Miroslav Krnjeta

Rođen 30.09.1978.odrastao u Beogradu,Zemunu.Završio saobraćajno tehničku školu Branko Pešić u Zemunu.Živim na Novom Beogradu u naselju Bežanijska Kosa.Trenutno zaposlen kao radnik u proizvodnji.Volim da čitam knjige,veliki sam zaljubljenik u filmove,istoriju i religiju najviše volim da čitam.Često provodim vreme na Dunavu sa društvom,volim sve što je vezano za reku.Dostojevski mi je omiljeni pisac i velika inspiracija.Pesme sam počeo da pišem u teškom periodu života i tako sam ušao u svet poezije.Još kao dete sam voleo knjigu ali me život odveo na drugu stranu tako da sada nastavljam tamo gde sam davno stao.Volim nove stvari u životu i uživam u njima.Omiljena grupa creedence clearwater ali i kafanska muzika za druženje i veselje.

Pages: 1 2 Next

Najkomentarisanije objave

  1. PESMA SLOBODA-Miroslav Krnjeta — 3 comments

Author's posts

JUNACI ČEGRA-Miroslav Krnjeta

Zla sudbina Srbiju zadesila
kad navali turska sila,

da pale i robe
sirotinju srpsku da globe.
Srpski seljak barjak drži
na čegru barut zemlju prži,
ne da zemlju zulumćaru
neće da klekne turskom caru,
ne da nejač pod sablju dželatu
pljuje na haračlije
pljuje po turskom zlatu.

Majsko sunce sablja seče
nema sunca nema rose,
grme puške krv ustanika teče
turskim jataganima odolevaju i prkose.
Jurišaju na krvave paše
rukama na janjičare ljute,
ne daju oranice naše
ne daju agama da moravu mute
neće sultanu da ljube skute.
Sinđelić komanduje,udri srbine,
boj do smrti nema predaje
umrećeš kao borac
ali nećeš na turski kolac,
nećeš slušati okovane majke jecaje,
junačkom borbom u slavne visine.

Zagrmi na čegru prasak slobode
pogibe Sinđelić,pogiboše junaci,
Sinđelić sa braćom pod oblake ode
ostaše na čegru krvavi pašnjaci.
Pamti slavnu smrt rode
kako ratnici odoše na nebo u slavu
dužni smo im večnu hvalu.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60229

PESMA SLOBODA-Miroslav Krnjeta

Pesma je izražavanje pojedinca
a ne podilaženje masama
ili pisanje kako drugi misle
šablonska pokretna traka.
Često ide uz vetar a često niz vetar
poezija je sloboda.
Svi gledamo različitim očima
nismo u istim cipelama,
nemamo ista srca
stvaramo sopstvenim umom.
Šaroliko društvo raznih iskustava
što je lepota slobode poezije.
Postoje veliki pesnici velika dela,
dobre ili lošije pesme,
ali nijedna nije smeće
jer je neko ostavio delić duše u njoj.
Ptice koje su česta inspiracija ne pevaju isto
niti izgledaju isto,pa nisu bezvredno smeće.
Svaka ima svoju lepotu i svog slušaoca.
Kada bi pisali kako sudija misli
to ne bi bila pesma,sloboda,
tu ne bi bilo uživanja i dubine reči
bila bi strojeva radnja u vojsci
poezija ne bi postojala.
Svako projektuje na papiru
svoju sliku,doživljaj,iskustvo,
svako oseća i živi svoje reči
na svoj način.
Zato je poezija jedinstvena i uzvišena.
Poezija nije fudbal,pesma nije kasarna,
nema ofsajda,nema stroja,
nego apsolutna sloboda.
Mi smo prolazni vreme neka sudi
jer reč ostaje večna.

POZDRAV SVIM PESNICIMA

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60204

HRAM SVETOG VASILIJA OSTROŠKOG BEŽANIJSKA KOSA-Miroslav Krnjeta

Sa kapije beli krst blista
stoji iznad vrata na čelu
crkva svetog Vasilija telo Hrista,
tu sila izliva nevidljivu svetlost belu.

