Pustara

PUSTARA

Beskrajna ravnica
u izmaglici pulsira,
stvarajući iluziju kruga,
koji sve guta.

Ni mora ni planine
zaloga nisu mojoj
ispunjenosti krajolikom
otežanih žitnih polja.

Zagledaš li se duže,
usisaće te crna rupa.
u sred gluvog podneva,
crvenih rascvetalih bulki.

Kišu ona željno čeka,
zahvalna za svaku kap,
jer kad je okupana i čista
na nevestu liči ona tad.

Pusta, a tako moćna,
Moja pustara!

radal

Kamen – Rada Lugumerski

RadaL

KAMEN

Bilo je to pre moga rođena.
Preteško breme, tako to biva,
Kada se deca rađaju u nevreme.

Obese im kamen oko vrata,
Stave im ga pod glavu,
Valjda da ne ispadnu iz kolevke,
U kojoj se ljuljaju do besvesti.

I bi kamenja, sve kamen do kamena.
Godinama je dobio na formi,
Počeo je da dobija i na smislu.

čvrst je to materijal, dugovečan,
Tesko se rastače.
Vremenom puče i on, raspao se?

Kopajući i tragajući nađoh
U njegovoj utrobi jedan belutak.

Beše to duša od kamena.

(C) Rada Lugumerski

DOK TE SANJAM

RadaLagumerski

DOK TE SANJAM

Jesi li to ti?
Kose se moje uplele, usne stopile,
Grudi se rascvale i utroba cela.

Ne, nisi to ti,
Praznine u mom srcu ne bi bilo
i straha od sutrašnjeg dana.

Kose su moje otpale,
Usne istopile, grudi se sasušile.
Ne, nisi to ti.

Da jesi poletela bih,
u duši je odgovor bez reči.

(C) Rada Lagumerski