Miroslava Odalović

Pages: Prev 1 2 3 ... 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 Next

Najkomentarisanije objave

  1. Ријеч — 3 comments
  2. LELEK MENI ZAUVIJEK — 2 comments
  3. Танго смрти — 2 comments
  4. Ма …луда, заборави — 2 comments
  5. Svedok čilog umiranja — 2 comments

Author's posts

Ти имаш очи од младе ноћи

181 пута прочитано

 

Кад јој се у бунар срце спусти

Кад од звијезде и сузе зацакљена

Склизне у заборав

Јо јад голо осликано тијело

Скупо плаћене плесачице

Склизне у трзај јефтиног танга

Зато ме не гледај

Ти си лаж почетка

Јер знаш свој крај

И не постоји ништа

Што би између могла погледом створити

 

©Мирослава Одаловић

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/27962

То пију то пију усне моје

319 пута прочитано

 

Пију ноћ к’о што ноћ пије бунар срца

Дивну чисту ноћ дивног бунар срца

Што наздравља куца са ивице гласа

 

То пију то пију то пију усне моје

Пију дан к’о што дан пије плаво јутро

Невино чист дан невино плаво јутра

Што се плавим гласа усном се бјеласа

 

©Мирослава Одаловић

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/27960

Plači

215 пута прочитано

 

 

Iako suza reže dah

Rođenja jecaj protutnji u njemu

 

Plači iako suza

Dalje od tla otići neće

A tlo je zemlja sumnje

A suza sestra grumena

A grumen tajne kap

 

Plači iako oči

Dalje od suze vidjeti neće

A oči su leptir od mrene

I svilena nit što pogled tka

Niz lice sto umire od stida

 

Plači iako doći neće

Ni nadom ni utjehom u suzu prizvan

Plači tek da ublažiš bol

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/27855

Moj haiku rodjak

166 пута прочитано

Moj haiku rođak iz dalekog Japana

I ja

Aforističar sa evropskog tla

Rekosmo riječi nisu smeće

Pa da ih recikliraš na otpadu slogova

Budi kratka sažeta ubojito jasna

 

Uz izvinjenje rekoh

Samo malo sam puta napisala haiku

I od tada trešnja sve blijeđe cvijeta

Jer plod s tvog prelijepog ostrva

Raste na humusu daleko od tvog tla

Tamo je samo slogovna školjka

U koju staje i što nikada nije čulo

Za šum

Oprosti

 

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/27853

Heraklit Fr. 30 I

179 пута прочитано

 

 

Hrani mi dušu na vatri

Vatra je sutra i dan

Ognjište vrelo i plam

Iskra od zvijezde sprženi dlan

Vječnog ognja svjetleći hram

 

Što linije smrti sa dlana briše

Što mjerom vremena vjekove njiše

 

Hrani mi dušu na vatri

U kojoj gori sva slutnja

Od osvita baklju ukradenu

Pjesmom neba nosi

 

Hrani mi dušu na vatri

Riječ da gori i ćutnja

Putem iskre odvedenu

Plamom tminu da kosi

 

Hrani mi dušu na vatri

U plamenu duša da zri

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/27850

Heraklit Fr. 30

277 пута прочитано

Svijet mi postaje modrica na srcu

Koža pustinje sa opekotinom od mraka

Sa opekotinom od svjetla

Staje u akorde stradanja

Misao kiše i vjetra vulkana i grumena

Ponovno stvaranje beskrajnih kružnica

Kružni kavezi zemlje i neba

 

 

Obrasla mahovinom ledna mi čekanja

Sjeverna duša ledi mi dah

Pod kriškom pitanja progutana stvarnost

U nedogled gura rubove pada

Gdje se u konačnost sabija san

 

Otkud sam čula vječni ritam plemena

Otkucaj zemlje u njegovim stopama

Disanje vode u iskapavanju

Sa zidova pećina

 

Otkud sam vidjela lavine vulkana

Iz grotla ničeg u beskraj

Umjesto mene pjevao je plamen

Iz tajne u tajnu palila se gasila

Mirna svjetla poretka

Između njih gorjela sam ja

 

 

1995.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/27847

Geometrija spokoja

245 пута прочитано

 

 

Izgubljen u našim dubinama ćutnje

Raduje se tren tihog spokoja

Za koji je blagodatno živjeti

 

On postaje tačka u kojoj smije se

Ljepotom ozarena vasiona

On postaje tačka u kojoj smiruje se

Duh što nad vodama kopnom nebesima vlada

On postaje monada sa svjetlošću jedno

Jedinstveno ljubavlju oslovljena čestica života

 

On žudi za linijama prostora

Kojim svemir iščitava obrise naslućene

A onom nesagledane neizrecivosti

U sferama sklada oivičen kanon

Gdje sreću se sloboda milosti i htijenja

 

On žudi za tijelom klesanim u mudrosti

Oka što voli svoj vid

Usne što voli svoju riječ

Uha što voli svoju pjesmu

Ruke što se čudi dodirivanju

I stopa što se čude drumovima

 

On žudi za tijelom klesanim u ritmu

Pluća što dišu dobovanjem srca

Krvi što bruji tok u svakoj kapi

I žica sveopšteg oglašavanja

Sa prvim ‘Tu sam’ nježnošću

Neizmjerno solovljen sa ‘Ti

Savršeno oslikana ikono života vječnog

U Mene se vrati, u Riječ.’

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/27844

Jedan zid premošćen neispisanošću sobe

180 пута прочитано

 

Prozori otvoreni staklasti pogled lome

Otvorena tačka prelamanja svjetlosti

Bezimena otvara vrata

Da bezimeno uđe osvanuto vrijeme

Rađaš li se s mišlju od smrti daleko

Vremenito odškrinuta polutajna trajanja

Što znaju je svi al’ niko brojanice strpljivošću

Monaškom prebirao nije kao ti

Nebom prognana riječi

U crnom od žala osvićeš

Pozorno kraj tebe šapate nižem

I međ njima mrtav jezik svoj

Sutonom žedna u tvoje bunare silazim

Stasavam s prividom oslovljena tek sjen

Noću te skrivam ukrašće te

Oči zloslutne bez tvoga sjaja

Zatvaram prozore survaće te

Zidovi ispisanih zidova

Tek krhkošću gradim te spram ruševina

Ne bih li sagradila sebe

 

 

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/27673

Изађи, хладно је

210 пута прочитано

Ако не памтиш како сам те љубила

Погледај у брезе крај пута

Што за твојим стопама шапућу

Нечујна буђења са длановима од тебе

Створене додире отиснуте у твој заборав

Погледај у таласе што се ломе

Стијеном уклесано име на прагу љубави

И пјену што ти је стопе љубила

Погледај у врата што се отварају

Што жедне твојих корака стајале су у чекању дуго

И у отирач који често си прегазио

Под којим трагове сопсвене топлине

Добродошлице спасавам од тебе

Изађи, хладно је.

 

©Мирослава Одаловић

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/27507

Плеши лудо – Мирослава Одаловић

195 пута прочитано

 Плеши лудо

У одразу од меда од меда те очи

Свјетове врте што неће у круг

Ногом гдје душа неће ти крочи

Стопом гдје биће кругове креће

Отвара затвара руком од додира

И љуби усном врхове усана

Изговара ватром светог немира

Освитом пали свјетлости од дана

Ритмом скрхано јуче данас сјутра

Плеши лудо, у круг-унутра.

©Мирослава Одаловић

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/27426

Pages: Prev 1 2 3 ... 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 Next

Load more