Miroslava Odalović

Pages: Prev 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 ... 14 15 16 Next

Najkomentarisanije objave

  1. Ријеч — 3 comments
  2. LELEK MENI ZAUVIJEK — 2 comments
  3. Танго смрти — 2 comments
  4. Ма …луда, заборави — 2 comments
  5. Svedok čilog umiranja — 2 comments

Author's posts

Otvori čaše

183 пута прочитано

Zapaljena cigareta i odlazak do stakla

a staklo moglo bi biti prozor

ivica stočića sa presavijenim novinama

ivica čaše oštra, nožasti žiletni razgovor

iznad onoga što u čaši polupraznoj polupunoj

preko odmjeravanja riječi iz čaše ne ističe ne ispija

već se gubi negdje između zapaljene cigarete i odlaska do stakla

a staklo moglo bi biti vitražni prelom bola preko boja

naslikana providnost što reflektuje

tek odsjaj oka tek oko tek pogled

bez očiju odgledan plavičast i sam

oblak što hoće da bude dim zapaljene cigarete

hoće da bude neuspješno pokušaj odlaska do stakla

‘dodaj mi boje’ sa ivice razgovora

o onome što polu biva u čaši

‘dodaj mi naslove’ one što šuškaju

sa ivice presavijenog novinskog papira

‘dodaj mi njihove šapate’

dodaj mi olova što se dimi

svakim slovom polu hoće da bude

riječ ispisivanje ‘dodaj mi nebo’

preko ivice ravnog stola

a staklo moglo bi biti između rubova što

‘dodaj mi čašu’ ivicu razgovora žiletno oštro ustremljenu

ka oku staklastom ‘dodaj mi novine’

ivice polupune poluprazne riječi

ptice riječi pokisle sklopljene između listova

‘dodaj mi ptice’ kroz oblak

kroz žižak ‘dodaj mi vatre’

ka meni kreće soj gusti ljepljiv dim

‘otvori čaše

stolove otvori

otvori rubove

otvori oči rubljene

otvori stakla il’ ne daj me

odlasku do njega’

 

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/37088

Подно воде леже свјетови

259 пута прочитано

обећани у наслијеђе

трачак наде и маска

пад сјећања у суноврате

на ивици листа

на ошртици процвалог мака

судњи час и цвјетна крв

што токовима прошлости срца

ко пчела мала саћа

љепљивом ријечју пуни

подно воде леже свјетови

обећани у наслиеђе

у срцу планете

ко при дну тихе душе

и нико их још распечатио није

крајичком свог ума

болом неизговореног питања

ни зраком у суноврат баченој

ни кришком свитања

©Мирослава Одаловић

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/36975

Zaglavljen u poređenju

228 пута прочитано

 

 

kao život greškom shvaćen kao video igra

 

kao džojstik što se pretvara u nož

 

kao skrinsejver što će ubiti svaku sliku u svom okviru

 

kao otpadnik što broji zvijezde u pješčanom satu

 

kao laki slogan za oglas što tek treba da bude

 

kao retoričko pitanje poruka u boci

 

kao skraćenica za previše geografija

široko bijelo slijepljenih a ipak slijepih

 

kao bijele slijepe mape što promašuju sve

 

kao hvatanje munje za rep

 

kao govor sunca iza rešetaka

 

kao ljubičaste noći iznad zvijezda

 

kao stajanje kao ništa naspram zova sada

 

savršena odskočnca za međunebeske platoe

 

tako sam ja tako ljudsko

 

zaglavljen u poređenju između ustajanja i pada

 

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/36843

Sad ću da budem žena

331 пута прочитано

Sad ću da okupam tijelo u pjeni

udahnem sve bijele mirise vode

isperem povšine pustinjskih plima

utrljam ulja mrišljava u kožu

sada ću da budem žena

 

Sad ću uzet halju crvenu za tango

onu što uvijek drhti dok pjeva

kružeći oko butina mojih

krhke porube kada joj dotaknem

i kad je preklopim kao pismo

sada ću da budem žena

 

