КУВАР И ЛИНГВИСТА и ПУСТА ПСОВКА – Драгослав Граочанкић

КУВАР И ЛИНГВИСТА

Тата, хоћу да будем кувар,
хоћу ону велику капу,
више ми се свиђа од круне,
зашто се због тога сви у кући
толико буне?!

Знам да би ти волео
да будем лингвиста,
али, зар не видиш да моја жеља
за кувањем блиста –
и да је сасвим чиста?!

Није лингвистика мени мрска,
нити бих ја у њој био
задња рупа на свирали,
али волим да видим
како чорба прска
и како ме сваки њен
кушач хвали!

Може кувар бити и лингвиста,
може и лингвиста кувар бити,
могу и овце да буду на броју –
и вукови сити!

Ако се посрећи
измислићу нова јела
и нове слаткише –
шта ћеш више?!

Смислићу за њих лепе,
необичне речи,
видећеш да ћу тако
испунити и своју и
твоју жељу:
кувар и лингвиста –
много су бољи
кад се смељу!

Ба, VIII / 2017.
(c) Драгослав Граочанкић

ПУСТА ПСОВКА

Обећам свима
да више нећу да псујем!
Да ћу се бавити само Четрнаестим Лујем,
пчелињим брујем…
И да ћу тако своју бољу срећу
да кујем.

И сви ми поверују,
јер ја то обећах чврсто.
А онда ми се учини
да је све без псовке пусто…

Престану они да верују
и у друга моја обећања,
видим да ми дружина постаје
све тања и мања,
почну чак да ме се клоне
и да изводе друге фазоне.

И зато једнога дана,
да ме потпуно скрајнули не би
чврсто обећам… себи:
псоваћу сасвим ретко,
само кад буду могли
да ме чују
Робинзон и Петко.

Заблаће, VII / 2017.
(c) Драгослав Граочанкић

MAMICE / milka vukic v.

MAMICE / milka vukic v.
.
Razbudilo me Sunce veliko,
Voza me baka polako,
Automobili mnogo zure…
Zaboravili vozači koristiti trube.
.
Mamice, trci lisce,
Masu mi grane…
Sve je jutros drugačije,
I prašina mi lice miluje.
.
Okice užurbano zmirkaju…
Jos rukama vjetar zaustavljam…
Ne zelim kišne oblake…
Mamice, zadrži mi Sunce!

MOJ TATA / milka vukic v.

.
Kad mi okice tatu ugledaju
Razne vibracije se dešavaju,
Grlo gromoglasno uzvikuje:
“Moj tata je kraj mene..”!!!
.
Plave okice ljubavlju procvjetaju,
Rukice same ga miluju…
Noge skaču u visine …
Saka tatina sve miluje.
.
Pricam mu svasta bez predaha,
Zagrljeni smo do mraka…
“Moj tata mi je ljubav najveca…
Beskrajna radost I sreca…”!

ПЕСМА О НЕДЕЉИ

Мораћу да отпевам о недељи песму
Јер деца и људи је понајвише воле
То је кажу дан кад се одмара од свега
И Бог ваљда рече да тад нема школе

Па и моја мама знам да сваког дана
Гласно кука: кад ће тај викенд да дође
Ал ми није јасно, што недељом виче:
Да л ће икад овај глупи дан да прође?

Волимо недељу, породични дан је то
Сви смо кући нико, никуда не иде
Брат и ја се слатко играмо на компу
А падне и која на плеј стејшн приде

Тата је такође присутан тог дана
Новине прочита до последњег слова
Па с комшијом кафу развлачи до подне
Маштајући како ће да купи кола нова

И мами је лепо јер је ту са нама
Мада јој се гунђање из кухиње чује
„Чак ни данас не могу ја да будем дама!“
Мада мама понекад уме и да псује.

Ал је ипак срећна јер спрема за децу
И за свога мужа уморног од рада
Усисивач вуче, пајалицом маше
И кроз зубе цеди: убићу се сада!

Волимо недељу јер нам је баш лепо
Наша мама тада и колаче спрема
Па док веш машину кошуљама пуни
Церека се гласно јер тата већ дрема

Ето тако, недељом, лепо нам је свима
Волимо се, свађамо се, дружимо се страва,
Увече смо породично сви испред ТеВе-а
Само мама уморна од недеље спава.

ЗАЉУБЉЕНА КОЗА

Има једна коза смешна је до…смеха
стално пред огледалом вежба неке позе
шминка се и чешља, кинђури се лицка,
очигледно спада у заљубљене козе

Заљубљена коза видљива је одмах
Видљива је свима и то врло лако
Кад угледа јарца одмах поцрвени
И намести фацу ево баш овако

Заљубљена док је коза разум губи
Свога јарца гледа кришом испод ока
Крсти ноге као нека права дама
Заборавља да су они само стока

Заљубљена коза спремна је без речи
Да умилно падне на јарчеве груди
Да машта о срећи да му песме пева
Не знајући да њих двоје нису људи

Срђан Сиђа Живковић

KUMSTVO ~ milka vukic v.

decja pesma
.
Zalutao mrav u Delawar …
Primila ga muva od cara Slona…
Dovela ga sebi i kucu darovala,
” neka živi kako valja..”
.
Odbio mrav kuću darovanu
Pa sazvao rodbinu izgubljenu….
Sagradise mravinjak najveci,
Mladi mravići se pocese leci…
.
Dolazi muva da im kumuje,
Car Slon im kupuje cipele…
Kumstvo cveta poštujući običaje
…u Delawaru se živi najbolje.

