ПОЗИВ НА ПРОМОЦИЈУ НОВЕ КЊИГЕ

ПОЗИВ НА ПРОМОЦИЈУ НОВЕ КЊИГЕ
„А ДА, СТВАРНО, ОДЕМО НА КАФУ?“

Издавачка кућа «АРТЕ» из Београда покренула је у оквиру библитеке Поетика, едицију «квАРТЕт», у којој ће бити објављиване заједничке књиге четири песника.
У првој књизи „А да, стварно, одемо на кафу?“ своје песме су објавиле књижевнице Гордана Влајић из Панчева и Сања Петровић из Новог Сада и Миодраг Јакшић и Владимир Благојевић, књижевници из Београда.

Овај први «квАРТЕт» je своју књигу представио на промомоцијама у Штокхолму (Шведска), у Београду и Новом Саду, а у четвртак, 23. фебруара, у 19:00 сати, представиће се и панчевачкој публици у градској Библиотеци.
Промоцију подржава ГРАНД Кафа.
Добродошли.

PRESS Info

U Novom Sadu 17. februara 2012. godinu u 19 sati u „Prometeju“, Trg Marije Trandafil 11, biće predstavljena knjiga „A da, stvarno, odemo na kafu?“, autora književnica Gordane Vlajić iz Pančeva i Sanje Petrović iz Novog Sada i književnika iz Beograda, Miodraga Jakšića i Vladimira Blagojevića.Pored autora nastupiće i Kvartet klarineta „NEVSKI“ iz Beograda i glumica Mirjana Marković.

O NASTANKU KNJIGE:
Četvoro književnika potpuno različitog pesničkog senzibiliteta, članovi su Izdavačke kuće ARTE, Kuće dobrih knjiga.
Na jednom od književnih gostovanja, odlučuju da svoje nove pesme objave u zajedničkoj zbirki koja odmah dobija podnaslov “kvARTEt”.

Svako od njih nije samo pesnik, uspešan književnik, sa dosta objavljenih knjiga. Nego i roditelj, sin ili ćerka, brat ili sestra, zaposleni su u različitim firmama “od svitanja do sumraka”.
Svako veče planiraju kako će sutra GARANTOVANO naći vremena da sa prijateljem, ortakom, kumom… – odu na kafu.
A onda svane. I počne dan. Koji nosi.
– Ne mogu danas, izvini.
– Iskrsao mi sastanak, čujemo se od nedelje.
– Prehladila se, duša mamina, moramo da odložimo viđenje.
– Ne stižem, gužva u saobraćaju, a sutra imam zubara, javiću se prekosutra.

I tako je jednom neko od njih rekao: – E, a da stvarno odemo na kafu.
I dogodila se knjiga.
Uprkos fejsbukovima, spejsovima, linkedinima, telefonima, esemesovima, skajpovima, ajpodovima… treba doći na kafu. Treba prihvatiti poziv… Dok se ponovo ne naviknemo. Na druženje. Na iskrenu i srdačnu komunikaciju. Ali ne virtuelnu.

Nakon Štokholma, gde je prvo promovisana (decembra 2011.) i Beograda, promocija ove intrigantne i zanimljive knjige već je zakazana u Novom Sadu, Pančevu, Zagrebu, Mariboru, Smederevu i Parizu.

Rekli su o pesmama:
– «Katkad impresionističkim, katkad nadrealističkim manirom Gordana Vlajić naprosto – slika svoje pjesme. U njenoj poeziji sve je slika. Višeslojna, oslikana širokom paletom boja, asocijativnošću razbokorena u svim pravcima njenog neomeđenog pjesničkog vrta, samo na prvi pogled liči buketu na kome će pogled tek da predahne, da se napije ljepote. Kada čitalac pronikne u sve boje tog buketa, kada duboko udahne sve njegove mirise, kada prodre i do onih najtananijih žilica koje iz inspiracije crpe život(nost) i prenose do latica, emocijama će se pridružiti i refleksije, da bi, združeni, tvorili pjesmu, baš onu za koju će isti taj čitalac reći da je nj e g o v a , da ju je, takvu, i sam mogao napisati.» (Ranko Pavlović, književnik, Banja Luka)

