Sandra Miladinović

MILADINOVIC SANDRA, RODJENA U KRUSEVCU 17.07.1971. ŽIVI U MAJDEVU, SELU U OKOLINI KRUŠEVCA. IMA SINA KOJI JOJ DAJE SNAGU DA ISTRAJE U OVIM BURNIM VREMENIMA. PRAVOSLAVLJE JE NJENA INSPIRACIJA.VELIKI JE KOSMOPOLITA. DIPLOMIRANI EKONOMISTA BEOGRADSKOG UNIVERZITETA. VOLI UMETNOST OD UVEK.

Pages: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 ... 40 41 42 Next

Najkomentarisanije objave

  1. NEVINOST – Miladinović Sandra — 8 comments
  2. TIŠINA – Miladinović Sandra — 7 comments
  3. ПОЕЗИЈА ПРОЛЕЋА – Миладиновић Сандра — 5 comments
  4. ZOVEM SE LJUBAV-Miladinovic Sandra — 5 comments
  5. BIŽUTERIJA – Miladinović Sandra — 4 comments

Author's posts

ДА ЛИ СТЕ ЧУЛИ ДА САМ УМРЛА?…..Миладиновић Сандра Мајра

ДА ЛИ СТЕ ЧУЛИ ДА САМ
УМРЛА?

Да ли сте чули да сам умрла
Добро сте чули и не грешите
Ако ме видите заобиђите
То сен се шали док ми се смешите…

А умирала сам јако болно
Као кад живоме све кости ломе
Како зарастају срце ти стаје
А живот тера само по своме…

Е виђала сам и изузетке
Те дивне душе што се боре
Када падну такви одмах устају
Само се Бога и себе боје…

Оне што леђа свакоме окрећу
Који ласкањем пажњу измамљују
Очима прождиру и новцем купују
И понизно се пред моћи клањају…

Има и таквих што нису сами
И све су они по занимању
Пролазе ноћи лете им дани
Мењају боје док жонглирају…

И свега сам се нагледала
А глава ми је на раменима
Постала тешка ко’да сам славна
А заслужено је нисам стекла…

Сада лагано ту негде између
Кроз ковитлање снова и јаве
Схватам да будзашто крваво погинух
Кроз маглу гледам како се даве…

Докле ће трајати ова играрија
И колико њих ће светлост донети
Док ће их други стилом заклањати
И притом лажно се Богу молити!?

Да ли сте чули да сам умрла
Добро сте чули и не грешите
Ако ме видите заобиђите
То сен се шали док ми се смешите…

Миладиновић Сандра Мајра

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58110

ДУША РОДНОГ КРАЈА…..Миладиновић Сандра Мајра

ДУША РОДНОГ КРАЈА

Дотичу ме погледи
прождиру немири
А спокој свлада
Тек када утихнем
Када се ушуњам
Кроз огледало
Далеко одлутам
Зар не би требало?

У крошњи брда
Буђење оста ми
То кад милина
Душом царује
Оно кад мутно небо
се разбистри
Изненеађење
срећом дарује….

Као да пупољак
Ружа постаје
Тог премеждења
Никада доста
После свих бура
Увек ме прене
Дотакне жељна
Што сама оста!

А ја се развалачим
сунца прамичак
ко дечја суза
сред образа боса
питам се само
зашто јој блуза
кад год је сретнем
влажна ил’росна?

И опет одлазим
Право пред бодеже
Суђење које
Само крст зна
А њу остављам
Знам не би требало
Да јој се вратим
Кад немам сна!
Миладиновић Сандра Мајра

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58106

У СПОМЕНАРИМА….Миладиновић Сандра Мајра

У СПОМЕНАРИМА….

Да бирам тренутак
то би био овај
додирујем руку
ја бих само твоју
или доба дана
ја бих оно јутро
кад дочеках будна
најсветлију зору!

Да мирисе чујем
ја бих запевала
лепше но икада
видела бих речи
из усана твојих
као да су свирала
пољупци потока
стремили би реци…

Да сањам ко срна
плашљиво бих такла
тај први зрак сунца
што промаља зором
и твоје бих срце
ја нежно примакла
бисере низала
том најређом бојом…

Али ја сам жена
нежна плаховита
душа која лута
међи валовима
у крошњи сам липе
ил’у пољу жита
стих што још читају
у споменарима!

