Slobodan Jevremović

Pišem odavno pesme i nešto proze. Prestao jedno vreme, ali od 2017 opet uglavnom ljubavnu poeziju. Molim komentare, njih posebno cenim. Volim Roya Orbisona, zatim i USA COUNTRY. Sakupljam kolekciju audio snimaka pesme "La Golondrina" svih jezika /već više od 3.100 audio snimaka/. Iz Beograda.

Pages: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 Next

Najkomentarisanije objave

  1. NE DIRAJ ANDJELA – Slobodan Jevremović — 3 comments
  2. RAZGOVOR SA TOBOM – Slobodan Jevremović — 2 comments
  3. OPROSTI MI – Slobodan Jevremović — 2 comments
  4. MOLIM KOD TEBE – Slobodan Jevremović — 1 comment
  5. UTIH SLAVUJA – Slobodan Jevremović — 1 comment

Author's posts

MIRISI TREŠNJINOG CVETA – Slobodan Jevremović

Hodam po putu a magla svuda,
znao sam pravac, ali po danu,
sad tabli nema da pute pokažu,
ni ljudi po mraku, nikog da pitam,
a možda su zli jer ljudi lažu,
i hodam dalje a noge posrću.

Magla je pokrila sve zaborave
ja sunce čekam, Andjelu dragi,
da stignem tamo do mile moje,
i moram da hodam neznanim putem
jer osećam pravac, mirise trave,
i cveta trešnje, i dušu Andjela,
dobrotu Tvoju nebeskih visina.

A tebe molim, Andjelu mili,
pevaj joj mirise trešnjinog cveta
neka joj snovi što lepši budu
i mirisi sete na najlepe dodire,
onih od juče, danas i sutra.

Tvoja dobrota neka je čuva
a ja ću stići do mirisa trešnje,
do mile moje, do druge strane,
do novih saznanja bliskih daljina
i onda da sa njom ja budan sanjam
na krilima paperja i dragih snova,
snova o nama,
snova za nas.

Hvala Ti Andjele dobrotu Tvoju,
i pevaj mi Andjele one mirise
trešnjinog cveta, kako Ti znaš,
i nju mi čuvaj, najmilu moju,
pevaj nam mirise,
pevaj lepote,
samo za nas.

Vrati te mirise
trešnjinog cveta
u dušu moju,
Andjele…

                ~~~ TOŠE PROESKI,
                       1981 – 2007 ~~~

(Darko, Bgd, 12.mart 2019)

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60180

KO ĆE DA VRATI NEZNANO PROTEKLE GODINE? – Slobodan Jevremović

Nisam kriv jer nisam znao,
godine lutanja sam odbolovao,
meseci postali preduge godine,
tuge su mnoge radosti smenile,
a ti si bila, najdraža moja,
neznano sama unutar mog srca,
bez ljubavi moje, bez nas sa nama,
i godine išle, redjani kalendari,
svi dani novi postali stari,
a ja sam lutao i nisam znao,
nikakvog znanja nisam imao,
mila moja.

Sada,
kada je sabrano vreme veoma proteklo,
ja minute vraćam svih onih godina,
i trudim se veoma da bude sa nama
sve propušteno, sve nerečeno,
sve obećano, sve ostavljeno,
sve da nam vratim,
sve naše da bude,
jer niko ne može meni
nikada da proba da vrati
sve godine one neznano protekle,
al’ samo to mogu
i samo to hoću,
za nas,
ja.
(Bgd, 15.jan.2019)

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59672

OPET ĆU PROĆI – Slobodan Jevremović

Opet ću proći ONIM putem
kao i ti onda
davno
ili možda juče
ili uopšte i nisi,
moj dragi Andjele ??
Onim putem
rastanka sa dobrotom
stvarnog
i postanka dobrote
legende i uspenja
visoko, još više
tamo
gde samo Andjeli žive
svoje najlepše časove
i čuvaju nas, obične,
najobičnije ljude
one
koji su i pre bili
samo tvoji
i samo za tebe,
dragi naš Andjele…

Opet ću proći
ONIM putem,
ali to Ti već znaš…

Ti to već znaš…

Darko, 05.dec2018.

*U divnom sećanju – TOŠE PROESKI*

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59389

NISAM JA OVDE – Slobodan Jevremović

Najdraža bliska daljino moja
ja nisam stvarno uopšte ovde,
tamo sam negde, u tvojoj duši,
u osmehu divnom što bole sve ruši,
pa pogledaj sebe i vidi me onda,
tu sam ja srećan,
kod tebe jesam,
najmila moja,
kod tebe ja.

