НЕОСТВАРЕНА ЖЕЉА….. Миладиновић Сандра Мајра

НЕОСТВАРЕНА ЖЕЉА

Нестварна жеља мучи ми душу,
да ли је само то ил’ недостижна,
или је као сенка што трага,
стрела у лету, али престижна!?

Ономад зајечах као да секу,
сваки мој део, трун по трун,
дамари моји посташе туђи,
прoломи душом оштар трн…

А жеља је лутала загонетно,
иза углова и по меанама ,
поруменела је и неким чудом,
до срца дошла лутајућ’ данима…

Осетила је та моју немоћ,
и сав мој срам пред њом и собом,
а уздала се у своју свемоћ,
и ону снагу са моћним Богом!

И ја устадох усред ноћи,
нема и затечена с’ тишином зборих,
у хладној руци осетих сузу,
и опхрва ме најлуђи порив!

Сува ми кнедла запречи грло,
помислих дошао задњи је час,
цео се свемир заврте снажно,
и као да први пут зачух ТАЈ глас!

Нека је жена болно бунцала,
док је пећином одзвањало чудо,
час беше снажно, а час немоћно,
час притајено, час узалудно..

Није се бојала већ тихо молила,
за зрело класје и ноћи светле,
за путеве ни од куда до бескраја,
бол је пробуди ко мајку дете!

Да она Ја сам, тек тада схатих,
па хладан зној обли ми тело,
зраци сунца ми по лицу луташе
и стара жеља ми озари чело…

Миладиновић Сандра Мајра

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 10.0/10 (1 vote cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0 (from 0 votes)

NE BOJIM SE TOG “PROKLETSTVA“…..Miladinović Sandra Majra

NE BOJIM SE TOG “PROKLETSTVA“

Čuo si i o meni kažeš
I hteo da blatom mažeš
Moje stope kako ti si prohte..
Rešio si da me kazniš
Jednom rečju i na prečac
Pitke vode ti zatrpaš zdenac!

Za utehu tvoju imam
Dve tri reči koje štimam
I uvek se uzdam ja u Njega
Oprosti im Bože kažem
A da ni malo ne lažem
Jer da žive hteli su bez stega!

Stege su za takve reči
Svaki korak koji leči
Ruka koja pomoć nudi sama
I boje se oni Sunca
Mnogo više nego tame
“Sodoma i Gomora“ im grane!

Čuo si i o meni kažeš
I hteo da blatom mažeš
Moje stope kako ti si prohte
Rešio si da me zgaziš
Moju dušu unakaziš
Ne bojim se“ prokletstva“ živote!

Miladinović Sandra Majra

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0.0/10 (0 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0 (from 0 votes)

НЕ ЗНАШ ТИ НИШТА О ТРЕШЊИ…Миладиновић Сандра Мајра

НЕ ЗНАШ ТИ НИШТА О ТРЕШЊИ

Не знаш ти ништа о трешњи
утробе моје
заруделој баша за тебе.
а како ствари стоје
нећеш јој икада за сласти знати,
иако си је уснама прихватио
па наизглед сласно дробио,
и осетио била која туку,
дамаре који дрхћу
живот који прави буку
ни око чега…
Умислила је да се Бог
сажалио на њене стрепње и жеље,
понела је река страсти,
запела је о корење прошлости
и пошасти…

Не знаш ти ништа о трешњи
душе моје,
сазрелој баш за тебе,
а како се улице свађају,
нећеш јој ни име запамтити,
иако си јој прве плодове кидао
петељке бацао као бескућник,
а лишће гужвао длановима,
чудног мириса,
а она се попут Ириса
небу молила за твоје добро…
Веровала да ћеш живот заволети,
реци очаја поклонити
своју прву песму..
Заспати на клупи у парку,
а пробудити се у крошњи
пуној рапеваних птица…

Веровала је, а веровати није лако…
И, после свега моје злато,
она ипак у пролеће цвета,
а зна , сигурно зна,
да су је вихори ломили као казна…
А други се дивили због заборава
и неспокоја чекајући
и саплићући се о ноћи без броја
и савести!

Не знаш ти ништа о трешњи…туго моја!!!

