URBANA PESMA – Milovan Petrović

 

Relaterad bild

Pospane ulice, umorni perači;
„Noć je baš bila duga“
I beskućnik jedan što besciljno luta
na licu život i tuga.

Nekad je tako srećan bio
imao svoj mali dom,
a sada usamljen ulicom luta
živi u svetu svom.

Niko mu više ne želi prići
bar to je priča stara
bezkućnik kažu i propalica
a izgled samo vara.

Ne tako davno podiže kredit
sledio snove je svoje
gradiće kuću malu malenu
samo za njih dvoje.

Devojka njegova mlada i lepa
mnogi bi za nju sve dali
svakoga jutra prolazi baš tu
jer radi u pekari.

Bankar mu reče da renta je mala
i da je imao sreću
da bi u drugim bankama dobio
samo kamatu veću.

Lažu bankari kao i uvek
đavolja to je fela
kad kamata počne naglo da raste
tad kažu; „…ma ko ih tera“.

I tako bankar uze mu kuću
nemade kredit da vrati
zatim se desi nešto još gore
želite i to znati?

Prolazi bankar ulicom često
u novom Jaguaru
i tako u njoj poseti po nekad
malu pekaru staru.

Pogleda bankar kasirku mladu
„Moram je imati za sebe
ja jesam zaista ružan i star
al’ moja kola vrede“.

Ne Prođe dugo i mlada „dama“
posta bankaru žena
a naš beskućnik ulicom luta
kažu da sreće nema.

Često i sada ulicom prođe
mislite zbog mirisa hleba!?
Pekara njega na ljubav seća
ljubavi malo mu treba.

Milovan Petrović

(0)

OSTAVLJAM TI PESMU – Milovan Petrović

Relaterad bild

Ostavljam ti pesmu srcem napisanu
na belom papiru svakom našem danu.
Ostavljam ti u njoj mladost, naše snove
a ja moram ići jer daljina zove.

Ova će ti pesma znam uvek pomoći
kad’ posumljaš da ti više neću doćii.
Kad ti crne noći postanu preduge
kad poželiš nestati zbog bola i tuge.

Tad znaj da te volim, da si ljubav moja
da me u snu miluje samo ruka tvoja.
Da sam stalno tužan, da za tobom patim
da živim za dan, kad ću da se vratim.

I znaj da mi ova daljina ne prija
jedino si sunce što za mene sija.
Zraci tućeg sunca, ogrejat’ me neće
u tvojim je ljubav, obećanje sreće.

Milovan Petrović

(0)

POŽELEH – Milovan Petrović

Relaterad bild

Poželeh dodir ti ruke
da isti osećaj traje
kad telom toplina krene
kad skriti ne mogu drhtaje.

Poželeh pogled ti strasni
očiju tvojih sneni
buru što stvore u trenu
vatru zapale u meni.

Poželeh trenutke sreće
sa tobom deliti samo
i da se vrate dani
za koje mi samo znamo.

Poželeh da zaborav nosi
osećaj od onog dana
kad suza skliznu ti niz lice
kad ode uplakana.

Poželeh… eh željo moja
i ti si tužna i sama
nestaše sve bure naše
ostaše vatre bez plama.

Poželeh plamičak jedan
na kratko da nam se vrati
vremena prošlo je mnogo
sada se broje sati.

Milovan Petrović
gmail;
milovpetrovic@gmail.com

(0)

ŽELIM KARTU ZA SUTRA – Milovan Petrović

Relaterad bild

Želim kartu za sutra
da li se kupiti može
želim mesto visoko gore
želim gledati iz lože.

Dosta mi pozorišta
dasaka i lažne slave
odavno znam da nas od gore
samo budalama prave.

Ne želim biti glumac
surova to je igra
kap smo u moru samo
još jedna u zidu cigla.

Nek oni od gore siđu
na daske što život znače
da vide da se na njima ne glumi
već da se zaista plače.

A kad se predstava završi
umesto smeha il’ suza
dobiće od mene; „Bravo“
Umesto lažnih aplauza.

