Milka Vukić-Vujnović

Rodjena sam 1955 u Hrvatskoj.U Sisku sam zavrsila srednju skolu i s porodicom zivela do 1991.Nakon 9 godina po izbeglistvu dolazim u USA i tu zapocinjem novi zivot. Poeziu i prozu uz crtanje zapocela sam u osnovnoj skoli i sada nastavila.

Pages: Prev 1 2 3 ... 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 Next

Najkomentarisanije objave

  1. U MRAVINJAKU-MILKA V. — 5 comments
  2. NUTRINA ~ milka vukic v. — 4 comments
  3. S N E Z A N A ~ milka vukic v. — 4 comments
  4. Plava Kosulja – Milka Vukić – Vujnović — 2 comments
  5. LELO ~ milka vukic v. — 2 comments

Author's posts

USLUGA ~ milka vukic v.

146 пута прочитано

Krhotine proslosti

Sadasnjost brise,

Molim te,

Ne prosipaj me vise,

Mene me

Meni vrati!

Ako je

Zracak svetlosti tebe

Na meni ostao,

– uslugu

Slobodno naplati.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/16237

CAR ~ milka vukic v.

98 пута прочитано

Terorom i ucenom
Kule si sagradio,
Sve si prigrabio.
Car si…
Hej, smiri se,
Sene su samo sene.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/16182

IMA SRECU PREZIVELU ~ milka vukic v.

86 пута прочитано

Ljubav je u njoj rasadnik stvorila,
Inkubatorski se minutama mnozila…

Izgubivsi struju , ludi u bolu, ocaj je svija,
Sad prihvata da se proslost ne obnavlja….

Posle prvog izrona iz dubine
Pluca zrak dobivaju,
Razum se zakljucani budi,
Moze sa svim da se srodi..

Hvala ti dragi Boze,
Videla je sto sve ljubav moze…
Cuvaj ga od svih nedaca…
Pomogni mu, podupri ledja…

Andjeli izrodjeni u dusi
Zauvek su ostali,
Zahvalna je Bogu i njemu,
Ima svu srecu prezivelu…

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/16136

VETAR CEPA JESANJE HALJINE ~ milka vukic v.

126 пута прочитано

Svilene kose, gnezda, rosom hrane,
Leptir recima cvet ne mirise,
Uski putevi su sluge sivila. Ljubavlju hrani srecu.
Sve ti oprosteno. Talasi obale svoje sklonise.

Oluje obasjavaju plamen golih stena.
Vetar cepa jesenje haljine.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/15985

PROMENE HOCE ~ milka vukic v.

124 пута прочитано

Ljubavlju hranjen
I uhranjen
Biserima kicen
Uzbrao mlado voce
Sad jos i
Promene hoce…
Pogledaj,
Bez duse i uma
Zavlaci se
po parkovima.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/15926

S N E Z A N A ~ milka vukic v.

137 пута прочитано

Snezana je zavrsavala poslove oko cepanja drva. Zeljela je jad koji ju je danas gusio, oci palio, dusu cepao isterati teskim fizickim radom.
Sama je veceras u kuci. Zavila se u toplo cebe i sjela u fotelju.
Zapalila je pripremljenu svecu za svoju pokojnu priajteljicu. Olju je izgubila pre osam godina. Osetila je da treba njoj sve ispricati, svu muku s kojom prozivljava svoje dane.
Macak joj je prisao, uvukao se u krilo. On uvek oseti njena raspolozenja,tada se uvuce pa prede dok ne zaspi. Sumrak se gnezditi u kucu. Sveca je par puta zatreptala, pomislila je da ce se ugasiti, tad ojaca zapucketa i pusti odsjaj sjene na suprotni zid sobe.

