Vlada Ilić

Vlada Ilić

Najkomentarisanije objave

  1. Merak – Vlada Ilić — 3 comments

Author's posts

Zanat-Vlada Ilić

Na buvljaku prodajem stare stvari,od braće Roma učim zanat.Nekad sam radeo u zanatskoj firmi,al’sada koristim drugi alat.Kad stomak počne svoju ariju,čast i ponos baciš u ćošak.Od ovakvih kao ja možeš da napraviš armiju ,što su na radnju stavili vosak.Ustajem zorom pakujem stvari,u zapećak bacam sve vrline.Vetar fijuče al ne mari,ima kupaca za starine

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57481

Sudbina-Vlada Ilić

Trasirao sam put ka paklu,istinu zborim pa nek mi sude.Sam sudbinu svoju krojim,al’ mogu ponosno među ljude.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57399

Fotelja-Vlada Ilić

Kad namestiš dupe u fotelju,odmah zamisliš neku želju.Neznam od kog se drveta delja ta vaša fotelja,izgleda da je bolja.Ova moja ispunjava želje kao vc šolja.Do vaše se teško dolazi.Da bi se u nju selo,mora da se gazi.Moraš da zaboraviš rodbinu,drugare i prijatelje stare.Nekako ostadoh bez želje,da se domognem vaše fotelje

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57247

Patnja-Vlada Ilić

Ubi me tvoja lepota.Bolja mi smrt od života.Kad nesmem na mig tvoj da krenem,neka me neka uvenem

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57189

Skorojević-Vlada Ilić

Roditelji tvoji potiču sa sela,a ti glumiš facu sa Trafalger skvera.Dok pijemo kafu i načinjemo teme,kažeš da je beda davno prošlo vreme.Pričaš neke priče ,nema veze s’vezom.Ne   slažeš se kažeš s’ovom mojom tezom.Zaboravljaš da smo nekad igrali klikere,na svaku moju reč stavljaš stikere.Propade mi kafa i cigara.Daj ja ću da platim,znam da imaš para.Odrasli smo sada ozbiljni smo ljudi,a nekad smo pili ,bančili ko ludi.I ti mi posle svega,prodaješ muda umesto bubrega.Vidim te da tražiš tačku na plafonu,nećeš da me slušaš ti mali poltronu.Težak si ti problem ali nek ti bude,a ja odoh sada negde među ljude

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57177

Zelen bostan-Vlada Ilić

Mislim da si pretero pobro,igraš se Boga to nije dobro.Ne valja kad se voda muti,to nikad na dobro ne sluti.Uvek rečit bez snebivanja i spreman za podstrekivanja.Valjda ja svima to odskočna daska,kad ostare padne im maska.Uđu u pedesete i mnogih se stvari ne sete.Sada ne mogu da te prepoznam,s’koje planete si moram da doznam.Fin,uglađen ,smiren u priči.To stvarno na tebe ne liči.Daviš pamukom,to promiče samo neukom.Moje dete je profesor,borac,fajter.Sad čeka zeleno da se upali semafor,i biće gastarbajter.E moj pobro,neko je zelen bostan obro.Ja ga berem svaki dan,i pravim se da je ukusan.Ali mladi čovek je pronicljiviji,na neke stvari osetljiviji.Jer obećanja kod njih ne pale,pametna deca nisu budale

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57164

Mile Babaroga-Vlada Ilić

Ispričaću vam priču o mome drugaru,koji sada nema prebijenu paru.Imao je milione i više od toga,Mile Babaroga.Tad je bio faca najveća u gradu,nosio je cvikere u jareću bradu.Davao sam svima pare ali ima boga,reče Mile Babaroga.Neki su mi vratili ali njih je malo,kome je do Mileta sada brate stalo.Imam da ti pričam ja još dosta toga,kaže Mile Babaroga.Osuđen na smrt četri puta bato,u Bugarskom zatvoru čameo je zato.Izvuko se živ bez ikoga svoga,Mile Babaroga.Zato kad ga sretneš imaj poštovanja,takav kao ti treba da mu se klanja.Tamo gde je kročio neće tvoja noga,jer on je Mile Babaroga

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57162

Srbija na raskršću-Vlada Ilić

Nemožemo još od drugog svetskog rata,da se izvučemo iz blata.Tad nam se kuća srušila,na zgarištu se pušila.Svi ovi ratovi i stradanja,sva ova zavist i zloba počinje iz tog doba.Teško se država obnavlja,dobro se pamti a loše ne zaboravlja.Moramo kao naši preci,da se posvetimo porodici i deci.Manimo se šunda i kiča,neka tu počne naša priča.Ponekad čujem sa strane,da se delimo na četnike i partizane.Mali smo narod jako da bi se delili tako.Sad treba da kupimo kartu za Evropu,a ona nas ostavlja na čekanju kao Odisej Penelopu.Valjda smo Evropljani rođenjem,a ne njenim prosvetljenjem.Zar treba paprike da merimo lenjirom,i pola Srbije da sedi za klavirom.!E jadna li si Evropo,kad u tebe ulazi se stopom.Mnogo se ponižavamo dok se s’tobom zbližavamo.Još nam nisu zarasle rane od prošlog rata,a ti nam pred nosom zatvaraš vrata.Da se ja pitam,poslao bih te u lepu.Ispadosmo magare koje juri šargarepu

