Slobodan Jevremović

Pišem odavno pesme i nešto proze. Prestao jedno vreme, ali od 2017 opet uglavnom ljubavnu poeziju. Molim komentare, njih posebno cenim. Volim Roya Orbisona, zatim i USA COUNTRY. Sakupljam kolekciju audio snimaka pesme "La Golondrina" svih jezika /već više od 3.100 audio snimaka/. Iz Beograda.

Pages: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 Next

Najkomentarisanije objave

  1. NE DIRAJ ANDJELA – Slobodan Jevremović — 3 comments
  2. RAZGOVOR SA TOBOM – Slobodan Jevremović — 2 comments
  3. OPROSTI MI – Slobodan Jevremović — 2 comments
  4. MOLIM KOD TEBE – Slobodan Jevremović — 1 comment
  5. UTIH SLAVUJA – Slobodan Jevremović — 1 comment

Author's posts

LOKOTI I KATANCI GORNJEG GRADA – Slobodan Jevremović

Stigao sam preko velikog trga do uskog prolaza, preko puta divne poslastičarnice, tamo gde počinju istorijske stepenice prema Gornjem gradu. Lepota istorije, lepota izgleda, lepota sećanja. A sve je to moje razmišljanje sasvim neočekivano prekinula mila, slatka, divna, plavooka i plavokosa devojčica, ljupko me pitajući: “Čiko, vi hoćete gore?”
– “Naravno…” – odgovorio sam i ne stigavši dalje nastaviti svoju priču… Ona mi je već dala milu, slatku ručicu i povela me uskim stepeništem uzbrdo. A ja nisam verovao, bilo mi je tada tako lako da se penjem tim stepeništem, da osetim njenu snagu, da potpuno razumem njenu pametnu priču o istoriji Gornjeg grada, o proteklim vekovima ratova i mira…

I stigli smo najzad na plato Gornjeg grada, na vidikovac, do ograde sa bezbroj zaključanih ljubavnih osećanja, sadašnjosti i budućnosti. One stalnosti koja nam svima nedostaje.

I baš tada, začudo, njena mala divna ručica pretvorila se u ruku moje drage, u onu odavno poznatu dragu ruku. I okolo, za divno čudo, nigde nikoga. A pored mene – pa nije moguće? Stajala je najpre devojka koju ja odavno znam. Pa je onda stajala moja najlepša dama. Stajala je prošlost, sadašnjost i budućnost, stajala je mala devojčica, prava pametnica, pretvorena u divnu, dobru, pametnu, milu damu, u moju ljubav…

I nisam verovao… Zaključali smo onda naš katanac na slobodnom mestu one jake gvozdene ograde. I pričali o zaboravljenim i vraćenim snovima, o običnim stvarima na neobičan način, o ovom veoma čudnom, divnom dogadjaju.

I vratili smo se natrag nizbrdo na trg. Moja ljubav i ja. A gore, na vidikovcu Gornjeg grada, ostao je naš katanac zaključane ljubavi. Ostala je java koju sam unapred sanjao. Za nas. Samo za nas.

Darko,
(Bgd, 09.11.2018)

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58816

TVOJE ZABORAVLJENE REČI – Slobodan Jevremović

Danas sam našao
tvoje zaboravljene reči;
strane izbledele malo,
hartija nešto starija, žuta,
a reči tvoje iza korica,
čitam i vidim, opet se setim,
tebe iste od danas i onda,
radost što donosiš u ranjenu dušu,
što lečiš opet sve moje boli,
one od znanja i od neznanja,
mila moja.

Danas sam našao
posebnu knjigu na posebnom mestu,
tvoje zaboravljene reči
i osmehe čitao nenapisane,
i čitao tebe,
i čitao ljubav,
ponovo,
mila moja…

Darko
(Bgd,31.okt.2018.)

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58769

SANJAM SVE OVO – Slobodan Jevremović

Besciljna šetnja stazama bola
neznanog grada kraj neznane reke,
ni ljudi nema, a ruke daleke,
a oči skrivene za oblakom crnim
što preti danju i noću jedinim voljenim,
ni put ja ne znam, ni pravac ne vidim,
u nemoći svojoj pomoć ti tražim,
veoma veliku, veoma sada,
a oči daleke …

I dalje ne znam kuda do tebe
još jednom da vidim najmilo lice,
da dušu ogrejem svom srećom tvojom
i srce ozdravi svom željom mojom,
da te bar nadjem u crnilu šetnji,
i prosvetliš radosno sve ove tuge
neznanja i bola nemoćnih nada;
al’ ulice i dalje veoma daleke,
veoma od nas …

Sanjam sve ovo i hoću budan
opet da vidim te tvoje oči,
i ne sa kule tebe da tražim,
nit’ žedan sam vodu opet da pijem,
nego sa tobom, najdraža moja,
nego sa tobom, ovoga časa,
kada je java odnela san,
kao za večnost il’ zauvek,
a dodir tvoj topli, najdraža, mila,
neka mi bude najveći lek.

