Miroslava Odalović

Pages: Prev 1 2 3 ... 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 Next

Najkomentarisanije objave

  1. Ријеч — 3 comments
  2. LELEK MENI ZAUVIJEK — 2 comments
  3. Танго смрти — 2 comments
  4. Ма …луда, заборави — 2 comments
  5. Svedok čilog umiranja — 2 comments

Author's posts

Чиме ћеш ме купити, драги

35 пута прочитано

 

 

Осмјехом

Додиром

Мирисом

Ланчићем

Прстеном

 

Чиме ћеш ме купити, драги

 

Маскама

Плесом

Мишицом

Летом

Птицом

Гнијездом

 

Највише боли што не знам

Дали ћеш ме продати, драги

На тргу од бола

 

Не купуј ме, драги

Никад

 

2011.

©Мирослава Одаловић

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/25925

Мефисто манифесто или…

35 пута прочитано

 

 

Тако је 1993. говорио Сотона

 

Ја ћу својом зјеном једном да покренем

Ваше вјеке вјекова народе и доба

Ја ћу моћном руком једном да окренем

Златни рулет колијевке златни рулет гроба

 

Ја ћу ваше изворе свјежом крвљу прати

Ја ћу моћном камом дотакнути тло

И тад ћете знати занавијек сви знати

Пјесмом се може пјевати и ѕло

 

И залуд ће викати из гробова преци

Крв није вода она жеђ не толи

Јер то што стављате у аманет дјеци

Неће да вас памти неће да вас воли

 

Мјесто вашег чекања ја жу једном сићи

Да походим вјекове народе и доба

Охоле ћу пести к небу опет дићи

Са престола колијевке са престола гроба

 

©Мирослава Одаловић

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/25923

Заборав

36 пута прочитано

 

 

Очух мојих свитања маћеха је зоре

На сјечиву му крв праоцеубиства

И сјечиво крваво размахује поноре

Између мене и мога очинства

 

Која то кама карике мог плача

Као балдахин над посетљом кида

Ил је можда лакше умријети од мача

Него се учит животу од стида

 

Заклано ми памћење не могу да познам

Ни рођено име од крвавих слова

И шта ми је чинити онда када дознам

Џелате мог ума из кошмарних снова

 

Копиле сам јалово свакога рођења

Ванбрачно сам дијете својих прадједова

И за мене нема ослобођења

Ни мира имену мојих окова

 

А онај који буде судија мом вијеку

Нек не суди камом ни трованом ријечју

Јер можда ћу моћи осањати ријеку

Ако једном заспим ту у међурјечју

 

©Мирослава Одаловић 1993

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/25920

Gde zeka pije vodu

43 пута прочитано

 

 

U sokaku ćorsokaku

Il u mraku

Tu za kvaku

 

Pa kod vrata

Il kod brata

Polubrata s trećeg sprata

 

Il kod peći

Takoreći

Zaklon prvi ili treći

 

Il kad vruće

Pa od kuće

Kano ptica otcvrkuće

 

Kad  komšija nešto svija

Pa da šija

Ne ćarlija

 

Mrda brke

Evo frke

 

Vetrić mali

Glava fali

 

Ode glava a i  rep

Zeka beše baš baš lep

 

Niz potočić suza taknu

Zeku vetrić samo maknu

 

Niz rečicu jauk teče

Vetrić vetrić mnogo peče

 

Pa sad kaž’te tužno li je

Gde to zeka vodu pije

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/25827

Cico maco gde si bila

124 пута прочитано

 

 

Pa u selu pa sam splela

Cela sela oko repa

Bila je to priča lepa

 

Sva su sela lepo sela

Dva tri mi pod šapom

Tri četri pod kapom

 

Ja kandžicom čeprk čeprk

Ona sela koprc koprc

A seljeni poklek poklek

 

Cico maco šta si jela

Kad su lepa sela sela

 

Od astala do astala

Ne ostala ni tri sela

Sva sam sela ja pojela

 

A sela su drage moje

Sva okrugla pa na ćoše

Zato nisam prošla loše

 

I druga ću kad se spoje

Dva tri sela pa u grad

To će tek da bude slad

 

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/25825

Svedok čilog umiranja

40 пута прочитано

‘glaukopis

sove

i

orla

obleće Zemlju’

Marina Adamović

 

 

kad mrtav kamen

progovori

živim jezikom ptica

i mudrost se spotakne

o krilati glaukopis

u nešto teže od smrti srušiće se

zidovi sveg znanja

ostaće tek natpis

svedok čilog umiranja

 

Inspirisano pjesmom ‘Osim čilog umiranja’ pjesnikinje Marine Adamović

Citat preuzet iz iste

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/25800

Игра тишине

33 пута прочитано

 

 

Шумором шета и тражи по шаши

Шапутави шетач игра се с тишином

Ко шарени шишмиш раширио лет

Да слијепим крилима укроти ријеч

 

Пријатељ приче тишину слуша

Бескрајан шум што шапуће сан

И тмијује тмасто равнодушје ријечи

Сузом га цакли и цијети му цјелов

 

Цуре му звуци суновратом ура

Он броји тренутке с бројанице бола

Он тјера у ријечи терете тишине

Он игром стихује разиграни слух

 

Та играчка бола грчи му прсте

Док рукује раку рођених ријечи

Он хрли у врлет с вретеном од трња

Да римује срицање распетог стиха

 

Именује магију рашћутаног шапата

Гргољи му загрљај кад грлећи говор

Расприча предиво опараних ријечи

Да укроти трептај горопадног смисла

 

Шумором шета и тражи по шаши

Шапутави шетач игра се с тишином

Од папрати прави бодљикаво биље

Шкрипуће раскорак његовог бата

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/25774

Шумске су виле бајале свијет

43 пута прочитано

 

Сред тихих вода текла је ноћ

С дубоког језера Мјесечев плет

Реко ми доћ реко ми доћ

 

Дотаче га лако прозирна ми рука

Сред мутних вода текла је ноћ

Крену тмином таласа хука

Рекла ми доћ рекла ми доћ

 

И усне ми посташе напрсла звона

Сред мрачних вода текла је ноћ

Да прошапћем тешки терет окона

Дали ћу моћ дали ћу моћ

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/25772

Вијести са временском прогнозом

42 пута прочитано

 

 

Пандора се у кутију уплашена скрила

С јабуком у грлу Адам се још дави

Фауст је укротио врани тешка крила

Ко ће овог прољећа кишу да нам прави

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/25770

Ти и неко сам

37 пута прочитано

Ти и неко сам
Са рукама од загрљаја
Рече -Ти
Са кораком приближавања
Рече – Ти
Препун ишчекивања
Рече – Ти
С очима од љубави
Рече – Ти
У ком се смијешташ
Без остатка
Савршено ословљен

©Мирослава Одаловић

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/25635

Pages: Prev 1 2 3 ... 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 Next

Load more