Milovan Petrović

(0)

NOĆAS MI DRUŠTVO TREBA – Milovan Petrović

Noćas mi društvo treba
noćas mi trebaju braća
noćas se uz pesmu i vino
sećanje iz mladosti vraća.

Noćas mi pevajte pesmu
o jednoj ljubavi što prođe
noćas bih želeo nju
bar u pesmi da mi dođe.

Noćas mi društvo treba
dok lečim ljubavi rane
da sa mnom pije i peva
dok rujna zora ne svane.

Noćas baš nikog nema
ostajem tužan i sam
u pesmi doći mi neće
zoru ću čekati sam.

Noćas ću biti pijanac
ja nisam zadnji ni prvi
što pije zbog jedne žene
što još mu luta u krvi.

Milovan Petrović
Mejl;

milovpetrovic@gmail. com

(0)

DOK SE NOĆ SPUŠTA – Milovan Petrović

Relaterad bild

Dok se noć spušta nad našim gradom
sedim na istom mestu
u starom parku na istoj klupi
zagledan u malu česmu.

Ta noć što lagano nad gradom pada
što nas podseća na vreme
i tama što poslednje sene skriva
skrivaše nekad tebe i mene.

I dok na klupi skriveni mrakom
sklupčani dvoje u jedno
pio sam nektar s’ tvojih usana
grlio telo ti čedno.

Česma nam mala nežno pevala
žuborom svoje vode
tad’ nismo znali da nas putevi
na druge strane vode.

Beše to davno, sećanja traju
ruka mi miluje tragove naše
početna slova našeg imena
što nekad davno na klupi ostaše.

Davno to beše, … ne dam te nikom
sećanja čuvam u sebi
borim se s’ tamom što lagano pada
kako te od mene sakrila ne bi.

Milovan Petrović

(0)

STANI VETRE I NE DUVAJ TAKO – Milovan Petrović

Relaterad bild

Stani vetre i ne duvaj tako
ne odnosi krik što mi se ote,
da ne čuje moja stara majka
kako mi je ovde moj živote.

Stani vetre neka zvuci zamru
nek tišina ubuduće vlada
i ne nosi jecaje poljima
u daljine sve do moga grada.

Stani vetre i odmori malo
nek iz tebe tuga se ne čuje
da mi stara majka još ne sazna
kako sin joj daleko tuguje.

Stani vetre i ne nosi dalje
onaj krik što tako mi se ote,
biće bolje kad se kući vratim,
zablistaće sutra od lepote.

Milovan Petrović

(0)

JOŠ JEDAN DAN PROĐE KRAJ MENE – Milovan Petrović

Relaterad bild

Još jedan dan prođe kraj mene
u prošlost ode i nigde traga
prošli su i mnogi dani drugi
sve je po starom moja draga.

Ništa se novo desilo nije
još uvek stojim negde sa strane,
zagledan u prazno, … u daljinu
ispraćam pogledom poslednje dane.

Prolaze dani tako kraj mene
i svaki svakom ko blizanci liče,
pobegao davno i dalje sa strane,
kao da nisam iz te priče.

Pa ipak nije baš sve tako,
ti čudni dani rade svoje,
stvaraju bore na mome licu,
i mojoj kosi menjaju boje.

I mada odavno ja sam po strani
zbunjeno zagledan u daljinu,
vreme me gazi, gužva i troši,
pa moram priznati gorku istinu;

Dani me ipak sa sobom vuku,
ja nisam imun, jer sam sa strane,
ipak je sat ugrađen u meni,
pa broji moga života dane.

Milovan Petrović

(0)

SUJETA – Milovan Petrović

Relaterad bild

Sve mi je danas jasno
prijateljstvo naše bledi,
tako to biva uvek
kad sujeta između nas sedi.

I sve mi postaje smešno,
svaki postupak tvoj
ja nisam još jedan u nizu
običan redni broj.

Povrediti me ne možeš,
jer ja sam iznad tog
iskren zauvek ostaću,
a sudiće nam Bog.

Da li se pokaješ makar

kad pred tobom je moja slika

nadam se da znaš da u Raj odlaze

samo duše pravednika.