Sanjam sve ovo,
o nama baš,
o najvećoj priči
koju ti znaš…

                                      Darko
                                      (Bgd, 06.okt.2018)

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58608

OPROSTI MI – Slobodan Jevremović

Oprosti meni, premila moja,
što nisam znao za dane protekle,
u ranoj zori sam tražio zoru
a usred dana svetlost čekao
i nisam znao, ni slutio nisam,
da posle noći dolazi dan.

Oprosti meni za lutanja tvoja,
za tvoje staze neznanog puta,
jer baš zato ponekad duša mi luta
od onog dalekog do ovog sad.

I snovi neznani postaše stvarnost
i neću više za juče da znam,
izvini za tada, neznanje oprosti,
i budi mi sada duga najdraža,
ti moja duga, ja tvoja duga,
da posle kiše boje razliva,
one radosti i sreće nemerne,
najlepše osete što mogu da dam.

Oprosti meni, za ono odavno,
oprosti mila, jer nisam znao,
niti za sebe,
niti za nas.

                        (Bgd, 01.okt.2018)

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58569

JA OPET TE SLUŠAM – Slobodan Jevremović

(Toše Proeski, 25.jan.1981–16.okt.2007)

Ja opet te slušam
a ne vidim dane,
ne vidim sumrak,
ne vidim sunce
što krila je spržilo tvoja,
a samo si ti visoko leteo,
i samo si bio jedini ti,
i samo si ti …

Divni čoveče, dušo naša,
kao lasta si leteo visoko
da vidiš sve drage osobe,
da pomogneš bolne ljude,
da nasmeješ tužne
i tuge ozdraviš,
da usrećiš čekane
i nesrećno voljene
i utešiš nesrećne…

Ja opet te slušam
i nema tuge za legende žive,
i opet te mislim
i volim i zahvalno hvalim
i klečim pred likom tvojim.

I legenda si postao naša,
u našim srcima večna,
i živiš sa nama,
i letiš sa nama,
k’o naša legenda sreće,
naša sveta lasta dobrote,
naša La Golondrina.

(Darko, Bgd,15.sept.2018)

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58465

BLISKA DALJINO MOJA – Slobodan Jevremović

Ne gledam više strane kalendara
jer stoji vreme a boli rastu,
ne spajam više kraj sa krajem
kada su krajevi sve dalji i dalji
gomilani računima besramno visokih,
tražeći potpunu propast nekada
više srednje životne klase,
i zato su boli života jaki
a izvor vode zatvoren odavno.

I dok nosim ponovo stvari prošlosti,
dar Domu za stara lica,
ja, koji nemam, ipak sam bogat,
jer duša je radost tvog postojanja,
vesele, mile, divne ljubavi,
i tebe sam zatvorio u moje srce
da si mi blizu, moja stvarnosti,
moja lepoto, najlepša damo,
najdraža blizino naših daljina.

Ne gledam više strane kalendara
jer juče je za nas mnogo daleko
i zato si danas, u srcu blisko,
zauvek smeštena u duši miloj,
unutar okvira bliske daljine,
unutar danas i ponovo sutra,
da milo sanjaš,
da lepo spavaš,
da mene voliš,
najdraža bliska daljino moja…

(Bgd, 14.sept.2018)

