GUBIŠ SE – Milovan Petrović

 

Gubiš se u tami sećanja mojih
vreme kao i uvek izbriše sve
sećam se samo očiju tvojih
sene prošlosti odnose te.

Gubiš se lagano u daljinu
ko magle jesenje uz obronke brega
i bela pahulja što nestaje lagano
na dlanu mome prolećnog snega.

Gubiš se, a ipak tu si u meni
ko rana što boli dok prošlost je soli
senka mi osta sećanje samo
sećam se jedino očiju tvojih.

Sećam se očiju, bol grudi steže
druga mi sećanja u maglu beže.

Milovan Petrović

MOŽDA – Milovan Petrović

Relaterad bild

 

Možda mi se samo
učinilo danas
da sam ti u masi
prepoznao lice.

Možda mi se samo
slika iz prošlosti
prikazala na tren
na kraju ulice.

Možda si se samo
malo prošetala
bezobrazno, drsko
kroz sećanja moja.

Možda si me na tren
vratila u prošlost
kako bi me zavela
opet kosa tvoja.

—————–

Možda…
…ali neka.
Ti znaš da te srce
još voli i čeka.

Milovan Petrović

OBEĆAO MNOGE STVARI – Milovan Petrović

Relaterad bild

Obećao mnoge stvari
sebi i drugima,
neke od njih ne ispunih
takva je sudbina.

Trudio se i borio
za svaku sitnicu,
često puta dosezao
bezdana ivicu.

I sve tako trudeći se
prolazilo vreme,
na sebe sam preuzeo
preveliko breme.

Sad kada se trgoh malo:
čemu obećanja?
Čovek može u životu
da voli i sanja.

Trudeći se eto tako
zaboravih sebe,
a trebao, istina je
jedino sam tebe.

Milovan Petrović

DUGA NOĆI – Milovan Petrović

Relaterad bild

Duga noći hoćeš skoro proći
kada prođeš ti odnesi tminu,
rujna zoro hoćeš skoro doći
hoćeš li nam doneti vedrinu.

Zraci sunca dal’ će ogrejati
ove naše napaćene duše,
da li ćemo ikad moći reći:
“Ono loše, to bilo je juče”.

Da li će se oblaci razići
sunce dal’ će ponovo da sine,
svoje zrake da li će prosuti
po poljima moje domovine.

Milovan Petrović

NE TRAŽI ME – Milovan Petrović

 

Relaterad bild

Ne traži me u noćima
ne šapući moje ime
ja sam samo pesnik tuge
jer tužne su moje rime.

Ne poklanjaj srce svoje
čoveku što doći neće
jer ja lutam u snovima
tražeći bar malo sreće.

Ne čekaj me svakog dana
vozovi su davno stali
svoje karte prema sreći
odavno smo drugim dali.

Ne čekaj me jer to boli
donosim ti samo tugu
idi dalje ostavi me
pruži ruku kao drugu.

Ne nosi me u snovima
ostavi me neka patim
jer u bolu svom ću tebe
u svom stihu da pozlatim.

Milovan Petrović

NE VERUJ – Milovan Petrović

Relaterad bild

Ne veruj u noći što poklonih tebi
i u moje laži tebi izrečene
jer ovo su dani kad bežim od sebe
i kad tvoje grudi jastuk su za mene.

Ne veruj ni pesmama mojim
one su priče za sebe
u njima prošlost je moja
i nisu pisane za tebe.

Ne veruj ni oku mome
kada te sneno gleda
sve je to navika stara
ja sam ti čovek od leda.

Ne veruj, ne veruj ništa
i ove priče su laži
srce se boji povreda novih
jer samo ljubav, ljubav traži.

Ne veruj, ne veruj meni
jer ja sam uplašen samo
suviše povreda nosim u sebi,
a samo želim da sanjamo.

