VN:F [1.9.17_1161]
VN:F [1.9.17_1161]
Category Archives: A – BIOGRAFIJE PISACA
Slobodan Zoran Obradović
Rođen je 1962. godine u Beranama, Crna Gora. Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu 1984.g. u Podgorici. Objavio tri knjige: Korak po korak san po san – poezija i proza, Neprilagođen – poezija i proza i Rasteš kao da te za uši vuku – poezija za djecu. U pripremi knjiga poezije i proze Tražim te. Urednik je zajedničke knjige Stihom govorim, u kojoj je objavio svoje radove. Član je Saveza književnika u otadžbini i rasejanju – SKOR i Zavičajnog kluba književnika Bijelo Polje. Živi i stvara u Bijelom Polju, Crna Gora.
Jelena Jakšić – Biografija
Jelena Jakšić
Rodjena sam 18. Juna 1991. Godine u Nišu, gde i živim, radim i studiram. Završila sam srednju Administrativno Birotehničku, upisala psihologiju na Filozofskom fakultetu u Nišu, a trenutno radim kao sekretarica. Živim sama od oktobra prošle godine i iščekujem da se moj dečko uozbilji i useli. Pisem vec neko vreme, ali smatram da do nedavno moji radovi nisu bili dovoljno zreli za objavljivanje. Nadam se da ce me objavljivanje istih ohrabriti i naterati da pišem više.
Marija Backić – Biografija i pesma
ДЕЧКО БОЈЕ ЧОКОЛАДЕ
Седим у четири зида сама,
Напољу Сунце пушта своје зраке,
има много разлога
због којих бих требала бити срећна,
али у мени влада тама.
Седећи тако почнем да будим сећање,
сећање на дечка, косе боје чоколаде,
усана слатких као мед,
очију као сан,
лица анђеоског.
И тако се вратим у прошлост,
вратим у сећање прошле дане
кад сам једва чекала да зора сване,
јер сам знала да ће неко да излечи моје ране.
Радо се сетим петка,
тада ме обузме срећа ретка,
ујутру одем до њега а он спава,
на ивици кревета је његова глава
покривен лепо до гуше,
а напољу се његове ствaри суше.
Прилазим до њега тихо,
нежно, пажљиво,
јер сам волелa да гледам како спава,
када га неко буди, не остаје некажњено.
Кад бих га ја будила својим тихим гласом,
нежним рукама и пољубцима
као да осети да не треба да се љути.
Будио се је са осмехом на лицу
са пољубцем уз кафицу
јер без тога није могао.
Говорио ми је речи које су ме чиниле срећном,
љубио би ме нежно уснама од меда,
не би ме пусти да осдем од њега
и желео је да му се у том часу предам.
Њега се често сетим са болом на срцу,
јер он је са неком другом сада,
мене је оставио
са вечном тугом и сећањем…
© Марија Бацкић
Биографија
Зовем се Марија Бацкић, рођена сам 03.07.1986. године, у Куманову, живим у Бујановцу, од рођења где сам завршила основну школу и средњу економску школу „Свети Сава“. Сада студирам на Високој школи за васпитаче струковних студија. Писањем песама бавим се од 2003. године. Прву песму „Сећање на дане“ написала сам 16.06.2003. године, од када се активно бавим писањем песама. До сада сам написала више од 100 песама. Од када сам почела са писањем, моја је жеља да издам збирку песама.
BIOGRAFIJE PISACA: BORISLAVA DVORANAC
Borislava Dvoranac (devojačko Ivković) je rođena 12. aprila 1984. godine u Višnjićevu kod Šida. Apsolvent je na Katedri za ruski jezik i književnost u Novom Sadu.
Poeziju objavljuje u književnim časopisima: Majdan, Svitak i Poeta, i u brojnim elektronskim medijima.
Zastupljena je u zbornicima sa književnih konkursa:
- Konkurs rodoljubive poezije ,,Darinka Jevrić’’, Beograd, 2009,
- ,,Vršačko pero’’, Vršac, 2009;
- „Garavi sokak’’, Inđija, 2009;
- „Ćirilica – slovo Srpskog lica’’, Veliki Petrovac, 2009;
- „Pesničko proleće Čukarice’’, Beograd, 2009;
- „Ćirilica – slovo Srpskog lica’’, Veliki Petrovac, 2011;
- ,,Garavi sokak’’, Inđija, 2011, i
- „Sija knjiga Majke Angeline’’, Novo Miloševo, 2011.
