LAKU NOĆ – Milovan Petrović (pesma za komponovanje-pevanje)

Laku noć društvo
tonem u san
odavno je noć
zamenila dan.

Odlazim u postelju
jer ja samo znam
jedna žena svake noći
dođe mi u san.

Dođe mi pred zoru
kada dan zarudi
a sunce me svojim zrakom
bezobrazno budi.

Ne budi me zoro
ja ne želim dan
sve što želim to je samo
da potraje san.

Prespavaću jutro
prespavaću dan
prespavaću jer ne želim
da prekidam san.

Milovan Petrović

Zainteresovani za otkup autorskih prava, mogu me kontaktirati na; milovpetrović@gmail.com

PRVI MAJ (ili “Revolucionalna pesma”) – Milovan Petrović

Prvi se maj
zbunjeno čudi,
ne zna šta mu je tema.
Na brežuljku velika masa ljudi
al’ nigde radnika nema.
Bogataš vola vrti na ražnju,
deca mu čude se maju;
“Šta ćemo ovde bogati oče,
i šta će biti na kraju!?”
Rudar i danas u rudniku radi,
neka i nije šteta,
njegova deca su kući gladna,
kome to danas smeta?
Sve je postalo velika farsa,
dal’ radnik još uvek živi!?
Gde su nestali
i da li su i sami
za svoju sudbinu krivi?
Danas se eto i ja čudim
al’ svemu nije kraj,
ustaće radnik
ispravit kičmu,
doći će i njegov MAJ.

Milovan Petrović

KO MI JE UKRAO PESMU – Milovan Petrović

Ko mi je ukrao pesmu
i tebi na poklon dao,
ko te je mojom rimom
k’o svojom obukao.

Ko te za ruku uze
kad ja sam trebao to,
ko te bez trunke stida
odvede pred matični sto.

Njemu ćeš rađati decu
uz moje pesme i rime,
a daćeš svome prvencu
pesnika jednog ime.

Zatim ćeš u noćima dugim
kada su hladne zime,
dok tiho klizi suza niz lice
šaptati sinovo ime.

Pesnik će tvoj negde daleko
i dalje pisati rime
i vešto u svome stihu
skrivati tvoje ime.

A kada njegov sat
jednom zauvek stane,
ostaće još mnoge pesme
o tebi nenapisane.

Milovan Petrović

KAD U TAMNOJ NOĆI – Milovan Petrović

 

Bildresultat för noć

 

Kad u tamnoj noći
bez zvezda i snova
odlutaš daleko
u mislima svojim
i kad ti se otme
jedan uzdah samo:
“O moj dragi Bože
samoće se bojim”,
tad seti se mene,
obećanja moga
i ne tuguj mila
ove mračne noći,
u mislima mojim
ja sam noćas s’ tobom
nasmeši se samo
i zora će doći.
Nasmeši se mila
i oteraj tugu
nek ti osmeh opet
vrati se na lice
pa pokušaj dušo
na miru zaspati
dozovi me u snu
moja devojčice.
A kad zorom ranom
sunce zrake prospe
na vrata ću tvoja
tiho zakucati,
zagrlit’ te tako
usnulu i snenu
i zauvek s’ tobom
i srećom ostati.

Milovan petrović

MIRIŠU LIPE PROLEĆA NAŠIH – Milovan Petrović

Danas sam prošao ulicom tvojom

i u njoj čuo ti glas

mirišu lipe proleća naših

vreme je odnelo nas.

I danas sunce zracima kupa

naš mali voljeni grad

laste su nova gnezda svile

a gde su naša sad.

Zašto smo sreću tražili tamo

u nekom drugom gradu

zašto smo tako lako prodali

mladost i svoju nadu.

Zar nam se činilo da će daljina

pružiti mnogo nam više

istinu doznali ružnu i tužnu

dobili suza kiše.

Još puno pitanja imam za nas

dok šetam ulicom tvojom,

tugujem za nama, za našim gradom

za starom kućom svojom.

Milovan Petrović

LJUBAV KAO LJUBAV, VINO KAO LEK – Milovan Petrović

Svoju priču želim sada

podeliti s’ vama

ja sam život posvetio

vinu i ženama.