Darko (Bgd,28.dec.2018)

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59377

LOKOTI I KATANCI GORNJEG GRADA – Slobodan Jevremović

Stigao sam preko velikog trga do uskog prolaza, preko puta divne poslastičarnice, tamo gde počinju istorijske stepenice prema Gornjem gradu. Lepota istorije, lepota izgleda, lepota sećanja. A sve je to moje razmišljanje sasvim neočekivano prekinula mila, slatka, divna, plavooka i plavokosa devojčica, ljupko me pitajući: “Čiko, vi hoćete gore?”
– “Naravno…” – odgovorio sam i ne stigavši dalje nastaviti svoju priču… Ona mi je već dala milu, slatku ručicu i povela me uskim stepeništem uzbrdo. A ja nisam verovao, bilo mi je tada tako lako da se penjem tim stepeništem, da osetim njenu snagu, da potpuno razumem njenu pametnu priču o istoriji Gornjeg grada, o proteklim vekovima ratova i mira…

I stigli smo najzad na plato Gornjeg grada, na vidikovac, do ograde sa bezbroj zaključanih ljubavnih osećanja, sadašnjosti i budućnosti. One stalnosti koja nam svima nedostaje.

I baš tada, začudo, njena mala divna ručica pretvorila se u ruku moje drage, u onu odavno poznatu dragu ruku. I okolo, za divno čudo, nigde nikoga. A pored mene – pa nije moguće? Stajala je najpre devojka koju ja odavno znam. Pa je onda stajala moja najlepša dama. Stajala je prošlost, sadašnjost i budućnost, stajala je mala devojčica, prava pametnica, pretvorena u divnu, dobru, pametnu, milu damu, u moju ljubav…

I nisam verovao… Zaključali smo onda naš katanac na slobodnom mestu one jake gvozdene ograde. I pričali o zaboravljenim i vraćenim snovima, o običnim stvarima na neobičan način, o ovom veoma čudnom, divnom dogadjaju.

I vratili smo se natrag nizbrdo na trg. Moja ljubav i ja. A gore, na vidikovcu Gornjeg grada, ostao je naš katanac zaključane ljubavi. Ostala je java koju sam unapred sanjao. Za nas. Samo za nas.

Darko,
(Bgd, 09.11.2018)

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58816

TVOJE ZABORAVLJENE REČI – Slobodan Jevremović

Danas sam našao
tvoje zaboravljene reči;
strane izbledele malo,
hartija nešto starija, žuta,
a reči tvoje iza korica,
čitam i vidim, opet se setim,
tebe iste od danas i onda,
radost što donosiš u ranjenu dušu,
što lečiš opet sve moje boli,
one od znanja i od neznanja,
mila moja.

Danas sam našao
posebnu knjigu na posebnom mestu,
tvoje zaboravljene reči
i osmehe čitao nenapisane,
i čitao tebe,
i čitao ljubav,
ponovo,
mila moja…

Darko
(Bgd,31.okt.2018.)

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58769

SANJAM SVE OVO – Slobodan Jevremović

Besciljna šetnja stazama bola
neznanog grada kraj neznane reke,
ni ljudi nema, a ruke daleke,
a oči skrivene za oblakom crnim
što preti danju i noću jedinim voljenim,
ni put ja ne znam, ni pravac ne vidim,
u nemoći svojoj pomoć ti tražim,
veoma veliku, veoma sada,
a oči daleke …

I dalje ne znam kuda do tebe
još jednom da vidim najmilo lice,
da dušu ogrejem svom srećom tvojom
i srce ozdravi svom željom mojom,
da te bar nadjem u crnilu šetnji,
i prosvetliš radosno sve ove tuge
neznanja i bola nemoćnih nada;
al’ ulice i dalje veoma daleke,
veoma od nas …

Sanjam sve ovo i hoću budan
opet da vidim te tvoje oči,
i ne sa kule tebe da tražim,
nit’ žedan sam vodu opet da pijem,
nego sa tobom, najdraža moja,
nego sa tobom, ovoga časa,
kada je java odnela san,
kao za večnost il’ zauvek,
a dodir tvoj topli, najdraža, mila,
neka mi bude najveći lek.

Sanjam sve ovo,
o nama baš,
o najvećoj priči
koju ti znaš…

                                      Darko
                                      (Bgd, 06.okt.2018)

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58608

OPROSTI MI – Slobodan Jevremović

Oprosti meni, premila moja,
što nisam znao za dane protekle,
u ranoj zori sam tražio zoru
a usred dana svetlost čekao
i nisam znao, ni slutio nisam,
da posle noći dolazi dan.

Oprosti meni za lutanja tvoja,
za tvoje staze neznanog puta,
jer baš zato ponekad duša mi luta
od onog dalekog do ovog sad.

I snovi neznani postaše stvarnost
i neću više za juče da znam,
izvini za tada, neznanje oprosti,
i budi mi sada duga najdraža,
ti moja duga, ja tvoja duga,
da posle kiše boje razliva,
one radosti i sreće nemerne,
najlepše osete što mogu da dam.

Oprosti meni, za ono odavno,
oprosti mila, jer nisam znao,
niti za sebe,
niti za nas.

