Stana Minić

Najkomentarisanije objave

  1. Stana — 10 comments
  2. DUŠA OD SUZA Stana M. — 7 comments
  3. Zelena rana — 6 comments
  4. Страх од љубави — 3 comments
  5. Zgaženi cvet — 2 comments

Author's posts

ЈЕДАН ДАН – Стана Минић

103 пута прочитано

Кад касно ноћу
Све маске скинем
Лице истином умијем
Полако трунем у сећању
Кад уместо јутра
Бирала сам вече
Живот свој преточила у сан
Узела кишу туге негде далеко
Заувек угасила сунце среће
Ко лептир живела само један дан
Дала и оно што нисам имала
У великом граду кад био си сам

Кад касно ноћу
Утихну последњи звуци
Кад тама се разлије по души
Срце би да пукне а већ пукло је
Једино сад желим да заборавим
Очи твоје, речи име и осмех најлепши
Нек ново сутра сване тихо и сиво
Кад је последње зрно наде
Кроз прсте исцурило
Грлим оно што ми од тебе остало.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/38094

ОН

136 пута прочитано

Да ли се ми то
однекуд знамо
можда смо се и срели
некада давно
у нечијем дому
на крају снова
ко би то знао
И ко је то хтео
да те плитке лажи
речи без тежине
баци на дно
Тај осмех најлепши
око његово
што гледа ме и сад
док по тихом небу
скита месец млад
Сасвим случајно
душу ми поново
озелени
око ми влажно
разбистри
у срцу оно заборављено
свом снагом заискри
поред њега ко царица
сејем прашину
право у очи
људима који то нису
таквима ко што
ти си одавно
Живот бих свој да продам
нека он постоји
за истину на длану
неизнуђену
за једну реч на јастуку
најнежнију
за наплаћене године чекања
у маштању
Он је увек ту
грле га мисли у сећању
Ма волим га странче
сваком ћелијом својом
толико већ дана до сад
и још много година
од сад…

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/31147

Zgaženi cvet

252 пута прочитано

Još sekund koji čekaću možda

oslušnuti tišinu korak da ti poznam

umirujem sebe mislima bez smisla

svanuće dan čekaću čudo i ko zna

možda i procveta pupoljak uveli

možda i zapevam od tuge pokisla

ugledam ti oči kao nebo plave

nek padaju reči ko cvetovi beli

neka duše bez  zvanica  slave

A dani hladni još hladniji bivaju

pahulje nežne pokriše blatnjave staze

žao  mi samo što mi u duši stanuju

ta sećanja davna što me živu gaze.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/5049

Zelena rana

221 пута прочитано

Ponekad me obuzme neka nada

neka mala tajanstvena radost

zbog zelenih vozova

i zelenih oblaka

ali teško je preživeti oseku

i saznanje da ostaće zauvek

jedna tajna rana

na mom zelenom srcu

Sve je zeleno u mom životu

zbog boje tvojih očiju.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/4868

Страх од љубави

158 пута прочитано

Страх од сунца
леди твој поглед.

Хиљаду маски
а иза само
једно лице.

Ал’ ја ћу сломити ноћ
нека душа себе части
нека песма влада тамо
где се скрива твоја немоћ.

Једино ја
осмехом те дарујем
у време кад све умире
твојим сновима царујем.

Хтео ти или не
откривам те и онда
кад се највише покриваш.

Само једна моја реч
довољна је да све признаш.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/4756

DUŠA OD SUZA Stana M.

175 пута прочитано

Boli me više

jutro bez smisla

od noći bez zvezda

teška ko kamen

duša od suza pokisla

u srcu gasi plamen

jednog dolaska

 

Tišina me ova hrani

sopstvenim mislima

samo moja savest brani

da budem sanjana

 

Do granice mi smo došli

dalje je tudje dalje se ne sme

mi bićemo zajedno samo

u redovima ove pesme

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/4664

ISTINA O LJUBAVI – StanaZ

161 пута прочитано

Toliko vremena
suza laži i bola
za samo jedan tren
sreće zatrpane
godinama
U čijem to srcu
može da stane
toliko ljubavi
da se nikad
ne zaboravi
ne odustane
U čijim očima
zelena proleća
sanjaju san
mirisnih cvetova
Istina je samo jedna
za mnogo vekova.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/4608

Stana

235 пута прочитано

ЗАУВЕК ТВОЈА

 

Пролазе тренуци време улудо

Кад сам без тебе

Сазнајем да је живот чудо

И чувам себе

За неку стварност која ће доћи,

О, ја то знам,

Када ћу напокон моћи-

Целу себе да дам.

 

Можда је прекасно тек онда знати

Све што се могло и што се хтело

Ал први пут ћу и душу дати

Док дајем тело…

 

Па нек се деси…

Нек иза мене остану греси

И док се питам Љубави где си

Да ли и ти као и ја венеш од бола од неспокоја

Желим да знаш да ја бућу –

Заувек твоја!!!

 

Не мораш ме разумети

Не мораш ме желети јаче

Буди само ту – понекад

Када сам сама и кад ми се плаче.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/4517