Mиладиновић Сандра Мајра

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0.0/10 (0 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0 (from 0 votes)

НЕПОКОРНА…..Миладиновић Сандра Мајра

НЕПОКОРНА

И постојим
бивам, снивам,
ја сам ватра валовита,
и пелцер сам што се прима,
посред крша стеновита…

И говорим.
док роморим,
ја сам сила невидљива,
и онај сам нож сред срца,
заробљена, а свадљива…

И застанем,
мада дишем,
ја наизглед беспрекорна,
опрости ми нисам биће,
врим ко вечност непокорна!

И затајим,
мада певам,
понекад и немилице,
док сви мисле да ме нема,
тајну знају ретке птице!

Миладиновић Сандра Мајра

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 10.0/10 (1 vote cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0 (from 0 votes)

ПРЕД БЕСПУЋЕМ!……Миладиновић Сандра Мајра

ПРЕД БЕСПУЋЕМ!

Дај прећути успомено стара,
моје лажи оседлај на вранца,
за тренутак живи све изнова,
нек се сретну два позната странца!

О, не могу ја ничија бити,
даљине ме вуку попут ласте,
осим оног с’ким се могу скрити,
испод длана што са срцем срасте!

И не умем ја волети никог,
облацима скачем попут срне,
себи тражећ неког одвећ сличног,
губим снагу кад срце посрне…

Али опет нада поиграва,
као сенка врда испред мене,
и салеће снагу заборава,
изненадни вал све преокрене!

Не чарлијај већ крилима прхни,
из гнезда ми донеси цвркуте,
за тренутак живи све изнова,
клатно сата нек врати минуте…

У час мили две прилике тихе,
састаће се заклете сванућем,
па ће душе залутеле крхке,
приљубљене бити пред беспућем!

Миладиновић Сандра Мајра

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0.0/10 (0 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0 (from 0 votes)

ПИЈАНЦИ……Миладиновић Сандра Мајра

ПИЈАНЦИ
Поново се теби враћам
Док добују кишне капи
Као мноме да путују
Моје срце небу вапи…

И сада са тобом плешем
Спуштам поглед занесена
Заносим се у наручју
Том близином опијена…

Главу ти на раме спуштам
Док ми шапћеш тихе речи
Погледи ме туђи пеку,
Ја бих да смо среда срећи!

Ми заувек одлазимо,
Док миришу родна поља,
И пучином док пловимо,
Једра су нам добра воља!

Зар одувек постојимо,
Никад нисмо били странци,
Зар то срце и ту душу,
Поседују тек пијанци?

Не ово је чиста збиља,
И таква су божја дела,
Поново се теби враћам,
А питам се дал’ бих смела?

У нас многи не верују,
Чак ни они који воле,
И кроз сито они сеју,
Да пронађу семе боље..

И неће нас посејати,
Ни у јесен, нит пролеће,
Ни уз молбу поливати,
Кад је сушно у столеће!

А ја ипак верујем ти,
И кад ниси поред мене,
И не судим преко других,
Не, ја нисам такве феле!

Мајра

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 10.0/10 (1 vote cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: +1 (from 1 vote)

КАМО СРЕЋЕ, КАМО ТУГЕ!!….Миладиновић Сандра Мајра

КАМО СРЕЋЕ, КАМО ТУГЕ!!

Камо среће, камо туге
Пуна нек је корпа свега
Нек се друже као друге
Без граница и без стега…

Зашто да се сузе крију
Када душу зацељују
Од извора струје вију
док обале надгледају…

Бели папир и без речи
Празнина је болна,нага,
Пртином је преко снега
Могла нићи нова снага…

Или метак посред срца
Који смртне тајне носи,
Као реч је што се снива,
А бол носи и пркоси…

Зашто вихор да не носи,
Живот шамар нека лупи,
Камо среће, камо туге,
Комадиће стакла скупи…

Тај мозаик од старина
Што се гради сав изнова
Ко гутљај је слатког вина
Измеђ јаве и свих снова!

Миладиновић Сандра Мајра

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0.0/10 (0 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0 (from 0 votes)

ЕТАР…..Миладиновић Сандра Мајра

ЕТАР

О ви не знате лепоту сванућа,
не спознајете тишину мог села,
нити пак знате величину плућа
и колико ја бих да удахнем хтела?!