– Olja, znas li koliko mi sada nedostajes.Uvek si govorila da svako bice mora voleti.Tvrdila sam da sam drugacija,verovala da nemam za to sposobnost. Savetovala si da si dam sansu, kad osetim ono „ nesto“ da se prepustim.
– Bila sam svedok vase srece, vaseg optimizma i verovala da ste jedinstveni. Mislila sam da je, to, sto si mi govorila nemoguce osetiti. Na zalost, prerano ste otisli, zajedno ste otisli. Covek koji vas je ubio kamionom izasao je iz zatvora. Samo pet godina, za dva ljudska zivota. Opet pije i pijan divlja po cestama.- usutjela je Snezana.
Pocela je maziti macka daleko odlutavsi u tu tuznu proslost u kojoj su njeni priajtelji, verenici, poginuli. Nastavila je gotovo sapatom, kao da se plasi da bi ju neko mogao cuti u praznoj kuci.
– Poznavala si Bojana.Tvrdila da je dobar, iskren, covek koji zeli nesto stvoriti od zivota. Da, sve je to istina, pokazuje vreme.
Ne znam kako da zapocnem tu pricu. Pomislim katkad da si bila meni u pozadini i tu svu radnju pratila. Nisam ti jos moju dusu ispovedila.
Rekao je da ga vezu osecanja za mene, ponekad me ne zeli sresti. Nije siguran u moju reakciju, ne zeli povrediti nase poznanstvo. Njegovim recima srce mi je samo zatreptalo. Preplavio me val topla maglena zanosa srece i uzbudjenja. Osecala sam se tim opijena. Leptirici su uskocili u zeludac, bas onako kako su mi ti opisala osecaj svoje zaljubljenosti.
Skolovao se u nasem glavnom gradu. Zavrsio je svoj fakultet, ostao raditi u tvornici u kojoj je radio zavrsnu diplomsku radnju.
Kod sledeceg susreta priznala sam moje vibracije prema njemu.
Sledeli su dani. U mom telu vulkan ljubavi je kljucao, jacao i sagorevao.To je bilo stanje kao da sam pod hipnozom. Dopustila sam ljubavi da me nosi, uverena da je to dar Bozji.
Olja moja draga, sve u mom zivotu imalo je njegovo ime. Cvece je cvalo samo za njega. Kod svakog glasa od muska poziva mog imena uvek sam najpre cula njegovu boju. Nasa reka je zuborila njegovim imenom. U slobodno vreme otisla bih i slusala tu harmoniju njegova imena i punila se blazenastvom. Punila sam se kao baretija. Stvarno, ma znam da mi verujes.Ptice su tada pevale vise nego ikad pre, svaka mi se javljala svojim cvrkutom. Preko njih slala bi mu u mislima moje reci ljubavi. Vazduh je mirisao njime, vetar mu nosio moje zagrljaje, moje osecaje. Verovala sam da on to prepoznaje i oseca. Mislila sam, u svakom trenutku on zna da sam mislima uz njega. Boze, koliko li sam volela, to je nemoguce izreci recima.
Njegova blizina, njegova rec, ljubav koju je pokazao dizala me nebesima.Gledala sam u njega kao petogodisnje dete u cirkusnu predstavu, u Bozje i Andjeosko prividjenje. Sve sam mu pricala, slusao je, smeskao se, verovala sam da mu to godi. Mislila. Bio je moje jucer, danas i moje sutra. Ne znam kako sam zivela pre njega; kako sam mogla misliti, spavati, disati. Ne znam, ni sada, poslije svega kako zivim.S tim secanjem se krecem, disem.
Koliko li sam zvezda na nebu gledala s prozora moje sobe s zeljom da mu osvetle prozor, uljepsaju san. Zelela sam da budem Mesec, mastala da on sedi u mom krilu. Nosila bih ga tada preko sveta, obasjala mu zemlju iskricavom zlatnom svetloscu. Rekla bih mu da svaka iskrica je moja pusica, moja dusica njemu posvecena.
