Milovan Petrović

Milovan Petrović

Author's posts

NEK OSTANE SAMO ŽUBOR – Milovan Petrović

Padao je prvi suton

iznad moga grada

ja čitao Bodlera sam

Lorku i Nerudu.

 

Tu u parku ispod seni

starih kestenova,

vodila se mrtva trka

Getea, Prevera.

 

Oko mene samo knjige

poezije more,

s korica se jedne smeši

lik slavnog Tagore.

 

Čitao sam tu i Lorku

Puškina, Prevera,

Cvetajevu pa Nerudu

Bloka i Hajnea.

 

I sve tako dok noć pada,

žuborila česma,

a iz knjiga nudila se

neka nova pesma.

 

Do ponoći trajalo je

veče poezije,

tu naravno čitanje se

završilo nije.

 

Zadnje uvek čitam pesme

slavnog Jesenjina,

pa se lepo veče pesme

završi sa njima.

 

Tad tišinu niko dugu

narušiti ne sme

nek ostane samo žubor

vode stare česme.

Milovan Petrović

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60233

NIKO NAS NE PAMTI VIŠE – Milovan Petrović

Niko nas ne pamti više
al’ zato druže ne mari
pamte nas ulice grada
ulice i trotoari.

Niko se ne seća više
pesama u zore rane
kada se sunce promoli
i kad se zatvore kafane.

Niko baš niko druže
prošlo je davno sve
možda se nas samo sete
žene generacije.

Milovan Petrović

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60226

EH DA MI JE – Milovan Petrović

Eh da mi je da ponovo sanjam
iste one odsanjane snove
što me davno budiše u zoru
dok slavuji svoje pesmu poje.

Eh da mi je da ponovo vidim
ista ona brda i doline
šapat vetra u kosi da čujem
na poljima moje domovine.

Eh da mi je samo da se vratim
na trenutak bar u snove svoje
pa da čujem dal’ slavuji i sad
iste pesme u svitanje poje.

Milovan Petrović

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60165

NAPOLJU VETAR

Napolju vetar
severca himnu
peva u dugoj noći
pahulje bele
polja prekrile
skoro će zora doći
u zoru kako do tebe stići
kada bi znao samo
snežna oluja
napolju besni
i sve je zavejano
ipak ne brini
doći ću tebi
olujni vetar
sprečit me neće
na tvoj ću prag
ljubavi stići
uz malo, malo sreće.

Milovan Petrović

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59844

JOŠ UVEK – Milovan Petrović

Još uvek dodir tvoj me budi
osmeh što krasi ti lice
još uvek moja si ljubav i muza
s pogledom sanjalice.

Još uvek dani počinju s tobom
i ništa teško mi nije
još mi se telom toplina širi
ko vino kad se pije.

Još mnogo toga u meni ima
što želim tebi dati
neka nas ljubav ova naša
večno kroz život prati.

© Milovan Petrović

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58778

VERUJEM U SUTRA – Milovan Petrović

Verujem u sutra
možda glupo zvuči
u vremena smutna
što nas ka dnu vuku.
Verujem u sutra
u bolja nam jutra
i u svaku iskreno
ispruženu ruku.
Verujem jer nisam
od onih što kažu
da će sutra biti
gore nego sada.
Verujem jer živim
i znam da bez vere
umrlo bi sutra
s’ njim i moja nada.

Milovan Petrović

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58306

TRON – Milovan Petrović

 

 

 

Želeo sam kad porastem
da postanem lik sa trona,
želeo sam al’ uzalud
na tronu je bila ona.

Želeo sam na vrh stići
i ne biti samo sena,
al’ odavno na vrhu je
lepršala kosa njena.

Želeo sam i gle čuda
i meni se nešto desi,
proviđenje ili sudba
tu kraj nje me odmah smesti.

Želeo sam,… sad ne žalim
tron za mene baš i nije,
zbog te kose ja sam srećan
što na vrhu sad se vije.

Milovan Petrović

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58240

I DANAS SI PROLAZILA GRADOM – Milovan Petrovć

I danas si prolazila gradom
pogledom si tražila me kradom
pričaš da bi dala sve na svetu
da nam oči ponovo se sretnu.

Da doživiš stara osećanja,
u stomaku prijatna gibanja.
Da ponovo krenu leptirići,
ma gde bilo , već će negde stići.

Ne traži me ja u gradu nisam,
bar u gradu nisam tvojih želja,
u njemu mi samo mladost osta
a i dani sreće i veselja.

Ne traži me jer me više nema
u grad mila odavno ne svraćam,
sada živim od njega daleko
i sve grehe iz mladosti plaćam.

Milovan Petrović

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58149

ZASPALO JE POTAMNAVLJE – Milovan Petrović

Zaspalo je Potamnavlje
u poljupcu povečerja
zaspalo je Ćukovine
i ostala sela.

Zaspala i žitna polja
rodne bašte i zabrani
zaspali i ljubavnici
u pesmama opevani.

