Milutin Pločić

Rodjen 18 jula 1976,u Kruševcu, Jugoslavija, mesto stanovanja Aleksandrovac... Oženjen, imam sina i ćerku, zapošljen... Srednja gradjevinska škola... Navijam za Napredak, Crvenu Zvezdu i Inter... I Žabare...

Pages: 1 2 3 4 Next

Author's posts

Lijepa zima

Sjećaš li se one lijepe zime
Što provedesmo je nas dvoje
Tad ukrala si srce moje
A ja ukrao sam tvoje…

Iz te najljepše zime života mog
Naviru mi krasne uspomene
Kad ljubio sam prekrasnu djevojku
I plave oči njene…

Te lijepe zime više nema
Gdje volješe se srca dva
Ti si sada s netkim drugim
A sa netkom drugom sam ja…

Ja se još sjećam zime te
I još uvijek pamtim tvojih očiju sjaj
Ti više nisi kraj mene
Ali ja ću te uvijek voljeti,znaj…

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59710

Kosta i Maja – Miško pločić

Bila je to ljubav iz osnovne škole
Jedna ljubav,tu iz moga kraja
I dan danas se u Žabaru priča
Kako su se voleli Kosta i Maja…

Bila je to ljubav za sva vremena
Poljubaca,zagrljaja,nežnih reči nikad dosta
Maju nikad niko neće da voli
Ko što ju je voleo Kosta…

A,i ona je njemu svoje srce dala
Bezbroj poljubaca i strastvenih zagrljaja
I Kosta zna da gž nijedna neće voleti
Ko što ga je volela Maja…

Za njihovu ljubav svi su znali
Jer ona je bila čista
O toj ljubavi mogu se napisati
I knjiga trista…

Ali,njihovoj ljubavi došao je kraj
I više nije bilo kao u snu
Rastali se jednogletnjeg dana
I svako je otišao na svoju stranu…

Više se nikad videli nisu
U mom je selu ostala samo priča o njima
Jedna tužna priča o nesrećnoj ljubavi
Ili saga o zaljubljenima…

Bila je to ljubav za sva vremena
Ali jedna od onih tužnih ljubavi
O dvoje mladih koji su se voleli
I danas postoji priča o Kosti i Maji
Ali se oni više nikad nisu sreli…

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59571

Kiša – Miško pločić

Dokle će više kiša da pada
Dokle će da grmi i seva ko sada
Hoće li malo kiši sunce da zasmeta
Ili ovoga leta i neće ni biti leta…

Napolju su putevi kao reka
Kanali plutaju na sred puta
Ni traktori ni kola više ne mogu proći
Blato sad po putevima luta…

I sad dok ovo pišem ona i dalje pada
Ni jedan dan bez kiše nema
Na televiziji prognoza glasi
Sutra se kiša i oluja sprema…

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59555

Zacvrkutale ptice – Miško Pločić

Zacvrkutale ptice u ranu zoru
Pahulje bele kližu po prozoru
Napolju sneg lagano veje
A,ja se pitam moja draga,gde je…

Ja se pitam gde je moja draga
Otišla je od mene bez traga
Ne znam gde je ona sada
A,sneg napolju,pada li pada…

Napolju padaju pahulje bele
Padaju noći cele
A,moje srce tužno pati
Da li će ona da mi se vrati…

Gledam kroz prozor, beli se breg
Kako ke lepo kad pada sneg
A,srce je moje puno tuge
Suze su sada moje druge…

Padaju napolju pahulje bele
Srce te zvalo noći cele
Usne su zvale tvoje ime
Otišla si i ostavila me…

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59517

Sreli smo se u aprilu – Miško Pločić

Sreli smo se u aprilu
U rano proleće
Kad posle duge zime
Radja prvo cveće
Bila si u kratkoj
Haljinici plavoj
I odmah privukla
Pogled moj…

Gledao sam te dugo
Kako igraš sama
U haljinici plavoj
Totalno bez blama
Reših da ti pridjem
Da te bolje vidim
Ni sanjao nisam
Da ću da ti se svidim…

Smejala si se slatko
I rekla mi ćao
Da si žena mog života
Odmah sam znao
Rekla si da ti je hladno
I stisla se uz mene
Naša je ljubav
Mogla da krene…

Ljubismo se strasno
Skoro cele noći
Nadao sam se da jutro
Neće nikad doći
Budila si me zorom
Usnicama svojim
Grudi su ti bile
Na grudima mojim…

Tvoje toplo telo
Uz mene se privilo
Samo Bog zna
Šta je noćas bilo
Rekap dam sebi
Pustiti te neću
Ti si moj
Vesnik za sreću…