Milovan Petrović

KIŠNE SU JESENI NAŠE – Milovan Petrović

Relaterad bild

Kišne su jeseni naše
prošla su mnoga leta
dani su kraći i sivi
pa nas obuzme seta.

Sećanja naviru naglo
na naše prošle dane
vreme nas pregazi brzo
a molio sam ga da stane.

Sad žuto lišće svud je
opalo sa zelenih grana
jesenje nebo je tmurno
i svo je u szama.

I nebo plače za letom
tuguje i ono sa nama
proći će i ova jesen
sa jutrom u maglama.

Zatim će proći i zima
i njeni snegovi beli
proleće doći će rano
da nas ponovo veseli.

A leto ko svako leto
kada nam ponovo dođe
sunčano toplo i lepo
brzo će ko život da prođe.

Milovan Petrović

JA ĆU TE ŽELETI OPET – Milovan Petrović

Relaterad bild

Poželeh da sam kamičak
negde na obali mora
pa da te onako bezobrazno bocnem
u nežna stopala tvoja.

Poželeh da sam stena
greben što viri iz mora
pa da se na njega nasučeš
kraj mene da budi te zora.

Poželeh da sam pena
na vrhu talasa tvoga
i da nas vetrovi nose daleko
iz ljudskog vidokruga.

Poželeh da sam ostrvo
na Tihom okeanu
i sve što želim imati na sebi
želim te imati samu.

Imam ja još mnogo želja.
Ma… ne treba baš biti proklet
kad mi se sve ove želje ostvare
ja ću te želeti opet.

Milovan Petrović

GATARA – Milovan Petrović

Relaterad bild

Molio sam ciganku gataru
da mi sreću pročita na dlanu
nasmeja se samo žena stara;
“Gatanje je sine samo šala.
Istina te povrediti neće,
sam si momče kovač svoje sreće.
Pred tobom je i čeka te tamo,
zašto želiš da je sad čitamo?
Samo pazi kad joj blizu priđeš
da je spaziš, da je ne obiđeš.
Pa po svetu da lutaš bez sreće,
druga sreća čekati te neće.
Kad je nađeš ti je onda pazi,
jer po sreći svojoj se ne gazi.
… Sada idi jer oboje znamo
da te sreća čeka negde tamo”.
Okretoh se napustih gataru
i pomislih, možda je u pravu.
Na svom putu ja pronađoh sreću,
koju nikad ostaviti neću.
Čuvaću je i voleti jako
jer pronaći sreću nije lako.

Milovan Petrović

DA MORAVA VIŠE NE ŽUBORI – Milovan Petrović

 

Relaterad bild

Da Morava više ne žubori
i Jovana, Jovana ne voli
da vrbaci kraj nje se osuše
poželeše neke zlobne duše.

Morava se i dan danas vije
po poljima mile Šumadije,
pritoke joj sa strane žubore,
a Jovane svoje Jove vole.

Savijene od vrbaka grane
kroz vekove štitile Jovane,
na Moravi tako svaka grana
zaštitila jednoga Jovana.

Sada Jove Moravi se dive
uz Moravu i s’ Moravom žive,
šume tiho Moravski vrbaci
pesmu poje mnogi topoljaci.

Šumi lišće pokraj tri Morave
to topole Sveto Trojstvo slave,
slave Trojstvo i sve Srpsko slave
slave polja, žitnice Morave.

Napojila mnoga pokolenja
odhranila žitna polja njena,
sačuvali od zla nas vrbaci
hvala svemu i Moravi majci.

Milovan Petrović

NOĆ NAD GRADOM – Milovan Petrović

Relaterad bild

Nad gradom se tama spusti
usnilo je sve
samo jedno svetlo sija
možda zbog tebe.

Ulice su puste prazne
zaspali sanjari
samo jedno svetlo negde
gasi se i pali.

Ko to noćas svetlo pali
ne leže na vreme
čije srce mira nema
možda je zbog tebe.