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57095

Moj deda-Vlada Ilić

Moj deda po ocu Veselin zvani Vesa,nije patio od nikakvoga stresa.Kreirao je život kako njemu godi,takvog majka više nemože da rodi.Jurio je je žene i one su njega,sve dok Vesi nije bilo dosta svega.Super-filtera i litar Vinjaka,moralo je biti od jutra do mraka.Hladovina teška ali dobar čovek,svako od nas unuka voleće ga dovek.Sinovi ga nisu voleli zbog toga,ali mi smo Vesu voleli ko Boga.Nikakva im pomoć kažu nije bio,kad su odrastali on se od njih krio.Kad sakupi unuke odmah zbija šale,roditelji vaši to su sve budale.Misle oni deco da previše vrede,ali ja sam njih izvuko iz bede.Naravno od istine tu procenta nema,al’ slušamo Vesu sve dok ne zadrema.Ponekad me put nanese do tog sela,vidim staru kuću,oronula,bela.Nema moga dede da se samnom smeje,nema više starca da mi srce greje

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57029

Žena-Vlada Ilić

Moj stub kuće,moja savest neokaljana.Moja podrška i moj mir.Sve moje strepnje i nadanja,ona što trpi svaki moj hir.Majka moga zlata.Da je nemam,pravio bih je od blata.Uvek ispravlja sve moje greške.Sama donosi odluke teške.Predamnom nežna,pred drugima ko od kamena.Uvek čvrsta i stamena.Imo sam sreće Bog mi je dao,da nje nema ja bih propao

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/56999

Džoni-Vlada Ilić

Umro je rokenrol otkad je Džoni pobego u geto.
I to se desilo eto.
To ti je kad na trpezi imaš puno hrane,
a ti onako na tenane uzmeš šta ti se jede.
Kad vidiš bljuvotine,tebi se creva slede.
Zato i on čovek pobego sa Balkana,
ne što je loša hrana nego ljudi.
Nema rokenrol pripadnost ni rasu,
već je pravljen za široku narodnu masu
Bolje čoveku da taksira,
nego sa budalama da se nervira.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/56983

Srpska elito – Vlada Ilić

Srpska elito!.Kao da vas je školovao drug Tito,da ogolite zemlju i izdate svoj narod.U Vašington i Moskvu idete po nalog.Pioni,Bože me sakloni.Gde je porodica?Gde je natalitet?.Nemoj da me učiš šta je suverenitet.Dajete nam samo hleba i igara,svako veče dnevnik uši nam razara!Uprli ste ga u seljaka.Pa da,on je naviko da šljaka!A što je kisela skuplja od mleka,to i nije novost neka.Samo vi uvozite,to vam dođe kao hobi.Na svakom koraku po neki lobi.Nemogu kod nas pametni da rade.Uvek umru na kraju balade

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/56867

Merak – Vlada Ilić

Izvlačim poslednjih sto evra
i ulazim u kafanu.
Onomad sam prodao njivu
da platim za toplanu.

Imam još račune da platim
da malo smirim ženu,
al’ rešio sam daću pevaljki
jer merak nema cenu.

Sve za drugog moraš da radiš,
da pozajmljuješ pa da se vadiš.
Ne žalim se ja ovo,tera me muka.
Jer sve dok nešto sam ne uradiš,svrab
ne češe tuđa ruka.

(C) Vlada Ilić

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/56821

Pero moje – Vlada Ilić

Pero moje oštro lako,
ne voli te možda svako.
Ne vole te al ne hajem,
jer kroz tebe ću da trajem.

Bujica se reči sliva,
a u njima duša pliva.
Kako da ih rasporedim,
a da nikog ne uvredim.

Bogami je teško jako,
jer okrznut biće svako.

Pa neka se i naljute,
nek mi kažu nek ne ćute.
Jer bolje je reći mi u lice,
ja sam poput ptice rugalice.

(C) Vlada Ilić

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/56766

Lokalni moćnik – Vlada Ilić

Imaš obraz ko đon,
briga te za olajavanja.
Kraičkom oka
pratiš okolna dešavanja.

Zapošljavaš piletinu,
kažeš mladima dajemo šansu.
Sa svakom od njih,
imao si neku romansu.

Kad hoćeš da se hvališ,
gostuješ u drugom gradu.
Sebi sličnima,
pokazuješ novu fasadu.

Ti misliš da si frajer.
Ustvari obična baraba.
Svaki tvoj flajer,
dobio si džaba.

(C) Vlada ilić

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/56751