Miroslav Stojiljković

Pages: Prev 1 2

Najkomentarisanije objave

  1. Tebi…..Miroslav Stoilkovic — 16 comments
  2. In memoriam…..Miroslav Stoilković — 13 comments
  3. Tijana…..Miroslav Stoilkovic — 13 comments
  4. Milena…..Miroslav Stoilkovic — 11 comments
  5. Trema……Miroslav Stoilković — 11 comments

Author's posts

In memoriam…..Miroslav Stoilković

152 пута прочитано

Dobro si mi bila došla,
eh, oni zimski dani…
A kad beše od mene pošla
ne rekoh ti, ni jednom, „stani“…

Otad me san ne odmori
već olovnu glavu budi,
otežalu od zbori
različitih ljudi…

Zabranio sam te-
samo ćeš u pesmi biti,
ne ljuti se na me,
ne mogu te više kriti…

Dobićeš taj orden-
večnosti zbrčkan sjaj,
bićeš ovoj pesmi sen
da ne misliš na kraj…

To je ono hvala,
ono što mi se ne dade,
za sve što si mi dala
sada mi sa srca pade…

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/5636

Mirno spavaj…..Miroslav Stoilković

142 пута прочитано

Da, ja sam sve to,

uzdah i vibracija,

nejasno, jel čuješ…?

I to.  Svaka čudna situacija.

Svemirska kaplja zaljubljena

i pesak što stopala ti greje,

ruka tvoja, tečna i grešna kad si sama,

i srce kada se bez povoda smeje.

Priča, usne što ti ljubi.

Vetar, kada pleše ti o vrat,

i ono što želju za drugim ti ubi,

i onaj, čija pozicija je pat…

Čudna neka tvoja greška.

Unutra nešto, što projuri.

Ponekad čuješ sreca kad se smeška

i slatki nemir, kad se žmuri.

Da, ja sam sve to,

uzdah i vibracija,

nejasno, jel čuješ…?

I to.  Svaka čudna situacija…

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/5592

Treći poklon…..Miroslav Stoilković

103 пута прочитано

Beše to najlepši moj dan,
vrhunac ljubavi- ostvareni san…
Ozari se nečujno, polako,
puzeci, zracima po postelji- mlako…

Umilo nas toplo Sunčevo mleko,
dok smo spavali, dok sam čeko
da mi jutro tvoje usne pokažu,
kad zamiriše dan, oči da dokažu…

Ne štedeci kičicu- tananu, laganu,
birala si boje da u spektar stanu,
koji će prolećno jutro poželeti,
rajska ptica kada vidi- da ne uzleti…

Ćutali smo samo dok nas misli bude ,
ljubeći nas strasno, milujući ude…
Pojutarje oprži na nama zrake,
naga tela behu prečica do želje svake…

Po sobi zajedrila, od mašte, Arabeska-
prekrivač naših duša- od ljubavi freska…
Podne me zagli, od poljupca me ote,
zasviraše nežno sveže prolećne note…

Dok sam gradom bojio maske i panoe,
mudro ti si listala razne želje moje…
Nazdravljali su jutro i dan zaneseni,
medom zasladjeni, večeri što ih seni…

Sleteli smo,  ja i veče,  nasred tvog praga,
ono tu i osta- znade da si moja draga…
Voleh te treni dok kucam ti na vrata,
carolijama ispleteni milimetri sata…

A kada otvori studentske, najlepše, dveri,
pohrli sjaj iz očiju, da se da savršenoj meri…
Mojoj duši beše nagrada jasna-
tvoja odlučnost divlja- oko vrata crvena mašna…

Iza tebe plodovi ljubavnog leta,
još jedna vrata otvorena, vrata našeg sveta:
kada, latice, muzika i sveće,
po podu, kao putokaz, razbacano cveće…

„Dobio si dva a ovo je poklon treći,
od zelje se topim da te vodim našoj sreći…“
– prošapta ti srce a zvonise zidovi stana,
ostao je eho jednog  rodjendana…

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/5486

VODA …..Miroslav Stoilkovic

138 пута прочитано

Još jednom spiram nemire,
tvoje i moje, što ubogi vire
iz silovane mrtve strasti,
uzalud bludi napinjem se spasti.

