Miroslava Odalović

Pages: Prev 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 ... 14 15 16 Next

Najkomentarisanije objave

  1. Ријеч — 3 comments
  2. LELEK MENI ZAUVIJEK — 2 comments
  3. Танго смрти — 2 comments
  4. Ма …луда, заборави — 2 comments
  5. Svedok čilog umiranja — 2 comments

Author's posts

Чији кораци

349 пута прочитано

 

Полузвјездано окруњеним Мјесецом одумиру

Ко робље што између

Изједеног сребрњака и поломљених зуба

Тихо шапатом сриче

Х-љ-е-б-а господару

Игре су готове све

 

©Мирослава Одаловић

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/28088

Кроз вене ко уз конопе свемира

215 пута прочитано

 

Ти вереш се без даха сав од свога циља

И пушташ ријечи у бездомни шапат

Раскућно пијеш кишу дома свог

Пијеш и пјеваш равно ка сцру

Пијеш падаш пјеваш

Пи-па-по пи-па-по

Равно ка сцру

Пијеш устајеш пјеваш

Пиј-уста-пјев пиј-уста-пјев

Равно ка срцу

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/28086

А шта са онима што не играју по правилима

230 пута прочитано

 

Што правила нит знају нит желе да знају

Они имају игру у којој никад не постају улов

Поноћних ловаца што трче за репом сопственог ега

Они играју игру разнобојног ткања

У сопственој глави плету дуге

Посљедњи да суде а први да подигну поглед

Задивљени пред самом могућношћу гледања

О очи дјетета које расте у Дијете

Не качите ријечи своје ко закрпе

На рупе сопствене празнине

Смијаће вам се Будућност

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/28084

Za kog

228 пута прочитано

Za kog se za kog se

Otvarale dvijeri

Pod sivilom neba

Ispupile trešnje

Na kom se zdijencu

Okupala vodom

Mrežama skupljana kap

Da blista na nebu

Rođenjem zvijezde

Danonoćnim bdijenjem

Beskrajna težnja

Da izvorom se bude

Sveizvirući slap

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/28082

Кажи како улазиш у своје име

220 пута прочитано

 

Тихом мијеном стаза

Што ти кораке увијек остави на прагу

У закључаности именовања

Лако као јелен

Што међ своје рогове кроти свијет

Болно као пчела што жаоку

Остави непријатељу

И одлети да умре сама

И што је још важније

Са чијим ћеш именом на уснама

Изаћи из свог именовања

 

©Мирослава Одаловић

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/27974

Погледај казаљке избијају сат

195 пута прочитано

 

Твоје вријеме ниче

Млада зôрна трава поноћи

Болом мака рођена крв у венама

Проклијаће к’о руже у твојој башти

К’о руже за које знаш

Да пресађена су срца угушеног трена

Она ти се осмјехом отварају

Раслистано ти руке зову у раст

А ти крај прозора

Ти која срца још изгубила ниси

У ноћ плачеш

Са временом избијеним из зазиданог окна

Ка теби

Зашто

 

©Мирослава Одаловић

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/27972

О пјесми

229 пута прочитано

 

 

Ти пунила си чаше

Ријечи у чаше од стакла капље

Пехаре златне за громогласно

‘Пиј’ великих ћутњи

 

Ти пунила си чаше

На трпезама земаљским

Застрта знамења

Што по срчи ходају

 

Ти пунила си чаше

Ко сате у пјешчане сате

По пијеска по коме

Исписујеш имена

Од стакла капље

Прстима исписујеш бразготине гутљаја

Ореш и преораваш пијана

Преко ивица преливаш се

 

©Мирослава Одаловић

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/27970

У сломљеном хљебу стануј

196 пута прочитано

 

Мирисни топао међ’ прстима

Струј пуцања његове коре

Проспи птицама крилате мрве

Храни свијет собом

Глађу неба изгрижен

Немиром тијела изједен

Покрени лет

 

©Мирослава Одаловић

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/27968

Почетак планине

283 пута прочитано

Тако су ме вјенчале тишине

У бубњу што гори добовала сам

Оглушена о глас што из вјетра

Разлистава крајичке јесени

Превлачи преко жица неба

Гдје достатно је живјети на акорду

Једног усамљеног даха

У угловима ријечу склупчано

Молио је глас

С плашта јесењен откинут лист

Зарубио сва доба

Челом од свемира

Ударио о хладно тло чекања

Његов ехо мој  младожења

Руку под руку ми раскриљени

Болно рођен почетак планина

 

©Мирослава Одаловић

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/27966

Пусти га да иде

268 пута прочитано

 

Он има своју ноћ на штакама

И храмље

И тако мора

Јер не може другачије

 

Он има своје огртаче

И скида их

Баца подно сводове звјездане

Што казаљкама су круг од сна

 

Он има своје шешире

И пуни их сатима данима

Стопом свога недогледа

Обогаљен

Стари уморни Хрон

 

Пусти га да иде

Не можеш му помоћи

Он мора у храст

У онај храст крај пута

 

Ти остани

Јер вријеме је на твојој страни

 

©Мирослава Одаловић

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/27964

Pages: Prev 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 ... 14 15 16 Next

Load more