NenaM

Nena Miljanović

Nena Miljanović je rođena u Šapcu, živi u Loznici. Po obrazovanju je psiholog. Pisanjem se bavi od nižih razreda osnovne škole, kad je i počelo objavljivanje njene proze i pesama u novinama i almanasima . Žanrovski nije fahirana, nije opredeljena za samo jednu vrstu književnog izraza. U proznom opusu piše: roman, pripovetke, kratke priče, esej, kolumne. Ipak , kako sama ističe ,poezija je njen osnovni književni izraz jer je rođeni pesnik . Piše ljubavnu i erotsku liriku, poeziju u dijalektu , kao i poeziju u prozi, socijalne i rodoljubive pesme kao i pesme na etno teme. Bavi se prevođenjem i prepevom poezije sa slovenačkog i makedonskog jezika na srpski. Književnica za sada ima dve samostalnu knjige pesama, trinaest zajedničke zbirki i pesme u dve antologije poezije u kojoj su autori iz više evropskih zemalja . Objavljuje u književnim časopisima i elektronskim medijima.

Pages: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 ... 15 16 17 Next

Najkomentarisanije objave

  1. ALHEMIČARI – Nena Miljanović — 5 comments
  2. STO STEPENIKA – Nena Miljanović — 4 comments
  3. SREĆNA LJUBAV – Nena Miljanović — 3 comments
  4. PESMA PTICE SIRIN – Nena Miljanović — 2 comments
  5. PIETA – Nena Miljanović — 2 comments

Author's posts

ODBROJAVANjE -Nena Miljanović

Zaboravljam te
I više ne brojim dane bez tebe
A svaki duži od godine
Vreme je ipak čudo
Vidi
Misao o tebi
Ne vezuje mi više omču
Oko svakog sata u danu i oko vrata
Kad bih da prstima napravim rupu na prsima
Da prodišem i da te vrisnem
I kad oči stisnem u samoodbrani
Da se zaštitim od bljeska tebe u svemu oko mene
(čak i vazduh je asocijacija na disanja tvoga šum)

Munjevito
Samo se stvoriš
I okrzneš me sevom sećanja
Na miris kože i poznatih koraka bat
Pa zaustavim dah i srca kucanje
Na tren ili vek
Dok ne prođe(š)
Stojim tako ukipljena u čekanju
Kao bolesnik između živeti i umreti
Stisnuta
Između sećanja koja bole ljubavlju
I zaboravljanja koje me ozdravlja od tebe
Ali i od ljubavi (čak i prema životu)
Jer vreme ipak ne čini čudo
Već sedam sati
Jedanaest dana
Dva meseca
I devet bolesnih godina

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60215

CRVENE VODE

Dok smo bili dve srebrne ribe
U vreme bistrih voda tek izviruće ljubavi
Srebrnih kosa oboje već
Tuđem
Ljubila sam ti nesrećne i nežnosti gladne oči
Takve su bile tad
Dok smo plivali mendrima razdvojenih života
Bezglasni…
 
…I kad si progovorio suvišnom rečju
Kojom se nalazi izgovor gde ljubav nalazi način
Prestao si biti moj (o)suđeni nasušni
Jer postala sam ti grešna i skrivana
Daleko od bistrika s početka
Potopljena u mulju strasti
Između ljubavničkih nagona
I supružničkog kajanja
 
Takvu
Tražio si me periodično i na kratko
Samo kad ti zauzdan vilenjak pod pupkom poludi
I poželi da se poigra slobode
Crven
Od tvog prolaznog mužjačkog žara
I mog neprolaznog stida ljubavnice
Ženke
 
Nevoljena
Nisam te mogla više voleti
Ni ne voleti
Očajna
Odgrizla sam svoje srcasto levo peraje
Da ne zaplivam ponovo za tobom
Potonula
Čekam
Da protekne dovoljno vode i vremena
Da zaboravim i izronim u novu ljubav
A vode teku
I teče vreme
I nikako da mi iz pamćenja protekneš
 
copyright © Nena Miljanović

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60037

KORMORANI – Nena Miljanović

 

Na obali Drine u predvečerje
Tren pred potonuće sunca
Gledam ikonostas neba
Sa ikonama oblaka obrubljenih purpurom
U hramu poezije u meni
Sva sam strah i molitva
Na reci
Pod jasikama februarskim bez lišća
Sa pospalim kormoranima na granama
Između zemlje i neba
Molim se

Bože
Ne puštaj sećanje na njega niz reku i vreme
Bojim se obezbožiću se
Pomozi mi
Sačuvaj me od neverovanja u ljubav
Uteši da me neće proći
Sačuvaj ( mi ga u stihovima)
Sakloni ( me od prebolevanja)
Daj mi moj jauk za njim
Za pesmu

