Miroslav Krnjeta

Miroslav Krnjeta

Rođen 30.09.1978.odrastao u Beogradu,Zemunu.Završio saobraćajno tehničku školu Branko Pešić u Zemunu.Živim na Novom Beogradu u naselju Bežanijska Kosa.Pesme sam počeo da pišem u teškom periodu života i tako sam ušao u svet poezije.Još kao dete sam voleo knjigu ali me život odveo na drugu stranu,tako da sada nastavljam tamo gde sam davno stao.Volim nove stvari u životu i uživam u njima.

Pages: 1 2 3 Next

Najkomentarisanije objave

  1. PESMA SLOBODA-Miroslav Krnjeta — 3 comments
  2. VASKRŠNJI DAN-Miroslav Krnjeta — 2 comments

Author's posts

KASNO SHVATIMO-Miroslav Krnjeta

Dođe vreme kada dragulji
izgube vrednosti
Kada zlato izgubi sjaj,
ne vrede više smicalice pakosti
čovek shvati da ima kraj.

Blago više nije vrednost
gleda novim očima
gubi mladost dolazi starost
duboko razmišlja noćima.

Dao bi blago sav imetak
da osetiš kako žubori potok,
ceo dan bi proveo u šumi
a ne u raskošnoj licemernoj glumi.

Ali nemaš više srca
izgubio si plamen života,
prodao si dušu zbog novca
izgubio osećanja
napustila te lepota.

Dobri čoveče šta si čekao
da bi se dobro opekao,
pa si shvatio
koliku lepotu života si skratio.

Zamišljaš društvo na reci pecaš
za mladosti gorko jecaš,
sada vidiš na drveću ptice
kada nemaš više zlatno lice.

Diviš se lepoj mesečini
gledaš zvezdano nebo
shvataš mudre vrednosti,
davno si to trebo.

Trenutak kad srce jedva diše
od poljubaca ispod letnje kiše,
bosi držali se za ruke
samo za ljubav znali
a ne za laži i muke.

Čovek shvati šta je sjaj
kad mu dođe starost,bolest ili kraj,
ostaje mu samo da žali
jer novi život ne može da upali.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60711

BURMA-Miroslav Krnjeta

Poletela ljubav na ušću reka
nošena poljupcima u oblacima
dodirnula raj,ljubavi polja daleka,
plamte srca u šarenim cvetnjacima.

Sećam se jedinog srca
koje sam iskreno voleo,
lepote cveta blistavog lica
gledajući tebe sam ostariti želeo.

Sećam se nežnih zaljubljenih pogleda
kako sam te grlio kao svilu
poljupcima smo topili sante leda,
ljubio sam prelepu crvenokosu vilu.

Bila si najdragoceniji biser srca
bila si moje mladosti snaga
zajedno smo hteli preko praga
jedna ljubav da poleti do sunca.

LJubav je ostala u vetru
dve duše zapalile ljubavi vatru,
slatka uspomena vrele mladosti
zapisana večno u knjige prošlosti.

Tuđi vetrovi umešali prste
pokidali naše ljudavi darove,
nisu želeli venčanicu kraj oltara
srušili srećnih snova krovove.

Pali smo na najvećem ispitu
nismo prešli čarobnu obalu kamenitu
i krunisali ljubav istinitu,
dozvolili smo uplašenoj starosti
da pobedi polet i snove mladosti.

Ostala je neispunjena zakletva
ugašena sveća ljubavi u pepelu,
nikada neću zaboraviti srca dva
ljubavna šaputanja i venčanicu belu
živećeš uvek u galeriji mojih misli,
godine prolaze šetam našim cvetnim alejama
vetrovi ljubavi odavno su prošli
na polici je ostala samo prazna burma.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60665

