
zapalih…
napravih malo toplote koju mi prostor ote
i svjetlosti, lelujave kao duša,
osta samo pepeo!!!

*

I od pepela pokušah napraviti nešto,
ali nije se dalo
sve bi ispalo trošno i mrtvo
brzo se raspadalo…

*

Oooo Svevišnji oprosti…
na gordosti
što sam se igrao Tebe…
Ti što od iste tvari beskonačno oblika
i beskrajno mnogo stvari…napravi i svemu dušu danu…
tu muku tananu
da li ti se rušeći i razgrađujući
rugam, ja ništavan
i umirući?

Napravljen od praha dinosaura
govorim prahom amonita
kad mi dođe potonja ura
da li će duh da mi beskrajem
skita…
da li je i on onaj lelujavi
plamen…
što ipak trne
gasne…
ne ostavljajući
znamen?

Hoće li sve moje žudnje strasne
da ga oblikuju
pa takav, ako opet bude poklonjen nekom budućem živom biću
neznajućem čiji san živi,
nastaviti da bolno teži nirvani i
ravnoteži…
bujajući možda tek, kao korov u
nekoj njivi?

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57227

Kolačić

71 пута прочитано

Ooo kako si magnetična
sva kolačić
voću slična
nujnobujna
vragolasta obla čulna
slutim sočna
sva vrcava zračnooka
nježnobludna
slatkotočna…

Želja moja dal je čudna…
Taman da je uzaludna,
sretnem li te
poješću te
stisnuću te
srsnuću te
oduprijet se baš ne mogu…

Stignem li te lakonogu…

Ooo, neka je slava Bogu!

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57204

Bademov cvat

77 пута прочитано

Otkud snijeg u proljeće
a sunčan i lijep dan…
Da li je u duši hladno
il košmaran samo san…

Ne
nit je snijeg ni proljeće
nema sunca nije san
no riječi lebdilice
dvoličnice
lažljivice
sviloplet su oko vrata
Kroz maglu ih vidim tanke
za narkozu
uspavanke…

A taj veo što me skriva
ta koprena laka živa
bijele su latice bademovog
cvata…
One mi san tvore
o njoj mi govore
njena bit je noćna ptica
svakome je nevjernica…

Lagano ko bademova latica na dlanu
lepršava misao na uvo mi šanu…
Ah nikakve štete
ne budi dijete
i ne mari za to
kad joj je već dato…

Zamijeni san sa javom
ušuškaj se zaboravom!

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57136

Pages: 1 2 3 4 Next

Load more