Миладиновић Сандра Мајра

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58103

OVA PTICA <3 ….Miladinović Sandra MAJRA

OVA PTICA <3

Osećam se divno
jos lepše izgledam
svuda mi je fino
i sve tako gledam…

Divne su ulice
ljudi koje srećem
ništa nije sivo
svuda je proleće

Snovi su mi takvi
da bi svako hteo
da ih stalno sanja,
ništa ne bi jeo…

Čujete kakva hrana
kad tiha noć pada
snove bih delila
da se svako nada..

Plašim se da svako
ne bi na to pristao
sve da ne bi javu
svojim srcem izdao…

Od ljubavi takve
podilaze žmarci
pod kožom gamižu
ko kavi neznanci…

O, pa zar postoji
takvo savršenstvo
što na prvi pogled
nije tako često?

Na prestolu pravda
istina na čelu…
Divno li je piti
iz te čase želju…

Osećam se divno
jos lepše izgledam
svuda mi je fino
i sve tako gledam.

Divne su ulice
ljudi koje srećem
ko ptica ka nebu
uskoro polećem!

Dal' će takvu pticu
neko da primeti,
da je pomno prati
i sa njom poleti?

Ne nadam se tome
znajte nije šala,
oduvek sam svesna
da sam tako ''mala''!

Miladinović Sandra Majra

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58101

О САМОЋО, ВЕРНА САМ ТИ…Сандра Миладиновић Мајра

О САМОЋО, ВЕРНА САМ ТИ…

Одавно сам теби тако верна
а ”бестидно” около се смуцам,
док се скромност још стидљиво смеје,
неспрeмно јој још на врата куцам…

Још верујем десиће се чудо,
у кошари оног старог гаја,
сазреће још једном обасјана,
јарким Сунцем воћка родног Раја…

И дал’грех је то што силно љубих,
сува поља испуцалих душа,
и што више упознадох срца,
што куцају механизмом кључа…

И залуд се трзах безброј ноћи,
таваницом шараху ми очи,
из косе и лица па низ груди
сумња просу знојне сузе моћи…?

Кад се ова душа стопи с’ телом,
опет иста родих се изнова,
и тог јутра упознадох срећу,
што се скрила одајама бола…

Тад сав терет варки збацих с’леђа,
све издаје земаљскога бића,
и позлате што сам једном хтела,
да попијем место светог пића…

Запитах се скрушена под небом,
кад сам себе издала, због кога,
заиграла бесаним ноћима,
тами верна одбацила Бога?

Изађоше два ата преда ме,
бела, дивна и злаћанијех грива
фркћу, ржу, копита немирних,
питају се немо дал сам жива?

Пођох с’њима да не изневерим
сву ту наду у очима сненим,
ја… одавно теби тако верна,
и пољима што им се веселим…

Стигох брзо у ”скромне” одаје
мирисније од поштене душе,
озареног лица тад пожелех,
топле руке да препреке сруше…

И знај нада последња умире,
питкија је од последње капи
и вреднија од свог блага света,
пред тобом сам ”бестидна”, бар схвати?

Сандра Миладиновић Мајра

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57066

ФРЕСКА…..Миладиновић Сандра Мајра

ФРЕСКА

Бар да ме лаже ко нико пре
да ме светлошћу умије
срце би куцало ко дечије
небо би било умилније…

И да ми прича о свету том
који ни сам не познаје,
али има машту ко ретко ко,
и зналачки се не одаје…

У одајама где маске носе
баш сви одреда што спавају,
па мртво море им није беда,
нек ми се вечно надају…

Али он тако умивен чашћу,
витез вечности у зао час,
макар морену носио собом,
однео вешто мој добар глас…

У онај чаши ко задња кап,
што усне не такоше ничије,
стрпљиво чекаћу Месечев знак,
ко фреска… да верник је открије…

А да ли ће онда он пожелети,
живот без краја, без лажи сан,
срце што куца као дечије…
Не, то и не желим никада да знам!

Миладиновић Сандра Мајра

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/56958

АКО СЕ ВОЛИТЕ….Миладиновић Сандра Мајра

АКО СЕ ВОЛИТЕ..

Ако се волите
зашто не горите,
него се трзате
и ломите попут таласа?
Теците као река
понирите па поново
извирите,
уливајте се једно у друго
без лажи и обмана…
Има ли оваквих
игара међу вама?

Миладиновић Сандра Мајра

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/56883

ИПАК САМА?……… Миладиновић Сандра Мајра

ИПАК САМА?

Mогу бити међу вама
А да ипак будем сама
О како то често бива,
Ову моју душу слама…

А знајте у овом свету
Где спољашња светла гасну
За вас можда мрклом мраку
Ја осећам радост јасну..