MOLITVA BOGORODICI-Miroslav Krnjeta

Molim te prečista majko
srce te moli jako,
tužan sam i ostavljen
bolan i hramljem
molim te za zdravlje
da kroz život nastavim dalje.
Molim te za duše radost
da me obasja milosti svetlost,
da pobedim muku pevajući
ne dozvoli da padam stradajući.
Bogorodice prečista ti poznaješ bol
molim te vrati me na srećni mol,
oteraj osećanja straha
daj duši svetlog daha.
Molim te spasi me mraka
napoji srce hrabrorsti
da krene snagom hrabrih koraka.
Molim te izleči mračnu dušu
podari vodu života
izbaci iz srca sušu,
presveta Bogorodice ponizno molim
želim ljubav,želim da volim.
Sačuvaj me od besa
od hladnog srca izbavi
podari mir i toplu nežnost
da zračim svetlom ljubavi.
Nemam pomoć,lutam tužan,
nosim sumnje pogled ružan
izgubljeno jagnje bez nade,
molim te za osmehe,radosno lice,
molim te pomozi presveta Bogorodice.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60638

VASKRŠNJI DAN-Miroslav Krnjeta

Obrišite suze tužni
ostavite brige dužni,

bacite kamen sa duše grešni
svanuo je najradosniji dan vaskršnji.

Sve što živi neka slavi Hrista
neka vam srce danas blista,
upalite dušu svećama ljubavi
Gospod nas vaskrsom izbavi.

Neka se oseća miris tamjana
neka nas krase lica nasmejana,
neka se čuje pesma radosti
danas čoveče sve oprosti.

Radujte se i slavite
grlite se i srca ljubite,
porodični dom neka cveta
vaskrs je dan izbavitelja sveta.

Svanula je pobeda Hrista
danas neka nam duša bude čista,
iz doma neka sija mir
sa svetlog krsta
doneo ga sveti pastir.

Raduj se,grli,ljubi,
danas Hrist smrt pobedi,
zagrli iskreno bližnje
uz tople osmehe
jer na krstu Gospod
otkupi sve naše grehe.

Danas je vaskrs
veseli budite dobri ljudi
Gospod na trpezi ljubav nudi,
radujte se braćo i sestre
jer Hrist pobedi adske vatre.

HRISTOS VOSKRESE!!!

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60594

ŽRTVE-Miroslav Krnjeta

Lepo je gledati vodopade,šetati kroz parkove i šume,mirno uživati brati plodove života,
ali kad naiđu crne kiše i vetrovi koji bi da odnesu mirni,tihi raj da prekinu traku naših
snova i kad dodje vreme da se snovi brane kada prvi put dodješ u istinsko iskušenje
da žrtvuješ život za sve lepote života,šta ćeš učiniti dobri čoveče?
Šta god odlučio u redu je,jer si rođen slobodan sa pravom izbora,
neko će se boriti neko neće i to je tako ,ali nemoj pljuvati po temeljima
po bedemima našeg mirnog komfornog života po onima koji su na vetru
isprsili grudi stali kao grudobran ispred otimača snova i platitli glavom
za naš miran san,bezbrižna čavrljanja,žurke,kafane jednom rečju uživanje u životu.
Matematički genije ne bi video matematiku niti bi to postao da neko nije obuo čizme
i valjao se po rovovima krvi i tako uticao na točak sudbine i obezbedio trajnim ranama i traumama
zlata vredan mir.Niko nikom nije kriv nekome je život majka a nekome maćeha,jednostavno
kocka je davno bačena.Ne mogu se dizati u visine veliki mozgovi,graditelji,umetnici a pljuvati
po kostima žrtava ili živim žrtvama koji su dali srce za sve nas i postali ljudi bez snova i nade.
Ne bi bilo prelepih simfonija,mostova,velikih umetničkih dela,velikih ideja,lepote stvaralaštva,
kako u bodljikavim žicama,zatvoreni po kućama,sa bajonetom na leđima,gladni,bosi,mučeni,
da neko nije zapalio vatru otpora i žrtvovao se za one koji dolaze a ne sebično podvio rep
i rekao meni je dobro a vi ostali crknite.Bez tih žrtava nema velikih dela i nema napred.
Ne morate da ih volite da ih cenite ali nemojte da ih pljujete da ih bacate u smeće,
pa više cenite mrave više volite pse lutalice,šta je sa nama ljudima imamo ozbiljne
poremećaje vrednosti.Svi smo patili, svi smo se u životu žrtvovali neko zbog ljubavi,
neko zbog porodice,zbog posla,zbog zdravlja…Svi znamo šta je bol,šta je žrtva
za nešto šta je srcu milo kolika je cena koju moramo da platimo e zato ne pljujmo
tuđe mučeništvo.Postoje narodi koji neće da rade žive od tuđih blaga i resursa
kljucaju kao vrane slabije narode dok im ne otmu sve,šta ćemo sa tim vranama
kad navale na naše mirne lepe živote,naše reke,šume,decu,žene.
Hoćemo li sesti ispod duda i čekati,opet neko drugi da podmetne leđa,
budite sigurni da bugari neće da umesto nas teraju vrane ili bilo ko drugi.
Prošao sam rat,video ga svojim očima,osetio ga,to je zlo i protiv njega sam,
ali ako sam protiv njega ne mogu sedeti ispod duda i gledati druge
kako se žrtvuju za mene i moj topli porodični dom,ne ide to tako.
Dolazi nam uskrs najveći hrišćanski praznik,simbol stradanja
i pobede života nad smrti,Hrist je podneo najveću žrtvu na krstu,
otkupio je grehe svih nas žrtvovao se za ljudski rod.
Treba malo razmisliti o žrtvama i požrtvovanju za drugoga za opšte dobro
za viši cilj jer postoji nešto više od sadašnjosti i naših samoživih želja,
Postoje večna imena hrabrih duša po kojima ne treba da se pljuje.