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59508

Slavko i Maja – Miško Pločić

Sreli smo se u Brusu
Gde smo čistili papriku
Nosila je neke gajbice
I pertla joj se odvezala
A ja sam joj vezao patiku…

Imala je dugu plavu kosu
I zgodna je bila
A,i ja sam bio lepuškast
I ona se u mene odmah zaljubila…

Svidela se i ona meni
Ne mogu da lažem
Al sam bio mnogo stidljiv
Pa nisam smeo da joj kažem…

Bila je pauza
I sedeli smo na livadi
Gde je krava pasla
Rekao sam joj fa je volim
Jer je ljubav rasla…

Čistili smo papriku
Jedan do drugoga
I nismo se razdvajali
Na pauzi smo išli na livadu
I tamo smo se valjali…

Našu ljubav nismo krili
Za nju su znali svi
Za vreme jednog tunela
Smo se prvi put poljubili…

Šta će biti s nama
Sudbina će reći
Odgovor na to ne zna niko,pa ni ja
Ostaće samp u Brusu zapisano
Voleli se jedan Slavko i jedna Maja…

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59499

Srpska posla

Kikali smo na zimu
Da nam je hladno
A, sad kukamo,vruće je
Ma, poznata su Srpska posla
Mi kukamo na sve…

Smeta nam kiša
I kad sunce greje
A, Bog odozgo gleda
Čudi se, i samo se smeje…

Do juče nam je sneg pravio probleme
Bilo nam je, kažemo, mnogo zima
A, sad ne valju jer je puno toplo
Pa, stvarno, gde to ima…

Ko može nama da ugodi
To ne možemo ni mi sami
Komplikovan vam je Srpski rod
Zna puno da vrdolami…

Pa, možemo samo da kukamo
Da se žalimo i ništa više
Jer nas niko baš ništa ne pita
Kad će da pada sneg
Grad, sunce, kiše…

I tako će da ostane zauvek
Iako mnogi drugačije kažu
Svi mi, pomalčice pametni, znamo
Da oni samo mnogo lažu…

I mi smo jednostavno komplikovana nacija
I to je samo tako
Takvi ćemo uvek biti
Nas ne može ni da shvati svako…

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59478

Želim te čuti

Žarko želim poziv tvoj
I pitam se dal ćeš zvati
Da li želiš da me čuješ
Hoćeš li mi osmeh dati…

Kedva čekam da te čujem
I uživam u tvome glasu
Dok te slušam kako pričaš
Na te mislim u tome času…

Želim čuti osmeh tvoj
Jer volim kad se smeješ
Kad se smeješ ja sam srećan
Osmehom me svojim greješ…

Želim čuti šapat tvoj
Da mi pričaš priče slatke
Kad ih slušam lepše zaspim
I sankam te noći svake
..

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59476

Volela je – miško pločić

Živela je na kraju sela
u malenoj kući žute boje
zvala me je mali meda
a ja nju lane moje…

Volela je bosa da trči po livadi
i da miriše cveće
volela je ranu zoru
i volela je proleće…

Volela je zorom da gleda kroz prozore
i lagane šetnje pored reke
volela je da me drži za ruku
i volela je romantične pesme neke…

Volela je da nosi haljinice kratke
i crveni šeširić na glavi
Obožavala je kad se na ulici
okreću za njom
i da mene ljubomornim pravi..

Volela je puno da se smeje
i mnogo volela da pleše
kad stavi svoje ruke oko moga vrata
meni uvek najsladje beše…

kad su njeni odlazili u drugi grad
rekla mi je, pisaću ti,i ti meni piši
dugo smo stajali zagrljeni
i dugo smo se ljubili na kiši…

I dugo smo pisali jedno drugom
dugo smo pisali oboje
al valjda je svuda tako
valjda je vreme učinilo svoje…

A ona je volela i kišu
ma ona je volela sve
a ja kišu odavno ne volim
jer padala je na mom rastanku od nje…

Živela je na kraju sela
u malenoj kućici žute boje
zvala me je mali meda
a ja nju lane moje…

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59453

Jedan tren sa tobom

Jedan tren sa tobom
Meni vredi zlata
Ne mogu ga zameniti
Ni milion dolara
Ne mogu nikakve pare
Tebe da zamene
Kad uz osmeh vidim
Tvoje oči kafene
Za jedan tren sa tobom
Danima živim
Volim da te ljubim,milujem
Tvojo lepoti da se divim

Susret sa tobom
Meni znači sve
U svom zagrljaju
Stalno zamišljam te
Dajem sve što imam
Za taj jedan tren
Jer,u tebe sam, srećice
Ludo zaljubljen…

