Milutin Pločić

Rodjen 18 jula 1976,u Kruševcu, Jugoslavija, mesto stanovanja Aleksandrovac... Oženjen, imam sina i ćerku, zapošljen... Srednja gradjevinska škola... Navijam za Napredak, Crvenu Zvezdu i Inter... I Žabare...

Author's posts

Tužno srce

Iz života otišla si tiho
A u njega ušla na velika vrata
Tužno srce još za tobom pati
Al ne pušta suzu iz inata.

Mislili smo ceo svet je naš
I pravili planove za nas dvoje
Bila si moja srećica
A mene si zvala srce moje.

Zašto si me ostavila tužnog
Što mi makar razlog nisi rekla
Obećao sam sebi zaplakati neću
A iz očiju bi reka suza tekla.

Da znam razlog shvatio bih možda
Jer dao sam ti sve što sam imao
Srce dušu i svu ljubav svoju
Sve što imam ja sam tebi dao.

Sada tužan u kafani pijem
Sam sa sobom samo čaša ispref mene
U vinu svoju tugu lečim
Ne dam suzi iz oka da mi krene.

Možda nekad i zacele moje rane
A možda i nikada neće
Oči neće za tobom zaplakati
Ali srce za tobom umreće.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58839

Samo u snu

Dok ti slatko spavaš
U svom krevetu
Ja te ljubim u snu
I osećam tvoje telo
Pripijeno uz mene
A znam da je to samo u snu.
I dok ti u snu nežno milujem kosu
A glava ti spava na mom ramenu
Uzbudjuje me blagi dodir tvojih grudi
Al ja znam da je to samo u snu.
Ljubiću te makar u snu
Makar u snu ću ti ukrasti dodir nežan
Sanjaću da si u mom zagrljaju
Pa makar to bio samo san.
Znam da je to samo san
A snovi se često ne ostvaruju
Ali, sanjaću sada da si samo moja
Pa makar bilo sve samo u snu.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58835

Ako mislim na tebe

Ako krenem noćas da mislim na tebe veče će mi proći u suzama i bolu, od rastanka našeg godina je prošla a ja još uvek čuvam tvoju sliku na stolu… Ako počnem noćas da se sećam tebe ruke krenu da mi drhte same srce te je volelo ludo a sad je zbog tebe prepuno tame… Od rastanka s tobom samo tužne pesme pišem ni sam ne mogu da prepoznam sebe, u svakoj ženi što ulicom hoda ja Pomislim da vidim tebe… Duša mi je tužna a srce puno bola u mom životu nema žene druge, voleo sam te ko nijednu drugu a sada umirem od tuge… I lagaću da neću da mislim na tebe jer ne mogu tako lako da te prebolim,vreme leti a rane još bole a ja te… jednostavno još uvek volim.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58813

ПОШТОВАНИ УМЕТНИЦИ – Милутин Плочић Мишко

ПОШТОВАНИ УМЕТНИЦИ


Поштовани уметници,
мајстори поезије и риме,
дозволите да вам кажем своје име,
можда није познато и цењено као ваше,
али ми моји земљаци ову стазу мало утабаше…

Зовем се Милутин, а презивам Плочић,
али сви ме као Мишка знају,
чули су да пишем тамо  неке песме,
па решише да ми шансу дају…

Долазим оз маленог села,
које се Жабаре зове,
иако ми адреса жупска пише,
жабарац сам и не могу Александровац
од рођеног села да волим више…

Хвала Драгану Тодосијевићу,
да не беше њега, ни ја не бих био ту,
и хвала Љупчету,
што ми простор да пишем дао,
а ја ћу да оправдам све то
како будем умео и знао…

Моје песме нису као ваше поезија,
оне су обични стихови,
али у њима има истинског живота,
и у њима су моје жеље и снови…

Можда ће и оне неком да се допадну,
па била то деца или одрасли људи,
то остављам вама и времену нек пресуди…

© Милутин Плочић

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58787