V.T.Chevu

Vuk Todorović

Pages: 1 2 3 Next

Author's posts

Pariz kao uramljeni leptir na zidu.

Zli jezici bi rekli nek’ ide redom,makar se naziveo.
To me rastuzuje i pogled zamagljuje.
Zamislite najlepsi san otet komsmarom,
poslednji poljubac coveka i zemlje zakopan.
Bezbroj drugih lepih i manje lepih stvari.
Da’l ce reci i za sebe tako nesto,
mislim da ce mozda i moci,samo oni koji mogu otici bez zelja.
A,mene jedna misao kida,kao zelja razmazenog deteta.

Kakav je Pariz?
Voleo bih poslednji put tamo da setam.
Te ulice sam poznavao kao svoj rodni grad.
Taj grad nocu nije grad,vec kolevka izgubljenih.
Svako pronadje sebe ima svrhu,smisao.
Pariz je nacin zivota.
Pristao bih.
Tamo bih zaspao jednom onako zauvek.

Znam otici moram,cekam da me prozovu.
Nisam u cekaonici tamo ne zelim biti.
Imaju sve o meni otvorena knjiga je moj zivot,
ali jos uvek nista…niko me ne zove.
Sve mislim da nije neko usao i rekao:
“”Izvinite samo nesto da pitam”
i ostao vecno.

Svi su prosli i sam sam ostao.
Crne ptice su pored mene svetle ,
ne mari one me vole.
Ne moraju jos dugo da glumataju
sve odlazi vremenom.
Ali kako cujem,a sve bolje nesto u zadnje vreme cujem,
sve se i vraca zajedno sa vremenom.

Nije nista lako,ovo ovde je balkan.
Sve ide tesko,a najteze je ziveti.
Ima hrane,ima vode,
za jelo i pice nikad problem.
Da se razumemo nije Afrika.
Na drugaciji nacin tesko pre bih rekao,
da je to jedan mentalni zalogaj koji se vari ceo zivot.

Legnem tako,pa mislim da sanjam.
Ustvari sam u mraku sopstvenom,
i prevare me kad mi kazu da bice bolje.
Uvek kazem mora da bude.
Legnem tako,pa mislim da sanjam
pa ako su to sni…smesi se kraj.

Ostaju razgovori koji su ostavili trag
bilo glupi,smesni,zalosni,pametni.
Ostaju slike na kojima smo lepi,
i one na kojima mislim da sam ruzan.
Ostaje sve za nekog drugog pa cak i ja.
Za nekog ko’ dolazi da me odvede spusti na dubinu
i sprovede kroz otvorena vrata u zemlji.
A,da ostaje i Pariz kao uramljeni leptir na zidu.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58425

Karnevalska Noc

Posle ove karnevalske noci
vise je nikad videti ne cu
odlazi cirkus s’njima ce poci
njen poziv je da donosi srecu

U ovom vremenu gospodara i sluge
noc je sarena luda u kostimu
prosla je ponoc jedni trazimo druge
sa ostatkom srca idemo u tminu

Sta je s’nama sto cemo ostati
zauvek s’ rupom vremena teskog
kaze zivot uvek mora nekog poslati
zameni ce mene za nekog retkog

Pa ti si nesto najredje na svetu
sta bih radio kad te ne bi znao
posto si me dodirnula srcem
dodirni me i usnama da ne bi pao

Bicu jedan od mnogih
kog ce prekriti prasina karavana
ali i jedan od retkih
koji ce se secati poljubca iza paravana

Blate je usta prosjaka i kralja
nista sem igre nije im dala
dok su je gledali ona je brala
plodove srca na dvoru je krala

Ako su oci ogledalo duse
andjeosko nesto je virilo iz njih
najvisi vrh sa koga se ruse
snovi nedostojni ociju tih

Bicu jedan od mnogih
kog ce prekriti prasina karavana
ali i jedan od retkih
koji ce se secati poljubca iza paravana

Posle ove karnevalske noci
vise je nikad videti ne cu
odlazi cirkus s’njima ce poci
njen poziv je da donosi srecu

u ovom vremenu gospodara i sluge
noc je sarena luda u kostimu
prosla je ponoc jedni trazimo druge
sa ostatkom srca idemo u tminu

