POLENSKA ETIDA (EROTIKON) – Nena Miljanović

mesec je cvetanja lipa
i vreme žutih polenskih padavina
poslednji put peludna
u pesmi
još samo u pesmi
u noći narastajućeg meseca
vrtložim se spiralom strasti
niz stožer sna
padam
dižeš se
iz oblaka među tvojim preponama
mlakim kišama
kani
po prašini polenske mene
prospi se
u noći opadajućeg meseca
pred precvetavanje
poslednji med cedimo
gorak
pred snegove

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0.0/10 (0 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0 (from 0 votes)

ILUZIJA (TRAGOVI U PESKU) – Nena Miljanović

 
Stajao si na trgu juče i hranio golubove
Okrenut leđima suncu i meni
Nisi čuo muziku svečanih bubnjeva
Tako mi je lupalo i poskakivalo srce
Taknula sam ti prstima rame
I o bože
To nisi bio ti
A zaklela bih se da jesi
Imao je tvoje ruke
I pokrete
I sve…
 
I jutros na kišnoj ulici te sretoh
Dolazio si mi u susret poznatim korakom
Lica zaklonjenog kišobranom
Prepoznala bih ti hod na puškomet
Stotinu plotuna mi je grunulo u prsima
Počasnu salva ponovnom susretu
Potrčah
I padoh u sebi
Pogođena pogledom stranca
Nije bio ti
A bila sam sigurna…
 
I ovo sada što sediš na ivici kreveta
Na rubu moga polusna
I govoriš mi da si tu
Sigurna sam da jesi
Čujem ti sonorni glas
Odbija se eho željenih reči
O zidove mojih stihova i mene
I neću da otvorim oči
Niti da proveravam jer…
 
…Ako se i sada rasplineš kao magla
Kao juče na trgu
I jutros na ulici
I kao što ćeš sutra i svugde
Neću te moći tražiti u svima
Na javi
I nalaziti u snovima
I čuti kako mi govoriš
“Ne budi se ljubavi
Tu sam
Tu”…
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0.0/10 (0 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0 (from 0 votes)

DISHARMONIJA – Nena Miljanović

u disharmoniji mene i mene
samoća koju svojevoljno usvajam kao način
peva u praznoj kući o slobodi od svih
i usamljenost koja usvaja mene
( mimo moje želje)
jeca u praznoj duši o slobodi goroj od ropstva
oslušni
tebi pevam i plačem još koji čas
nađi me
dok me nisi prošao i dok nisam prošla
ističu moja vremena i strahovi
ne bojim se smrti
ne
(ionako će doći jednom)
ni života se ne plašim
( ionako će proći jednom)
sve kraćeg vremena čekanja me strah
čekani moj
dođi
ostani
( dok ne nestanem)

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0.0/10 (0 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0 (from 0 votes)

EROTIKON U MUŠKOM RODU – Nena Miljanović

Govoriš draga
Rasklapaju ti se usne
Ko trešnje prezrele kad pucaju
Gledam ih ( i ne čujem te )
Gluv i u groznici
Samo bih vškom jezika da ih rastvorim
Sirup slatki niz grlo da mi se slije
Niz potiljak i kičmu
Celog da me natopi
Žeđ mi je strašna
Gorim
Grče mi se užareni dlanovi
Tvoje su dojke njihova mera
I tvoji bokovi moji dokovi
I butine carske galije
Primi me u tvoje najdublje potpalublje
Pijani sam mornar
I admiral
Sa epoletama od bradavica
I s malaričnom groznicom u mesu
Drhtim
Rastvori skut ženo
Otvori
Skladište finih tkanina
Obavij me skliskom svilom
Među crveni baršun da uronim sav
Bolesnog od tebe
Izleči me
Sobom
Od mene

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 10.0/10 (1 vote cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: +1 (from 1 vote)