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59448

Srećna nova godina

Nek vam bude srećna godina nova
Nek vam bude bolja no što je bila ova
Želim vam prvo zdravlje i sreću
Najpre za to palim sveću
I da vam bez para godina ne prodje
Jer kad se ima para sve na svoje dodje

Nek vam se malo
Romantike i ljubavi nadje
Nek onaj što je bio sam ove
U novoj nek bolju polovinu pronadje
Nek u novoj godini padaju i nove pesme
I nek ih bude što je moguće više
Da padaju poezije i stihovi
Ko što padaju kapi kiše

Nek u novoj godini
Svi imaju sve što požele
Nek imaju za sebe
I s drugima da dele
Želim svima to
I sebi, isto.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59443

Rastanka se našeg sećam

Rastanka se našeg sećam
Lep je dan tada bio
Plakala si na rastanku
A,ja sam suze krio…

Otišla si nekud daleko
U daleki neki svet
U daljini gledao sam
Crnu kosu i u njoj beli cvet…

Letele su suze po mom licu
Letele i noć i dan
Od naše ljubavi
Ostao je samo san…

Ostale su suze na tom peronu
Dok dam te u daljini gubio
U sećanje mi se vratilo u glavi
Kad sam te prvi put poljubio…

San o tebi i dalje stoji
U dubini srca mog
Još uvek pamtim prelep osmeh
Sa lepog lica tvog…

Ne mogu tek tako da nateram srce
Da o tebi zaboravi sve
Još uvek te čuvam u mislima
I još uvek volim te…

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59413

Nemoj da me kriviš

Nemoj da me kriviš
Krivim sam sebe
Dovoljna je kazna i to
Što živim bez tebe…

Nemoj da me kriviš
Ruši mi se sve
Teško je živeti bez tebe
Veruj mi,teško je…

Nemoj da me kriviš
Srce me moje krivi
Bez tvog slatkog osmeha
Meni se uopšte ne živi…

Nemoj da me kriviš
Nemoj,molim te
Znam da sam uništio sve
Ali,još uvek volim te…

Nemoj da me kriviš
Neću moći da izdržim to
Jer pući će mi srce i bez toga
Odavno je već slomljeno…

A,ako želiš da me kriviš
Seti se onda,jednom, bar
Da smo nekad srećni bili
I da smo bili najlepši par…

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59411

Zvala se Lidija

Zvala se Lidija
I imala je kosu dugu
Odjednom je ušla u moj život
I u njemu ostavila pustoš i tugu…

Oboje smo imali po deset godina
Kad smo se upoznali
Da će se medju nama desiti velika ljubav
Mi to onda nismo znali…

Svidela mi sr istog trena
Čim sam je video,od prvog dana
Al ona je sad našla drugog dečka
A u mom srcu stoji velika rana…

Bila mi je prva ljubav
A prva ljubav na zaborava
Ona uvek ostaje u sećanju
Jer je iskrena i prava…

Ono što je bilo medju nama
Više se nikad dogoditi neće
Ona sada voli drugog dečka
I da njim traži svoj kutak sreće…

Srećnem je ponekad u gradu
Kažemo jedno drugom ćao
Onako uzgred i u letu
Ali jedna stvar kod nje
Će mi uvek ostati u sećanju
Imala je najlepši osmeh na svetu…

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59384

Zar zbog nje

Zar zbog nje da pijem, da se napijem
Zar zbog nje da plačem,da suze lijem
Zat je ona toliko važna u životu mom
Pa je od njega napravila lom…

Dok je nidam video ni sreo
Alkohol nisam voleo ni hteo
Al otkad sam se u nju zaljubio
Glavu sam skroz naskroz izgubio…

Zar ona može da mi stvori takve probleme
Zar suze da ronim zbog devojke jedne
Čat srm nje ne postoji druga
Zar zbog nje da me mori tuga…

Zar samo ona ima oči plave
Zar njene oči da mi dodju glave
Zar je samo njena kosa crna i duga
Zar je sem nje nema ni jedna druga…

Zar samo ona ima meku ruku
Jel samo je ona zgodma u struku
Zar so ona ume slatko da se smeje
Zar samo njen pogled može tako fa me greje…

Zar samo ona ume nežno da ljubi
Zar se samo u njenom zagrljaju svest gubi
Zar samo ona ima usne kao med
Zar samo ona ume poljupcima da otopi led…

Zar je samo ona lepa kao cvet
Zar samo zbog nje postoji svet…

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59382

Pages: 1 2 3 4 Next

Load more