Спутају ме неке чудне струје,
а то су љупке неме марионете,
док туђим гласом о слободи зборе,
душа се дели и немири лете!

И онда запнем тек из петних жила,
да са облацима проговорим опет,
како је бајна та кршна планина,
кад крик се орла из притаје отме!!

Усахле жеље надолазе реком,
буја растиње светога семења,
и бруји бубањ улицама оним
где је још чудом остало кремења!

И ватромет се сред пећине шири,
као ореол Исусовог лика,
и васкрсава ниоткуда ветар,
мирише тамјан док трепери слика!

Тад спустим шаке где највише бије,
о жива ли сам или догоревам,
дал трошни пањ сам или оморика,
о љубав ова куд ме је понела?!

Да ли ћу сада са вама да пијем,
или ћу негде изнова да цветам,
на којој грани ко’ лептир из лутке,
ја тајну скрићу од себе у етар!?

Миладиновић Сандра Мајра

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0.0/10 (0 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: +1 (from 1 vote)

УСАМЉЕНИ ВУК…..Mиладиновић Сандра Мајра

УСАМЉЕНИ ВУК

Немирна, али тиха суза кану ми из ока
док гледах патњу на туђем лицу,
скотрља се низ образ и без по скока,
паде на земљу и не баш тако близу!

Срце крену да ми бије као лудо,
немоћна остадох пред оваквим чудом…
Ма ни сама себе неће да послуша,
против свога мира уротила се душа!

А непознато лице се смеје док дрхти,
сваки дамар бруји ко надошла река,
али све остаје као сенка ветра,
и све постаје прикривена штета!

И док идем чујем улицу док јечи,
зашто ли ме гане свака туђа мука,
и због чека видим оно што не требам,
када свако глуми усамљеног вука?

Мајра

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0.0/10 (0 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0 (from 0 votes)

УВЕК ИСКРЕНО ЉУБИ……Mиладиновић Сандра Мајра

УВЕК ИСКРЕНО ЉУБИ

Можда ћу сутра умрети очи моје,
можда ће мој смех однети поветарац,
куд год се сенке крећу ту и ја ћу,
и све карике кидаћу где год је ланац!

Можда ћеш сутра плакати сунце моје,
ал’залуд душо сулудо себе мучиш,
на оном листу плаха и устрептала,
чекаћу док сву тугу не изручиш!

Коме ти стварно служиш добро моје,
јер моја срећа само је кад је и твоја,
ако ме нема кроз речи проткано је,
све што нас веже и остаје твоја воља!?

Први лист давно кад отворих једном,
схватих да живот је бескрај и само борба,
немирно море ваља све пред собом,
оружја разна носи свачија торба….

А ја сам љубави изабрала тај дан,
када је јато прхнуло у етар,
скаменила сам се и поваздан туговала,
али ипак кренула даље уз осмех ведар!

И све, све је због тебе, све је због љубави,
ех, тај камен луди….због нас и других,
због вере и због знања, из поштовања…
Испружи руку и увек искрено љуби!

Мајра

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 10.0/10 (1 vote cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0 (from 0 votes)

ЗАВЕТ…..Миладиновић Сандра Мајра

ЗАВЕТ

Бићу срећна ако успем,
да од срца што не куца,
створим једно бурно море,
што путује без каруца!

Ако једном попут сенке
смуцам се васцелог дана,
и још успем да сусретнем,
себе саму испод длана…

Зацело ћу одолети,
попут птице плавом небу,
тихо крила опружити,
да ми звезде не назебу!

Сигурно ћу упознати,
дворе оне што се светле,
над облаком гнездо свити,
са капима родне жетве!

И тебе ћу запамтити,
мило моје да не бледиш,
светковину прославити,
да ме навек верно следиш!

Завет даћу свакој муци,
од живота живот што је,
да зле речи не омету,
гране кршне и упорне!

Створићу се сред метежа,
корачаћу усред муња,
запловићу с’ журном реком,
да из срца љубав куља!

Мајра

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 10.0/10 (1 vote cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: +2 (from 2 votes)

МАХОВИНА……Mиладиновић Сандра Мајра

МАХОВИНА

Хеј животе луталице
понуди ме хладовином
да одморим сита душу
напоји ме слатким вином…

Јер лако је добар бити
свако од нас том је вичан
ал’ сувише брда јече
кад је корак неком дичан!