Gluv je večeras Bog
Ni ptice glas za znak da me je čuo
Pada u vodu poslednji zrak
Pada crnina noći po meni
U koroti sam
Za mrtvom vodom sa kojom protičem
Za kormoranima bez glasa i za granama bez lišća
Za ugašenim danom i za sobom bez sunca
Plačem pod krilom zaspale ptice
Na Drini
U mraku
U meni

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59897

KLjUČ ZA OKO VRATA – Nena Miljanović

 

Konačno sam pronašla zagubljen ključ
Kojim se vreme vraća unazad
U ostarelom snu 
Ležao je taj mladi ključ
Uvijen u žutu lisku duvana
( koju je tata sitno sitno seckao
I zavijao cigare u novinski papir)
Na uzici od pertle dotrajalih cokulica
Decenijama je bio tu
Ispod komada polomljenog crepa
( na kom je mama gajila čuvarkuću
Za lek od uvobolje dece)
Između dve saksije s muškatlama
Levo od basamaka od oribane crvene cigle

Na pragu suncem okrečene kuće
Sedmogodišnja ja
Ključem koji sam nosila na uzici oko vrata
Otvaram škripava vrata
Na sobi satova koji kucaju unazad
Sa kazaljkama od mojih sedmogodišnjih ruku
Raširenih na radosni zagrljaj
Na tri i petnaest
Dan pre nego što je tata prestao da me grli
I da škripavo kašlje i diše
U sobi ispunjenoj mirisom duvana i tamjana
Na dan
Kad mi se prekinula uzica
I veza sa sedmogodišnjim čuvarkućama

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59695

EPISTOLA (DEVETI KRUG)- Nena Miljanović

Juče sam se bacila sa vrha tvrđave bez izlaza
I padala sam spiralno i sporo
Kao ptica koju su ustrelili
( ovo ja činu dajem malo romantičnosti
jer nije bila tvrđava
nego poslednji sprat tvoje zgrade bez ulaza
i padala sam kao kamen bačen iz tvoje ruke)
Kako god
Lepo je bilo biti ptica i lako je bilo umreti
I tek malo
I tek poslednji sekund je zabolelo

I šta je taj tren za godine u kojima si me boleo
Čak me nije ni zaboleo život koji odbacujem
Već smrskana nada da ćeš me još jednom voleti
Ubih je
Uverena da je kraj čekanja i kraj ljubavi
A nije

Tek deveti put će to biti
U devetom krugu pakla (gde su izdajnici)
Ako izdam ljubav i dignem ruke od pevanja o tebi
Tek tada ću uspešno dići ruku na dušu
Ubijajući pesnikinju u sebi
Živim
Kao pesma o tebi koja umire poslednja
Zajedno s ljubavlju

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59645

TAMNA STRANA MESECA No.2 – Nena Miljanović

Ćutasmo tada
Bez nelagodnosti
Bliski i kad se ne taknemo
Razmenjivasmo misli očima koje ne kriju ništa
I ta tišina
Savršena i ispunjena
Beše najveći govor ljubavi
Svetla i gola
Sjala je posredi nas
Kao pun mesec na sredini neba bez oblaka
Jer ni jedna tajna među nama
Nije imala potrebu da se sakrije
U suvišnu reč

Ćutimo sada
Na tvome ramenu ja
I na mojim grudima ti
S rukom u ruci
Lažemo se da je to ljubav
Udaljeni kao dve prividnosti
U tišini punoj teskobe
Svako sa svojom krivicom
Krijemo oči i misli
Oprezno
Izbegavamo reči koje bi nas ogolile
Kao tamnu stranu meseca
Punu senki
Na savesti

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59496

NOKTURNO ZA UZALUDNE ZVEZDE-Nena Miljanović

daleke
čuju se odlazeće čaplje
ili to noć uzalud ozvezdana
sva plava od tuge
čas po čas prigušeno krikne
mojim slabašnim glasom
za još kojim danom rumenim od nade
kroz tišine misli o odlasku…

…o grobe moj usamljeni
pod bolnom mesečinom
ne mami me otvoren
obećanjima o plavoj travi zaborava
sačekaj
zli moj i dobri
da ispratim poslednju pticu ljubavi
iz pamćenja i pera…

…sačekaj da učinim ono što nećeš moći ti
da mu oči izbrišem
iz mojih posthumnih pesama
grobe moj raspevani
među koricama knjige
zatvori se
zatvori

copyright© Nena Miljanović

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59331

“ZA KIM ZVONO ZVONI” © Nena Miljanović

Ako odeš
Ništa se neće izmeniti
Sunce će i dalje izlaziti na istoku
I mesec će se tanjiti i rasti
Mesečariće okeani
I opadati i dizati se vode
Plimom i osekom disaće mora
I ja ću disati (samo još disati)
Duboko i teško
Plimom sećanja i osekom zaborava
Nadolaziće i opadati bol za tobom
Sve dok te ne zaboravim sasvim
Tuge li
A jesen ti je i života i ljubavi
Kasno
Da ikome više budeš što si meni
Ludost mladosti (a nismo mladi) i lepota poroka zrelosti
Presvisnuću
Ako te i kao pesnikinja prebolim
Jer posivećeš i poplesnaviti kao mahovina
Na severnoj strani života
Daleko od sunca mojih pesama
Koje su ti davale sjaj