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60556

NEĆU-Miroslav Krnjeta

Neću da perem podove
idite štetočine pred sudove,
neću da šetam kerove
vrati državnu kasu lopove,
neću da budem čoban
da vam čuvam krave
a vaše ćerke frizure prave,
neću da sečem bašte korove
za vas da radim gramzive skotove,
neću gospodo biznismeni.
Hoćete za džabe da krečim
a ne mogu ko čovek
ni da se lečim,
hoćete da radim vikende
a slavite prvomajske praznike
željni socijalne pravde,
da radim celu noć
a vi delite novac i moć,
neću pohlepni gadovi.

Hoćete moju kičmu
da skijate preko nje na zimu,
mene u radničke hale
a švalerke se fotelje dokopale,
mene na biro po poslove
a vi vile i džipove
prvoklasne letove
ode Srbija u kmetove,
vi da rukovodite i kradete
a ja da čistim cipele i pete,
neću paraziti neradnici.
Da pazim bahatog sina
a on ne zna gde je drina,
terate seljake na oranje
vi lopovi na pet zvezdica letovanje,
otimate narodu sa tanjira
debele bogate ale,
gde je kraj hira,
živite od narodnog znoja
vi ste Srbiji
vreća gnoja.

Hoćete da vam se oprosti
a narodu gulite kosti,
brinete zbog sigurnosti
pa vi ste uvezli nesigurnosti,
žalite se na krimanal
pa šta treba za veknu hleba
da vam kopam kanal.
Nemate vi sramote
decu bi dali za zlatne svote,
plašite se mraka
da bogatstvo ne pojede svraka
da ne ostanete
bez zlatnog krtičnjaka,
mene gurate u rat
a vi zidate kule
sprat po sprat,
gledate narod kao kuga
e neću da vam budem sluga.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60534

STRADANJE KOZARE-Miroslav Krnjeta

Planino heroja
kućo stradalih mučenika
krv je tekla iz senika
bajonet probadao nedra tvoja,
kad navališe krvoločne zveri vojnika
da satru narod i šumu slobode.

Rosa jutrom krvava
svaka travka pamti stradanja,
svako polje rasutih kosti groblje
svaki šumarak sklonište od klanja.

Krvave ruke crnokošuljaša
popališe ognjišta naša,
ugasiše svetlo zore maljem i sekirama
selima je presudila oštra kama.
smrt dođe ispred praga
bacaše izmučena tela
u blato obora,
hiljade nevinih odvedoše
putem bez povratka
do jasenovca logora.