STERILNI STIHOVI – Nena Miljanović

u samačke sate
(a svi u danu su takvi)
kad ni stihovi ne pomažu da se ubedim
da te imam i da me imaš
i da poetska bliskost duša 
može da ispuni razdaljine između razdvojenih tela
u noći
kad mi demon ženke uzme dušu pod svoje
i kinji me jer ti nisam žena
uzmem malo barbiturata sa vinom
lako hipnotisana
i mrtva pijana
u sterilnoj postelji
u snu
vodim ljubav sa tobom
i rat sa sobom
do istrebljenja iz poezije u prozu stvarnosti
uzalud
pobedi me prokleta
prokletu
da živim od lažljivih stihova o mome tebi
i kad umirem
od istine o ničijoj sebi

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0.0/10 (0 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0 (from 0 votes)

MERA – Nena Miljanović

 

Nemoguće je
Ako ne oprostimo jedno drugom
Kako Ljubav oprašta oboma
Bezmerna
Oprostiće nam sve sem neopraštanja
I merenja ko se i koliko dao
Ne merimo
Jedno drugome reči i propuste
Propustićemo se kao pesak kroz prste
Ljubav je na strani velikih
Manjih od kapi vode u osuđivanjima
I većih od okeana u oprostivostima
(Ne)mogući moj
Ne meri mi molim te
Molim se
Da ti ne merim

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0.0/10 (0 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0 (from 0 votes)

IZ DAHA U DAH – Nena Miljanović

Ne planiraj sa mnom sigurno sutra
Ne traži
Obećanja o mirnoj sreći “zauvek” jer
Pristaću dok me ljubiš i odreći čim se okrenem
Cigansko je i ptičije srce u meni
Mnogo neba i oluja mi treba da letim
Nema tu prostora za poetese i ljubavnice:
Mnogo puta
Poetskim radostima iz juče
Narugalo mi se uplakano ljubavničko sutra
Mili moj
Sva moja vremena su Danas
Iz dana u dan i iz daha u dah
Ko vinska mušica živim
Na trenutke
Između dva stiha i dva poljupca
Pijana od izmaštanih trenutaka ljubavi

Ne nudi mi
Ništa duže od trena ni trajnije od sna
Pusti me
U dva disanja na tvome uzglavlju
I u snove o ljubavi što u jastuk stanu
Samo u toliko tvoga mogu biti
U više
Prestaću da sanjam i stihujem
I neću biti ptica i Ciganka koja te volela
Dragi moj dragi
Samo u današnji dan i dah verujem
I tebi i sebi

 

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 10.0/10 (1 vote cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: +1 (from 1 vote)

POÈTE MAUDIT -Nena Miljanović

 

Rešila je
Da sebe razreši greha samostvaranja pisanjem
Uviđajući da čini istu grešku kao Tvorac
Tom neuspelom zamišlju o neprolaznosti ljubavi
A da izbegne otvoreni suicid
Zatvorila se
Za stihove što su je rađali iz poetske prašine
Uzvitlane vetrovima poročnog sna o nekome
(poezija je ipak porok
kao laki opijati ili bela laž
da se zamagli teška stvarnost)
Odlučila se
Na zavet ćutanja i nepisanje
Ne bi li konačno nestala
U onom u čemu je i nastala kao njegova ljubav
U (i na) rečima

Ali
Nepouzdana i kad su život i smrt u pitanju
I ukleta da veruje u ljubav i kad to nije
(kao Verlenovi podvojeni Les Poètes maudits)
Nije bila od reči
I prekršila je zavet dat danu i javi
I u noći
Kad poezija uzima dušu pod svoje
Ona
(ili njen san o ženi koje nema)
Ponovo peva o njemu kom više nije ljubav
I sve je opet moguće
U poeziji
Koja ispravlja greške Boga

copyrgiht © Nena Miljanović

 

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0.0/10 (0 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0 (from 0 votes)

LAJANjE NA ZVEZDE – Nena Miljanović

 