Онај први титрај срца
Радост чисту и исконску
Ону срећу што постојим
Топлу руку анђеоску…

Ону тајну светог вида
Што земаљска светла крију,
Оне улице што снивам
Ону бајну гору …тију!

Ви мислите да посрћем
Да умирем попут ласте
Што је јато напустила
Јер јој чудно перје расте!

Не брините браћо, сестре,
Ваше горе лист сам с’ гране,
Оне ране што све боле,
Исто су и моје ране…

Оно млеко што сте пили,
Са истим сам задојена,
Разлика је само једна.
Не пристајем да ме нема…

Између заборављених,
Што се смеју и кад губе
Који не знају да мрзе
Док их дробе, гребу, мрве..

Стоички са њима бивам,
Ми смо војска непокорна,
Једни друге ми снивамо
Душа нам је тврдокорна..

Умиремо скупа знате,
Наизглед то само бива,
Рађамо се ни из чега,
Отписане диже плима…

И крв липти нам на челу,
Рана жива попут Крста,
На све стране просипа се
Док праштамо попут Христа!

Ову земљу ми волимо,
И живимо за њу смело,
А прашину не дижемо,
Да нас небо види немо!

Ми за њега светкујемо,
Ми због њега путујемо,
Молимо се за све Њему,
И свете нам сузе крену!

Mогу бити међу вама
А да ипак будем сама
О како то често бива..
Ову моју душу слама…

Миладиновић Сандра Мајра

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/56881

САЗНАЈ МОЈЕ ИМЕ…..Мајра

САЗНАЈ МОЈЕ ИМЕ

Сазнај моје име
Непристрасно ћути
Као светлост буди
Или оркан љути…
Заведи ми мисли
Освани пред поноћ
Пољуби ми дланове
Нек осетим немоћ…
Сазнај моје име
Непристрасно воли,
Сваку моју ману
Зaмени врлином,
Нек у једном трену
Разведри се небо
Јер смо свети колач
Полили са вином…
Мајра

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/55950

VAVILONSKA KULA…..MAJRA

VAVILONSKA KULA

Vavilonsku kulu
Ni sa kim ne bih gradila
A znam zbog toga možda
Nikada neću naći
Ni iskrenog prijatelja
Ako se ne posreći
Jednom danu života
Jedna iskrena želja…
Negde daleko u osami
Pod istim suncem sija
A možda i pati ko i ja
Mnogo ovakvih duša
I medju njima jedna
Što bi htela da sluša
Muziku moje biti
I šaku bi htela skriti…
U mojoj..
Ovako, baš ovako!
Kao usamljeni soko
Pod krilom sokolice
Što iz daljina stremi
Sunčevim zracima
Opirući se lažnim
Lancima i katancima..
Božijim putevima,
Onako, baš onako!
Hrabro!
Vavilonsku kulu
Ni sa kim ne bih gradila
A znam zbog toga možda
Nikada neću naći
Ni iskrenog prijatelja
Ako se ne posreći
Jednom danu života
Jedna iskrena želja…
I dva srca !
Majra

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/55948

SREĆA JE UVEK FER…. Miladinović Sandra Majra

SREĆA JE UVEK FER

Od sreće uvek imaš iskrenu ruku
Od nje se nikada nemoj odvajati
Ako joj okreneš ledja na putu,
Znaj da ćeš moliti i njoj se klanjati!

Od sreće sve je fer i pošteno,
Samo je ljudi često preoblače,
U crno, plavo, bež i crveno,
Pa čak i ona zna da zaplače!

Sreća se smeši svakom pod Suncem,
I zuri često iz nekog ugla,
Koji se krije u onom ogledalu,
Koje smo držali stotinu puta!

I zaklinjemo se tako strasno,
Večno, pošteno i zagonetno,
Mi srećni lupamo rukom o sto,
a tugujemo vrlo nespretno!

Od sreće naučiti možemo nešto,
Ali smo loši i učenici,
Trenutak bacamo u bescenje,
I svi smo odlični mučenici!

Odakle sreći više strpljenja,
Da tako dugo utehom barata,
Na njenom ramenu plače strpljenje,
A ona i dalje ostaje bogata!?

Miladinović Sandra Majra

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/55945

ПЕСМА СТАРИХ СЛОВЕНА……Миладиновић Сандра Мајра

ПЕСМА СТАРИХ СЛОВЕНА

И нећу те ја заборавити никада,
и трунку прашине за трен вихор однеће,
јер у моме срцу мора да се скрије,
сидро за све лађе што пољима пловише!