Ispod opalog jesenjeg lišća
leže majke u zagrljaju nevinih pilića,
plač pored svakog panja
strašni jauci mučenja i klanja.

Pališe,ubijaše,silovaše,
prokleti fašisti,proklete ustaše,
sve jaruge i padine
krvlju zališe đavolje uniforme.

Na zgarištima nema
cvrkuta ptica
nema smeha dece,
samo garava lica ubica
na zemlji gaze krvave barice.

Ponosna mučenice
izdržala si vatre terora,
heroji kozare ostaviše srce
da svane mirna zora.

Ne pobegoše pred zverima
uzvratiše herojskom borbom,
plamti vatra u srcima boraca
puške grme kozaračkim šumama,
do poslednjeg metka
nema braćo begunaca
ili svi pod malj po jamama.

Večni spomenik planino otpora
mati heroja,mučenika grobnica.
Pričaj rode,progovori šumo,
o danima krvavog boja
kako se borila i patila
sa suzama ponosna kozara.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60460

KROŠNJE-Miroslav Krnjeta

Na povetarcu igraju grane
prolazniku prikazuju predstavu lepote,
divno lelujaju bez mane
tiho šapuću menjaju živote.

Te lepe čarobne krošnje
kriju čistotu duše unutrašnje,
kad ih vetar savija
mirna muzika svira
duša oseća,srce puno mira,
čista šumska simfonija.

Kad se okite prolećem
u blistave zelene nošnje
miris tek rođenog lista
opija me,
u vazduh polećem
vuče me zelena pista,
dok očarano gledam
zelene krošnje.

A procvetali aprilski cvet
krasi na grani ptica sonet,
šta lepše postoji
slika hiljadu osećanja spoji.

Pogled se topi od zelenila
kroz grane do plavetnila
spajaju se nebo i krošnje,
gledam prizor,
osećam čarobno bojenje.

Sila nevidljivi ples
od početka igraju taj proces
oblače žuti pa zeleni dres,
grane tiho miruju
čekaju zelene haljine,
u krošnjama ne stanuje bes.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60423

OTAC I SIN-Miroslav Krnjeta

Sa prozora puca pogled
na dinarske visine
u srcu strahova led,
otac me teši
ne brini sine.
Vetar sa Dinare brije
oca i sina strepnja peče,
opet mora da se bije
opet mračno Kninsko veče.

Pamtim oca ponosnog vojnika
mladog čoveka punog nade
oficira otadžbine lika pobednika,
u srcu večno urezana slika
u istorijskoj drami stari grade.
Crni dani,mutna vremena,
pala su na tvoja ramena
delio sudbinu napuštenog naroda
doživeo kraj tragičnog ishoda,
u danima krvavog mraka
nosio si radoznalog dečaka.
Koliko si gutao muke
koliki teret vukle tvoje ruke.
Dolinama se prolamao lelek
jauci ranjenih boraca,
a pomoći ni za lek.
Bili su to dani jada,tuge,
teške godine borbe duge,
bili su to dani loši
zajedno smo zlo prošli.

Kad su grmele haubice
kad su padale granate,
gledali strahu u lice
prkosili terali inate.
Gledali lepote sa svilaje
prešli puteve do banije,
išli preko semberije i posavine
videli sve golgote krajine.
Sećaš li se oče,
vrhova Velebita,karinskoga mora
naše pesme preko koridora,
sećaš li se ratnih dana oče.
Delili gorčinu vojničkog hleba
ležali ispod zloslutnog neba
gledali istoriju kako se niže,
srca nam nikada
nisu bila bliže.
Bili smo jedno biće
nadali se da pobeda sviće
bili smo vezani jaki,
hoćemo li ikada oče
biti tako bliski.
Pitam se posle toliko godina
da li pamti grad Knin
kako su zajedno koračali
otac i sin.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60334