– «Čitajući stihove Miodraga Jakšića čovek oseti smirenost kakva se može videti samo u pesmama istinskih posvećenika i vernika u snagu poezije. U okrepljujućem predahu između svojih putešestvija, angažovanosti i dobročinstava, dok mu se, kao što kaže u jednoj pesmi, „za đonove lepe sokovi kaldrme orošene“, u vremenu kad se večnost čini prolaznom, a prolaznost proglašava za večnost, on u sopstvenim stihovima traži i nalazi hranu za dušu, odmor, utehu i lek.» (Radoman Kanjevac, književnik, Beograd)

– «U duhu svog imena, Sanja peva o snovima, ali joj stvarnost, paralelno, zaokuplja pažnju. Teme su izbalansirane, ali je faktor prolaznosti posebno iritira. Veza sa svetom bajke je volšebni dodatak njene poetike. Ispovest Sanje Petrović podrazumeva radosne i bolne sekvence, u smislu: Jednom već bejah rastrgnuta… Imala sam sreću da se ponovo rodim. Sa poentom – porukom: Samo princ pravi može do mene doći, što govori da se lirski subjekat, uprkos povremenim gorčinama, nipošto ne odriče verovanja u srećni završetak . Bez obzira na sva iskušenja koja podrazumeva i donosi stvarnost.» (Radomir Mićunović, književnik i kritičar, Beograd)

– «Vladimir peva čas grubo, čas vešto, ponekad samoironično i ređa podnaslove jedne kontinuirane ljubavne drame koja se odvija iz pesme u pesmu, iz stiha
u stih. Dnevnik jedne ljubavi, zapis početka i kraja, ispredan od kad je sveta i veka, ali uvek jedinstven i neponovljiv. Poput fotografija, ova poezija ostaje kao dokument osećanja ili dokumentovano sećanje na ljubav, u svoj svojoj grubosti, lepoti, otrcanosti, neponovljivosti, banalnosti i uzvišenosti.» (Maja Volk, profesor i multidisciplinarna umetnica, Beograd)

O pesnicima:
Gordana Vlajić (1959)
– Prva pesma koju je trebalo javno da izrecituje bila je “Ćelija” Oskara Daviča. Imala je tada devet godina. Izašavši na binu, pred publiku na školskoj priredbi, od prevelike treme nije uspela da izusti ni slovo. Posledice ovoga su očigledne: počela je da zapisuje. Autor je tri knjige za decu, dve zbirke pesama, zbirke kratkih priča i prvog SMS romana. Prevođena i nagrađivana. Živi u Pančevu. gordana.vlajic@gmail.com
Miodrag Jakšić (1969)
Rođen u Beogradu, detinjstvo proveo u Sremu. Rock ‘n’ roll tip, u arhitekturi, dizajnu, fotografiji, novinarstvu, poeziji… Objavio deset knjiga koje su prevođene, nagrađivane i zastupljene u antologijama, kod nas i u svetu. Između dobrog i lepog, bira oba. Crvenu zvezdu. Živi u Beogradu, radi u ARTE, u Beogradu. miodragjaksic@open.telekom.rs

Sanja Petrović (1972)
Novosadska pesnikinja. Gazeći po krpicama oblaka, niže perle sačinjene od trenutaka na svoju vremensku traku koju, ovim putem, daruje Vama, uz tajnu da su perle sklone pretvaranju u tople reči kada se “zgrnu u šaku” dok ispijate kafu. Prijatno! petrovicsanja72@gmail.com

Vladimir Blagojević (1974)
S obzirom da je prve korake pravio pridržavajući se za ogradu Kraljevskog kompleksa na Oplencu, Vladimir je uspešan od ranog detinjstva. Danas je otac, suprug, ekonomista u oblasti menadžmenta i Beograđanin. Spletom okolnosti u fudbalu nije osvojio Ligu šampiona ali se nada da sin Boris hoće. Do sada je potpisao dve samostalne zbirke, a nekoliko pesama su već objavljene u antologijama. Koristi modernu tehniku u“slikanju” tradicionalnih vrednosti.
 blagojevic.vladimir@gmail.com


Pozivnica – kvARTEt – 18.01.2012 Beograd

Издавачка кућа АРТЕ из Београда покренула је у оквиру библитеке Поетика, едицију квАРТЕт, у којој ће бити објављиване заједничке књиге четири песника – по два мушкараца и две жене.