Dobitnica je treće nagrade na Trećem međunarodnom festivalu poezije i kratke priče ,,Magda Simin’’, Vrbas, 2011.i druge nagrade na IV međunarodnom festivalu poezije i kratke priče ,,Janoš Siveri’’ Novi Sad, 2012. godine.
Član je Udruženja srpskih književnika u otadžbini i rasejanju – USKOR. i Književnog kluba ,,Miloš Crnjanski’’, Bijeljina.
Objavila je dve zbirke pesama: ,,Ledeni ljudi’’ (elektronsko izdanje), Udruženje pisaca ,,Poeta’’, Beograd, 2010. i ,, Pastuv i srna’’, IP Grafokarton, Prijepolje, 2012. godine.
Živi i stvara u Novom Sadu.
Biografije pisaca – Marina Mihajlović-Živković
Ja sam Marina Mihajlović-Živković. Rođena sam u Aleksincu, 1982. godine , a živim u Kruševcu. Imam objavljenu zbirku poezije Apsolutno ljubavna lirika, u izdanju Nove poetike i KIZ Beograd. Pored toga, moje pesme se nalaze u više zbornika poezije. Predstavljam svoje radove na pesničkim susretima, kao i putem FB i raznih blogova.
BIOGRAFIJA PISCA PEKA LALIČIĆA
KRATAK IZVOD IZ BIO – BIBLIOGRAFIJE
PEKA LALIČIĆA
Peko Laličić je rođen 29. septembra 1944. godine u crnogorskoj varoši Gusinje. Osmogodišnju školu je završio u rodnom mestu, Geodetsku tehničku u Beogradu, Višu upravnu i Fakultet političkih nauka u Zagrebu i master studije menadžmenta, London – Bor.
Piše poeziju, prozu i aforizme. Objavljuje u brojnim književnim i drugim listovima i časopisima. Zastupljen je u brojnim antologijama, zbornicima, almanasima i zajedničkim knjigama.
Objavio je sledeće knjige:
- Isklizavanje iz sna – poezija (na rumunskom), Lumina, Drobeta Turnu – Severin, Rumunija,1993;
- Miris senki svuda – poezija, JP Štampa, radio i televizija Bor, Bor 1995;
- Zapis o lepoti – poezija, Rivel, Beograd, 1995;
- Raspevani azbučnik – poezija za najmlađe, Rivel, Beograd,1999;
- Vrtoglavice uma – aforizmi, Heroes, Sokobanja, 2007,
- Beli lavirint – roman, Udruženje pisaca ,,Poeta’’ Beograd, 2010, i
- Kriva ogledala – aforizmi, Udruženje pisaca ,, Poeta’’ Beograd, Beograd, 2011.
Stvaralaštvo mu je prevođeno na engleski, ruski, rumunski, bugarski, makedonski i slovenački jezik.
Dobitnik je nekoliko književnih nagrada.
Član je Udruženja književnika Srbije.
Živi i stvara u Majdanpeku.
Biografije pesnika – Sabah Al-Zubeidi -Irački pesnik
Sabah Al-Zubeidi Irački pesnik, pisac i slobodni novinar. Piše na srpskom i arapskom. Rođen 12.11.1956. godine u gradu Al Amari na jugu Iraka. U Iraku je završio osnovnu i srednju školu. Potom je 27.08.1977. godine došao u SFRJ gde je stekao visoku stručnu spremu, Poljoprivredni fakultet, odsek stočarstvo.
Živi i stvara u Beogradu. Oženjen je srpskom državljankom sa kojom ima ćerku i unuka. Osnivač je i direktor Mesopotamia company d.o.o, Beograd Direktor Mesopotamia cultural center u Beogradu Direktor Mesopotamia media center u Beogradu. Predsednik Organizacije za unapređenje ljudskih prava Iračana u Srbiji. Zamenik predsednika iračke dijaspore u Srbiji Međunarodni član Amnesti Internešenel. Član je više književnih klubova, saveza i udruženja u Srbiji.
Za svoj književni rad nagrađivan je sa više diploma, priznanja i zahvalnica u Iraku i u inostranstvu. Njegova književna stvaralaštva promovisana su širom Srbije i u Iraku, što su snimile brojne lokalne televizije. Redovan je gost kulturnih televizijskih emisija u Srbiji koje su direktno prenošene. Njegove poezije objavljene su u mnogim časopisima, dnevnim i nedeljnim novinama i na internet sajtovima u Iraku, arapskom svetu i u inostranstvu. Obajvio je u Iraku 2008. Godine prvu zbirku pesama pod nazivom Pesme prognane ptice, na arapskom jeziku. U Beogradu 28.06. 2011. Godine objavio je istu zbirku na srpskom i arapskom jezik. Dana 09.11.2011 Godine je obajvio u Beogradu i nova zbirka pod nazivom Senke Sanja na arapskom jeziku, a uskoro će biti objavljena i na srpskom jeziku.
