TamaraRakic

Tamara Rakić

Zdravo, ja sam Pandorina Kutija, na fejsbuku.:)))

Najkomentarisanije objave

  1. HAJDE, PROBUDI SE – Tamara Rakić — 8 comments
  2. Izdaja — 4 comments

Author's posts

Decak iz vode

174 пута прочитано

Ostalo je beznadezno
secanje u osetu
u letu
da se promenis
i odes na novu stenovitu stranu
bez brojeva i imenika
i starica
medju zenama
pustinjama
nocima
preumorno tragao
u sebe stavljao
breme i tezak vazduh u pluca
pijanice
opijene strahom
od vekova
sto u leto blistale svecano su
uz maramu plave boje
i oci bez imena
i lice sasuseno
i telo rodjeno
da ne voli
da se samo seca

Seti se samo
to je bilo nepripadno, tajno
iskreno
i iskrenoscu ogoljeno
usred radosti
skrivenog puta
neke usne
telo pusto na postelji samoo
mladost u rukama
i krv u saci
sushi je vreme

Ponovo rodjen bio je decak
Ivan nazvase ga jednom.
A niko nije znao ko je
i svi su ga znali.

*Tamara Rakic * ( Pandorina Kutija na fejsbuku.:))))

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/17490

Izdaja

162 пута прочитано

Kiselinu zelim

zelim da sperem ukaljane godine

reci

zelim da skinem sa koze opore tragove

ubistva duse

sto vise ziveti ne ume

zelim kiselinu

da operem oci

iz secanja sperem snove

i misli da preokrenem

na neki novi put

ne zelim da hodam ovim

istim

bez zveckanja kljuceva tvojih

zelim da se okrenes

ledjima da milujem secanja

ti si misao

davno izbledela

senka iza koje

ne stoji covek sa sesirom

i bombonama od meda

lazno sam te znala

idi

kiselina izbrisace te boje iz pogleda

i istina

suzama prekrivena

solju obmotana

ranama ispisana

krvlju iskrabana

ta istina

u crkvi

molitva

idi

jer senka si bleda

osoba bez knjiga

i sesira

koza tamnosiva

koju ne zelim da dodirnem

cak i ako ostanem seda.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/17431

Ja postojim, zar ne?

250 пута прочитано

Prestajes da zivis

ispod jorgana

u mom zavicaju jos stoji rupa zasede

iz koje se ledeni strah uvija u tela bez imena i broja

na mom ramenu osmehuje se strepnja

da li jos postojis

Dane trosim kao sibice

i trazim plamen

da ureje prehladjene kosti

a tebe nema

tamo si, u daljini

pokrivac mirise na mirise cvetne

i ispod mene krvavo se crveni

Palo je to prokleto vece

znam

otisao si

prokleti svete

vrati ga tamo gde sve zapoceo si.

Tamara Rakic

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/17351

Ne čuju me

123 пута прочитано

Ne cuju me

ptice, zvezde i spomenici

posred zatvorenih puteva

ne cuju me

dok sporo disem u umoru kome kraja ni pocetka biti nece

ne cuju me, jer ne vide

oci sto posmatrase nase sumrake

milion takvih usred pustinje

lica se ne secam njihovih

ni reci ni dodira

ne cuju me

nema sam kao kamen

u vodi sto poliva me slapom

i greje suncem

da ne ozebim, da me ne odnesu sirotistu pravde.

ne cuju me

a ni ti me vise ne vidis

zar ne vidis da nestajem?

Pustio si vile da zamene me

neke dobre reci kroz tvoje ulice

neki koraci neka probude te

moji su ispod, dole, medju zaspalim putnicima

broda za svet boli.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/17348

HAJDE, PROBUDI SE – Tamara Rakić

244 пута прочитано

TamaraRakić

HAJDE, PROBUDI SE

Hajde, probudi se
tvoje oči plač su nepuštenog deteta
gore, na nekom brdu
iznad koga nema ni kraja ni početka
samo munja iznad neba
talasi što ne plove nikuda.

Zaboraviću te senke
okrutne zvečke, ne zvečite mi po bolu!
Moje ime, moja zvezde
njegove je ime, a ne moj.

Moje su stihove spalili varvari
sa njegovih planeta
krvavi znoj brisali su
sa ramena čudnih žena
ledenih žena
ledenih noći.

Brojala sam sate
u tišini
kosti su moje isuviše tanke
da biste me sada probudili

Ne, ja ne mogu da vidim
moje su oči slepe za siročad
ima ih mnogo, u ovom večnom mraku
ima mnogo
a ruke zavezane konopcem gladi
obamrle zenice
slepe za dodire

Ne primam molbe.
Ne budite me više
ja se ne budim
usled zime vrele
okrutno sanjiva prošlost
nadvija mi pore iznad očiju
i filmovi vrte iste scene.

Ne, ne mogu više
Hoću samo tebe.
Probudi me, pa da se sastavim

Probudi me.
Oči će moje prosanjati
videtei
saznati
da puteve tvoje
vraćam u sebe
među slepe nevoljene
i usamljene čeljadi

Probudi me
pa da ti sašijem nove vene.

Tamara Rakić

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/17329