Sada ću da stavim mali srebrn prsten

sa mandalom savršenom što joj prevojima teče

i rasplesane naušnice što ljuljaju se na ušima

praveći predivan bubamarin zvuk

sad ću stavit narukvicu lagano oko zgloba

sada ću da budem žena

Sad ću sebi pažljivo nacrtati oči

svaku liniju u sjenu crne magle iz pogleda

bojom usne crveno da kažu nerečeno

sada ću da ga čekam

sada ću da budem žena

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/36841

Пошто у ствари постоје двије ноћи

214 пута прочитано

Пошто у ствари постоје двије ноћи а ја хоћу да сачувам само једну

или бисте можда мијењали ваше двије за моје три

какогод, дакле, пошто ствари тако стоје

понизно вас молим да ми се каже

зашто сте лептире урезивале у клупе без сјећања

у клупе одвећ уморне од бескрајног чекања

хм, да, сјећам се ви сте потписивали

ваше мале књиге правде ваше мале књиге истина и лажи

и у њих уносили нека имена можда моје бјеше једно од њих

имали сте златно пенкало и томпус међу зубима

правили мале димне сигнале за случај неразјашњених

кашњења на самосталне изложбе фосилних остатака ваших секретара

под будним оком добро васпитане ноћи, ваше ноћи

имали сте посилног и црне лаковане ципеле

и сви смо одмах знали да сте богати

богати колико господин кртица из приче о несрећној Палчици

видјело се одмах, пуни к’о брод што се љуљао

много прије него што је било која цица маца стигла да позелени

видјело се чак и након ноншалантног скидања бунде

њеног бацања на наслон дивана са којег сте потписивали

имали сте, мислим. среће што предвечерја су исцртавала

само оштре ивице јабланова изнад гробова

а имена помрлих памте се тек генерацију или двије након смрти

можда и три ако је неко гинуо баш јако часно

али да се вратим на оно главно

пошто постоје само двије ноћи а ја хоћу да сачувам само једну

понизно вас молим да ми се каже

прије него што цвијеће прекрије ваше ордење

а прстохват дувана остане сахрањен на вашој десној ципели

само још то да ми кажете…дали сте гинули ви

будите сигурни питам из потпуно часних разлога

једнако часних као што су они због којих су вама вјерни гинули сви

питам из угла посматра повијеног испод вашег система вриједности

пошто постоје двије ноћи а ја хоћу да сачувам само једну

ону што можда неће је нико

чак и кад бисте мијењали моје три за ваше двије

зашто сте урезивали лептире у клупе без сјећања

на којима прекривен јучерашњим примјерцима новина

што носе само лоше, о тако лоше вијести

сада спавам ја а ни име лептиру не умијем да изговорим

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/36319

Izmedju dvije svjetlosti

399 пута прочитано

Cijenim tvoj instant odgovor
Prosuđujem – nije tačan

Jer što mi kleca u srcu
Ne zna za pad na koljena
I što mi puca u glavi
Na jeziku nema eha

Ja se smijem jer ti znaš
Ja se smijem jer ti ne znaš

Mostovi su ruke u vazduhu
Nad obalama što su izrasle u tjesnac
Kao riječi u dosluhu sa strepnjom

Ja se smijem jer ti znaš
Jer ti znaš da to ne znaš
Zaglavljen u poredjenju
Izmedju dvije svjetlosti

©Miroslava Odalovic

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/35049

Svitanje vjenčava bat sanjanih koraka

151 пута прочитано

svitanje vjenčava bat sanjanih koraka
sa tminom što dobuje tiho kraj uha
ono stapa svjetlost i vrelinu mraka
i šapat tad postaje naušnica sluha

i ruke tad postaju šareni leptiri
sa bjeline jastuka tiho budjeni
prste pomijeraju duboki nemiri
svakom znani dati svakome suđeni

nekom se kapci teški otvaraju
zjena misli pogled samo nemir biva
a u dnu sveg vida tmine se odmaraju
i u dnu sveg nemira tišina sniva

1995-2012

Miroslava Odalovic

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/34237

Пјевај ми јаблана брезу и бор

199 пута прочитано

Пјевај ми јаблана брезу и бор

Пјевај ми плаво и стари храст

Сутона жиле разгранат хор

И к небу корјеном преломљен раст

 

Пјевај ми ријеке и модро море

И сваког кретања небески ток

Свјетлост пјевај пјевај ми зоре

И у сну сваког вира небески сок

 

Пјевај ми Сунце и Мјесеца траг

Одсјаје звијезда на длану прах

У пјевању сваком пјевања маг

Пјесмом да никад не изгуби дах

 

Пјевај ми цвијет полен сред цвијета

И кап познања са зеленог листа

Пјевај да пјесма не буде клета

И душа сред пјесме да буде чиста

 

