Petar Savić

Petar Savić

Рођен је у Шапцу 08. априла 1991 године. По занимању музичар. Пише песме и кратке приче. Ускоро планира да објави своју прву збирку песама. После завршене основне и средње музичке школе у Шапцу студирање је наставио на државном конзерваторијуму у Одеси (Украјина), на смеру Музичка уметност, одсек – хармоника, где је магистрирао и стекао звање уметника оркестра, ансамбла, концертног извођача и предавача. Наступао је као солистички извођач оркестра на концертима са познатим руским и украјинским оркестрима. Одржао је низ солистичких и камерних концерата широм Украјине и Русије.

Pages: Prev 1 2

Najkomentarisanije objave

  1. УСНУЛА ВИЛА – Петар Савић — 2 comments
  2. Остаци надахнућа – Петар Савић — 2 comments

Author's posts

Заточеник времена – Петар Савић

72 пута прочитано

 

 

Тумарање по хладним ходницима

смрзнутих, нескладних емоција.

Опет је спокој смењен крицима,

свакодневно прогања Еденска змија.

 

Да ли се то живот игра са нама,

Зашто нам га је дато тако мало ?

Једном комедија, а другом драма!

Да ли је судбини до свих нас стало ?

 

Како се борити с’ осећајем кривице ?

Како заташкати подмуклу тугу ?

Када на харфи попуцају жице

ни анђели не могу призвати дугу.

 

Верујем у Бога, из љубави, не из страха.

Зато му увек кажем све у лице,

у оним тренуцима кад останем без даха,

поплочаним путем кад кренем насумице.

 

Сви смо део пешчаног сата садашњости,

али свако зрно песка будућности

одзвања ехом прошлости.

 

Постојимо сад и овог трена.

Да л’ сутра ће бити к’о што било је јуче?

Између смене месечевих мена,

једна иста казаљка туче.

 

Та казаљка што секунде броји

и од њих године ствара,

што никад на месту не стоји,

неуморно наше животе убрзава.

 

О Часовничару дај ми своју моћ,

да зауставим казаљку у једном трену,

да увек будем део оних садашњости дивних,

и не останем у пролазном временском плену.

 

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60305

КРОВ МУДРОСТИ – Петар Савић

83 пута прочитано

 

Поруши ту кућу сазидану од надања,https://3.bp.blogspot.com/-iDMPDHXX_Sg/XGHrJ7KP75I/AAAAAAAAMos/6UgJgQ6aCjsuenpSuFLPode0liPXL8GVACEwYBhgL/s1600/petar-savic.jpg

очекивања, нећкања и чекања.

Изгради нови темељ од дела,

одлучности и реаговања.

 

Избаци то смеће сумњи,

страха и слабости.

Посади цвеће  разумевања,

воље и храбрости.

 

Обриши замагљене прозоре свести

и прашину са полица праштања.

Испразни фиоке непотребних љутњи

и вишак ствари из ормара маштања.

 

Пронађи кутију лепих сећања,

стопи се са тишином спокоја,

пошаљи у заборав сулуди гнев

и не буди роб очаја.

 

Почисти стаклиће разбијеног огледала среће,

зашиј отпале дугмиће љубави и осећања,

очисти каменац љубоморе и зависти,

и испуни себи дата обећања.

 

И када изградиш тај нови дом,

стекнеш и кров мудрости који га чува.

Кров који стичемо онда

када нам више и није потребан.

 

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60211

Хоћемо ли се видети опет ?

68 пута прочитано

 

 

У теби има много мрака,

али баш то ме и мами,

јер ти ниси као свака.

 

Ноћу кад останемо сами,

плени ме твоја необуздана страст,

под маском безазлености скривена,https://3.bp.blogspot.com/-iDMPDHXX_Sg/XGHrJ7KP75I/AAAAAAAAMos/6UgJgQ6aCjsuenpSuFLPode0liPXL8GVACEwYBhgL/s1600/petar-savic.jpg

твоје немирне усне као сласт,

и аура крилима палог анђела покривена.

 

Супротности што стварају целину

сјај и тама, сенке и светлост,

обожавам твоју мразну врелину,

стидљиву незрелост и смелост.

 

твоје уздисаје нежне, кратке,

твоје дланове снежне, глатке.

 

Опчињава ме пожар у твојим очима,

сањам га и гасим ноћима,

као вулкан врело твоје тело

за моје руке је магнет,

иако се опржим опет желим га цело,

не могу сузбити осећања налет.

 

И нека сачека цео свет

док си у мојим загрљајима!

Хоћемо ли се видети опет

или остаћеш ми само у сновима ?

 

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60190

Огледало стварности – Петар Савић

93 пута прочитано
Огледало стварности

 

Из крајности у крајност,
чарна и гнусна ова је стварност.
Усред бескрајног броја звезда
огледа се и она једна,
већа од свих осталих,
али мрачна и бледна.

Ћутљиве су постале природне силе,
сестра светлости одувек беше тама,
под сјајем њеним су се скриле,
сенке без трунке срама.

Свет у разбијеном огледалу
изобличене илузије реалности,
где однео је враг шалу
у остатку стаклића стварности.

Само блед одсјај
у помраченој свести
даје наду на „рај“
спашава од лоших вести.

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60060

Љубав на једну ноћ – Петар Савић

90 пута прочитано

Љубав на једну ноћ

 

Воли ме ноћас девојко

из дечачких снова,

љуби ме снажно, јако,

буди ноћас само моја.

 

У правој љубави нема граница,

живот постоји ради весеља,

препусти се игри варница,

буди ноћас моја остварена жеља.

 

Одреши чворове устајалих принципа,

прескочи преко моралног прага,

 дозволи страсти да те обасипа,

буди ноћас само моја драга.

 

Рашири крила вечне слободе,

осети лепршавост тренутка,

нека те само осећаји воде,

буди ноћас само моја лутка.

 

Наша срца су унисона мелодија,

 чаробна врелина нас је опила

и месец од зависти руменије сија,

буди ноћас само моја мила.

 

Лебди у правцу магичних осећања,

 Пожели да не наступи нови дан,

нека ова ноћ буде вредна сећања,

буди ноћас на јави мој сан.

 

Mоја остварена жеља, драга,

моја лутка, мила, на јави мој сан,

сутра од нас неће остати ни трага,

јер сутра даље ја настављам сам.

 

Можда ће нам на праг чекања

трајна љубав обома једном доћ’,

али ноћас заустави сва надања,

јер ово је љубав на једну ноћ.

 

 

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60054

Pages: Prev 1 2

Load more