NenaM

Nena Miljanović

Nena Miljanović je rođena u Šapcu, živi u Loznici. Po obrazovanju je psiholog. Pisanjem se bavi od nižih razreda osnovne škole, kad je i počelo objavljivanje njene proze i pesama u novinama i almanasima . Žanrovski nije fahirana, nije opredeljena za samo jednu vrstu književnog izraza. U proznom opusu piše: roman, pripovetke, kratke priče, esej, kolumne. Ipak , kako sama ističe ,poezija je njen osnovni književni izraz jer je rođeni pesnik . Piše ljubavnu i erotsku liriku, poeziju u dijalektu , kao i poeziju u prozi, socijalne i rodoljubive pesme kao i pesme na etno teme. Bavi se prevođenjem i prepevom poezije sa slovenačkog i makedonskog jezika na srpski. Književnica za sada ima dve samostalnu knjige pesama, trinaest zajedničke zbirki i pesme u dve antologije poezije u kojoj su autori iz više evropskih zemalja . Objavljuje u književnim časopisima i elektronskim medijima.

Pages: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 ... 15 16 17 Next

Najkomentarisanije objave

  1. ALHEMIČARI – Nena Miljanović — 5 comments
  2. STO STEPENIKA – Nena Miljanović — 4 comments
  3. SREĆNA LJUBAV – Nena Miljanović — 3 comments
  4. PESMA PTICE SIRIN – Nena Miljanović — 2 comments
  5. PIETA – Nena Miljanović — 2 comments

Author's posts

NA MILOST I NEMILOST – Nena Miljanović 

 

Ne ostavljaj me
Ne prepuštaj me meni samoj
Lakoverna kao neiskusna devojčica
I nesigurna kao iskusna žena koju ostavlja mladost
Ne verujem sebi u noćima kao ova
Kad mesec srebro i čežnje u slapovima toči
I posrebri isprepletane breze i jablanove
Učniće mi se da su ljubavnici
I da se grle
Drhtavi na lakom vetru

Drhtava od bola za tobom
Slušaću pesmu slavuja iz šiblja
I plakaću za tvojim glasom
Pesnički osetljiva na ljubavne trilere ponoćnih ptica
Poželeću da mi govoriš sve i svašta
Od nežnosti kao zaljubljeni mladić
Do perverznosti sredovečnog ljubavnika
Ostavljena samoj sebi
Vetra šum ću čuti kao tvoj uzdah ljubavi
Dubok do dna tvoje muškosti

Ako ne budeš tu
I poverujem da si me ostavio sasvim
Poželeću da sam breza jablanu
I ženka slavuju
I ljubav bilo kome
Iz očaja
Biću bilo čija za jednu noć
Ako me ostaviš samu juče
I sutra
I bilo kada
Na milost i nemilost ženi u meni
U noćima kad mesec bludniči sa biljem
Ako me prepustiš zaboravu
Zaboraviću se sa nekim
Ko će te konačno ubiti u meni
I mene u poeziji

Ne ostavljaj me ubici
Meni samoj …

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60753

SENKA U PLAMENU – Nena Miljanović

 

da li neko sluti
(od vas koji niste uklete poete
i samo čitate radi razonode
tešku poeziju uz lagano vino)
od koliko bola nastaje pepeo
ostatak pesnika iza svake pesme
u stvaralačkoj vatri
koji nas sagori

 

možda neko čita između redova
kol’ko mi je hladno u samačkoj duši
kad na žaru reči sagorevam sebe
i koliko je onog o čem se ne piše
a da se istinom ne razgoli duša
priznanjima bolnim da su samo slova
kad u vašoj priči ispevavam moju
nad tuđim jadima izjaučem svoje
i san o ljubav
opevam ko ljubav