Sunce sam molila da ga umesto mene mazi, da mu usreci svaki dan, raspolozenje dopuni. Zelela sam da on mene oseca na isti nacin, da zivi nosen mojim nacinom emocija. Bila sam jedno telo punjeno s duse dve.
Vetric sam htjela biti u njegovoj kosi se igrati. Og njegove kose stvarala sam harfu u mojoj dusi na kojoj mu sviram i pevam. Zeljela sam mu svaku vlat kose poljubiti, svaku sjajom pozlatiti. Sacuvati ju za dolazece zivotne godina. Molila sam Boga da se ponosi sobom, svojim izgledom, znanjem, talentom, da se ceni.
Zeljela sam biti njegov sluga, njegov prijatelj, zena, dama pokraj koje ce ponosno da seta. Uverila sam sebe da me voli kao ja njega.
Rekao je jednom, negde pred pocetak kraja da me ne voli na isti nacin. Mislila sam da mi svoju ljubav ne zeli priznati, da se samnom sali.
Planirala sam se njemu oko vrata saviti. Jastuk mu biti na kom ce njegova glava spavarti, sanjati. Zeljela sam postati kosulja koja mu telo obavija, koja bi ga milovala, ljubila i maza u svakom pokretu ili drhtaju tela. Moje misli i masta su me nosile daleko. Bila sam u ljubavnom ludilu, nesposobna sebe kontrolisati.
Ponekad sam mastom ulazila vazduhom u njegovu utrobu, da je vidam, da ju svakog stresa sacuvam. Da, zeljela sam da ne dozvolim njegovoj utrobi stres, niki bol.
Oblak sam ponekad bila, pratila ga ulicama, da ga vrelina dana zaobidje. Zeljela sam biti rosa na njegovu dlanu, da me njezno razvuce izmadju dlanova, pomazi ,umorna ruke osvezi. Zelela sam sve za nejga, bio mi je vazniji od svega.
– Olja moja, najlepse vreme zivota sam imala u njegovim rukama. Dodir njegovih prstiju me je hranio, uzdizao, protrnula bih do koske i pre nego me dotakne.
Topila sam se u moci njegovih poljubaca. Bili su tako vreli, toliko njezni, pozudni, meki i snazni, grubi ponekad ali ne bolno vec onako pravo “muski“. Njegov glas me je posedovao. Barsunast je, pitak, pun melodijskih atoma koji mi golicaju dusu, srce stimaju ko violinske zice, iznutra utrobu razaraju od elektriciteta. Ne umem ni da se pravilno izrazim, oprosti.
Bilo je dana kada sam puno pricala. Svim recima sam zelela da opisem sve osecaje, verovatno sam ga davila tom snagom emocija. Ponekad, kada me nazove, sutjela sam. Pitao bi me sto ne pricam. Ja sam sutjela samo da bih dusu punila njegovim recima, bojom glasa, mislima koje sam mu pratila kroz razgovor. Kasnije kada ostanem sama, najcesce u krevetu, ozivljavala sam taj glas, recitirala svaku njegovu izgovorenu rec. Znam, reci ces da sam bila luda. Jeste, u pravu si. Bila sam od luda od ljubavne srece u svom bicu, od zaljubljenosti. Da sam ju mogla pretociti u struju, osvetlila bi celu zemaljsku planetu. Ljubav je iz mene isparavala.
Da…. Olja, to sam bila ja. Mislim da sam pogledom ljubavi milovala i hranila svaki komadic neba i zemlje. Nikad nas grad nije bio ljepsi nego tada.Govorili su mi svi da sam lepa, da sijam, da zracim, i jesam. Zarila i palila me ljubav u kojom sam gorjela, kojom sam volela moga Bojana. Niko nikad nije to mu mogao pruziti niti ce moci. Ni ja vise ne bih mogla. Neki osecaji kad gore i sagore, ne mogu takovi vaskrsnuti.
Bila sam umilna voda za sve oko sebe. Sampanjac je tekao mojim venama, za njega penio, penom me opijao. Nisam pila pre ni posle, bila sam pijana danonocno.