У првој књизи “А да, стварно, одемо на кафу?” своје радове су објавиле поетесе Гордана Влајић из Панчева и Сања Петровић из Новог Сада и књижевници из Београда, Миодраг Јакшић и Владимир Благојевић.

Овај први квАРТЕт ће своју књигу представити београдској публици 18. јануара 2012. године у Уметничком павиљону “Цвијета Зузорић” на Келемегдану, од 19 сати.

Поред аутора на промоцији ће говорити књижевница Исидора Бјелица, клинички психолог Александра Јанковић и рецензенти ове књиге Радоман Кањевац, Радомир Мићуновић и Маја Волк, а наступиће и Квартет кларинета “Невски”, глумице Мирјана Марковић и Сања Мијајловић, првакиња београдске опере Александра Ангелов, гитариста Немања Каначки, пијанисткиња Невена Живковић и кантаутор Љиљана Петровић, прва представница Југославије на Евровизији 1961. године.** **

Након Штокхолма, где је прво промовисана, и Београда, промоција ове интригантне и занимљиве књиге већ је заказана и у Смедеревској Паланци, Старој Пазови, Новом Саду, Загребу, Панчеву…

Одлазак у нигдину или привид сновиђења – Славица Зељковић

Песма Рајице Драгићевића, „Оде отац“ подељена је на четири песничке целине које се нижу у сликама.
Преплићу се сан и збиља, преображавају се времена у свршене и несвршене видове, смрт односи један живот, али остаје нешто „да трепери и зелени у ваздуху изнад грања, изнад лишћа, изнад трава.“
Песник страхује од „нигдине“ у коју отац одлази, тражи утеху у вери да смрт није крај.
Из привида у привид, премеривши погледом пределе из којих је очева сенка ишчезнула, мири се са „оним који све види, чује и зна.“
Па ипак, болан и неспреман се суочава са неминовношћу пролазности свега овоземаљског. „Скрушен“ и „камен“ теши се песничком визијом реинкарнације очеве душе која и даље живи, успиње се и кружи тражећи „дом свој нови што ће мир, топлину и радост небеску да пружи.“
Песма је надахнута, стихови саздани од префињених емоција које су исказане језиком песника, верујућег човека и мудраца.

ЛАЗА КОСТИЋ САД – Рајица Драгићевић

кад би којим чудом могао да провириш

у овај дан и ово време

ако већ не вириш

и не диктираш ми ово што сад трукујем

ако сам ти ја нека веза са светом и временом

преко песме која ми је као и теби дата

имао би шта да видиш

пошто си сто година пребивао негде

у висинама звезданим недоступним

за тих сто година

више се догодило него у две хиљаде пре њих

био је згуснут двадесети век

ал много крвав брате лазо

крвавији него сви претходни и опаснији по род људски

а твоја ленка преживе богме све буре и олује

као да винчијева мона лиза

и све је лепша и све загонетнија

мало ко је мало коме такву песму спевао

и подигао га међу бесмртнике

ленка се као нико заогрнула позлатом

и лепотом у вечности

без мрље у оку и на лицу

недогледна и горостасна

руком твојом исцртана исписана

руком твојом исплетена извезена

свевремена и безвремена

љубав

19.01.2010.

Александар Марић – РОДОЉУБИВЕ РАЈИЦЕ ДРАГИЋЕВИЋА, о књизи “А заводи ме бескрај”

Ако бих морао једном речју да сажмем сву природу књиге Рајице Драгићевића, била би то реч сложеница из старог нашег језика васкрсла у новом телу родољубве. Зашто посежем за речју љубав на не љубије? Зато јер је љубве извор љубљу, а ова књига враћа нас на извор.

Било да је то у сами почетак човека, у детињу перцепцију или у сусрет са чудесним лицем прве љубави, или на место где нада извире и има је за свагда, било да отаџбини приноси запис или се опомињемо језика из кога потиче наше бивство. Све што Рајица пева, записује, потиче из завичаја душе, који једино љубављу постоји.

Александар Марић

Nastavi sa čitanjem “Александар Марић — РОДОЉУБИВЕ РАЈИЦЕ ДРАГИЋЕВИЋА, о књизи “А заводи ме бескрај””

U LIRICI OKA – Svetozar Savković

U LIRICI OKA

U lirici oka
Čitav svet se klati
Potpao pod zamku
Ko će da ga vrati.