 

vi što me čitate stanite trenutak
dlanom dotaknite ispisane strofe
doživite damar kojim sam pisala
i očajnu želju da bude što nije
da sam nekom ime sa kojom zaspiva
sklopite stranice prvu na poslednju
pod jastuk sklonite deo moje duše
grejaće vam vaše ohladnele snove
senkom u plamenu
u kom me nestaje (sebi)
i nastajem (vama)

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60616

HIPERBOREJA – Nena Miljanović

 

ti si mi…
…vreme kiša posle veka suše na zemlji
bolno izbrazdana borama po licu
reljef sam ispucalih pustinja
tobom natopljena
bubrim zategnuta zelenim izdancima
mladim mislima
iz puste suve i trome
u mokru i silovitu monsunsku…

ti si mi…
…ponoć i podne po meridijanima misli
tamna i svetla strana mene
moje si
jutarnje ushićenje danom i životom
i ponoćni strahovi od smrti
hrabra i uplašena ja
sve si
ti

a ja sam …
…hladnoća polarnih sterilnih predela
lepota bez života u plavim kristalima leda
u izmrzlim pesmama reč
i snaga
da stihom otopim sante smrti u sebi
i toplom mišlju o tebi trudna
da porodim ljubav i mladu sebe
novostvorena prastara
imenom tvojim da se nazovem
hiperboreja

ti si
sve što ti nisam
i sve što mi jesi
ljubav
ime
stih
ja

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60500

ANTIKVARNICA – Nena Miljanović

 

Pretrpano mi je sećanje
Kao plesnive podrumske starinarnice
Gde se čuvaju (bez)vrednosti iz boljih dana
U dubinama sebe
Čuvam sitne pojedinosti te ljubavi
Krupno je već zbrisalo vreme
Koje je odbrojalo što je imalo za nas
I stoji zaustavljeno u sećanju
Kao pokvaren sat s kukavicom
I kuka za onim što se ne može vratiti
Sva sam i sama postala kuknjava
I opominju me moje izlizane pesme

-Ne pravi od nas (čak i od skorašnjih) starudije
Zaboravi ga i piši nešto novo
Inače ćeš pobuđati kao ponavljajuća pesnikinja

I evo prebiram po antikvarnici pamćenja
I odvajam što ću baciti u zaborav
Gle samo koliko je tu običnosti i trica
(koje nisu ni za običnu priču o dvoje
a kamo li za veliku pesmu o ljubavi)
Tih običnih i umornih dana bez izliva ljubavi
(samo ćutanja i reči
i samo oči oči oči)
I koliko je noći
U kojima smo ležali mirno i bez žudnje
I samo slušali disanje jedno drugom
I udisali se

Čemu pamtiti “te sitnice što život znače”
(ovo ja ironijom pokušavam da se odbranima od bolne istine)
Sa margina ljubavi i strasti
Odbacujem ih
Zaboraviću
Ili bar početi da lažem u pesmama
Da sam ti makar ritam disanja zaboravila…

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60466

GLOSA ZA … Nena Miljanović

 

 

Kao u Preverovoj pesmi
Pođi na trg gde kupuju roblje
I nemoj kupiti okove za mene
Ljubavi moja
(već sam okovana tobom i pesmama)
Mene na prodaju
Ponudi sultanu il skupljaču perja
Pevaću vladaru
Il pijanom čergaru
Sve dok me zbog pesme ( i zbog ljubomore)
Javno ne pogube u nastupu gneva
Jer stihujem njima
A pevam o tebi

Za kavez s papigom i šaku jagoda
Trampi me sa njima
I ne uzmi pticu nalik pesnikinji
A koja bi gnezdo u tvojim nedrima
Ubićeš je tugom što peva gluvome
Za lošu kopiju
Moju ljubav prodaj
A ako te ipak podseti na mene
Pusti da ugine ili je pokloni (prvom ko naiđe)
Neće joj zbog pesme polomiti krila
Niti je zgaziti obuzeti strašću
Što peva(m) o tebi…