Strah me je
I moje poetske nemoći i tvoje poražene muškosti
Jer neću umeti da te opevam i vratim ti sjaj
A rađaće se sunce kao da se ništa nije desilo
I meseć će i dalje pokretati plime
Koje me neće pokrenuti ako odeš
Ako prestane da mi te kuca srce na veliko zvono
Bar sećanjem da sam te volela
Ako te otišlog prebolim
I mene prebole moje pesme
Kad naprslo zvono u prsima odzvoni
Za mnom u poeziji

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59052

NEMOJ DA ME PROSIŠ- Nena Miljanović Daniluška

(iz zbirke poema na ciganske teme DANILUŠKIN ROMANSERO)

Nemoj da dođeš taki bogat 
I da me prosiš od otac sa zlato
Nije moje srce za tvoje pare
Nemoj da nudiš tičije mleko
Ni dželep crni i beli konji
Ni dušek od sitno guščije perje
Ni jastuk od svilu
Ni jorgan od somot
Ništa ti neću
I neću tebe

Ti nemaš ruke za kake ginem
Od mekan pamuk i tvrdo gvožđe
Da mi na prsa padnu ko tice
Sa mekana krila i oštre kandže
Od slast da drkćem
Od stravu da umrem
Ti nemaš oči sa led i vatru
Od pogled jedan od inje da mrznem
Od drugi da planem od strašnu vatru
Sa led da me gasiš
Sa vatre da me pališ

Takoga sanjam
Takoga čekam
Znam da je za mene taki rođen
Znam da je kreno i da će doći
Sa srce golo u prazne ruke
Bez reč da me prosi
Samo sa oči
Bez reč da pođem
Samo za srce
Odavde sa njim do na kraj od zemlju
Do kraj na život

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59015

“Nights In White Satin” – Nena Miljanović

 

Ne verujem
Da se ne sećaš puta koji si prešao
I da ne pamtiš pustinjski pejzaž mene
Dirljiv u svojoj nepreglednosti
Pod ponoćnim nebom
Osutom retkim zvezdama kao mojim očima
Po čijem si tragu tražio put strasti
I našao netraženi Put Svile ljubavi
Jednom
Kad si me pregazio kao Kalahari
S kraja na kraj duše
I utisnuo put odavde do večnosti
Karavanima mojih beskrajnih pesama o tebi

Ne verujem
Da ni zrno peska sećanja nisi poneo
Da zažulja u oku i duši
Bar ponekad
Dok slušaš “Noći u belom satenu”
I šušti ti pod prstima papir mojih nepročitanih pesama
Kao saten vela prodane neveste
Koja stidljivo čeka na tuđoj svadbi
Čekam
Da mi oduzmeš poslednju nevinost
Čitanjem

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58987

ZABORAVNOST (cilus BISTRICE) – Nena Miljanović

(povodom međunarodnog Dana deteta 21.novembra)

mame i tate od zaborava pate
nijedno se ne seća detinjstva i proleća
ni kako se gazi po sunčanoj stazi
nogom od pedalj korak od milju
po prašini mlakoj kao po smilju
il pod kišom majskom od koje se raste
i leti do neba pod krilom laste

mame i tate više ne pate
što su im otpala šarena krila
niti se sećaju da su im bila
za let sa svicima u mlako veče
kad svetlost zvezda ko reka teče
od velikog neba do malog deteta
ništa ne pamte mame i tate
pa da bar nekad u glavu svrate
mališi svome u svetu snova
gde bi im izrasla krila nova

te ozbiljne mame i stroge tate
što od zaborava ozbiljno pate
da mi je znati da l se bar kaju
što jezik detinjstva više ne znaju
pa da oslušnu nagovor trava
da im ko suncokret bude glava
ptice da slete i nađu dete
što je u njima nekad bilo
a sad se od svoje dece skrilo

podsetimo ih stihom
da se detetu u sebi vrate
da manje pate
i maleni i oni

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58865

KOLEVKE ZA POETSKU KOPILAD-Nena Miljanović

 

Nosila sam te u duši kao fetuse u telu
Rečima tvojim bremenita
Porađala sam pesme o tebi
I mati sam toj (ne)srećnoj raspevanoj kopiladi:
Ti ih nisi mogao priznao za svoje
Ni mene za ženu
Jer već si bio otac
I suprug…