Zidovi lepe žive boje
zovu duše umorne
da se svetlom poje.
Primaš odbačene,gladne,bose,
lepi hrame svetlo srce bežanijske kose.

U tebi lebdi duh sveti
čuva napaćene tera aveti,
nevidljivo prožima vazduh
vernima snagu daje i krepi duh.

Sa zvonika zvono zvoni
odjekuje po celoj vasioni,
poziva da se Gospodu peva
da se moli prečista Deva.

Hram svetog Vasilija Ostroškog,
vodio me put u hram čudotvorca
vodila me nevidljiva ruka do oltara carskog
da ljubim Gospoda i lečim grehe srca.

Nisam dostojan ni tvoga poda
ali ti me zoveš grešnoga
vodiš me pred ikonu Gospoda,
molitvom da tražim
oprost i pomoć svetoga.

Koliko si mi obrisala suza
izlečila srcu nervoza,
koliko si me puta ozarila
nahranila dušu svetlom života
crkvo prelepa mila.

Ti si moja uteha
moje duše oaza mira
čistiš me od greha
daješ srcu delić božanskog svemira.

Molitve,post,prvo pričešće,
u tebi crkvice dobih duhovno voće,
u tebi sam udahnuo reči
reku stihova koji ne prestaju teći.

Tu hoda nebeska sila
tu duše miluju nevidljiva krila,
zato pevajmo sveti Vasilije Ostroški
hvala što nas grešne primaš
na Gospodnji jastuk meki.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60194

SVETLO SVICA-Miroslav Krnjeta

Kako sam strašno pao
niz obraz suza pada,
ne mogu da ustanem
zbog rana i jada.
Ležim gledam u plafon
ne želim druga ni voljene,
muke lete iznad mene
nadvijaju se crne sene,
zbog duše slomljene.
Misli mi ne daju mir
briga um pritiska,
nemir dušu bode,
tonem u duboki vir
povlače me tamne vode.

Duboka me ščepala kriza
sve me više nagriza,
borim se da izađem iz kuće
postaje nepodnošljivo vruće.
Šetam gušim se od straha
osećam tlo mi izmiče
ostajem bez daha.
Prolazi vreme,pada noć,
ljudi prolaze pored mene,
koga da pitam za pomoć
svi oni nose svoje breme.
U trenutku nateže krize,
ugledah pored puta
malo svetlo koje luta,
mali svitac leti meni
nikuda ne žuri.
Baš sada da naleti na mene,
potpuno smo sami
oseća život u meni vene,
on me noćas razume u tami.
Veći sam od svica
ali izgubio sam svetlo
a on mali tako snažno blica.
Kako mala stvar
malo božije stvorenje,
vrati čoveku žar
probudi želju za spasenje.

Mala iskrica u noći
šapuće da ima pomoći.
Gledam u zvezde
osećam izlazim iz dubine
noćas neko o meni brine.
Nisam potonuo ipak života ima
osećam te gospode,
ti si nade nadolazeća plima.
Nestaje umna tamnica,
hvala ti bože što si poslao svetlo
kroz malenoga svica.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60152

PLAVA SREĆA-Miroslav Krnjeta

Mala plaža velika sreća
sunce miluje dva srca,
more im je ljubav najveća
dva dečaka,dva morska gnjurca.

Na maloj kamenoj plaži
bili su najsrećniji dani,
plava ljubav prijatelj najdraži
detinjstva morski kapetani.

Gledali su brodove
grlili plave talase,
imali iste snove
mirisali more i čemprese.

Lovili su zvezdu sanjalicu
on školjku on puža,
radost i osmeh na licu
more im ruke pruža.

Maštali morske sirene,
kakva radost kad vide brancine,
gledali su pučinu sa stene
privlačile ih nepoznate dubine.

Plaža drugarstva,veseo pogled,
ronili su tražili belog ježa,
slobodni su bili kao galeb
vezani kao ribarska mreža.

Uživali su u morskom raju
igrala se veselo dva brata,
nisu znali da igra dolazi kraju
sve je nestalo u vihoru rata.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60123

NIŠTA-Miroslav Krnjeta

Kada misliš da si moćan
pogledaj u oblake neba,
videćeš koliko si slabašan
ne možeš bez mrve hleba.