Lako bih izašla na kraj sa krajem
I ljubavi i poezije pa i samog života
Sad kad sam te prebolela
Lako bih mogla dići ruke od sebe (i na sebe)
Zašto da ne
Zar vredi trajati bez (o)sećanja
Ili bar poetskog sna o bivšem bolu
Neosetljiva
Sve sam zaboravila
Čak i kako se izmišlja pesma
Odavno
Natežem s rečima i istinom
Da ne umem da pišem ako nije o tebi
Velim mesecu
I lako bih umrla noćas
Samo da ne rasipaš taj varljivi sjaj
Po praznom listu papira preda mnom
Treba to ispuniti (bar iluzijom da sam poeta)
I lagati
lagati
Kao pas ili pesnik
Do poslednjeg stiha i daha
Lajati na zvezde
Da sam živa i da opet mogu voleti nekog
Bar u pesmama
I da mogu umreti kad hoću
A ne moći
Ne moći
Više ništa

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0.0/10 (0 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0 (from 0 votes)

TUNEL – Nena Miljanović

odavno
tačnije od prekjuče
ili od prekosutra
(od kad više ne stvaram pesme
i sebe sa tobom u njima)
ne čekam više ništa
ionako
sva moja bolja vremena su iza mene
i neće doći propušteni vozovi
ni ti
s kojim je trebalo proputovati kroz ljubav
do poslednje stanice
i stranice
ne misli da sam prestala da te volim
i da sam se umorila od čekanja
ne
vek bih još jedan mogla ovako
samo da je nadanja ičemu
ali
umorio se život od mene
i prežalio me je
i ja sam njega
u ovom tunelu stvarnosti
bez tračka svetlosti na kraju
i bez izlaza bar u poeziju
kojom putujem
putujem
od smrti unazad
tebi
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0.0/10 (0 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0 (from 0 votes)

OTISAK DUŠE NA PAPIRU – Nena Miljanović

Pesnikinjo
Postoji li išta sjajnije i lepše
Od Venere na istočnom nebu
Kad umire noć da bi rodila dan

Postoji
Oko njegovo
Neizrecivo duboko i sjajno
Najistočnija tačka moga neba
Koja rađa mene i stihove
Oko njegove ljubavi
U kom se rađam u više od žene
U pesnikinju

Ima li veće dubine
Od dubine njegovog oka

Nema
Ronim mu na dah kroz zenicu
Dok ne ostanem bez disanja
Duboko do u njegovu dušu
I nigde joj kraja
Dubljoj od svih mora
I široj od neba
Tražim joj kraj i dno
I školjku njegovog bića da se zabiserim
I nikad da ne izronim
Tražim svoju smrt

Ženo
Postoji li išta strašnije od smrti

Postoji
Život bez njega

Pesnikinjo
Ženo
Postojiš li sad kad mu više nisi ljubav
Postoji li ova pesma

Ne postojim
I ovo nije pesma
Ovo je otisak duše na papiru
Koje piše Ljubav
Po sećanju na mene

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 10.0/10 (1 vote cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: +1 (from 1 vote)

NA MILOST I NEMILOST – Nena Miljanović

Ne ostavljaj me
Ne prepuštaj me meni samoj
Lakoverna kao neiskusna devojčica
I nesigurna kao iskusna žena koju ostavlja mladost
Ne verujem sebi u noćima kao ova
Kad mesec srebro lije i toči
I posrebri isprepletane breze i jablanove
Učniće mi se da su ljubavnici i da se grle
Drhtavi na lakom vetru

Drhtava od bola za tobom
Slušaću pesmu slavuja iz šiblja
I plakaću za tvojim glasom
Pesnički osetljiva na ljubavne trilere ponoćnih ptica
Poželeću da mi govoriš sve i svašta
Od nežnosti kao zaljubljeni mladić
Do perverznosti sredovečnog ljubavnika