…Neće stihovati nikada nijedna
Ptica ili žena
Ni jednom čoveku na zemlji pod nebom
Kako sam ja tebi
Moja gluva pesmo
Ti moja ljubavi

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60384

ODBROJAVANjE -Nena Miljanović

Zaboravljam te
I više ne brojim dane bez tebe
A svaki duži od godine
Vreme je ipak čudo
Vidi
Misao o tebi
Ne vezuje mi više omču
Oko svakog sata u danu i oko vrata
Kad bih da prstima napravim rupu na prsima
Da prodišem i da te vrisnem
I kad oči stisnem u samoodbrani
Da se zaštitim od bljeska tebe u svemu oko mene
(čak i vazduh je asocijacija na disanja tvoga šum)

Munjevito
Samo se stvoriš
I okrzneš me sevom sećanja
Na miris kože i poznatih koraka bat
Pa zaustavim dah i srca kucanje
Na tren ili vek
Dok ne prođe(š)
Stojim tako ukipljena u čekanju
Kao bolesnik između živeti i umreti
Stisnuta
Između sećanja koja bole ljubavlju
I zaboravljanja koje me ozdravlja od tebe
Ali i od ljubavi (čak i prema životu)
Jer vreme ipak ne čini čudo
Već sedam sati
Jedanaest dana
Dva meseca
I devet bolesnih godina

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60215

CRVENE VODE

Dok smo bili dve srebrne ribe
U vreme bistrih voda tek izviruće ljubavi
Srebrnih kosa oboje već
Tuđem
Ljubila sam ti nesrećne i nežnosti gladne oči
Takve su bile tad
Dok smo plivali mendrima razdvojenih života
Bezglasni…
 
…I kad si progovorio suvišnom rečju
Kojom se nalazi izgovor gde ljubav nalazi način
Prestao si biti moj (o)suđeni nasušni
Jer postala sam ti grešna i skrivana
Daleko od bistrika s početka
Potopljena u mulju strasti
Između ljubavničkih nagona
I supružničkog kajanja
 
Takvu
Tražio si me periodično i na kratko
Samo kad ti zauzdan vilenjak pod pupkom poludi
I poželi da se poigra slobode
Crven
Od tvog prolaznog mužjačkog žara
I mog neprolaznog stida ljubavnice
Ženke
 
Nevoljena
Nisam te mogla više voleti
Ni ne voleti
Očajna
Odgrizla sam svoje srcasto levo peraje
Da ne zaplivam ponovo za tobom
Potonula
Čekam
Da protekne dovoljno vode i vremena
Da zaboravim i izronim u novu ljubav
A vode teku
I teče vreme
I nikako da mi iz pamćenja protekneš
 
copyright © Nena Miljanović

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60037

KORMORANI – Nena Miljanović

 

Na obali Drine u predvečerje
Tren pred potonuće sunca
Gledam ikonostas neba
Sa ikonama oblaka obrubljenih purpurom
U hramu poezije u meni
Sva sam strah i molitva
Na reci
Pod jasikama februarskim bez lišća
Sa pospalim kormoranima na granama
Između zemlje i neba
Molim se

Bože
Ne puštaj sećanje na njega niz reku i vreme
Bojim se obezbožiću se
Pomozi mi
Sačuvaj me od neverovanja u ljubav
Uteši da me neće proći
Sačuvaj ( mi ga u stihovima)
Sakloni ( me od prebolevanja)
Daj mi moj jauk za njim
Za pesmu

Gluv je večeras Bog
Ni ptice glas za znak da me je čuo
Pada u vodu poslednji zrak
Pada crnina noći po meni
U koroti sam
Za mrtvom vodom sa kojom protičem
Za kormoranima bez glasa i za granama bez lišća
Za ugašenim danom i za sobom bez sunca
Plačem pod krilom zaspale ptice
Na Drini
U mraku
U meni