Kada umisliš da oduzimaš dah
shvatićeš stari se,postaješ prah.
Želiš da menjaš vreme
čoveče reši prvo male probleme.

Kada likuješ što si bogat
uspori čoveče,točak se okrene,
sutra si bedan i rogat
plakaćeš zbog bahatosti nesmotrene.

Kada osećaš da si sila
lažeš čoveče,
plašiš se mračnih vila
znaš da silu vatra peče.

Kada misliš da si gazda sveta
pogledaj zvezdu daleku
tamo ne može tvoja peta,
bez običnog mosta
ne možeš preći ni malu reku.

Kada si na vrhu gore
na hiljaditom kilometru,
pogledaj silno more,shvatićeš,
ti si čoveče prah na vetru.

Misliš da si moćno velik
a trčiš u rupu poput miša,
brzo se topi moćni lik
kad je grmljavina ili kiša.

Smrtni čoveče smiri želje
čoveče ne budi egoista,
vreme nas sve melje
ljudi shvatite,mi smo ništa.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60080

JERUSALIM-Miroslav Krnjeta

Sveti grade mnogi narodi
i tri vere ka tebi hrle,
na tom putu Gospoda ljube i grle.
Grad u koji dolaze
puni vere i vizije,
ti nisi iz ove dimenzije.
Ti si centar sveta
tu će gaziti božija peta,
kamen postanka tu stoji
čeka Gospoda vreme broji.
Gospod je u tebi namestio stan
da se vrati na sudnji dan,
car Solomon je zidao hram
Davidov sin od Boga izabran.
Gutala te vatra,vojske te gazile,
mač te satra ali ti opstaješ,
čuvaju te nevidljive sile.

Zlatna vrata čekaju dolazak,
ustaće mrtvi sudićeš svima
dolazi novo doba i konačni izlazak.
Sa brda se molitva čuje
sa zida plača reči bruje
iz crkvi zvona zvone,
sve se uzdiže u nebesa putuje.
Crkva,džamija,sinagoga,
slave tri imena
Jahvea,Alaha,Hrista
jednog Boga.
Nad Jerusalimom univerzum blista
vazduh na sveto miriše,
od molitve sve drhti
ovde sve božanski odiše.

Tamna noć se pretvara u dan
svetlost pobeđuje ambis hladan,
ovde nema tame
svetliš u sred mraka,
osvetljavaš put Avrama
kojim je vodio do oltara Isaka.
Bez očiju te vide
duša ih vodi osećaju te,
srce može da te nađe.
Duhovno slepi te ne vide
ne gledaju u srce
put kojim se ka tebi ide.
Sa krsta si ispratio Božijeg sina
da se vaznese do nebeskih visina,
sa Golgote je krst osvetlio svet
i stigao u Rim.
Moje misli,molitve
putuju u sveto mesto
Jerusalime ti si Božiji presto.
Duša mi treperi od liturgija
slika osećaj Jerusalima prija,
sveti grade ti si kuća
iz koje dolazi Mesija.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60040

PUT BOLA-Miroslav Krnjeta

Na put bola rano se kreće
od detinjstva točak se okreće
nisi svestan kuda ploviš
bacaš kompas i oluje loviš.

Povređuješ voljene,
nasrćeš na komšije,
bes ti teče kroz vene
otrovniji si od najcrnje zmije.

Postaješ soliter u nizu
prodaješ dušu trotoaru
tražiš cilj a nisi ni blizu
vrtiš se na urbanom repertoaru.

Vreme nemilosrdno teče
srce postaje beton,
nemaš milosti savest ne peče
puziš prljavim ulicama
postaješ ulični piton.

Upijaš grehove asfalta
ranjavaš mladost,ljubiš poroke
sve zbog besa,revolta
zlo ulice jedeš za obroke.

Kad dođeš na vrh jarbola
daviš se u magli smoga
duboko si zagazio put bola,
nemaš kompas toneš lica čađavoga.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60033

ISTE GRANE-Miroslav Krnjeta

Braćo Srbi sa svih strana,
svi smo jedno,ista nam je rana.
Setimo se teških dana,
dušmani su gazili preko opanka
brat je ginuo za brata
čuvala se voljena majka.
Ne tražimo preko reke mane
na drvetu smo iste grane.