Ostavljena samoj sebi
Vetra šum ću čuti kao tvoj uzdah ljubavi
Dubok do dna tvoje muškosti
Ako ne budeš tu
I poverujem da si me ostavio sasvim
Poželeću da sam breza jablanu
I ženka slavuju
I ljubav bilo kome

Iz očaja
Biću bilo čija za jednu noć
Ako me ostaviš samu juče
I sutra
I bilo kada
Na milost i nemilost ženi u meni
U noćima kad mesec bludniči sa biljem
Ako me prepustiš zaboravu
Zaboraviću se sa nekim
Ko će te konačno ubiti u meni
I mene u poeziji
Ne ostavljaj me ubici
Meni samoj …

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0.0/10 (0 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0 (from 0 votes)

SAMA – Nena Miljanović

 

Za njega
Bolno se odričem čak i njega
Jer je srećniji bez mene nego sa mnom
On koji me čini velikom ženom
I beznačajnom pesnikinjom
Jer nemam dovoljno zaokruženu reč
Da ispevam lakonsku pesmu
U koju bi u par stihova stalo sve
Teško je kao o smrti to o ljubavi
O apsolutnoj koja se živi
I o kojoj se ne pišu patetične pesme
Ni zamršene preduge poeme
Koje uporno pišem
Nemoćna da iskažem
O moćnom dodiru Ukupnosti
Kad mi duša njegova dušu dodirne
Poezijom
I osetim šta su to Ljubav Bog i Smrt
I šta sam ja sama
Sama

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0.0/10 (0 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0 (from 0 votes)

KAP (NOKTURNO)-Nena Miljanović

Kraj marta je
Vraća se još jedno moguće proleće
Vraćaju se nemoguće misli o tebi
Kao velike bele ptice
Lepršaju i gnezde mi se u nadanje
I vetar neki lako šumi
Čujem ga i osećam čini mi se
( to ti negde daleko dišeš
verujem)
Sklapam oči i udišem te radosna
( osećam da se osmehujem u snu)
I ti se osmehuješ i govoriš
Čujem te
( ili samu sebe)
I gledaš me iz vraćenog vremena
Po martu i meni
Padaju tvoje lanjske oči
Tamne i tople
Tope poslednje snegove
I poslednju zaboravljenu mene
Rastopljena
Kapljem iz svoga oka
Teška kao olovna kugla
Poslednja kap sna o ljubavi
Otkida se i pada
I ubila bi te možda
( i mene )
Da nije kriknula pogođena ptica
(ili ja )
I strašnim krikom razbila
(bolje da nije)
Olovo noć i san
U buđenje i dan
Teži od olova
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 10.0/10 (1 vote cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0 (from 0 votes)

NEIZRECIVA PESMA – Nena Miljanović

Pitate me
Kakav je taj Muškarac
O kome ovolike pesme napisah
A neopisiv je moj dragi
I uzaludan je ovaj poetski pokušaj
Da rečima naslikam portret ljubavi
Preduga bi bila moja pesma
Malo je vremena jedan život da je ispišem
I jedna smrt da ga zaboravim
Pomislite
Koliko mi stihova i poređenja treba
Samo za sve dobrote njegove duše
Sva sam dobrota
Kad nam se duše dodirnu mislima i očima
Pa bih da živim i nikad ne umrem
Zbog njega
I sva sam lepote sjaj
Kad me dodirom tela u vatromet silni pretvori
Do pepela
Plamtim i svetlim spremna
Da izgorim i umrem za njega
A ne znam kakav je muškarac
Znam
Kakva sam ja žena sa njim
Dovršena
I znam
Da ga ne umem opisati
Ljubav i Bog ne staju u Reč
Niti moj dragi u moje pesme
Samo u postojanje kojim ga pevam
Stihovima koje ne umem napisati
Neizrecivim
O neopisivom
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 10.0/10 (1 vote cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: +2 (from 2 votes)
Pages: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Next