И лако је човек бити
рођени смо сви ко суза
ал’ нас лако поколеба,
почаст пламена и брза…

Има доста добрих дела
не мањка ни лепа мисао,
ал’ се мода променила,
изокренула мисли смисао!

Карактер је сад тренутак
протокол је све од меда,
сад си добар јер си смео,
анђео си првог реда…

Већ следећег трена роле,
ти облачиш друге рите,
скупоцене су и вреде,
сад си добар ал’ за сите!

И сви смо ми исто стабло,
ал’ су гране дуге неке,
од корена па до листа,
од курђела до прадеде….

И сви смо ми садржина,
но’ лако је кад се слави,
али када помоћ иштеш,
нема кључева у брави…

А наша је кућа једна,
прозори јој као очи,
о бели се испод брега,
јутром весела поскочи!

Хеј животе луталице
понуди ме слатким вином,
јер са кућом, а без кључа,
срашћујем са маховином!

Мајра

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 10.0/10 (1 vote cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: +2 (from 2 votes)

ЧУДНА ПРИСНОСТ…..Миладиновић Сандра Мајра

ЧУДНА ПРИСНОСТ

У мојој башти станују звезде,
и први пролећни уздаси,
круне се груде земљине језе,
и језде немирни таласи…

Из срца зиме са првим зраком,
набори се појавише,
и изникоше бели прамени,
па небу новост најавише…

Чудом се чуди грлица тиха,
шта се то зором догађа,
зар после студа толики жамор,
који сред срца погађа?

Чудом се чуди и верни шаров,
због дворова што сањаре,
а бокори се шепуре вешто,
подижу и спуштају дамаре!

А ја пожелех да крај њих легнем,
и стопим се са чарима,
да ме опије таква лепота,
и нико не пронађе данима!

И још осетих то да још нисам
ништа такво осећала…
Ех када бих неком људском бићу,
овакву присност обећала!

(с) Миладиновић Сандра Мајра

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 9.5/10 (2 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0 (from 0 votes)

СРЦЕ КУМУЈЕ…….Миладиновић Сандра Мајра

СРЦЕ КУМУЈЕ
Срце на скамији живота,
у грчу се рађа, у грчу и умире…
срце осваја, оно и отуђује…
Кумује оно многим сватовима
пише непоузданице и преке мисли,
помаже валовима да се не разбију о хриди,
а, добро срце зна и да се стиди!
Зна да царује скромно,
зна да игра без буке,
да слави у потаји,
да тугује у осами,
и искочи пред хараче
без страха и поговора
да тихо, тихо плаче и не да одговора!
Оно зна да се састави наново из комада,
и да као витез влада најдубљим шумама…
Зна да застане, да се окрене и да воли,
да дрхти као одбачен лист у етру,
срце зна да се покори,
али само тренутно, и само жестоком ветру!
Оно је рођено да лети, а не да чами,
са јатима кружи и зором, рано рани…
Пустите га, није оно ни хоризонт
ни стисак руке…
Победиће вас и на дну мора
као потопљена лађа…
и то без по муке!
Миладиновић Сандра Мајра

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 3.0/10 (1 vote cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0 (from 0 votes)

КИШНИ ОБЛАЦИ…….Миладиновић Сандра Мајра

КИШНИ ОБЛАЦИ

Руке су ти дрхтале на одласку,
једва си смогао снаге за то,
док су нам капи лиле лицима,
речи ми твоје задаше бол!

Без даха сам остала, скамењена,
у простору и времену изгубљена,
али ти си био истрајна олуја,
одувек кроћена немирна струја!

И дао си ми разглог да живим,
и да се смејем када те нема,
а можда никада сазнала не бих,
да спава у мени силна жена!

У твојим мислима годинама,
постојим међ’ звездама записана,
без додира и страсти, занесена,
туђим очима вешто скривена!

Зато те убрајам у чаробњаке,
који невидљивим силама видају,
кад би ми послао кишне облаке,
да место тебе све опет признају!

(с) Миладиновић Сандра Мајра

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 1.0/10 (1 vote cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0 (from 0 votes)
Pages: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 ... 38 39 40 Next