Надања пјевај и пјевај жртве

У магли хтијења земљани грумен

Пјевај да пјевају и усне мртве

Пјевај да пјева и осмјех румен

 

Чекања пјевај од свијета гола

И народ сваки сред своје њиве

Пјевај да не умре у сред свег бола

Ни народ мој у плоду шљиве

 

Пјевај и не плачи сред лудог смисла

Да суза осмјех најбоље зна

И суза ниједна да није писла

У ћутању осмјехом пјесму нек тка

 

Пјевај све језике и пјевај смирај

Ријечи сваке кроз неба ход

У пјесми народа утихни и бирај

Васцијели свијет да буде ти род

 

Пјевај ми јаблана брезу и бор

Пјевај ми плаво и стари храст

Сутона жиле разгранат хор

И к небу корјеном преломљен раст

 

©Мирослава Одаловић

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/34216

Кунеш се у име царинских чиновника

250 пута прочитано

Кунеш се у име царинских чиновника
Замијењених колонгираних у далеким пустињским земљама
Пјешчано узамчених под тешким врећама тајни
Налик мравима atomique марљиво вирећи у једно
Historia discipula est ничега мој пријатељу
До закрпе земље између граница
Гдје живот на попусту од 21 процената по вијеку ниже
Једнако је омражен и ослобођен пореза (ти теретиш?)
Ком на безимене што по први пут наступају
У ери цариника коју врсту путарине отцјепљујеш
Савлађујући таласне дужине досад неосмотрених стаза
Илегално си упузао у овај свијет
Незаконито дијете свих судова што сада засједају
На свим сједницама што се на врху ексера одржавају
На све четири стране свијета (ти процесуираш?)
У вријеме рецесије цензуре и поезије
Ком над безвјерним све се вјере обзнањују
Судбински одбачене у кутији шибица од славе
Нека врста мале дјевојчие увијек се нађе смрзнута
Под Божићним дрветом а још се у рају смјешка
Са старом баком крај себе
Нека врста малог оловнох једноногог војника
Заглављеног у мајчином вјенчаном прстену
Пронађеном у пијачној риби што беживотно обезглављена лежи
На кухињској дасци крв на ножу
Објављује вријеме за пост (ти једеш?)
Кунеш се у име царинских чиновника
И то ти је по рођењу белег кожом образована заклетва
Али ако говориш у име ученика
Мораћеш да је прекршиши

©Мирослава Одаловић

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/34027

…što imalo ih je – Miroslava Odalović

240 пута прочитано

…koji imali su
što imali su da imalo ih je
noćne more što imale si ih
i vrijeme imali što imalo ih je
sa malim praktičnim setom za hitnu pomoć
u slučaju da svijeta okonča kako se bar jednom godišnje
negdje od marta do decembra uvijek najavljuje
i sasvim neznatno što imali su
ciljeve snove što imali su ih
a i vrijeme što imalo ih je
imali su? kao jednog nikad od uvijek
a ponajviše što znali su
da znalo ih je i što znali nisu
sa voljom od prijestola crveno tepihno hodalo ih je
od nemila do nedraga samo krv
što imali su je kapljom zabilježeni
biometrijskim testom što imao ih je
za provjeru značenja ćelija od vajkada
imali su krv? kao jednu od brata uru skriven sat
za bivanje vječnim posjedom imenovanja
imena su imali što imala su ih
zavjetno izgovorena sred jezika od svjetla
svjetlo imali su vidjelo sred sljepila
što imali ih je za imalo se sred mraka
primračno rukama odgrljen pijesak i žižak od straha
što drhtali su drhtalo ih je vjetrom prizvano da se njiše
jer vjetar to posljednje pjevanje bješe što pjevalo ih je
sred pjevanja posljednje njihanje što njihalo ih je bez sna
san imali su? što imao ih je za snivati snom sudbom zakletom
nebudjen jer budjen drugačiji novi za posjed imao ih je
čekanjem premošćen jaz jame znanja jabučice očne
s poznanja dobra i zla gledali su
što gledalo ih je netremice bez treptaja pomno
ishod razuma pomućenog sjećanjem
s previše posjeda u dnu oka za gledanje
jedne iste strasti kojom poezija
svijet gradi svjetove ruši od kamena kamenu
spomen i sjaj

Miroslava Odalovic

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/33736

Pages: Prev 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 ... 14 15 16 Next

Load more