Miroslava Odalović

Pages: Prev 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 ... 14 15 16 Next

Najkomentarisanije objave

  1. Ријеч — 3 comments
  2. LELEK MENI ZAUVIJEK — 2 comments
  3. Танго смрти — 2 comments
  4. Ма …луда, заборави — 2 comments
  5. Svedok čilog umiranja — 2 comments

Author's posts

Твоје очи изнад неба

244 пута прочитано

 

најневиније знам

оне ће преживјети

све опекотине тијела

и сачувати душу

јер – све што си гледао

јер-ноћна мора на нуклеарном отпаду

и дах остављен на поцијепаном атому

све то једном мораће

да се одмори

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/29699

Sa prvim petkom

201 пута прочитано

Ostaviću priču
Što dane zove pod rubove neba

Sročiti stih
Kom tišine sricu
Minulim zalogajem
Gorčinu hljeba

Omamljena suncem
Pod jasike stići
Sa
Zagrljajem svjetla
Okupane zore

Spržena vatrom
Ranama prići
Otškrinuti kapljom
Beskrajno more

U njemu umiti kapljama nade
Talasom bola što se mreška lice
Beskrajem leta umivene ptice

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/29604

Он долази

232 пута прочитано

Он долази јутром
Са очима које ми кажу да га волим
Са очима у којима блиста предиван ум
И увијек ћути а ја само желим да га загрлим
Он долази одлази

Он дoлази у подне
Кад утихну послови и сви су за трпезом
Кад сви су скупа а само он сам
И ништа не каже а ја само желим да га пољубим
Он долази одлази

Он долази у сумрак
Са рукама препуним поклоњеног дана
Са рукама у којима смирује се додир
И увијек ћути а ја само желим нешто да кажем
Он долази одлази

Он долази у поноћ
Кад у сваком сну сви су једна колијевка
Кад сви спавају а он их њише
И ништа не каже а ја само желим да остане
Он долази одлази

©Мирослава Одаловић

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/29549

Dali ste ikada znali da sam dijete

213 пута прочитано

Moj plač vaš osmjeh
Moje suze vaše čaše
Moja glad vaš trbušni ples
Moje ruke kao štapići
Mašu vašim kampanjskim zastavama
Vašim noževima i vašim ubodima

Dali ste ikada znali da sam dijete

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/29522

Kad je jutro okačilo robu na nebo

241 пута прочитано

sa odjevnim oblacima u nijansama tuge

vidjela sam dijete s ivice noža kako reže kroz dah
ka pahulji što sipa bijelo da se padom snijega spere

vidjela sam led kako se topi u noževe
sa zgrada izgrađenih previše visokoderno što streme granicama

vidjela sam otiske stopa kako se raspadaju u barama prljavštine
pogrešno imenovane u prvi znak proljeća
golubovi što su nekad slijetali na sims
da pojedu mrve riječi što sam ih ostavila neuzgovorene
sad prozorskim oknima lete oko krošnje u parku preko puta ulice
one ulice što nikako da udje unutra

vidjela sam kako nedostaju sa potrganih stranica knjiga spaljenih
u ime novog čitanja i starih tumačenja

vidjela sam kako viču na mene dovoljno bespomoćnu što ne mogu da ih kažem
vidjela sam ih kako lebde nebom zajedno sa oblacima odvučenim ko zna gdje
sa suzom ljubljenog i trnom ljubljene
okom djeteta što nevino prima strahotu odrastanja do poznanja nevinosti
stepenište koje briše metle
i metle koje lete novim ratom štapića
vlasnika kako laje na svoje pse
male lekcije odanosti biču

vidjela sam tragove magle za usamljenog putnika kojim niko nije gazio
u ovom zaboravom jagnjeta utrobljenom traganju za majkom
kolijevku kredo što njiše u svakom datom embrionu
bolan red čekanja na stvari
što će naposlijetku prerasti sebe u nebo
koje je jednom davno došapnulo Atlasu

nikad nisam ni imao namjeru da se na tebe sručim
što ne počivaš svoje ruke u miru
ja sam samo tanki sloj tebe samog
što ga stalno boksuješ mišićima misli

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/29503

Kvadratni korjen duše

340 пута прочитано

Duša je kvadrat
Trg na koji slijecu ptice
I odnose mrve njenog hljeba
Kvadrat sa cetiri ugla okrenut
Ka kamen znamenu u njenom središtu

Trg na koji dolaze ljudi
I sa njega odnose rijeci i svoja lica
Sa cetiri ugla okrenut
Ka sat otkucaju njenog središta

Trg sopstvenog cela
Mandala svoga dlana
Sa po jednim okom u svakom uglu
Tiho odmjerava nesaznatljiv
Kvadratni korjen duše

Inspirisano Karlom Jungom

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/29500

Шта си урадио са звјездама

216 пута прочитано

Од суза мокре штипавицама
На жице их уредно спремаш
Бодљикавим прстима
Примичеш плаво својој крви
Пушташ их да ко слијепи мишеви
Висе наопако да бдију ноћ без лета
Бескрило закопану у првом дисању свода
Под којим се ломи дан
Што од срамоте не може да сване
Свјетлом да не вријеђа
Милионе заспалих под ноћном мором

Сједаћемо овдје и чекати
Пјевати плести и шити
Дијете са рукама од сребра
Дијете са очима од злата
Дијете са срцем од дијаманта
Дијете са косом од рубина
Које може са жице да их скине
И баци их назад у небо
Мале змајеве што немају ништа до вјетар
Да им покаже пут до куће

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/29487

Јелен и пећина

306 пута прочитано

по нечем знам да још постојим

да још сам ту и да дишем

по нечем знам и сад се не бојим

да будем на дну и да њишем

 

међ’ прстима ломним неке снове

лет једног орла бескрајних крила

у мрачној пећини јеленске рогове

у нестварној тмини јелен сам била

 

по нечем знам да још сам жива

јер иште ме орла бескрајан лет

у мрачној пећини мој јелен снива

међ’ рогове своје кроти свијет

 

1992.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/29106

Мит о постанку зла

229 пута прочитано

И сотона рече:
‘Нека буде лаж!’
И би лаж.
Скрила се у камењу
Па са висина сипа.

И сотона рече:
‘Нек лицемјерја буде!’
И би лицемјерје.
Скрило се у ријечима
Чека да проговори.
Покрило се паучином
И пауке храни.
Од самог себе се скрило.

И сотона рече:
‘Нек отрова буде!’
И отрова би.
Шејтани га из олујног даха
Витлајућ мачем просули.
Наталожио се на земљи
И њеним токовима тече.
Скрио се у крви.

И сотона рече:
‘Да буде мржња!’
И би мржња.
Прштала на све стране
Као крв која не може да се згруша.
Шапама тиргова ходала
Па се и она под маховином
На сјеверу ледном скрила.

И сотона тече:
‘Нека буде чивјек!’
И би човјека
У лажи и лицемјерју се скрио
Отровом га мржња
Ко млијеком дојила
Пират се скрио у једра умотан
И  би човјека
У звјерима се скрио.

И сотона рече:
‘Да мисли да ме нема!’
Али тако не би.
Бјеше му лаж у почетку ријечи.

Написано 1989. реконструисано 2012-02-06

©Мирослава Одаловић

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/29053

Блиц

243 пута прочитано

Небо помјерено
Фокусирано
Решета сита сочива
Испљувке метака
Преко бесклоништа
Тачке циљеви упуцани
У пољима мастерумова

Све што си икада хтио
Је да видиш своју дјецу
У Рају

©Мирослава Одаловић

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/29007

Pages: Prev 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 ... 14 15 16 Next

Load more