И знај да те нећу напустити довека,
куд год да ме знакови крај пута заведу,
схватила сам давно кад се душе нађу,
даљине се снађу да премосте беду!

Моја боса нога воли твоју росу,
а појава ова, груда твога земљишта,
расула је косе кроз реке у заносу,
и сва твоја згаришта, па се оплеменила!

Сада овим очима кроз ожиљке пепела,
гледа једна тиха кошута из луга,
плашљива наизглед тражи снагу разлога,
прашуме је сместила у грмље крај пута!

И признајем заболи ко најдубља рана,
она убојита коју душман зада,
кад од свога рода не добијам крила,
него ми их режу жељни мога пада!

А и није лако да срџбу победим,
да клетве не проспем ко бескућник душу,
па не позатварам сва врата и капије,
да и ја подржим убојиту сушу!

Знаш ли шта ме брани од бесаних ноћи,
једна топла рука и у сред самице,
онда кад ми најцрње свањивају зоре,
ја се увек сетим те најмлађе старице!

Кроз зелене џинове с’ краја на крај одзвања,
песма старих Словена са вучије стазе,
двоглави орао кликће ми са неба,
бели му се перје, увек ми то каже!

Миладиновић Сандра Мајра

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/55829

ЗАЉУБИ СЕ У РЕКУ…..Миладиновић Сандра Мајра

ЗАЉУБИ СЕ У РЕКУ

Заљуби се у реку,
и заволећеш је,
док грли и љуби те,
крајњом искреношћу,
и када ниси крај ње,
чиниће се грешком,
где год да се неђеш,
с’тугом или смешком!

Предај јој се смело,
ко у пламен скочи,
нек се њени дамари,
стопе са твојима,
док прича и шапће,
сва чула пробуди,
у тренутку уживај
њеним дворовима!

И нек те заведе,
једна ко ни једна,
сакриј се у њеним,
топлим врбацима,
жубор срца њеног,
нека те подсети,
како си жудео,
њеним брзацима!

И подај јој име,
чак и да га има,
нек ново добије,
да нотама штима,
нека буде бисер,
да јој недра краси,
па јој лице сија
и на небесима!

Ја сам мојој реци,
међу белуцима,
на дну њеном самом,
обећала давно,
да ћу је прозвати,
у тим тренуцима,
свакаквим именом,
али све потајно!

Заљуби се у реку,
и заволећеш је,
док грли и љуби те,
крајњом искреношћу…
Причао ми једном
човек топлог срца
да му због Мораве,
и далеко куца!

Миладиновић Сандра Мајра

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/55788

СУЛУДИ КОРАЦИ….Миладиновић Сандра Мајра

СУЛУДИ КОРАЦИ

Где нема љубави нема ни среће,
ни једног даха што души годи,
срце у ритму постаје ређе,
патња га гуши и небо боли…

Где нема љубави нема ни ветра,
и сумња прашине прекрива наду,
потоци вијугави пресушују,
линије дланова судбину краду…

Где нема љубави нема ни песме,
нити изданка за младе гране,
куд ли ће птице гнезда да свију,
и зраци Суца кад јутро сване?

Где нема љубави престаје видик,
безличност опија боје и облике,
ни суза више боли не пристаје,
сулудо улица тек броји кораке!

Миладиновић Сандра Мајра

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/55750

МОЛБА ЗА РУЖУ….Миладиновић Сандра Мајра

МОЛБА ЗА РУЖУ

Како без слободе,
без светллости и наде,
пресушиће сокови,
застаће дамари,
и полако али сигурно
почеће ружа да вене..

Тај свилени плашт
више нико неће гледати,
и сметаће им више њено трње,
и пустош која полако
постаје њен пратилац,
а заборав ће падати,
на све њене године,
њене зелене очи,
извајане стабљике,
њене мирисне ноте,
њен животни занос,
опчињеност небом,
радост коју је пружала,
осмехе које је измамљивала,
пољупце које је чувала…
грумен земље коју је је грлила..

Како без слободе
без светлости и наде,
пресушиће сокови,
застаће дамари,
и полако али сигурно,
почеће ружа да вене..

Смилујте се смеле и
безобзирне руке, одсутне душе
што јој кидате нит и
забрањујете да дрхти
пред налетима кишних капи
и сунчаних валова!
О, смилујте се Ви који и
Не знате да у ВАМА још има
љубави и милости, људскости!
Смилујте се!

Миладиновић Сандра Мајра

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/55743

Pages: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 ... 40 41 42 Next

Load more