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57955

Smrt

Onda kad se ratovi zavrse svi
Pa cak i istok bude miran
Jedino sta izbice to je mir
Tad novac ne ce biti bitan

Onda kad kucne sudnji cas
Kad jahaci krenu u kas
Jedan drugom covek je spas
Drugciji od Boga i od Djavola

Jos uvek jedan sam od tih
Prevaricu smrt
Izgovoricu stih
Zakljucacu je u vrt

Mozda je zvezda zivote takve dala
Jos sam prasina koja nije pala
Ne plasim se, ne strepim zbog tala
Izmedju raja i pakla

Verujem ne ce ostati sve u masti
Sve sto ne treba zivotu
Treba ce Edenskoj basti
A, mi cemo doziveti stotu,
I jos po koji vek

Jos uvek jedan sam od tih
Prevaricu smrt
Izgovoricu stih
Zakljucacu je u vrt

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57937

Sudbina

Ide uz vreme ruku pod ruku
Covek je ne razume kao ni zivot
Pa mu je odgvor za svu muku
Stala u rec koja sakriva bruku

Star i mlad na dlanu je ima
Al’nikad ne ce reci sve
Zadire u oko bas svima
Cesto ima ostrice dve

Tiha na prepad se javi
Kad prodje shvatis lopovluk je pravi
Ne znas da li je covecija kazna il’ greh
Cini mi se kad je spomenu da prasne u smeh

Od pocetka postoji kao i greh
I gresnici sto gledase u nebo
Tad je cak i Adam Evi reko
Mozda da okrivim sudbinu sam trebo

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57930

Mucna Tisina

Dugo sad s’tisinom
Trazim odgovor bucan
Zatvorena su vrata s’milinom
Ostatak mene je mucan
Sam,a soba ko soba
Ume da priblizi zvuke
Pusta kutija koba
Docarava muke

Zgrabili me brsljeni
Crna suma njene oci
Dusa i srce su otudjeni
Izgubljeni u noci
Dolazi da odvede
Onaj los san sto javom preti
Da je sanjam da me povede
Na svoj pakao da me seti

Dobro ja i lose ja
Podela su duse
Ne vide se dimne granice
Oko kojih se osecaji guse
Nove lutke su u glavi
Svrsen cin pogled prati zavesu
Sumnja pobedu slavi
Nesigurno srce je u kavezu

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57495

Pesma tajna – Vuk Todorović

Jesam je sakrio u pesmama,
ne lazem casni sude.
Zar bi lago um i srce,kamoli vas?
Jedno je pesma,drugo je vlast,
ne znam vise gde je ni sam.
Za mene nije nestala,
samo da veruje je prestala.
Ako je u nekoj budem vido’,
mada nisam siguran,ni dal’ sam je ikad imo’.
Reci cu gde sam je skrio’,
sve vise sto pricam,
znam nisam vam mio’.
Ako vec ne mogu ja,evo vodica do nje.
Procitajte pesme,nekako je stignite.
Jos uvek je znam,osetiti je mogu.
Miruje u castvu,vidim da blize je bogu.
Otero’ sam sve iz okoline
spalio plodne doline.
Dosla je beskrajna noc,
zauvek ostala mrak.
kazem dan je trebao vec doc,
al’ s’oblakom se zaprico’ zrak.

Sve sto ste do sada culi i nasli,
samo moja je zloba.
U svakoj pesmi,po tajna lezi,
na dnu naseg,ne obelezenog groba.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/56509

Smrt kao san

Ne zelim biti trezan,pijan sam jos svoj.
Nisam tugom vezan,kad mislim o njoj.
Java puni case,masu krila crno bela.
Vetrovi nose,prazne limenke i flase,
votke i hela.

Dunav i Sava se pobedniku smeju,
ne haju za vetrove iznad sto veju.
Pomislih i ja bih tako,bezbrizan bio.
Da je moju Savu,mesec od sunca s’krio.

Cekam da klone glava,mislim o smrti kao o’snu.
Koliko li traje potshumna slava,
da’l je vecna i verna ko zivot dnu.

