NEMAM NIŠTA S’ TIM Milovan Petrović

Oko mene pesma
muzika i dim
ja negde daleko
nemam ništa s’ tim

U mislima svojim
tražim usne tvoje
samo one lek su
za nemire moje.

Oko mene vino
u čaše se toči
a ja budan sanjam
sanjam tvoje oči.

Sanjam kako ljubim
plave kose tvoje
dok vino se toči
sledim snove svoje.

***

Ubiće me pesma
kafana i dim
slučajno sam ovde
nemam ništa s’ tim.

Muziku ne slušam
piće mi ne prija
šta ja radim ovde
ne znam više ni ja.

Milovan Petrović

NISAM ZA TEBE – Milovan Petrović

Ja nisam devojko dečko za tebe
za tebe sviću plišana jutra,
moji su dani iz priče druge
i nikad ne znam šta nosi sutra.

Nisam ni čovek iz tvojih snova
mene su gazili život i vreme,
a ti si bila pod staklenim zvonom
i zato bolje zaboravi mene.

Mogu ti dati svu ljubav svoju
bogatstva nemam, samo da znaš,
da li si spremna devojko draga
ti meni nešto za uzvrat da daš.

Možda sam samo još jedan broš
koga bi rado na svom kaputu,
a kad ga imaš ništa ti ne znači
brzo ga izgubiš na svome putu.

Ti jesi lepa tu nema dvojbe
na prvi pogled pao bi svako,
ali si u duši prazna i slepa
i s tobom nije živeti lako.

Zato me pusti da idem dalje
po svome trnju, što život me vodi,
a ti već nađi bogatog tipa
koji će tvom hiru moći da ugodi.

Milovan Petrović

ZAVET MAJCI – Milovan Petrović

Još tvoj pogled majko
osećam na sebi
iako sam tako
daleko od tebe,
sećam se i reči
što mi davno reče;
“Nemoj nikad sine
zaboravit’ sebe”.

Ja sam onaj isti,
ne brini se majko.
Nemoj da ti srce
sad od slutnje zebe,
tuđina me nikad
promeniti neće,
kako da se menjam,
zar da izdam tebe.

Nekad mi se desi
da zalutam tako,
u tuđini svako
ima svoje jade,
al’ me tvoje reči
na pravi put vrate,
poruka mi tvoja
zakletva postade.

Kad mi teško bude
trgnem se, ne patim,
da se menjam neću,
zar da izdam sebe,
neću se menjati
nek tuđina shvati,
sin će majko tebi
isti da se vrati.

Milovan Petrović

TAKO JE ZA SVETOG LUKU – Milovan Petrović

Srećna slava svima koji slave Svetog Luku.

Kišni oblaci prekriše nebo
dani k’o da se vuku,
hladan se vetar u kosti zavlači,
u jesen za Svetog Luku.

Stari se otac u crkvu sprema,
slavski se kolač seče,
majka mu sprema žito i vino,
ni sveću zaboravit neće.

Slavska tišina prisutna svugde,
crkva se brzo puni,
njeni zidovi stari i trošni,
lagano malter se kruni.

Ikone svetaca svuda po zidu,
slavski se miris širi,
tamnjan i sveće, vino i žito,
mirom počinje da miri’.

Svak slavski kolač, na sto pred oltar,
pobožno, tiho meće,
zvono se čuje,otac se krsti,
lagano molitva kreće.

Posle molitve kolač se lomi,
proba se med iz saća,
ponovo krsti, kolač uzima,
pa brzo kući vraća.

Gosti su odavno u kuću stigli,
veselo s ocem se zdrave,
nekih dugo nije bilo,
dođu od slave do slave.

Majka je na sto sve već iznela,
sestra kolače stavi,
sveća se pali žito uzima,
sad može da se slavi.

Dok kišne kapi niz prozor liju,
dani ko da se vuku,
otac pobožno ikonu gleda,
tako je za Svetog Luku.