Voleo sam ludo, strasno

pa i ranjen bio

tugu svoju lečio sam

dok sam vino pio.

Bolelo je, ali tu je

crveno i belo

da mi uvek novu nadu

unese u telo.

Vranac vino, što da krijem

moj prijatelj stari

dušu moju kad sam tužan

ponovo razgali.

Zatim mi se, vidi čuda

nova ljubav desi

nova sreća pojavi se

na mojoj adresi.

I sve tako u krug ide

LJUBAV, VINO, ŽENE

Šta bih više poželeo

dosta je za mene.

(Pesma pisana za nagradni konkurs. Tema; “Ljubav i vino – večita inspiracija”)

Milovan Petrović

SENA – Milovan Petrović

(pesma za komponovanje)

I senka ću tvoja biti
kada šetaš gradom sama
osmeh ću ti povratiti
i kada si u suzama.

Da te volim šta bi reklo
tvoje srce kad bi znalo
da li bi ti u grudima
od radosti zaigralo.

Sve bi dao da si moja
ulepšao naše sate
promenio i planetu
učinio sve bi zate.

Da ti senka verna budem
tvoja želja ovog trena
i kroz život da te pratim
kao verna tvoja sena.

Milovan Petrović

(pesma za komponovanje. Ukoliko neko od kompozitora, ili pevača želi da otkupi autorska prava, može me kontaktirati na gmail adresu):

milovpetrovic@gmail.com

NEMAM NIŠTA S’ TIM Milovan Petrović

Oko mene pesma
muzika i dim
ja negde daleko
nemam ništa s’ tim

U mislima svojim
tražim usne tvoje
samo one lek su
za nemire moje.

Oko mene vino
u čaše se toči
a ja budan sanjam
sanjam tvoje oči.

Sanjam kako ljubim
plave kose tvoje
dok vino se toči
sledim snove svoje.

***

Ubiće me pesma
kafana i dim
slučajno sam ovde
nemam ništa s’ tim.

Muziku ne slušam
piće mi ne prija
šta ja radim ovde
ne znam više ni ja.

Milovan Petrović

NISAM ZA TEBE – Milovan Petrović

Ja nisam devojko dečko za tebe
za tebe sviću plišana jutra,
moji su dani iz priče druge
i nikad ne znam šta nosi sutra.

Nisam ni čovek iz tvojih snova
mene su gazili život i vreme,
a ti si bila pod staklenim zvonom
i zato bolje zaboravi mene.

Mogu ti dati svu ljubav svoju
bogatstva nemam, samo da znaš,
da li si spremna devojko draga
ti meni nešto za uzvrat da daš.

Možda sam samo još jedan broš
koga bi rado na svom kaputu,
a kad ga imaš ništa ti ne znači
brzo ga izgubiš na svome putu.

Ti jesi lepa tu nema dvojbe
na prvi pogled pao bi svako,
ali si u duši prazna i slepa
i s tobom nije živeti lako.

Zato me pusti da idem dalje
po svome trnju, što život me vodi,
a ti već nađi bogatog tipa
koji će tvom hiru moći da ugodi.

Milovan Petrović

ZAVET MAJCI – Milovan Petrović

Još tvoj pogled majko
osećam na sebi
iako sam tako
daleko od tebe,
sećam se i reči
što mi davno reče;
“Nemoj nikad sine
zaboravit’ sebe”.

Ja sam onaj isti,
ne brini se majko.
Nemoj da ti srce
sad od slutnje zebe,
tuđina me nikad
promeniti neće,
kako da se menjam,
zar da izdam tebe.

Nekad mi se desi
da zalutam tako,
u tuđini svako
ima svoje jade,
al’ me tvoje reči
na pravi put vrate,
poruka mi tvoja
zakletva postade.

Kad mi teško bude
trgnem se, ne patim,
da se menjam neću,
zar da izdam sebe,
neću se menjati
nek tuđina shvati,
sin će majko tebi
isti da se vrati.

Milovan Petrović

TAKO JE ZA SVETOG LUKU – Milovan Petrović

Srećna slava svima koji slave Svetog Luku.