Mozda mislis da smo delili telesnu ljubav? Ne, na moju zalost, nismo. Nasa veza je trajala godinu dana, to mi je prolazilo tako brzo, kao da je jedan mesec, ma u jedan tjedan bi sve stalo. Cak u jedan dan.
Predlozio mi je to jednom prilikom. Delom sebe sam to zelela vise od zivota. Prevladao je u tom trenutku neki glupi um, rekla sam da sacekamo veridbu. Ne znam da li ga je to pogodilo, nije pokazao. Nastavio je da me ljubi, polako smiruje moje uzavrele strasti. Da je upitao, samo rec jos dodao, pristala bih na sve. Nikad vise nije to pomenuo, nije me do tog poriva dovede. Telesno sam ostala ovo sto sam sada, ali dusom nisam.
Cesto sam puta razmisljala o tom kako bi izgledala telesno da smo povezani. Pocela sam da vodim s njim ljubav u mojoj masti, ne znam ni kada tacno. Ponekad bih se toliko unela u svet maste da me utroba bolela, telo mi lomila. Nije pomoglo kupanje hladnom vodom, trebalo je da se sam organizam smiri. Morala sam poslije kontrolisati misli ljubavi.
Vidis, bila sam najveca gresniica. Danas to razumem dok ti o tom pricam. Da, bila sam bludnica, zelela sam mu biti najvrelija ljubavnica.
Zao mi je, necu si oprostiti sto to nisam osetila u stvarnosti. Reci ces; ma pun je svet muskaraca. Ne, za mene ne postoji vise niko, niko ne moze njega zameniti. Ja nisam vise ona „ja“. Ja sam se promenila. Patnja, bol, razocarenje u samu sebe, pa tek potom u ostalo zdrobile su me temeljno u cestice..
Da, i ovo. Olja, gresna sam na razne nacine. Gresila sam previse. Bojana sam stavila ispred Boga, ispred svega. On je za mane bio Bog, on je bio moc, zivot, kisik kojim disem. Umesto da sam se molila Bogu da me razumom vodi svojim putem, ja sam bila u rukama sastana.
Secam se nocu o njemu samo mastam. Pesme ljubavi mu recitiram, slikam mu najlepse slike moje maste. Radim mu sve ono za sto znam da voli. Zelela sam mislima da ga usrecujem. Zelela sam telepatijski da me oseca, da uziva u ljubavnoj popunjenosti. Videla bih u masti njegovo drago nasmeseno lice, znala da je srecan. Sve je to bila zabluda.Taj san u meni zivi, danas je u drugom obliku, draga Olja.
Secam se da je nekad neko reko “ pazi, ako svoj zivot nekom poklanjas sreca ti ostaje oduzeta, odstranjena.” Tako mi je bilo, moja sreca je nestala u par dana. Odjednom, je postao mnogo zauzet poslom. Sve manje je imao vremena za mene. Sve redje i sve krace se javljao. Kada je dolazio kuci, u nas grad, nije vise bio samnom. Zauzet je obavezama, poslovima. Drugim devojkama se javno nabacivao, znao da ce to do mene doci. Zeleo je na taj nacin da me pripremi za kraj. Planirao je da sve to shvatim pre nego se kaze ona zadnja.
Istini za volju, ni pored svih mojih nastojanja ne mogu se setiti kojim redom, recima i nacinom je sve proteklo.To me je slomilo.
Znas Olja, ne moze se ni umreti kada pozelis, vec kada dodje tvoje vreme. Bila sam ocajna. Ja koja sam za tu ljubav zivela, disala, ispalo je ko da sam samo to snivala. Malte ne, doslo mi je to s njegove strane toliko hladno, kruto. Ponio se kao da nikad nije “to sve” s menom delio. Pitala sam se da li je to moja halucinacija, da sam bila u vrucici i bunacala.
Vremenom sam shvatila da ja nisam bila dovoljno dobra za njega. Ko sam ja, gde sam ja od njega. Ne mogu uciniti onoliko dobra za njega, sto druga zena moze. Rodbina ko rodbina, uplela se, on ih je poslusao.