U lirici moćnog
Sve se pomerilo
I nikada više
Onog što je bilo.

I ljubav se čudno
Kroz liru još klima
Ne dolazi često
Oseka ni plima.

Trenutno se peva
O trenutku svome
I kako si časak
Zaspao sa njome.

Iza uha mozak
Šlajfuje i struže
U lirici čuda
Zaseo si druže.

Ni sela ni njiva
Onog starog doba
I lirika nova
Mora da se proba.

Bilo kako bilo
Lir prirode zvoni
Bilo da smo mi
Bilo da su oni.

Tu su ispletene
Sve lepote čari
Ili ispevane u lirici oka
Iz prirode stvari.

(C) Svetozar Savković

„КОСОВИНА“ (Рајици Драгићевићу) – Александар Марић

,,КОСОВИНА”

(Рајици Драгићевићу)

Мораћу и ја пут Косовине
Да ту нагнуту корабљу походим
Да опевано препознам
И у Саставке
Том изворишту наде
Да сачекам ветар или реч
Песму тајну и несуђену

Мораћу и ја пут Косовине
У друштву верне браће или сам
Да светло заветно, вечно
На трен зажигам и засијам
Да песма се отме и докаже
Свака реч испуни
Туђина мојом да постане

МорAћу и ја пут Косовине
Завичају песника и песме њихове
Ћелији неочекиваног исповедања
Ратника светлости, љубави и песме
Домовини и тихој пустињи
Која пулсира у крви
Оних које породи

Мораћу и ја пут Косовине
Слици мог завичаја запустелог
И заборављеној људскости
И Богу, продатом за мало
Мораћу сам или у друштву браће
Пустињак као или саборац
Мораћу и ја пут Косовине

Август 2007.

Александар Марић

HOD UZ POMOĆ POKRETNIH STOLICA – Svetozar Savković

HOD UZ POMOĆ POKRETNIH STOLICA

Čovek, breme života
Ispred sebe gura
Stopljene slike
Sećanja i senke.

Zamah davnog`
Što kroz prošlost minu
I sve se časak
Smesti u daljinu.

U korpi stola
Što točkove ima
Smeštena hrana
LJubav i daljina.

Daljina mladosti
Daljina mladosti
I ljubavi njene
Uspavane oči
Podigne pa prene.- (razbudi naglo)

U korpi života
Nose svoje breme
Gledam i razmišljam
Dal` to čeka mene.?

(C) Svetozar Savković

B E S P L A T N A P E S M A – Svetozar Savković

B E S P L A T N A P E S M A

Pozdravljam crne zasele ptice
Sa one plodne naše oranice
I sve što gmiže
U našem gaju
Pozdravljam mladost
I staru raju.

Besplatnom poštom
Modernog veka
Pozdravljam pesmom
Radnog čoveka.

Kliktajem miša (tastera)
Na mesto ptice
Besplatnu pesmu
Šta mogu više.

Nema se odkud;
Duva sa strane
Svima vam želim
Uspešne dane.

Besplatnom pesmom
Da vas pobudi
Da međusobno
Budete ljudi.

Da ne bi Haronu
Čamac izmak`o
Kad Aherontom
Zaplovi za “Pak`o”.

Ova je pesma
Smrtna a opaka
I nikad nije
Ko “Besmrtna pesma”M.A. jaka.

Samo ih ista
Podupire zraka
A sve se smiri
Kad mu dođe vakat.

(C) Svetozar Savković

U L A Z N I C A – Svetozar Savković

U L A Z N I C A

Ulaznica je skupa
A predstava još nepoznata
Ne zna se tačno za čega
Ni koja su ulazna vrata.

A ljudi, ko ljudi žele
U svoju sčepati ruku
Te svi se gombaju, vrište
Skoro bi da se potuku.

Samo se traži i vića
Firentinska misao davna
Zasela u mozgu klice
Te svetom davi i ganja.

Ne bi li lagodno bilo
U “Raju” a mimo “Pakla”
Sto bi se nekoga briga
Kroz “Čistilište” sveta dotakla.

U mojoj moći i glavi
Vrti se cela planeta
Kako smo srećni na travi
Kad zemlja nije ukleta.

(C) Svetozar Savković

Pages: 1 2 3 4 Next