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58459

KO JE TAJ ČOVEK – Slobodan Jevremović

~~~ No one will ever know
the truth but me … ~~~

Ko je taj čovek
što skuplja protekle uspomene,
sve tuge smešta u prebolno srce
i pomoć otišlu vraća na početak
da reši protekle puteve pospanih trava,
bez svetla po danu, bez snova po noći,
sa uzdahom nesudjene sudbine.

Ko je taj čovek
što dušu ima potpunu tobom
a radosti od juče, neznane, znane,
hoda ih u nadi, a zna i hoće
ponovna jutra iz čekanih sutra,
da povrati snagu i srce umiri,
uz dodire tvoje,
i osmehe očiju gledanih blizina,
mila moja.

Ko je taj čovek,
u bespuću ovom što donosi sreću
u tvoje srce?

(Bgd, 13.sept.2018)

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58456

NISAM … – Slobodan Jevremović

NISAM …

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58428

NEZAPISANI TRAGOVI – Slobodan Jevremović

Pisao sam nezapisane tragove
kao nove – a davne –
kao nove – a sutrašnje –
vidim nestale sve prašine sa puta,
a zli su srušili fabrike,
straža je neka druga,
odavno drugi asfalt postavljen,
misle – brišu nezapisane tragove,
a ne, to ne, nikada neće …

Pisao sam
a kelner je opet doneo roštilj
na jako sunčanom stolu,
i leto je bilo, i bilo je toplo.

Pisao sam
pa daj još po jednu,
dok ljudi odoše svojim kućama,
i svi sem mene, i mrak je već.

Pisao sam divne tragove naše,
one asfaltne, prašnjave,
mermerne, travne, cvetne,
liftom pokretne, šinama okretne,
kišne, snežne, u holu neizbežne,
tragove usnule koji se bude
i ponovo sve ih radosno vidim,
pa pišem opisne,
pišem za nas.

Pisao sam, sve naše za juče,
za danas, za sutra,
i opet tako,
i opet,
ja znam…

(Bgd, 22.avg.2018)

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58380

JA OPET ŽELIM TUŠKANAC – Slobodan Jevremović

Ne znam to mila,
Stalno te sanjam
I opet želim,
Svim srcem celim,
Da ponovo dodjem
K’o stari znanac,
K’o voljeno biće,
Tamo, sa tobom,
U naše gnezdo,
U svet snova i jave,
Od juče za sutra,
U naš Tuškanac.

(Bgd, 29.05.2018)

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58037

MOŽDA – Slobodan Jevremović

Možda samo sanjam,
možda i ne živim,
moguće da spavam sve lepote tvoje
u ramu svevečnom te ljubavi moje.

Najdraža plavetna lepotice moja
čuvaj me k’o juče, danas ili sutra,
i protekle godine, večeri il’ jutra
neka budu sa mnom, il’ bez mene tvoja.

Možda samo sanjam,
moj najmili cvete,
na mesecu snivam
protekle susrete …

Možda …

(Bgd, 29.04.2018.)

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57828

GDE SU NESTALI TRAGOVI … – Slobodan Jevremović

Ponekad pitam gde su nestali
tragovi nekada šetanja naših
jer uvek i sada kao i tada
smeh svetli staze gde mi smo bili,
onako prijatni, onako mili,
duša iskreno prenasmejanih
od prijateljstva predugo dugih …

I praznim rukama grlim te sada
i prizivam opet, kao i tada,
iskrene reči, a ljubav željena,
najpoglede snijem, a neznanja skrivena,
a tragovi duše ostali dugo
iza vremena kada smo snili
kao frendovi iskreni tamo,
i tako tada, i tako samo …

Gde su nestali tragovi oni
nekada šetanja veselog našeg,
jer sada smo više i dalje od toga,
deo smo sada života našeg,
i tvoga i moga,
i moga i tvoga …

Ne vidim al’ osećam tragove naše,
naše se priče pričaju same,
život ti pričam jer nema tebe,
ovde bez tebe sasvim te gledam,
mada je svetlo jače od tame,
pa vidim ono još uvek što ne znam,
i volim što sada ponovo znam,
sve oko tebe, i sve za tebe,
i sve …

A gde su nestali tragovi naši,
saznanjem pokriću sve što me straši,
i naći ih tako, sve i svakako,
mila moja …
(Bgd, 27.apr.2018)

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57821

JA ŽIVIM TVOJA SUTRA – Slobodan Jevremović

Upiti neznani nestali tada,
nisam ja onda, nisam ni sada,
pa nosim terete naše prošlosti,
ne znam, ne umem, saznanja nemam,
umorno listam slike radosti
i probam da ćutim, ne mogu da pitam,
gde su lepote onih dolina,
skriveni mirisi poljskoga cveća,
da li nas čekaju blizine daljina
tamo da vesele opet nas nose,
tamo, gde sreća i jeste najveća,
tamo i opet, tamo i nas.

Odmorno probudjen ovoga jutra
svakoga dana osamne sobe
radosno tužim tvoje osmehe,
ćuteći urlam reči za tebe
i nemirno živim sva tvoja sutra
i tvoja danas, i tvoja jutra,
za nas …

(Bgd, 09.apr.2018)

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57656

ONE LIVADE -2 – Slobodan Jevremović

One livade mirisnih trava
iz prošlosti vratile ponovo sreću
i cvrkutom života iz zaborava
kroz zrake sunca u nežne snove
radosno pozvale dolaske ove
iz mojih snova i jave moje
da vratim se tamo na poznate pute,
na iste livade mirisnih trava,
bez ikada, bez nekada,
zaborava.

I zato želim, sa tobom hoću,
povratke naše neću da brojim,
ja tamo jesam i kada nisam,
kao kad tu si i kada nisi,
i budan sanjam livade naše
onih mirisa tebe i mene
i samo sa tobom ja tamo jesam
kada danas jeste i juče
u vremenu kome ne dam samoću,
livade mirišem i s’ tobom sanjam,
i zato želim,
i zato hoću…

(Bgd, 26. Mart 2018)

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57534

ONE LIVADE – Slobodan Jevremović

Hoću da ponovo odem
na livade one moga detinjstva
gde putevi dugi bliski su bili
tamo smo srećno zajedno snili
bez osama, bez onih težina, boli,
gde budan sanjam i sanjiv te volim,
na livade one ti mene vrati
da spavam i snijem te mirise sreće
na tepihu trave zelenih vlati.

Hoću ponovo da odemo tamo
gde rastu kaćuni na vlažnoj travi,
gde jaglaci požute brda a ptice se bude
i cvrkuti svuda upletu tišinu
sa muzikom sreće i mira prirode
tamo, na zelenom moga detinjstva.

Hoću da ponovo odem,
sa tobom …

(Bgd, 25.mart 2018)

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57524

Pages: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 Next

Load more