Srem,Bačka,Banat,
zemlja žita ,vinograda,
Vojvodina kruna kralja Beograda.
Srpska zora u maglovitoj ravnici sviće
barjak svetog Save okuplja obiliće,
barjak nose sokolovi vladike Nestorovića.
Barjak tri boje
crven,plav,beli,
srpski narod ne sme da se deli.

Zavet putuje sa oca na sina
od Arsenija Čarnojevića,
preko šuma,reka,planinskih visina,
do vladike Petra Petrovića.
Ravnico kućo srpskih vladika
pozdravlja te kršna lika,
od korduna do kosova braća srbi
pevaju o slavi srpskih vitezova.
Od Karlovca do Valjeva,
gude gusle preko srpskih krajeva
pesma stiže do herojskog Kraljeva.
Od Drvara do Paraćina
vezala nas tvrda hercegovina,
grli brat brata,ljubi srbin srbina.

Kolo vodi šumadija
Drina kolo vezuje,
ruke pruža semberija i banija.
Opanak u zemlju tuče
truba zbor svira iz guče,
na zvuk trube leti Vranje
svi na zbor jedno je imanje.
U Kruševcu slavuj peva u slavu lazara
pesmu čuju zlatibor i kozara,
leti pesma na krilima sokola
preko ravnih kotara
do kule Janković Stojana.
Dalmacijo kamena,Dalmacijo vina
pusti carskog sokola na vrh Knina.
Slavonski čardaci šalju pozdrave moru
pozdravljaju drugo oko Crnu Goru.
Jedan narod,ista krv,ista vera,
Srbi mi smo kraljevskog sokola
junačka pera.
Srpski rode sa barjaka sveti Sava sija,
svima nam je majka Srbija.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59969

MALI LIST-Miroslav Krnjeta

Gledam zeleni list na grani
kako se zelenom bojom hvali,
raste na kiši,prkosi vetru,
svetlom se hrani.
Mali list ponosno vijori
iz njega život žubori
niko ne primećuje da postoji.
Podseća me na mene
vremenom žuti i vene.
Ne gledamo dole
Gledamo ka svetlu gore,
bežimo od crne zemljine kore.
Isti sam kao list
menjamo boju,prolazi nam vreme,
čekamo kraj.

Što ga duže gledam
osećam da ga volim
želim da mu se predam.
Gledamo se vezuje nas sila
postajemo jedno,kakav osećaj mira,
neshvatljivo dobijam krila.
Prizor zelenog prolećnog lista
vodi me na nepoznata mesta,
snažno osećam život
nestaje telo,duša mi blista.

Dolazi noć počinje da drhti
plaši se mraka
možda mu više nema povratka.
Samo jutro da svane
opet će zelenom bojom
da se hvali sa grane.
Svaka zora je put prema kraju
zato uživa i šepuri se u čarobnom maju.
Sunčev zrak željno čeka
plaši se oblaka izdaleka,
zna da je to kraj njegovog veka.
Danas zelen,sutra žut
brzo pređeš taj put,
družimo se prolaze dani
mnogi su na hladnu zemlju pali,
još se drži požuteli list mali.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59913

OPAMETIMO SE SRBI-Miroslav Krnjeta

Narode viteški i stari
došli neki novi mudraci,

drugi nam istoriju kvari
kažu da smo sirovi balkanci.
Kažu da smo skoro došli
a ne znaju kuda smo prošli.
Izmišljaju nova imena
nisu vredna spomena.

Kolevka roda,prostire se
od mora,šumskih gora,
preko dunavskih obala.
Od davnina mi smo ovde,
na ovoj zemlji vina pili,
žene ljubili,rađali se i umirali.

Lažnu državu nam skrojiše
granice stare prekrojiše.
Srbin je zaboravio ko je,
kako je krvavo zemlju branio.