Nije trebalo da me podstičeš
Trebalo je da odeš na početku
U poslednjem stihu moje prve pesme o tebi
Ne bi bilo petstote
I ne bih sada samohrana
Očima ljubila u knjige kao u kolevke položenu ljubav
I jecavim dahom sušila mokre stihove
Jer kaplješ mi u kaskadama sa trepavica
I tu je uteha vremena nemoćna:
Svaki moj sekund sa tobom stao je u pesme
A da ih nema
Zaboravila bih da te je bilo
I ne bih te volela ovom upornošću vojnikuše
Koja prati (novim poemama) svaki korak svog otišlog
Sad posle kraja bez kraja

A ipak je ovo kakva takva sreća
Jer bez ovih zbirki nezaboravljanja o tebi
Moja bi poezija bila jalova stogodišnja laž
I ja bih bila prazna i suva poetska bezdetnica
(koja nema za čim ni da plače)
Bez ovih tvojih kopiladi u mojim knjigama
Koja te čuvaju od zaborava
I mene od besmisla pisanja
Ako nije o tebi

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58862

OLUJA (EROTIKON)-Nena Miljanović

Bez daška u vazduhu
Bez daha u grudima
U zatišju pred oluju
Strašno kao tišina pred udar groma
Među nama napeti mir
U granama
U butnim kostima
I samo vršci lišća neznatno trepere
I samo nervi sitno podrhtavaju
U iščekivanju

Huk nadolazećeg orkana sve jači
Šum dubokog disanja sve dublji
Prvi udar komeša lišće u krošnjama
Mrse se grane
Prsti prebiraju po pregibima
Prepliću se udovi
Iz korena se tresu debla
Iz dubina žudnje drhte tela
Vetar si (poduhvataš me)
Stablo sam (hvatam te među račve)
Oluja smo
Pod mlazevima pljuska
Pod kapima što brizgaju
Iz oblaka u koji tonemo
U dugi u čije boje plinemo
Rasplinjavamo se
Satrveni
Jenjavamo

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58851

GOVOR ORUŽJA (I ĆUTANjE BOGA)-Nena Miljanović

Oko i razum na nišanu
Prst i bezum na obaraču
Po zakonu jačega da osvoji
I nagonu slabijeg da odbrani
U sukobu sile i straha
Preko krvi stratišta i pepela zgarišta
Uz koračnicu “patriotskih” povika
Koracima od sedam milja
Maršira čovečanstvo u prošlost
U doba čopora i zverstava
Jer
Kad progovori oružje i smrt ućutka život
Zaćuti poražen Bog (ili Svesmisao)
Zbog nadmoći uma koju je uzalud dao
I zbog sumnje u sebe
Jer stvarao je po svome liku i umu ravnoga sebi
Stvaraoca svetova
Sa božanskim darom ljudskosti i ljubavi
Jedinog
Među svim svetovima
 
Zbog greške u svome najvećem delu
Gluv je Gospod za molitve
Jednako
I za blagosiljanja pobednika
I za proklinjanja gubitnika
I nije ni na čijoj strani
(za obostrana ubijanja nema opravdanja)
U ratovima
Gde prvo pogine Ljubav
Pa Čovek u čoveku
I Bog u ljudskosti…

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58843

POLUISTINE – Nena Miljanović

Kroz nesanice
Ptice povratnice dovikuju se u noći
Sa strahom i nadom osluškujem
Možda te vrate prevrtljivice…

…Lete kroz polusan te nilske laste
I krilima kidaju olovno moravsko nebo
Gle
Kroz proderane oblaka smeje se ponoćno sunce
Smeješ se ti kroz procep jave i sna
I pada po meni paperje ptica
Krila mi niču
I ruka tvoja leptirasta me dotiče
Samo tako dlan na dlan
Kao krilo na krilo
Uljuljkuje me u izlomljen polusan…

…I poluglas tvoj je tu
Šuštav i lak kao leptir ili opali list
Šapće mi ozbiljne velike zakletve
I smešne male golicavosti
Smejem se (pre)glasno u snu
I smeh kao grmljavina u glavi
Razbija plavu poluistinu sanjanog
U crvenu istinu buđenja…

…Crveni tanak mlaz curi
Niz san i mermernu butinu
Moja poslednja mesečnica ističe
Polužena sam sada ovako suva
Ostarela u snu
Ističem iz priče o ljubavi i tebi
Rasanjena
Slušam moravske (ne)povratnice u noći
I (ne) osećam
Kako leptir Monarh u mojih prsima
Rasklapa krila i odleće
I ja sa njim…

…Opet sam te noćas sanjala
I odsanjala svoju smrt…

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58782

Pages: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 ... 15 16 17 Next

Load more