Samo svitac fenjer pali
i nadzire pomrčinu
a sova mu društvo pravi
zagledana u daljinu.

Još Tamnava s’ njima budna
i žuborom vode peva
zaspala su sela naša
Ćukovine sneva.

Sve zaspalo i sve sanja
novog dana milovanja.

Milovan Petrović

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58059

ŽENA U NOĆI – Milovan Petrović (pesma za komponovanje – pevanje)

Žena u noći a sa njom ja
oboje tužni to mesec zna
čemu ta tuga u mračnoj noći
zašto su tužne te plave oči.

Ref:
Sad odlazim odvodi me zora
meni mašu s’ komšijskih prozora
meni mašu ne znaju da patim
tek pošao, već bi da se vratim.

Tužne su oči mesec već zna
na dugi put odlazim ja
ostaju same te plave oči
prepune tuge u tamnoj noći.

Ref;  Sad odlazim….

Tuguje ona tugujem ja
tako smo blizu do našeg sna
tako smo blizu a tako daleko
kud nas to vodiš života reko.

Ref;   Sad odlazim…

Milovan Petrović

(Pesma za komponovanje – pevanje)
Zainteresovani za otkup autorskih prava, mogu me kontaktirati na: milovpetrovic@gmail.com

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58024

PROKLELA ME JEDNA ŽENA – Milovan Petrović (pesma za komponovanje – pevanje)

Grešio sam u ljubavi
grešili su drugi tako
pravim putem uvek ići
u životu nije lako.

Ref:
Proklela me jedna žena
a ljubav je moja bila
proklela me jedna žena
pa me sreća napustila.

Grešio sam kajao se
to je deo sudbe moje
sad me stiže kletva njena
bolom plaćam grehe svoje.

Ref;

Proklela me ….

Grešio sam, oprosti mi
svetac nikad biti neću
vrati meni prošle dane
vrati meni moju sreću.

Ref.

Proklela me….

Milovan Petrović

(pesma za komponovanje – pevanje)
Zainteresovani za otkup autorskih prava mogu me kontaktirati na: milovpetrovic@gmail.com

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57947

NE VOLIM TE – Milovan Petrovi (pesma za komponovanje – pevanje)

Na volim te
i ne želim više
lažem sebe to već znaš i sama
sve lepo je nestalo zauvek
samo priče ostaše za nama.

Ne volim te
ponavljam u sebi
a sanjam te opet svakog dana
lažem druge
al’ ne mogu sebe
naša priča nije ispričana.

Ne želim te,
kako gordo zvuči
još u srcu mome živi nada
da ću opet biti senka tvoja,
pratiti te ulicama grada.

Ne volim te,
kažem samom sebi
ali srce tuguje i pati
ne volim te,
kako eho boli
kad se negde iz daljine vrati

Milovan Petrović

(pesma za komponovanje – pevanje)
Zainteresovani za otkup autorskih prava, mogu me kontaktirati na:
milovpetrovic@gmail.com

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57945

LAKU NOĆ – Milovan Petrović (pesma za komponovanje-pevanje)

Laku noć društvo
tonem u san
odavno je noć
zamenila dan.

Odlazim u postelju
jer ja samo znam
jedna žena svake noći
dođe mi u san.

Dođe mi pred zoru
kada dan zarudi
a sunce me svojim zrakom
bezobrazno budi.

Ne budi me zoro
ja ne želim dan
sve što želim to je samo
da potraje san.

Prespavaću jutro
prespavaću dan
prespavaću jer ne želim
da prekidam san.

Milovan Petrović

Zainteresovani za otkup autorskih prava, mogu me kontaktirati na; milovpetrović@gmail.com

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57886

PRVI MAJ (ili “Revolucionalna pesma”) – Milovan Petrović

Prvi se maj
zbunjeno čudi,
ne zna šta mu je tema.
Na brežuljku velika masa ljudi
al’ nigde radnika nema.
Bogataš vola vrti na ražnju,
deca mu čude se maju;
“Šta ćemo ovde bogati oče,
i šta će biti na kraju!?”
Rudar i danas u rudniku radi,
neka i nije šteta,
njegova deca su kući gladna,
kome to danas smeta?
Sve je postalo velika farsa,
dal’ radnik još uvek živi!?
Gde su nestali
i da li su i sami
za svoju sudbinu krivi?
Danas se eto i ja čudim
al’ svemu nije kraj,
ustaće radnik
ispravit kičmu,
doći će i njegov MAJ.

Milovan Petrović

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57835

PONEKAD, SAMO PONEKAD – Milovan Petrović

Ponekad postanem pesma
što tugu u sebi nosi
jesen u proleće rano
sa prvim injem u kosi.

Ponekad, samo ponekad
i tužna pesma mi prija
te setne note u meni
moja su nostalgija.

Ponekad odlutam tamo
gde čak i zima mi prija
tu ničeg čudnog nema
to moja je nostalgija.

Milovan Petrović

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57698

Pages: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 ... 22 23 24 Next

Load more