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59897

KLjUČ ZA OKO VRATA – Nena Miljanović

 

Konačno sam pronašla zagubljen ključ
Kojim se vreme vraća unazad
U ostarelom snu 
Ležao je taj mladi ključ
Uvijen u žutu lisku duvana
( koju je tata sitno sitno seckao
I zavijao cigare u novinski papir)
Na uzici od pertle dotrajalih cokulica
Decenijama je bio tu
Ispod komada polomljenog crepa
( na kom je mama gajila čuvarkuću
Za lek od uvobolje dece)
Između dve saksije s muškatlama
Levo od basamaka od oribane crvene cigle

Na pragu suncem okrečene kuće
Sedmogodišnja ja
Ključem koji sam nosila na uzici oko vrata
Otvaram škripava vrata
Na sobi satova koji kucaju unazad
Sa kazaljkama od mojih sedmogodišnjih ruku
Raširenih na radosni zagrljaj
Na tri i petnaest
Dan pre nego što je tata prestao da me grli
I da škripavo kašlje i diše
U sobi ispunjenoj mirisom duvana i tamjana
Na dan
Kad mi se prekinula uzica
I veza sa sedmogodišnjim čuvarkućama

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59695

EPISTOLA (DEVETI KRUG)- Nena Miljanović

Juče sam se bacila sa vrha tvrđave bez izlaza
I padala sam spiralno i sporo
Kao ptica koju su ustrelili
( ovo ja činu dajem malo romantičnosti
jer nije bila tvrđava
nego poslednji sprat tvoje zgrade bez ulaza
i padala sam kao kamen bačen iz tvoje ruke)
Kako god
Lepo je bilo biti ptica i lako je bilo umreti
I tek malo
I tek poslednji sekund je zabolelo

I šta je taj tren za godine u kojima si me boleo
Čak me nije ni zaboleo život koji odbacujem
Već smrskana nada da ćeš me još jednom voleti
Ubih je
Uverena da je kraj čekanja i kraj ljubavi
A nije

Tek deveti put će to biti
U devetom krugu pakla (gde su izdajnici)
Ako izdam ljubav i dignem ruke od pevanja o tebi
Tek tada ću uspešno dići ruku na dušu
Ubijajući pesnikinju u sebi
Živim
Kao pesma o tebi koja umire poslednja
Zajedno s ljubavlju

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59645

TAMNA STRANA MESECA No.2 – Nena Miljanović

Ćutasmo tada
Bez nelagodnosti
Bliski i kad se ne taknemo
Razmenjivasmo misli očima koje ne kriju ništa
I ta tišina
Savršena i ispunjena
Beše najveći govor ljubavi
Svetla i gola
Sjala je posredi nas
Kao pun mesec na sredini neba bez oblaka
Jer ni jedna tajna među nama
Nije imala potrebu da se sakrije
U suvišnu reč

Ćutimo sada
Na tvome ramenu ja
I na mojim grudima ti
S rukom u ruci
Lažemo se da je to ljubav
Udaljeni kao dve prividnosti
U tišini punoj teskobe
Svako sa svojom krivicom
Krijemo oči i misli
Oprezno
Izbegavamo reči koje bi nas ogolile
Kao tamnu stranu meseca
Punu senki
Na savesti

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59496

NOKTURNO ZA UZALUDNE ZVEZDE-Nena Miljanović

daleke
čuju se odlazeće čaplje
ili to noć uzalud ozvezdana
sva plava od tuge
čas po čas prigušeno krikne
mojim slabašnim glasom
za još kojim danom rumenim od nade
kroz tišine misli o odlasku…

…o grobe moj usamljeni
pod bolnom mesečinom
ne mami me otvoren
obećanjima o plavoj travi zaborava
sačekaj
zli moj i dobri
da ispratim poslednju pticu ljubavi
iz pamćenja i pera…