Kad ne mogu ljubav da dam,ni vise da odsanjam san.
Stari koraci prate,iako novi je dan.

Kad ne mogu ljubav da dam,niko sam tad.
Voljena podje u hram,
I ja da podjem sam rad.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/56234

Poslednja draz

 

                                               Nisam vise mlad, sem u snovima mojim.Cekam na javi pad,s’tobom u mislima svojim.
Nema vise mnogo toga,do Vraga s’dobrim i losim.
Zivot je vaga tezina gresaka proslih.
Drugaciji jesam,s’vremenom isti nismo.
Jos uvek na mlado bi da licimo.
Od samoce se strahuje…
Zato na ljubav draga vicimo.
Kao lopov u noci dolazi tama.
Jahajuci vremenom nasim.
Bolje ne budi sama.
Za moju ljubav pronadji nacin.
U daljini znam srce je tvoje.
Nikada dalje ja nisam bio.
Od crvenog neba,zvezde se boje.
Na praznom nebu,sebe sam snio.

Ah,zena stara to je samo mojih ociju laz.
U mladom srcu pesme se kriju.
Starost je njena poslednja draz.

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/56101

Necujan san

Kada pada ovolka’ kisa
Od vetra jakog srce brze lupa
Kisa brise suze moje
dok iz duse bezi ljubav njena
U noci ovoj nemam sna
Gospodari strave moje misli su
A,ona daleka poput jave
Okupator je moje tame

Da li misli o meni
Da’l je na rubu svetla il’ mraka
Ima li me nekom snu
Ili sam samo bezlicna java
Do nje bih rado sad
Al’ona cvrsto s’osmehom spava
Ne bih je budio makar osecala isto
Ljubav kao takva neka s’ njom sanja

Postajem magla i prasina
Medju ocima setnim
Najlepse su zvezde
Navek drugom sijale
Iako je jedan pogled
dovoljan da letim
Ja sam na zemlji
Niciji san letnji

Ova noc ce proci kao i svaka
Opterecena samnom postace dan
U daljinama nasim ostaje sad
Sve sto imadoh reci je necujan san

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/55497

moja dama maro

moja dama maro
o kako budis me
s ‘osmehom sam spavo
sada mrstim se
sada mrstim se

moja dama maro
samnom carujes
nikad ne bi ja varo
zasto samujes
zasto samujes

moja dama maro
o kako budis me
s ‘osmehom sam spavo
sada mrstim se
sada mrstim se

volim da pevam maro
i nas oplakujem
jer gubimo vreme
zbog tog strahujem
zbog tog strahujem

moja dama maro
o kako budis me
s ‘osmehom sam spavo
sada mrstim se
sada mrstim se

moja dama maro
samnom carujes
nikad ne bi ja varo
zasto samujes
zasto samujes

zakljucaj me maro
da bdim i stanujem
daj da budem neko
kom se radujes
kom se radujes

zakljucaj me maro
da bdim i stanujem
daj da budem neko
kom se radujes
kom se radujes

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/55424

Melanholik

Zaustavite me,opet odlazim.
Niz ulicu vidim je i kroz maglu,
prolazim…
Obustavite sve,robijacu zbog nje.
U nepovrat me vodi nikad sebe,
da ne vratim…

sunce kroji…
kraci zivot…
tuzan moji…

Gledam mesec,a mislim ti.
Brojim zvede brojim te.
Ljubavi tvoje boli prenose…
Mole me da volim te.
Pronadjem se i ostanem.
Ovde gde su ruze uvele…

Zaklinju mi poglede.
Misle da ne vidim obmane.
Da kroz prste ne vidim najbolje…
Ja se srcu opirem,kad podseca na dodire.
Al snom’ klonem,kleknem pokleknem….

Zaustavite me,opet odlazim.
Niz ulicu vidim je i kroz maglu,
prolazim…
Obustavite sve,robijacu zbog nje.
U nepovrat me vodi nikad sebe,
da ne vratim…

sunce kroji…
kraci zivot…
tuzan moji…

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/55422

Поглед у празно

Добро је знам са великог одмора,
брисала је нос о рукаве!
Док сам на терену јурио за флашом,
ужином је хранила голубове.