Zamorena od price i svih prozivljenih trenutaka sto je izrekla, Snezana je nesvesno gledala u plamen svece koja je pocela opet da treperi. Sedela je ukoceno, kao da ne dise, ne zivi u ovom prostoru. Poslije vala nervoznog iznenadnog kaslja koji ju je vratio u stvarnost pocela je da se dira po kosi. Videli su se jasnio znaci pretrpljenog bola na njenom licu. Iako obasjano samo svetloscu svece u mracnoj sobi, ocitavalo se koliko trpi. Toliki podocnjaci su se stvorili kao da ih je neko u par trenutaka ucrtao.
Progurtala je verovatno pljuvacku, ili pokusala da ju dovuce u usnu supljinu.Obliznula je suhe usne jezikom, osvrnula se oko sebe kao da nesto trazi. Na casak je pogledala ulazna vtata, potom njezno spustila ruku na macka.Poslije duzeg prekida pogleda u svecu, trgnula se i nastavila svoju pricu.
– Volim ga i danas duboko. Ne onom plamtecom ljubavi.Volim ga iskreno, ne mogu nista u sebi promeniti. Pokusala sam mu naci hiljadu mana, zameriti mu ovo ili ono. Uspela bih u tom samo dok me taj prokleti bol kida, dok u grcu se borim sa razumom. Optuzila bih ga za ovo, za ono, a tada jos vise patila.Kaznjavala sam se, zar mogla tako ruzno bicesto volim. Jos je moj kisik kojim disem.
Pozelim tada da me nema. To je greh, spoznala sam. Pomirena sam sa sudbinom. Ja nisam bez ljubavi, ja imam ljubav u sebi. Volim njega i volecu dok sam ziva. Srecna sam ti u svom bolu. Moja ljubav jaca i uz molitve. Zivim u secanjima, a sadasnjost posipam secerom izgubljene proslosti.
Molim Boga, da mi oprosti moju zabludu. Nadam se da cu uspeti u potpunosti naci mir svojoj dusi. Vec sam koracila put u tom smeru.
Zao mi je sto ga nisam stigla vise voleti, vise mu to pokazati. U toj zaslepljenoj ljubavi trebala sam jos vise uzivati. Zivot pun secanja mnogo je lepsi, bogatiji. Ta hrana me hrani.
Znam Olja, pamtim, rekla si mi, kada dodje tvoje vreme voli. Ne stedi ljubav davaj ju, toci ju, ona uvek nadje put. Hvala ti. U pravu si, ako i ode ostaju secanja, tragovi, korita kojima je tekla. Onaj ko zivi s nekim u vezi ili braku, a ne upozna ovaj raj ljubavnog napitaka nije sretan. Da. Naucila sam sto je ljubav, naucila sam sto je bol. Mnogo sam bogatija samo zahvaljujuci mom Bojanu.
Kada budem umirala mislit cu o njemu, uvek ce u mojim venama teci njegovo ime. Neka je on srecan s kim zeli, s kim mu je sudjeno. Ja zivim svoju sudbinu, i hvalim Bogu za sve sto sam dobila i upoznala u tom kratkom ljubavnom zivotu.
Ne brini, Olja. Moje suze i poslije cetiri duge godine same teku, ne placem ja. Ja sam sa sobom mirna. Ne znam koliko dugo ce teci, tridesetineka mi je prosla, na drugoj sam strani zivotnog veka. Danas su zivoti sve kraci. Moj zivotni tok tece. Doci cu ja tebi jednog dana mirna i spokojna s svom ovom ljubavi u mom bicu.
Lakse mi je, uvek, kada cujem rec o njemu. Manje su nocne more. Cesto mi tvoja stara komsinica prica o njemu. Rekla mi je kad se ozenio, pravio je svadbu u nekom restoranu. Pokazala mi fotografiu njegovu zenu. Skladno je gradjena, deluje grubo u licu, prosecna je. Vazno je, da je on zadovoljan.
Imaju sina, u cetvrtoj godini starosti. stala Znaci trudna je ostala onih dana kada smo nas dvoje i prekinuli. Uvek jedno gubi dok drugo dobiva.
Da li ga ona ume voleti? Da li ga dovoljno ljubi, mazi, pazi. Zna li ona da on ne voli kisu, koju knjigu sada cita. Da li ga ume razumeti. Trudi li se nocu ledja da mu pokrije, da ne ozebe. Izadje li s prijateljima, hrabri li ga i ispomaze u radu i zivotu.Zadnju godinu retko dolazi kod roditelja s zenom. Navrati na par sati s sinom.Veoma je vezan za dete.Igra se s sinom u dvoristu lopom, skrivaca, zmirke.To mi je vazno. Znaci, u njegovu zivota ljubav i radost zivi. Mozda ne u svim zivotnim poljima, ali je nesto. Znam, u poslu ce se vec probiti, um je njegov snazan.
Ah, Olja, mozda ce opet proci pet godina pa da se ovako ispricamo. Znas li koliko te se puta setim, koliko sveca palim.Opet te molim, cekaj me. Zelja mi je da se sto pre sretnemo. Ja sam moje odzivela. Sada sam u sluzbi i moci Bozjoj. Ucim da budem vernik, dusom i srcem vec i osecam. Znam samo da ce mi Bojan opet doci. Cekam ga. Opet ce on nas srseti ispred kina, opet ces nas ti upoznati.Opet cu ja u tvom ,vecnom svetu, biti s njim srecna.
Sledeceg vikenda idem u posetu manastir. Bila sam u njemu cesto poslije tvog odlaska. Osecam tvoja prisustvo u njemu. Dok stoim ispred Bogorodice, gdje smo nas dve stajale osecam da me tvoje oci kroz nju gledaju.Verujem da ces srecna sada kada me ugledas u manastiru. Sve sam ti ispricala, veruj mi da se lepse osecam. Razgovarat ce mo cesce, obecavam.
Oh, Olja! Olja, hvala Bogu sto sam imala tebe. Bila si i ostaces verni saveznik. Bog nek ti dusu blagoslovi, tvoja dusa je Andjeo. Pre, kad sam bila na ivici snage od bola i sramote od same sebe, pomisljala sam na svasta. Sama sam se unistila. Zivela sam u zabludi, sebe izdala, prodala za badava- za sopstvenu bol, muku,sramotu. Tom prilikom sam…….- ostila je Snezana laki pritisak na desnom ramenu.Okretala se, ko je nju dotakao. Sama je u sobi. – pomislila je “ sama s tvojim Andjelom koji je ulio novu snagu, ojacao je u to najkriticnije vreme „.