…sačekaj da učinim ono što nećeš moći ti
da mu oči izbrišem
iz mojih posthumnih pesama
grobe moj raspevani
među koricama knjige
zatvori se
zatvori

copyright© Nena Miljanović

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59331

“ZA KIM ZVONO ZVONI” © Nena Miljanović

Ako odeš
Ništa se neće izmeniti
Sunce će i dalje izlaziti na istoku
I mesec će se tanjiti i rasti
Mesečariće okeani
I opadati i dizati se vode
Plimom i osekom disaće mora
I ja ću disati (samo još disati)
Duboko i teško
Plimom sećanja i osekom zaborava
Nadolaziće i opadati bol za tobom
Sve dok te ne zaboravim sasvim
Tuge li
A jesen ti je i života i ljubavi
Kasno
Da ikome više budeš što si meni
Ludost mladosti (a nismo mladi) i lepota poroka zrelosti
Presvisnuću
Ako te i kao pesnikinja prebolim
Jer posivećeš i poplesnaviti kao mahovina
Na severnoj strani života
Daleko od sunca mojih pesama
Koje su ti davale sjaj

Strah me je
I moje poetske nemoći i tvoje poražene muškosti
Jer neću umeti da te opevam i vratim ti sjaj
A rađaće se sunce kao da se ništa nije desilo
I meseć će i dalje pokretati plime
Koje me neće pokrenuti ako odeš
Ako prestane da mi te kuca srce na veliko zvono
Bar sećanjem da sam te volela
Ako te otišlog prebolim
I mene prebole moje pesme
Kad naprslo zvono u prsima odzvoni
Za mnom u poeziji

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59052

NEMOJ DA ME PROSIŠ- Nena Miljanović Daniluška

(iz zbirke poema na ciganske teme DANILUŠKIN ROMANSERO)

Nemoj da dođeš taki bogat 
I da me prosiš od otac sa zlato
Nije moje srce za tvoje pare
Nemoj da nudiš tičije mleko
Ni dželep crni i beli konji
Ni dušek od sitno guščije perje
Ni jastuk od svilu
Ni jorgan od somot
Ništa ti neću
I neću tebe

Ti nemaš ruke za kake ginem
Od mekan pamuk i tvrdo gvožđe
Da mi na prsa padnu ko tice
Sa mekana krila i oštre kandže
Od slast da drkćem
Od stravu da umrem
Ti nemaš oči sa led i vatru
Od pogled jedan od inje da mrznem
Od drugi da planem od strašnu vatru
Sa led da me gasiš
Sa vatre da me pališ

Takoga sanjam
Takoga čekam
Znam da je za mene taki rođen
Znam da je kreno i da će doći
Sa srce golo u prazne ruke
Bez reč da me prosi
Samo sa oči
Bez reč da pođem
Samo za srce
Odavde sa njim do na kraj od zemlju
Do kraj na život

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59015

“Nights In White Satin” – Nena Miljanović

 

Ne verujem
Da se ne sećaš puta koji si prešao
I da ne pamtiš pustinjski pejzaž mene
Dirljiv u svojoj nepreglednosti
Pod ponoćnim nebom
Osutom retkim zvezdama kao mojim očima
Po čijem si tragu tražio put strasti
I našao netraženi Put Svile ljubavi
Jednom
Kad si me pregazio kao Kalahari
S kraja na kraj duše
I utisnuo put odavde do večnosti
Karavanima mojih beskrajnih pesama o tebi

Ne verujem
Da ni zrno peska sećanja nisi poneo
Da zažulja u oku i duši
Bar ponekad
Dok slušaš “Noći u belom satenu”
I šušti ti pod prstima papir mojih nepročitanih pesama
Kao saten vela prodane neveste
Koja stidljivo čeka na tuđoj svadbi
Čekam
Da mi oduzmeš poslednju nevinost
Čitanjem

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58987

Pages: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 ... 15 16 17 Next

Load more