Milovan Petrović (iz zbirke pesama “Sve pesme srca mog”) (C)

KIŠNI DAN – Milovan Petrović

Danas je kiša
sumorna jesen
prosipa oblake svoje
s’ kapima kiše lagano tiho
padaju i suze moje.

Skriveni nemir negde duboko
u mojoj duši vlada
sumorne misli
ko jesen ova
dok kiša lagano pada.

Gledam u nebo
grak roda čujem,
poslednje ka jugu lete
oblaci tmurni jato skrivaju
i dugom kišom prete.

Stojim na drumu
mokar do kože
zamišljen
i tako sam
s’ pticama kako bi
leteo rado
samo da leteti znam.

Tako mi svake
jeseni ovde
poneka suza sklizne niz lice
skrivena srećom da niko ne vidi
kapima izmaglice.

Svaka je jesen takva ovde
kišan je svaki dan
ja znam da jesen je
i tamo na jugu
al’ ipak sunčan je dan.

Milovan Petrović

KAD ZASVIRA VIOLINA – Milovan Petrović

Relaterad bild

(pesma za komponovanje)

Kad zasvira violina
i zaplaču njene strune
meni nemir dušom prođe
da objasnim to ne umem.

Iz dubine duše moje
otme mi se uzdah jedan
u oku se suza stvori
al’ da kane ja joj ne dam.

Violino ti ne diraj
svojom strunom moje rane
prođe mladost moja draga
vreme nosi naše dane.

U maglama mojim sivim
ostale su samo sene
tvoja slika izbledela
i cvet što u bašti vene.

Ne vraćaj mi violino
iz mladosti moje dane
tvoje strune melem nisu
nisu bar za moje rane.

Milovan Petrović

Zainteresovani za otkup autorskih prava, mogu mi se obratiti na gmail adresu:
milovpetrovic@gmail.com

ULICA KESTENOVA – Milovan Petrović

Drvored jedan i jedan grad,
na mladost mene podsete sad.
Usnulo sve je voz se još javi,
u gradu trepću kandelabri.
Dve senke samo šetaju gradom,
vetar se zanosi sa svojim jadom.
Jesen je, lišće lagano vene,
ja vraćam stare uspomene.
Sećam se jeseni i drvoreda
devojke jedne što nežno me gleda,
i vidim u crnoj mračnoj noći
boje kestena njene su oči.
Ruke joj tople ko mesec maj
vodi me lagano,… mislim u raj.
Nađe se tu i klupa stara,
prepuna pisanih spomenara.
Vrele nam usne stvoriše žar,
da noć je duže trajala bar.
Jutro sa sobom odnese sve,
ti nesta za uglom ulice.
Sada su sećanja ostala samo,
ulica za koju mi samo znamo.
Ulica mladosti, ulica snova,
ulica naših kestenova.

Milovan Petrović

DOĆI ĆE PROLEĆA MOJA – Milovan Petrović

Prekriše magle polja
sivilo naruši dan
jesen je već davno došla
zima će uskoro znam.

Poslednji pozdrav za ptice
što lete dole ka jugu
ovde je sivilo sada
u srcu osećam tugu.

Žuto se lišće seli
reke ga nose daleko
u sumrak jeseni ove
dal’ me se seti neko.

Da li se nekome suza
na kratko slije niz lice
dok ja se skrivam u kaput
zbog hladne izmaglice.

Pa ipak;

Znam da će magle ove
nestati sa tužnih polja
doći će lepši dani
doći će proleća moja.

Milovan Petrović

SVE SVOJE VEŠTO NOSIM SA SOBOM – Milovan Petrović

Sve svoje vešto nosim sa sobom
radosti, sreće, čežnje i tuge,
ništa mi više ovde ne treba
odbijam spretno poklone druge.

Sve što mi treba ja ovde imam
ničeg previše i ničeg malo,
taman toliko koliko mi treba
spretno je u životnu vreću mi stalo.

Sad sve to nosim ko poklon sneba
ni lepo bez ružnog baš lepo nije,
Sunce se svetlo, veoma često
za oblak crni vešto sakrije.