ČEKAJUĆI SUNCE-Miroslav Krnjeta

Čekanje je sastavni deo života koje nas prati tokom celog našeg putovanja kroz život.
Čekamo prve igre,polazak u školu,prvi poljubac,maturu,da porastemo,posao,ljubav života,
rođenje deteta,kupovinu stana ili kuće,bolje sutra…Uvek nešto čekamo a sat otkucava minute,
planeta zemlja nije stala,ona nas ne čeka.
Najgore je kada ništa ne ide  kada gubim bitku za bitkom doživljavam poraze na svim frontovima,
gde god da krenem sva vrata su zatvorena,koliko god da se borim ili bilo šta da uradim
jednostavno ponor bez izlaza.Kao davljenik u živom pesku što se više opire i bori on sve dublje tone.
Mudri ljudi kažu posle kiše dolazi sunce,samo meni nešto predugo pada kiša i pitam se kad će više
sunce da sine.Čekanje se pobeđuje mirom i strpljenjem ako to čovek nema lako može čekajući da sagori.
Blago onima koji su dobili dar smirenosti i strpljenja,moje srce nema to blago pa se vatrom uči da čeka.
To je moje najteže čekanje,čekajući da novo sunce sine,sada kada sagledam sva druga čekanja su sitnice.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60291

SAMO MI-Miroslav Krnjeta

Tuđu bol ne osećate
svoju celom svetu namećete
kao puni ste ljubavi
a svi drugi su gubavi.

To što vi mislite
samo svoje cipele gledate
po tuđim glavama hodate
hvala vam što sudite.

Hvala što moje srce pazite
a tuđina ljubite i hvalite,
hvala što me hranite
a iza leđa vređate i gazite.

Ne vidite moje suze
šta mi život uze
važno je da ste vi dobro
a mene na vetar,samo hrabro.

Kada je teško tražite ruku
kukate na nepravdu
a ne vidite moju muku
okrenete leđa kad me nevolje bodu.

Kad treba život da se drži
onda me zovete i volite
a kad mene boli,onda izdrži,
zaista vam hvala
što o meni toliko brinete.

Sve što vama treba
mora da se skida s neba
a kad ja imam želju
snađi se voljeni prijatelju.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60277

JUNACI ČEGRA-Miroslav Krnjeta

Zla sudbina Srbiju zadesila
kad navali turska sila,

da pale i robe
sirotinju srpsku da globe.
Srpski seljak barjak drži
na čegru barut zemlju prži,
ne da zemlju zulumćaru
neće da klekne turskom caru,
ne da nejač pod sablju dželatu
pljuje na haračlije
pljuje po turskom zlatu.

Majsko sunce sablja seče
nema sunca nema rose,
grme puške krv ustanika teče
turskim jataganima odolevaju i prkose.
Jurišaju na krvave paše
rukama na janjičare ljute,
ne daju oranice naše
ne daju agama da moravu mute
neće sultanu da ljube skute.
Sinđelić komanduje,udri srbine,
boj do smrti nema predaje
umrećeš kao borac
ali nećeš na turski kolac,
nećeš slušati okovane majke jecaje,
junačkom borbom u slavne visine.

Zagrmi na čegru prasak slobode
pogibe Sinđelić,pogiboše junaci,
Sinđelić sa braćom pod oblake ode
ostaše na čegru krvavi pašnjaci.
Pamti slavnu smrt rode
kako ratnici odoše na nebo u slavu
dužni smo im večnu hvalu.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60229

PESMA SLOBODA-Miroslav Krnjeta

Pesma je izražavanje pojedinca
a ne podilaženje masama
ili pisanje kako drugi misle
šablonska pokretna traka.
Često ide uz vetar a često niz vetar
poezija je sloboda.
Svi gledamo različitim očima
nismo u istim cipelama,
nemamo ista srca
stvaramo sopstvenim umom.
Šaroliko društvo raznih iskustava
što je lepota slobode poezije.
Postoje veliki pesnici velika dela,
dobre ili lošije pesme,
ali nijedna nije smeće
jer je neko ostavio delić duše u njoj.
Ptice koje su česta inspiracija ne pevaju isto
niti izgledaju isto,pa nisu bezvredno smeće.
Svaka ima svoju lepotu i svog slušaoca.
Kada bi pisali kako sudija misli
to ne bi bila pesma,sloboda,
tu ne bi bilo uživanja i dubine reči
bila bi strojeva radnja u vojsci
poezija ne bi postojala.
Svako projektuje na papiru
svoju sliku,doživljaj,iskustvo,
svako oseća i živi svoje reči
na svoj način.
Zato je poezija jedinstvena i uzvišena.
Poezija nije fudbal,pesma nije kasarna,
nema ofsajda,nema stroja,
nego apsolutna sloboda.
Mi smo prolazni vreme neka sudi
jer reč ostaje večna.