Biografije pisaca – Ana Smiljković
Ja sam Ana Smiljkovic. Idem u Prvu beogradsku gimnaziju. S obzirom na to da imam sedamnaest godina moja biografija jedva da je počela da se piše, zato ne znam šta bih više napisala. Ne želim više svoje prijatelje da zamaram poezijom koja znam da ih ne interesuje, zato pronalazim ovaj sajt kao dobru priliku za predstavljanje moje poezije…!
Biografije pisaca – Veselin Veljko Vučković
Веселин Вељко Вучковић је рођен 13.01.1956,г, у Шиду. Са његовим именом сусрећемо се седамдесетих година када се појављује на песничким вечерима у Шиду. Те седамдесете године Шид је посетио и песник Перо Зубац те је на истој вечери и Вучковић говорио своје прве написане стихове. Уз Зубчеву похвалу кренуле су Вељкове песмице а убрзо и збирке песама. Прва штампана ствар појављује се 1980. г.на сусретима другарства радника Војводине, лепа мала књижица под насловом „Трајати делом“.
У заједници књижевних клубова Србије излази из штампе у збирци песама песника целе Југославије под називом “Варљиве тишине“. На републичкој смотри књижевника где је Вељко био представник Војводине излази из штампе заједничка књига песама под насловом“Наше нека остане наше“. Уз диплому републике Србије бива похваљен међу пет најбољих песника сусрета. Књижевни клуб “Филип Вишњић“ чији је члан још од оснивања издаје збирку песама десет песника Шида под насловом “Лирика и друго 91“ где је Вељко заступљен са десет песама. Наредне 1992.г. из штампе истог клуба излази нова књига“Лирика 92“ са предивним Босутским рапсодијама из песниковог света који га стално окружује.
Излазио је често у часописима као и многобројним листовима широм Србије и Југославије. Непресушна је његова стваралачка песничка радионица из које свакодневно изађе неки нови стих обогативши дечија срца. Поред вредног рада док пише много воли сву децу целог света. Самим тим увек је у улози градског деда мраза који поред прелепих поклона деци увек дарује једну прелепу књигу.
CRNO SUNCE – Marija Mihajlović-Davidović
CRNO SUNCE
U utrobu zemlje
U centar egzistencije
tamo idem
Na mesto
gde ne postoje pitanja:
o životu i smrti
o svrsi življenja
o paklu bivstvovanja
Lepota mraka
čar tišine opija me
U tom centru
na sigurnom ću biti mestu
Osećam
Iz utrobe majke
u utrobu zemlje idem
Vidim sebe
Posmatram tog stranca
sa izrazom obožavanja
to lice sa širom otvorenim očima
sa usnama zatvorenim u poluosmeh
blagonaklonosti
Vidim ruke ispružene
ka tom suncu u utrobi zemlje
što sija
Klanjam se tom božanstvu
Prepoznajem to crno sunce
živi u mojim grudima
Kao novorođenče,
prvim,pravim vriskom
horde senki pozdravljam
Ja sam među njima
I tama
tišina
i sunce
Blizanac onom suncu sa neba
u utrobi zemlje što sija
© Marija Mihajlović
Biografije pesnika: Marija Mihajlović
Pesnikinja iz Aleksinca i član književnog kluba “Velimir Rajić“. Ima 33. godine.Piše od svoje 15.godine. Živi i stvara u Aleksincu. Juna meseca 2011 godine izašla joj je iz štampe prva zbirka pesama “Pisma ili Don Kihot sa likom žene“. Uskoro iz štampe izlazi i svojevrstan duo zbornik autorki Marine Mihajlović Živković I Marije Mihajlović Davidović, pod nazivom “Zašto je Adam pojeo jabuku“.
Biografije pesnika – Svetlana Polić
SVETLANA POLIĆ, rodjena 20.08.1974. godine u Požegi. Profesor sam istorije u osnovnoj školi u Užicu. Sklonost ka poeziji gajim odmalena, sporadično sam i objavljivala neke pesme, a po prvi put sam dobila javno priznanje za svoju poeziju na Pesničkim susretima u Ćupriji.
U pripremi za štampu mi je i prva zbirka pesama, čijem predstavljanju se nadam na predstojećem Sajmu knjiga u Beogradu.