Svetionik njegov prozor
u mračnoj je noći
on ne spava jer se nada
da ćeš opet doći.

Svetli prozor trepće svetlo
spavaju tramvaji
jedan čovek tebe čeka
iskra nade sjaji.

Sija iskra usred noći
nikad se ne gasi
zato dođi ženo njemu
dođi pa ga spasi.

Milovan Petrović

KUD ME MOJE MISLI NOSE – Milovan Petrović

 

 

  Kud me moje misli nose
pitaju me ljudi često;
“Ti odavno nisi s’ nama
u mislima gde si nesto”.

Nestao sam to je tačno
sa mislima svojim plovim
svojoj zemlji svome kraju
kući koju tako volim.

Pitaju me šta to sanjam
u noćima svojim dugim
pa kad zora bela dođe
ja se tako teško budim.

Sanjam majku oca starog
žitna polja i utrine
sanjam žubor reke male
sanjam selo Ćukovine.

Sanjam školu na vrh sela
i zidove njene bele
sanjam Veru nasmejanu
i poljupce njene vrele.

Sanjam eto,… šta da kažem
u mislima svojim plovim
sanjam tako ne budim se
i sanjaću dok postojim.

Milovan Petrović

 

U KUĆI JEDNOJ – Milovan Petrović

U kući jednoj tužan je neko
pogled mu luta kroz prozor daleko
šta li to traže njegove oči
koga to čeka da li će doći.

Veče se spušta, počinje tama
daleko negde žena sama
umoran korak suza u oku
u srcu nosi tugu duboku.

Starac i dalje kroz prozor gleda
pogled zamagljen a kosa seda
mračno napolju, on vidi sliku
jedna mu žena na vidiku.

Da li je varka il samo sena
suviše stvarno, “Ma to je žena”
Uđe u sobu pogleda sliku
baš ta je žena na vidiku.

Pogleda ponovo kroz prozor stana
žena je bila fatamorgana.
I osta dugo starac u noći
čekati ženu možda će doći.

Dok tako prolaze noći i dani
starac i baka tuguju sami.
Svako je na drugom kraju sveta,
a mladost prošla… eh koja šteta.

Milovan Petrović

ŽIVIM DOK TRAJU SEĆANJA NA TEBE – Milovan Petrović

Relaterad bild

Stalno se pitam gde li sisada
da li te još uvek prati sreća
mnogo je godina ostalo za nama
a mrena sećanja sve je veća.

Da li si još uvek onako lepa
i dal’ ti ime šapuću tiho
kad našom uicom ko nekad prođeš
lepa ko zora, ko letnji vihor.

Da li te i sad još uvek budi
pesma mladića dok zora rudi
gitare da li ti društvo prave
dok pesmom tvoju lepotu slave.

Možda te sreća još uvek prati
život te nije kaznio ko mene
i živiš srećna ko nekad davno,
a ja ti živim za uspomene.

Živim dok traju sećanja na tebe
živim a gazi me polako vreme.

Milovan Petrović

ŽELEO SAM – Milovan Petrović

 

 

Relaterad bild

 

Želeo sam mnogo toga
u mladosti biti
nisam znao da će život
želje pokvariti
čudni puti behu moji,
trnovite staze
na njima su samo želja,
zaorane brazde.

Možda će mi neko reći
da dosledan nisam bio
da sam svoje želje negde
samo uz put zaturio.
Nije tačno! …
…Ja sam samo na putu zastao,
a voz želja kraj mene je
brzo protutnjao.

Imao sam ja još želja,
tu problema nije bilo
živelo se u snovima,
ponešto se ostvarilo.
Sad kada sam već pri kraju
poznato je svima,
uhvatih se svoga pera
dok vremena ima.
Pišem pesme, knjige neke
slobodan sam kao ptica
postao sam eto tako
samo pesnik lutalica.

Milovan Petrović

Pages: Prev 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 ... 21 22 23 Next