                        (Bgd, 01.okt.2018)

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58569

JA OPET TE SLUŠAM – Slobodan Jevremović

(Toše Proeski, 25.jan.1981–16.okt.2007)

Ja opet te slušam
a ne vidim dane,
ne vidim sumrak,
ne vidim sunce
što krila je spržilo tvoja,
a samo si ti visoko leteo,
i samo si bio jedini ti,
i samo si ti …

Divni čoveče, dušo naša,
kao lasta si leteo visoko
da vidiš sve drage osobe,
da pomogneš bolne ljude,
da nasmeješ tužne
i tuge ozdraviš,
da usrećiš čekane
i nesrećno voljene
i utešiš nesrećne…

Ja opet te slušam
i nema tuge za legende žive,
i opet te mislim
i volim i zahvalno hvalim
i klečim pred likom tvojim.

I legenda si postao naša,
u našim srcima večna,
i živiš sa nama,
i letiš sa nama,
k’o naša legenda sreće,
naša sveta lasta dobrote,
naša La Golondrina.

(Darko, Bgd,15.sept.2018)

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58465

BLISKA DALJINO MOJA – Slobodan Jevremović

Ne gledam više strane kalendara
jer stoji vreme a boli rastu,
ne spajam više kraj sa krajem
kada su krajevi sve dalji i dalji
gomilani računima besramno visokih,
tražeći potpunu propast nekada
više srednje životne klase,
i zato su boli života jaki
a izvor vode zatvoren odavno.

I dok nosim ponovo stvari prošlosti,
dar Domu za stara lica,
ja, koji nemam, ipak sam bogat,
jer duša je radost tvog postojanja,
vesele, mile, divne ljubavi,
i tebe sam zatvorio u moje srce
da si mi blizu, moja stvarnosti,
moja lepoto, najlepša damo,
najdraža blizino naših daljina.

Ne gledam više strane kalendara
jer juče je za nas mnogo daleko
i zato si danas, u srcu blisko,
zauvek smeštena u duši miloj,
unutar okvira bliske daljine,
unutar danas i ponovo sutra,
da milo sanjaš,
da lepo spavaš,
da mene voliš,
najdraža bliska daljino moja…

(Bgd, 14.sept.2018)

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58459

KO JE TAJ ČOVEK – Slobodan Jevremović

~~~ No one will ever know
the truth but me … ~~~

Ko je taj čovek
što skuplja protekle uspomene,
sve tuge smešta u prebolno srce
i pomoć otišlu vraća na početak
da reši protekle puteve pospanih trava,
bez svetla po danu, bez snova po noći,
sa uzdahom nesudjene sudbine.

Ko je taj čovek
što dušu ima potpunu tobom
a radosti od juče, neznane, znane,
hoda ih u nadi, a zna i hoće
ponovna jutra iz čekanih sutra,
da povrati snagu i srce umiri,
uz dodire tvoje,
i osmehe očiju gledanih blizina,
mila moja.

Ko je taj čovek,
u bespuću ovom što donosi sreću
u tvoje srce?

(Bgd, 13.sept.2018)

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58456

NISAM … – Slobodan Jevremović

NISAM …

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58428

NEZAPISANI TRAGOVI – Slobodan Jevremović

Pisao sam nezapisane tragove
kao nove – a davne –
kao nove – a sutrašnje –
vidim nestale sve prašine sa puta,
a zli su srušili fabrike,
straža je neka druga,
odavno drugi asfalt postavljen,
misle – brišu nezapisane tragove,
a ne, to ne, nikada neće …

Pisao sam
a kelner je opet doneo roštilj
na jako sunčanom stolu,
i leto je bilo, i bilo je toplo.

Pisao sam
pa daj još po jednu,
dok ljudi odoše svojim kućama,
i svi sem mene, i mrak je već.

Pisao sam divne tragove naše,
one asfaltne, prašnjave,
mermerne, travne, cvetne,
liftom pokretne, šinama okretne,
kišne, snežne, u holu neizbežne,
tragove usnule koji se bude
i ponovo sve ih radosno vidim,
pa pišem opisne,
pišem za nas.

Pisao sam, sve naše za juče,
za danas, za sutra,
i opet tako,
i opet,
ja znam…

(Bgd, 22.avg.2018)

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58380

JA OPET ŽELIM TUŠKANAC – Slobodan Jevremović

Ne znam to mila,
Stalno te sanjam
I opet želim,
Svim srcem celim,
Da ponovo dodjem
K’o stari znanac,
K’o voljeno biće,
Tamo, sa tobom,
U naše gnezdo,
U svet snova i jave,
Od juče za sutra,
U naš Tuškanac.

(Bgd, 29.05.2018)

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58037

MOŽDA – Slobodan Jevremović

Možda samo sanjam,
možda i ne živim,
moguće da spavam sve lepote tvoje
u ramu svevečnom te ljubavi moje.

Najdraža plavetna lepotice moja
čuvaj me k’o juče, danas ili sutra,
i protekle godine, večeri il’ jutra
neka budu sa mnom, il’ bez mene tvoja.

Možda samo sanjam,
moj najmili cvete,
na mesecu snivam
protekle susrete …

Možda …

(Bgd, 29.04.2018.)

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57828

Pages: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 Next

Load more