Kišni oblaci prekriše nebo
dani k’o da se vuku,
hladan se vetar u kosti zavlači,
u jesen za Svetog Luku.

Stari se otac u crkvu sprema,
slavski se kolač seče,
majka mu sprema žito i vino,
ni sveću zaboravit neće.

Slavska tišina prisutna svugde,
crkva se brzo puni,
njeni zidovi stari i trošni,
lagano malter se kruni.

Ikone svetaca svuda po zidu,
slavski se miris širi,
tamnjan i sveće, vino i žito,
mirom počinje da miri’.

Svak slavski kolač, na sto pred oltar,
pobožno, tiho meće,
zvono se čuje,otac se krsti,
lagano molitva kreće.

Posle molitve kolač se lomi,
proba se med iz saća,
ponovo krsti, kolač uzima,
pa brzo kući vraća.

Gosti su odavno u kuću stigli,
veselo s ocem se zdrave,
nekih dugo nije bilo,
dođu od slave do slave.

Majka je na sto sve već iznela,
sestra kolače stavi,
sveća se pali žito uzima,
sad može da se slavi.

Dok kišne kapi niz prozor liju,
dani ko da se vuku,
otac pobožno ikonu gleda,
tako je za Svetog Luku.

Milovan Petrović (iz zbirke pesama “Sve pesme srca mog”) (C)

KIŠNI DAN – Milovan Petrović

Danas je kiša
sumorna jesen
prosipa oblake svoje
s’ kapima kiše lagano tiho
padaju i suze moje.

Skriveni nemir negde duboko
u mojoj duši vlada
sumorne misli
ko jesen ova
dok kiša lagano pada.

Gledam u nebo
grak roda čujem,
poslednje ka jugu lete
oblaci tmurni jato skrivaju
i dugom kišom prete.

Stojim na drumu
mokar do kože
zamišljen
i tako sam
s’ pticama kako bi
leteo rado
samo da leteti znam.

Tako mi svake
jeseni ovde
poneka suza sklizne niz lice
skrivena srećom da niko ne vidi
kapima izmaglice.

Svaka je jesen takva ovde
kišan je svaki dan
ja znam da jesen je
i tamo na jugu
al’ ipak sunčan je dan.

Milovan Petrović

KAD ZASVIRA VIOLINA – Milovan Petrović

Relaterad bild

(pesma za komponovanje)

Kad zasvira violina
i zaplaču njene strune
meni nemir dušom prođe
da objasnim to ne umem.

Iz dubine duše moje
otme mi se uzdah jedan
u oku se suza stvori
al’ da kane ja joj ne dam.

Violino ti ne diraj
svojom strunom moje rane
prođe mladost moja draga
vreme nosi naše dane.

U maglama mojim sivim
ostale su samo sene
tvoja slika izbledela
i cvet što u bašti vene.

Ne vraćaj mi violino
iz mladosti moje dane
tvoje strune melem nisu
nisu bar za moje rane.

Milovan Petrović

Zainteresovani za otkup autorskih prava, mogu mi se obratiti na gmail adresu:
milovpetrovic@gmail.com

ULICA KESTENOVA – Milovan Petrović

Drvored jedan i jedan grad,
na mladost mene podsete sad.
Usnulo sve je voz se još javi,
u gradu trepću kandelabri.
Dve senke samo šetaju gradom,
vetar se zanosi sa svojim jadom.
Jesen je, lišće lagano vene,
ja vraćam stare uspomene.
Sećam se jeseni i drvoreda
devojke jedne što nežno me gleda,
i vidim u crnoj mračnoj noći
boje kestena njene su oči.
Ruke joj tople ko mesec maj
vodi me lagano,… mislim u raj.
Nađe se tu i klupa stara,
prepuna pisanih spomenara.
Vrele nam usne stvoriše žar,
da noć je duže trajala bar.
Jutro sa sobom odnese sve,
ti nesta za uglom ulice.
Sada su sećanja ostala samo,
ulica za koju mi samo znamo.
Ulica mladosti, ulica snova,
ulica naših kestenova.

Milovan Petrović

Pages: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 ... 22 23 24 Next