Tuđe ratove smo vodili
i za lažne prijatelje glave gubili.
Ne dozvolimo na istoriji promene
da nam stranac određuje korene.
Svetog Savu slavimo
vremena stara negujmo,
imena careva pamtimo
neprijatelja ne zaboravimo.

Čuvajmo se saveza štetnih
da budemo stranci na svojoj zemlji,
dosta smo bili u službi drugih
radi interesa tuđih.

Poštujmo tuđe,volimo svoje
ne dozvolimo da drugi sudbinu kroje.
Opametimo se srbi,
da opet ne završimo na vrbi.

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59880

ŠTA JE VAŽNO-Miroslav Krnjeta

Manimo se ljudi gluposti
ko je bolji,ko je u pravu,
ne lomimo s ti glavu
volimo se i živimo u radosti.

Ne pravimo drame i nevolju
bacimo beznačajne sitnice,
pa lepši je cvet u polju
srećnije su skitnice.

Kuda žurba,čemu nervoza,
ne možemo brže od voza.
Vratimo istinske prioritete
i recimo prelep si svete.

Zar nije lepši pogled na dugu
nego besan automobil u krugu,
zar nije  lepše gledati lastin let
nego mrzeti ceo svet.

Šta srce više voli,
šta duša više želi,
sujete,svađe,boli,
ili radost kad s drugim deli.

Šta je zaista bitno
karijera bez života puna stresa,
da bezglavo jurimo hitno
ili da plovimo strpljivo,mirno,tiho.

Stalno hranimo ego
dokle besni čoveče.
Ostavimo visine,kažimo zbogom brigo
i provedimo mirno porodično veče.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59836

ARHANGEL MIHAJLO-Miroslav Krnjeta

 

Viteže nebeski,Gospodnja snaga
iz tebe sija,
svakom živom biću čuti nebesko ime prija.
Satkan si od ljubavi i svetlosti,
Mihajlo tebe zovu,
ti si vojvoda božiji na nebeskom krovu.

Zlo i tama se tebe plaše,
na krilima svojim ti donosiš
slavu Gospodnju i spasenje naše.
One koji su se okrenuli protiv oca,
ti si bacio Gospodu ispod nogu
zato si ti najbliži Bogu.
Najviše sijaš i svetliš u božijem dvorcu
Zbog ljubavi prema jedinom istinskom tvorcu.

Anđeoska vojska silna,
sa tobom božijim knezom na čelu,
klizi kroz zvezdana prostranstva
tamu pobeđuje svetlošću,
bezživotno crnu pretvara u večno belu.
Ratnik arhangel je tu sve ove zemaljske dane
da zaštiti duše nejake od zle tame.

Zovite u nevolji ime Gospoda Boga
poslaće vam spas kroz najvernijeg anđela svoga.
Sudnjega dana,zajedno sa ocem ti si u sudu,
svakom čoveku po delima
daješ pravdu i konačnu presudu.
Podižeš mač na nečiste u srcu,
takvi ne mogu u dom jedinom tvorcu.
Nebeska sila peva božiju pesmu,
sa nebesa se čuje anđeoska oda
ti si Mihajlo prvi do Gospoda.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59809

BRZI SUD-Miroslav Krnjeta

Ko je kukavica,a ko je heroj,
olako sudimo lepimo ljudima broj.
Kukavica živi,heroj umire,
obojica ljube,vole,mrze,
iz obojice život izvire.
Kukavica umire u životu,
heroj živi u smrti,
večno se priča vrti
uvek nalazi bahatu porotu.
Život nas iskustvom uči
pogledaj u svoje srce,
pa tek onda odluči
ne pravi odmah žrtvene jarce.

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59798

TRI BRATA-Miroslav Krnjeta

 

Tri drugara u nevolji bez para
opstali su tih zimskih dana,
imali su nadu i životnog žara
zajedno su preboleli mnogo rana.

Sudbina ih vezala te hladne zime,
ljubili su jedan drugom rane
pamtiće večno brat bratu ime
čekali su zajedno da svane.

Dok hladan dunav obalu melje
široka staza je svedok priče,
proveli su noći uz pesmu i veselje
gledali su kako nova sreća niče.

 

 

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59757

Pages: 1 2 Next

Load more