Milovan Petrović

(0)

AKO ME NEKADA SRETNEŠ – Milovan Petrović

 

 

Relaterad bild

Ako me nekada sretneš
zamišljenog u svome jadu
znaj da je samo trenutak slabosti
ja nikad ne gubim nadu.

Ako mi u oku vidiš
sjaj suze od tuge stare
to nije ništa trajno u meni
to je od dima cigare.

Ako ne odeš odmah
ništa se desiti neće
kucaće srce i dalje
naš susret preživeće.

A kada nestaneš negde
iz moga vidokruga
nestaće s tobom i seta
nestaće sa tobom tuga.

Pa ipak i posle svega
živeću za novi susret sa tobom
možda je tuga potreba moja
možda se hranim sa bolom.

Milovan Petrović

(0)

VRAĆAMO SE KUĆI – Milovan Petrović

Relaterad bild

Vraćamo se kući
posle mnogo leta
u grudima praznina,
tuga, jad i seta.

U svet smo poneli

mladost, nade, snove,

a nazad vraćamo,
života reslove.

Proguta nam mladost
ta daljina kleta
ostaše nam snovi
negde na kraj sveta.

Džepovi su puni
novčanica raznih,
ali smo u duši
nesrećni i prazni.

Krasila nas mladost
kad krenusmo „gore“,
a sada nam lice
išarale bore.

***

Ma… ja tužan nisam
zbog bora ne patim
srećan sam zbog toga
što ću da se vratim.

Milovan Petrović

(0)

ZOV ULICE – Milovan Petrović

Relaterad bild

Noćas me ulice zovu
i mračni trotoari
ja nisam onaj isti
i nisam onaj stari.

Noćas me napolje zovu
aprilske prolećne kiše
i hleb iz pekare stare
u noći što miriše.

Stare me cipele traže
negde bi ići htele
a ja u praznoj sobi
gledam zidove bele.

Noćas bih i ja negde
al’ ne znam kud i gde,
obuću cipele stare
pa nek me one vode.

Noćas se prepuštam gradu
ulici i trotoaru,
cipele nervozno cupkaju čekaju
mene i jaknu staru.

Milovan Petrović

(0)

NEKO JE DANAS – Milovan Petrović

Relaterad bild

Neko je danas razbio čašu
zadrhta ruka jedna
i topla suza niz lice skliznu
čega je suza vredna?

Nekom se danas i srce steglo
od bola kao da stade
kuca i dalje ali se gube
njegove davne nade.

Nekom je magla prekrila polja
sakrila lepe vidike
nekom su danas umesto jave
ostale samo slike.

***

Ustani samo izbriši suze
i magle imaju puteve svoje
padovi ostaju daleko za nama
usponi … usponi samo se broje.

Milovan Petrović

(0)

STARI MOST – Milovan Petrović

Relaterad bild

Spajao je stari most
obale daleke
spajao je Savski most
nas dvoje kraj reke.

Približio most je dugi
zajedničke snove
pomogao da maštamo

noćima do zore.

Spojio je stari most
dve obale Save
dok u Šapcu čekao sam
jedne oči plave.

Mladost prošla, Savski most je
još na istom mestu,
zaslužio starina je
jednu svoju pesmu.

Još most spaja mlade

još se oni vole
još sanjare još maštaju
još čekaju zore.

Milovan Petrović

(0)

AKO JE GREH MOJA LJUBAV – Milovan Petrović

 

 

Ako je greh moja ljubav
što tebi nesebično dadoh,
ako je greh onaj trenutak
kada na ludi kamen stadoh.

Ako su greh sve moje noći
i s tobom blažena spavanja,
da li su greh i sva moja,
tebi bezuslovna davanja.

Da li je greh i ona sreća
u zoru kada se budim,
kada mi osmeh ukrasi lice
i kad sa tobom zarudim.

Možda je greh i tvoja reč
u zoru; „ljubavi moja“,
možda su greh, neko će reći,
i sjajna dva oka tvoja.

Ako je sve ovo greh
život je bojen bojama sivim,
ako je sve ovo greh
ja više ne želim da živim.

Milovan Petrović

(0)

Pages: Prev 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 ... 21 22 23 Next