Када ме види данас окрене главу,
из супротног правца кад долазим.
Пређе улицу на другу страну,
моли Бога да се не јавим.

Добро је знам са великог одмора,
смејала се мојим глупостима.
Волела је да седи самном,
када јој није ту другарица.

Нанео јој зло нисам никад,
штавише били смо увек супер.
Плакала је на крају основне ко’никад,
као да се растаје од душе.

Старији сад смо ал’неки…ето тако кода су други.
Слика се ту прошлости губи,
и уз тај поглед у празно
хеј ја сам онај…мозда бих и реко…
да се не види…да је касно.

 

 

 

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/55171

Памти ме памти

 

Баш уз тај свети наклон кроз књигу.
У једну заповест сам стао.
Уз кафански дим на њеном прагу
још једну зору дочекао.
Проживео сам још једну причу,
по обичају све лоше извукао.
Свирали су ми ону исту,
којом сам себе претукао.

Када се помрачи ум,срце пукне у тај мах.
Не ће се ни чути бум,нити ударац бити плах.
Чека се страшни суд,без грча и стрепње.
Топао је знам Божији студ,не веје већ греје.

Поповска се душа на то смеје.
Заруменело ми се румом срце.
Увис подигох ведје,
откуд ти дјаволе из медје?

У моје коморе шећеш,
па мојим ходом крећеш.
У биртији ме не ћеш?

На коленима ти ме видиш,
нудиш капи за које вапим.
Тек он ће мени,
ево вина да те сравни.
Јеси сила света овог
ал’ретко чија дика.
Ја и без песме и вина
имам врлина.
Терај ме,ја не ћу ићи,
тамо где си,никад не ћу стићи

Њега са златним крстом,шаљеш да ме јади!
Мој помрачен ум те слади.
Прича набеђеног верника ме гади.
Грешке понавља вољом слободном се вади.

Мислиш да имаш ме у шаци.
Колико ме не знаш Анђеле мали!
Ја од Вожије љубави пламтим!
Ти осећаји с’тобом нису пали?

Можда замном вапиш.
Јер светло с’невам,на јави те чекам
Можда зато претиш,да ћеш да се вратиш.
Понизно кажем,памти ме памти.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/55072

Za oci vase

Mnogo toga vam ne mogu reci

al i bez mog pricanja srce vam zna

samo kad vas ne zelim

ne to nisam nisam ja

mnogo toga govorim

pogledima ne spretnim

i kad vas volim i kad vas zelim

za oci vase ja sam nesretnik

oko mene lete razni profili

namera sumljivih osmeha cudnog

kao da su jos uvek nefili

deo tog osecaja bludnog

svom dusom glasno vicem

nisi ti za glupe price

jedno toplo vece ti i ja

pod zvedom bez ikoga

a u srcu sta sve imam

to misle da znaju svi

ja se sa srcem igram

kad ga opteretite vi

zasto tako pricam

sta imam tolko protiv vas

nisam ljut nego kivan

sto ne slusate moj glas

samo za vasu pesmu znam

vec otkad moj ste hram

i mislim doveo vas vrag

i zelim vase vatre plam

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/54579

Sonet jada

 

Prelepa je dok me ceka
i ako prestane ne nestaje
U meni je lepota vecna
i njenih vezova draz

Vali na Itaki reflektuju iskre
srebrnih suza iz oka
svi dobro znaju da je moja
al znaju da je i sama

Na moru bucnom od vala
tisina u cvor me vezuje
mislim na sonete jada
i kako ljubav umire
ljubav prestaje
jer ne napusta stihove
svaka suza njena mene jaca
zaklinjem sebe nikad vise sama

Radja se u epu i pesmi
bez nje plovim kroz svet
Moje ce reci pribliziti nju
kao vetar mirisan cvet

Nazire me iz daleka
kao prividjenje kao ja nju
ona veze tako me seca
ja pisem kao da je tu

Na moru bucnom od vala
tisina u cvor me vezuje
mislim na sonete jada
i kako ljubav umire
ljubav prestaje
jer ne napusta stihove
svaka suza njena mene jaca
zaklinjem sebe nikad vise sama

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/54345

Pages: 1 2 3 Next

Load more