POZDRAV SVIM PESNICIMA

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60204

HRAM SVETOG VASILIJA OSTROŠKOG BEŽANIJSKA KOSA-Miroslav Krnjeta

Sa kapije beli krst blista
stoji iznad vrata na čelu
crkva svetog Vasilija telo Hrista,
tu sila izliva nevidljivu svetlost belu.

Zidovi lepe žive boje
zovu duše umorne
da se svetlom poje.
Primaš odbačene,gladne,bose,
lepi hrame svetlo srce bežanijske kose.

U tebi lebdi duh sveti
čuva napaćene tera aveti,
nevidljivo prožima vazduh
vernima snagu daje i krepi duh.

Sa zvonika zvono zvoni
odjekuje po celoj vasioni,
poziva da se Gospodu peva
da se moli prečista Deva.

Hram svetog Vasilija Ostroškog,
vodio me put u hram čudotvorca
vodila me nevidljiva ruka do oltara carskog
da ljubim Gospoda i lečim grehe srca.

Nisam dostojan ni tvoga poda
ali ti me zoveš grešnoga
vodiš me pred ikonu Gospoda,
molitvom da tražim
oprost i pomoć svetoga.

Koliko si mi obrisala suza
izlečila srcu nervoza,
koliko si me puta ozarila
nahranila dušu svetlom života
crkvo prelepa mila.

Ti si moja uteha
moje duše oaza mira
čistiš me od greha
daješ srcu delić božanskog svemira.

Molitve,post,prvo pričešće,
u tebi crkvice dobih duhovno voće,
u tebi sam udahnuo reči
reku stihova koji ne prestaju teći.

Tu hoda nebeska sila
tu duše miluju nevidljiva krila,
zato pevajmo sveti Vasilije Ostroški
hvala što nas grešne primaš
na Gospodnji jastuk meki.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60194

SVETLO SVICA-Miroslav Krnjeta

Kako sam strašno pao
niz obraz suza pada,
ne mogu da ustanem
zbog rana i jada.
Ležim gledam u plafon
ne želim druga ni voljene,
muke lete iznad mene
nadvijaju se crne sene,
zbog duše slomljene.
Misli mi ne daju mir
briga um pritiska,
nemir dušu bode,
tonem u duboki vir
povlače me tamne vode.

Duboka me ščepala kriza
sve me više nagriza,
borim se da izađem iz kuće
postaje nepodnošljivo vruće.
Šetam gušim se od straha
osećam tlo mi izmiče
ostajem bez daha.
Prolazi vreme,pada noć,
ljudi prolaze pored mene,
koga da pitam za pomoć
svi oni nose svoje breme.
U trenutku nateže krize,
ugledah pored puta
malo svetlo koje luta,
mali svitac leti meni
nikuda ne žuri.
Baš sada da naleti na mene,
potpuno smo sami
oseća život u meni vene,
on me noćas razume u tami.
Veći sam od svica
ali izgubio sam svetlo
a on mali tako snažno blica.
Kako mala stvar
malo božije stvorenje,
vrati čoveku žar
probudi želju za spasenje.

Mala iskrica u noći
šapuće da ima pomoći.
Gledam u zvezde
osećam izlazim iz dubine
noćas neko o meni brine.
Nisam potonuo ipak života ima
osećam te gospode,
ti si nade nadolazeća plima.
Nestaje umna tamnica,
hvala ti bože što si poslao svetlo
kroz malenoga svica.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60152

Pages: 1 2 3 Next

Load more