BIOGRAFIJA I REČ O KNJIZI – Luka Lune Jović
Luka Lune Jović , rođen 15.10.1949. u Malinu, Slavonski Brod, Hrvatska. Završio gimnaziju u Slav.Brodu, i radio u firmi Oriolik u Oriovcu, gdje je i živio od 1979-1991. Od osamdesetih radio na poslovima na toplifikaciji gradova, pa i u Novom Sadu gdje živi kao penzioner od 2001. godine.
REČ O KNJIZI
Pred tobom je, čitaoče, knjiga pesama i ispovesti koja se nudi kao krik istinske drame duše i srca pojedinca koji sumirajući život pred Bogom i ljudima svedoči istinsko pokajanje, opraštanje, kao i želju za sjedinjenjem sa rodom i tvorcem Vaseljene.
Svedočiti o sebi i o svetu oko sebe sa dušom na Svetom pismu nije ni lako no jednostavno i to ne može svako, već samo oni radosnici i stradalnici koji su gradaciju življenja u poznim godinama shvatili kao katarzični put i spremanje za odlazak pred Boga na ispovest.
Luka Jović nije pesnik po profesiji, naprotiv,
on je pesnik po misiji, po snazi promišljanja I sažimanja na veoma malom prostoru svoj egzistencijalni, pesnički, filozofski i religiozni kredo koji je ponudio i Bogu i ljudima kao „svjedočenje s dušom na Bibliji”, u prvoj i svjedočenje o ozbiljnom i smješnom u ovoj njergovoj zbirci pjesama.
Lune u svojoj knjizi provodi pesničkog subjekta, kao po zavičajnim prostorima, kroz mladalačke ljubavne zanose gde na jedan modernistički način, govori o nemirima srca, o gresima tela, o večnoj zaljubljenosti u ženu koja je kao stvarno I metafizičko biće sećanja.
Ovaj ciklus je nazvan „Mladost u stihu”, a u podnaslovu nam pesnik govori da su u pitanju godine sedamdesete.
U ciklusu pesama „Spoznaja Gospodnja”, koji u podnaslovu nosi obeležje osamdesetih godina, Lune nam govori o svojim spoznajama i načinu ličnom gledanja na Majku Božiju, o viđenju Gospe, o strahu Božijem gde u jednom stihu, može se reći antologijski, Lune kaže: „Strah od smrti okuplja strahove / što ih prošlost i sadašnjost skriva”. Ovi, gotovo Njegoševski stihovi, otkrivaju nam Lunetovu epsku širinu i potrebu za naracijom i filozofičnošću.
Treći ciklus nosi naziv „Izbjegličke jadikovke” i govori o periodu života u devedestim godinama kad je pesnik istrgnut iz svoga zavičaja, silom prilika, krenuo da potraži novo mesto na kugli zemaljskoj da se ukoreni, u svetu promenjenih odnosa i okolnosti gde je izbeglištvo postalo strašni usud. U tome traganju, pesnik pronalazi
duhovnu i egzistencijalnu vezu sa svojim zemljakom Brankom Radičevićem i zato pesmi daje naziv Stražilovo, a svoju sudbinu, vidi kao tragični i retki cvet magnolije crne.
Radovan Vlahović.sr
Sudbinu svih slavenskih naroda – dopisao Lune.
NAJBOLJIMA NEMA TKO DA PIŠE – Luka Lune Jović
Jutros u tri pojavila se likom i slikom
čuvena gospođa slikarka Ivanjicki Olja
od onih što samo ime mogu da joj kradu
kratko rečeno kosmički dijametralno bolja.
Prvo je napravila košmar u mojoj glavi
Pa i sama kaže da joj je poslanje da to pravi
I još veli da je i u pjesmama sve rekla
I sad evo pišem ovu moju pjesmu ispočetka.
Krležijanski nejunačkom vremenu usprkos
ostao si čujem Mate junak i ovih vremena
kad su tražili da se mrzimo za njihovo dobro
a neke i natjerali za uzor zbog slavnog imena.
Jučer sam se baš zapitao gdje si i šta bi s tobom
u zlo doba kad nasta previše neljudi od ljudi
kad su u grob a i u kalo pale mnoge velike glave
plašili su se mnogi da ne ostanu bez stare slave.
Ma kakav se tko rodi takav i umire
Mate Parlov Imoćanin ne mora igrati Hrvata
a ni u Malom mistu u Istri u kavani „Mate“
nema politiku u moju butiku – to svi znate.
Luka Lune Jović