Sve svoje vešto nosim sa sobom
nikad mi teško zaista nije,
pomalo lepog pomalo ružnog
sve se u životnu krivulju svije.

Milovan Petrović

NISAM TI BIO – Milovan Petrović

Nisam ti bio ni drug ni brat
i nisam znao da kuca sat
da vreme ima početak i kraj
proleće samo jedan maj.

Nisam ni slutio da sve će proći
i jesen života brzo doći
mnogo ti toga ne rekoh draga
a mladost ode negde bez traga.

Sada je jesen i lišće vene
iza nas ostaše mladosti sene
poneki pogled i osmeh lak
i sat što kuca tika tak.

Milovan Petrović

SLAMALE SU OVO SRCE – Milovan Petrović

Slamale su ovo srce
Vere, Ane, Marijane,
al’ su ipak ukrasile
u mladosti moje dane.

Ja ne žalim zbog tog bola,
što raniše tada mene,
ostale su u sećanju
samo lepe uspomene.

Kad mi teško nekad bude
kad proklinjem svoje dane,
osmeh mi se opet vrati
jer se setim Marijane.

Nekad mi se opet desi
da rešenja pravog nemam,
tad odlutam u mislima
iz mladosti Veru snevam.

Ana meni dobro dođe
kad zalutam i kad patim,
nje se setim nasmejane
pa se opet sebi vratim.

I druge mi tu pomognu
posle moje pedesete
kad god mi je tako teško
na lepe me dane sete.

Milovan Petrović

NISAM TI BIO – Milovan Petrović

Nisam ti bio ni drug ni brat
i nisam znao da kuca sat
da vreme ima početak i kraj,
proleće samo jedan maj.

Nisam ni slutio da sve će proći
i jesen života brzo doći
mnogo ti toga ne rekoh draga,
a mladost ode negde bez traga.

Sada je jesen i lišće vene
iza nas ostaše mladosti sene,
poneki pogled i osmeh lak
i sat što kuca tika tak.

Milovan Petrović

OPET SAM TU – Milovan Petrović

Opet sam tu na istom mestu
gde voda miluje stene.
Ponovo krv mi ko nekad davno
teče brže kroz vene.

I sada more šumi k’o nekad
galeba glas se čuje
a strane lađe kao u priči
donose golfske struje.

Pogled mi luta po tirkizno plavoj
nemirnoj boji mora,
sve je k’o nekad vreme je stalo
samo na licu mi bora.

Sećam se nekad kako smo bezbrižni
vršili jutrom “smotru”,
brojali brodove što mirno plove
daleko na horizontu.

I sad se lađe šepure morem
zatrube,… probude setu,
moje je društvo negde daleko,
sam lutam po ovom svetu.

(C) Milovan Petrović

SLUŠAJ ME NOĆAS – Milovan Petrović

Slušaj me noćas
ja sam u vetru
što vije lipi grane,
u šumu kiše što tiho lije,
kapi što na dlan ti kane.

Slušaj me noćas
dok si kraj reke
u žuboru vode sam njene,
slušaj me dok sanjaš uz obalu mora,
dok talasi miluju stene.

Slušaj me slušaj
u ovoj noći
u svakom zvuku,… ko zna?
možda je samo ljubav moja
možda sam samo ja.

Milovan Petrović

OVA PESMA SVOG PESNIKA NEMA – Milovan Petrovi

Ova pesma svog pesnika nema
napisa se jednog davnog dana
kad sa stola mastilo se prosu
papir prazan, pesnik u suzama.

Ova pesma pesnikova nije
i ne priča tu priču o nama,
ove pesme javno se odričem
ona nema baš ništa sa nama.

Ova pesma još za tobom pati
želi život iz davnih vremena
i ne može nikako da shvati
da te više pored mene nema.

Ova pesma uporno vas laže
da sam tužan kao ona sama
da po danu svoju tugu krijem
a po noći da sam u suzama.

***

Ova pesma stvarno moja nije
jer ne ume tugu da sakrije.

Milovan Petrović

Pages: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 ... 21 22 23 Next