Sveca je blago zatreptala, kao da se i ona umorila od slusanja.
Snezana se prekrstila, tiho ponovila par molitvi. Imala je siguran osecaj da je Oljina dusa sedela tu iza svece, bodrila ju pogledom. Trenutno ga ne oseca na licu. Trgnula se u zelji da ga ugleda, mozda je jos tu.Rado bi ga zagrlila, izljubila svoju Olju.
Macak osetivsi njene reakcije, protegnu se u krilu, pogleda ju poluzatvorenim ocima. Iskocio je. Pozuri da mu otvori izlazna vrata. Upalila je svetlo, ukljkucila tv da gleda neku emisiju.
Pogledavala je cesto prema sveci, cekala da bi dogorela pred kraj. Pomolila se Bogu za Oljin i svoj mir.
Osecala se laganom, sav umor je nestao u njoj. Iskljucila je televiziju, u kuhinji popila casu hladnog mlijeka i produzila stepenicama prema spavacoj sobi.
Ona je njen raj, u njoj slobodno moze da misli, da bude sama sa sobom.

– Neka je Bojan srecan, to je najvaznije. Samo Bog zna zasto je tako moralo da bude. Bog zna i zasto je za nju ovako najbolje.

Dugo je svijetlilo svetlo u njenoj spavacoj sobi. To je znacilo da ona cita neku od knjiga. Cita, znaci da je dobro.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/15797

DUSA PRODANA ~ milka vukic v.

147 пута прочитано

Gromovi srce cepaju,
Vetrovi duse reckaju,
Kise kozu cesljaju,
Dusa prodana uziva,
Ali

I drugo poluvreme se igra!


Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/15649

DUH LJUBAVI ~ milka vukic v.

84 пута прочитано

Jesenji kolor smeskom potkiva gnojne rane,

Otrovni vazduh truje mlohave stanice tela.

Ptica, leptir,list, travka, pesma…

Bunar tupog secanja proslost produbljava.

Vrata proslog vremena kljuca nemaju,

Lize gorke puteve jada, nezaborava, poraza…

Suho lisce suzama ce zaviti, u utrobu presati,

Vetrove celivati, mrazeve piti, kise lediti.

Moze li dusa dva puta da se rodi

Munje i gromovi uporno je sazaljavaju….

Sve tuge sveta na poklon joj se daju,

Svako istocno praskozorje misli cedi…..

Duh ljubavi pakleno urlice.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/15641

LELO ~ milka vukic v.

217 пута прочитано

Topli vetrovi DE i Perth povezuju, duse jacaju,

Sive maglene daljine dokaz su nam mucenicke sudbine,

Sabanove pesme vazdusni mostovi prenose…..

Lelo, svaka kafa na razgovor zedja,

Kise olovne s nama placu, pevaju, slave,pricaju,

U nama dva destleca ne menjaju osecanja cista…

Lelo; izgubismo sve, samo prijateljstvo zauvek ostaje.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/15635

MAGICNE NAOCALE ~ milka vukic v.

110 пута прочитано

Septembar je sreca ofarbala,
Zarku boju crni mraz pozoba…
Olovne suze oktobar u pljevu zavari,
Od snage vetra ni mrav ne osta…

Magicne naocale
Snove sanjaju i nade sahranjuju.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/15361

Pages: Prev 1 2 3 ... 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 Next

Load more