Još čistim naše znojeve i masti,
što iz nabreklih vena zadavljene slasti,
pričešćuju vezanog arhangela Dennicu,
umivaju oči a svrdlaju zenicu.

Perem opet  srce- pepeljaru zlatnu,
opušcima pretvorenu i u kutiju satnu,
noktom zupčanike stružem od gara
gutam urmu paklenog ljubavnog žara.

Vredeli smo kao kanta i smeće
za šugave mačke škrge od sreće:
ti – prazan lim, ulubljen i prljav,
ja – po tebi rasejan, poduo i drljav.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/5432

Tebi…..Miroslav Stoilkovic

137 пута прочитано

Ne znam dokle lebdi
svemirska prašina
ali su na Zemlji samo tvoje oči
za mene takva tišina…
Miran moj san je
strah kada mi pričuvas,
ne tonem samo tada-
kad mi ti u jedra duvaš…

Prepoznaj me opet…
I ja ću tebe..u tom ili drugom liku.
Želim ceo njihov svet,
Ponovo, kao bledu sliku,
A mi, kao onda- magija sa strane,
Na odmoru ovde, u obliku ljudi,
Bojimo njihove napete dane
Spajanjem duše, spajanjem grudi…

Dodji. Mlečni Put i mi-
Opet u očima pokaži,
Raduje me ples po vatri…
Jedino taj put za mene važi.
A ti, kao tada, srećna budi,
Kad ti oči rečima glancam,
Ućuti me usnama- reci da smo ludi,
Pa me opet pusti da po njima tancam…

Videceš, kao nekad, u hodu maštanja…
Uzmi srž- čuvaj kao dar…
Seti se nebo kada danju sanja,
Kako smo krali te snove- kao par…
Uzbudjene i vedre sto za nas čara
Puteve sigurne i daleke…
Smehom nas opija, drhtanjem vara
Da znamo njegove predele neke…

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/5401

Tijana…..Miroslav Stoilkovic

163 пута прочитано

Sa tobom, jos uvek, ne znam kako.
Godine retke razbiše nam suze tad,
što ne kanuše zbog srdžbe lako,
kao kada se svega setim- sad.

Teška si i glavi i srcu,
bojim se svega tako mlad,
gubim dvoboje i bitke u grcu,
gutam poraze i dlakavi jad.

Ne znam reči više za tebe…
Juriš stazom od trnja bosa,
pa po žaru mirno šetaš sebe,
mojim stopalima, kao da je rosa..

Volim svaki miris tvoj
i vapaj pogleda vitez kada sam bio,
i prkos uzdaha kad dobiješ boj
i majčin osmeh, topao i mio…

Dan mi je nalik kovrdži tvojoj,
crn, uvijen i miriše na tebe,
veče je nada u mašti mojoj
da noću budeš makar san kod mene.

Sa tobom, još uvek, ne znam kako.
Godine retke razbiše nam suze tad,
što ne kanuše zbog srdžbe lako,
kao kada se svega setim- sad.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/5387

Milena…..Miroslav Stoilkovic

110 пута прочитано

MiroslavStojiljkovic

Milena

O tako te nežno mogu voleti,
ne znam kako prići il’ odoleti,
na uzdi čarima otegnut- ne dišem,
ljutim se na tebe i ljubav ti pišem…

O kako si hladna, nekad me samo čudi,
ni ono sto mrzim tada me ne budi,
jer tako su topli i nežni sa tobom snovi,
srce vrelo a ledenom vodom plovi…

Ma bolje je ovako- kad ne znaš i ne pitaš,
mada, stoji mi u duši, samo ja znam…
Ma bolje je kad tako uživaš i skitaš
nego da se sruši ono što ti dam.

(C) Miroslav Stojiljković

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/5354

Pages: Prev 1 2

Load more