Miroslav Krnjeta

Author's posts

TEŠKA NOĆ-Mirosla krnjeta

Pišem u gluvo doba
u glavi strašne aveti,
u grudima teška borba
trebaju mi mirni saveti.

Um pravi od mene roba
piljim u prozorsko staklo,
postajem noćna spodoba
razmišljam šta me je dotaklo.

Ulično svetlo bledi
ne plaše me noćne aveti,
od straha kosa mi sedi
plaše me misli i mračni saveti.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59656

BOZANSKO SVETLO-Miroslav Krnjeta

Svetlo početka,svetlo kraja

kroz tebe je put do kapija raja.

Božanska svetlosti,rasteš kroz mračni svemir

stvaraš zvezde,rađaš život

gaziš tamu veličanstvenom svetosti.

Nosiš ljubav u beskrajnoj večnosti

ključ života i tajnu besmrtnosti.

Iz srca svetla snažno treperi ljubav,vera,nada

to je poraz mračnoga hada,

simbol stradanja i vaskršnjeg dana.

Svetlo zaveta Avrama,Isaka,Jakova

iz reči si rodilo lozu careva i sinova.

Svetlosti doma gospodnjeg Jerusalima

sa silom heruvima na krilima anđela

putuješ domovima,dolaziš u srca ljudima.

Gospodnja ljubav iz tebe sija

vaznese se živ ka tebi Ilija.

Voljeno svetlo greješ dušu belinom

dok koračam tužan mračnom dolinom.

Dodir belog zraka leči grešnu dušu

vraća iz ponora iz najtamnijeg mraka.

Čisto,milostivo sijaš snažno

vraćaš veru izgubljenom sinu,

pokazuješ istinu otkrivaš lažno.

Svetliš u oku,svetliš u duši

svaka obmana,svaka laž se od tebe ruši.

Vrtiš se večno božanski sjaju

zoveš na pokajanje i život u raju.

Vreme prolazi,sve nestaje u ovome svetu,

svetlosti predivna ostaješ večna

u nebeskom cvetu.

Kako sijaš Gospode,drhti sve od sile

razbijaš tamu duboke vode,dolaziš do maloga lista,

ljubiš ljude sinove mile

veliko svetlo Gospoda Isusa Hrista.

 

 

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59610

DVOJNIK – Miroslav Krnjeta

Ko si ti crni gade

unosiš nemir
rušiš mi nade

vučes me u duboki vir.

Ne daš mi san
noću pališ vatre
budan čekam dan
hoćeš briga da me satre.

Kakav si mi drug

hraniš mane,gaziš vrline

vrtiš me u krug

ne želiš da mi sunce sine.

 

Boriš se protiv mene

čačkaš mi po umu

nećeš da mi život krene

guraš me prema pustom drumu.

 

Hraniš se osećanjem straha

nećeš stanje sreće

uživaš kad duša dođe do kraha

želiš da postanem smeće.

 

Volim život,imam žar

koračamo zajedno svaki dan

gasiš žar,pretvaraš u gar

šapućeš mi da sam bezvredan.

 

Pališ plamen gneva

praviš od mene zver

srećan si,tebi se peva

gledaš kako gorim kao iver.

 

Gade hoćeš visoko gore

mene na muke dole

stvaraš mi noćne more

raduješ se kad me muke bole.

 

Čitam svete knjige

udaraš mi na misli brige,

čitam svete proroke

navodiš me na poroke.

 

Put je dug a velika borba

moram biti čvrsti vojnik

teška si mi torba

ne treba mi loš dvojnik.

 

U srcu vrebaš gadno zlo

čekaš da sagori uzda

nestane razuma,izgubim tlo

hoćeš konce da postaneš gazda.

 

Ne želim mračnog druga

ubijaš radosti klice

likuješ samo kad je tuga

koje ti je druže lice.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59566

Gospodu hvala Miroslav Krnjeta

Gospode lepoto i radosti života moga

ti si izvor ljubavi iz koga se izliva

veličanstvena svetlost tvoja.

Iz ljubavi i dobrote potekoše reke

koje svetove poje.

 

Gledam zvezdano nebo i planete daleke

mislim o tebi i kažem hvala bože

što stvori predivne zvezde da se množe.

Bez tebe nema dana a nema ni noći,

sve je u tvojoj milostivoj božanskoj moći.

 

Kuda god pogledam vidim Gospoda boga

znam da je on izvor života moga.

Izvor moje sreće,čuvar puta,tvorac moje snage,

skloniste od nesreće.

 

Slobodan i radostan,kroz zivot ne idem tužan,

jer dobih život za koji sam tebi dužan.

oči moje dar sa neba ,kažu hvala,

jer mi daješ da vidim svetlost puta

kojim ići treba.

Ceo svet i sav univerzum je dvorište ljubavi tvoje,

u njemu se igram,rastem,a ti me čuvaš i miluješ

kao otac dete svoje.

 

Gledam i osećam sva mora,šume,ribe,ptice,

kako je lepo živeti,gledati i osećati

u srcu sve te životne klice.

Na povetarcu udahnuti svež vazduh i osetiti te bože

to je najveća sreća koju živo biće

može da oseća.

 

Na životnom putu padam,grešim

i često odlutam od staze,

ti me Gospode podižeš,opraštaš mi

i čuvaš da me loši putevi ne pregaze.

Živeti u svetu stvorenom od tvoje ruke,

ovde u ovo vreme,

znam da tu nema slučajnosti puke.

Ruke podižem gore ka nebu i kažem

hvala što si mi podario život nebeski oče.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59538