SNEZNE PAHULJE ~ milka vukic v


.
Trka se vjetar I svaka pahulja.
Hladnoca ih  u okove sabira…
Bozic  je,.. sveca upaljena..
Radost pupa u toplim domovima.
.
Cedo u ljuljacki uz muziku peva…
Opusteno u dvoriste gleda..
Kanajmet mu radost ne prekida…
Idila srece osta uramljena
.
Gu…gugu…aba…ga….
Opcinjen je belim pahuljama….
Snezni pokrivac se uzdize,
Beba zeli da ga “oblize”.
.

LUCE MALO ~ milka vukic v

Luce malo mazno guguce,
(Ni dva meseca nema)
Spretno vrti rukice I nogice
Sarmira nas uspesno, malo Luce veselo…
.
Ljubimo njezne nogice
Ogledamo se u sjajne okice..
Maze nas te blazene rucice….
Srca nam odvodi u rajske ulice…
.
Covjek u njemu se rodio,
Voli da jede…pozira,spava..
Uzdize nas snaga dolazecih dana,
Bog zna kome  poklanja svoga andjela.

DUSO BAKINA ~ milka vukic v.

.

Kazi mi, Duso bakina,

Sto se skriva u tvojim okicama…

Hipnotisale su me i okovale…

Kao Sunce sladoled – dusu- rastopile.

.

Kazi mi, duso bakina…

Moze li zivot za mesec dana proslost da ofarba…

Sada, poslije mnogo godina,

Moje srce ” nekom” pripada.

.

Ucis me “duboko disanje”…

Guces danju i u svitanje….

To telo malo,…od meda sladje…

Hranu I snagu mi daje…

.

Kazi mi, duso bakina….

Da li sam, svesno, zivela do sada…

Ti si moja zivotna vodilja…

Ljubav Sveta od Boga dodeljena

.

.

MILO ~ milka vukic v.

 

.

Ni ne disem u trenu trena..

Te, stvarne stvarnosti…

Gledam ga…

Dok molitvom Boga pozdravljam.

.

Gore mi zenice…

Suze beloocnice…

Drzim mu male rucice…

Pogled ulazi u poluotvorene okice…

.

Moc njegova me preporodila.

.

Milo!….Milo.

Milo moje prvorodjeno,

Arhandjel Mihajlo te meni doveo

Dab bi te vazda cuvao,.

.

Zdravljem I blagodacu pokrivao.

Хоћу брата! – Зоран Танкосић

Хоћу брата!

 

Зашто стално мени носе,

коцке, лутке златокосе,

ђаконије, чоколаде,

чаробњаке дуге браде?

 

Зар не знају, мама,тата,

мени треба један бата,

није много, кошта мало,

до тога је мени стало.

 

Ето тако, сада знате,

за рођендан бар да дате,

мени поклон такав треба,

као што је бата беба.

 

Писала бих деда Мразу,

Роди некој, ил` Пегазу,

кад би бар адресе знала,

и писати, ал` сам мала.

 

Шта је игра кад сам сама?

Мисли о том мила мама,

и ти имаш свога брата,

а сестрицу драги тата.

 

И нек буде то што брже,

за руке се блиски држе,

ја је немам коме дати,

а желим је моме бати.

 

И играчке дајем своје,

за игру нас треба двоје,

и за свађу,и за срећу-

ја без брата више нећу!

НА КРИЛИМА МАШТЕ – Промоција књиге Јоване Марковић у клубу КЦК у Крушевцу – 17.12.2015. у 19:00

POGLEDAJTE SLIKE NA FEJSBUKU

У Клубу крушевачког Културног центра, 17.12.2015. године одржана je промоција књиге „На крилима маште“, најмлађе крушевачке песникиње Јоване Марковић у издању Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ. У свет маште мале Јоване, “завирила“ је бројна публика, а њен лични позив био је довољан разлог да се међу посетиоцима нађе и градоначелник Крушевца Драги Несторовић.

На промоцију Јоване Марковић дошао је и градоначелник Крушевца Драги Несторовић

Да је Крушевац град бројних талената из многих области, доказала је својом, већ другом књигом – Јована Марковић, ученица 6. разреда ОШ „Брана Павловић“ из Коњуха. Жељу за писањем, креативност и маштовитост испољила је још у нижим разредима, а прва књига „Док маштам и сањам“, нашла се пред читаоцима прошле године. Осим што је веома плодоносна у писању, ова млада Крушевљанка бриљира и у свим другим предметима. Инспирацију за своје писање види у различитим темама: љубави, пријатељству, породици, природи, отаџбини, школи… A Љубава из које потиче и у којој живи заузима највеће место у њеном срцу.


Јована Марковић

Лепе речи о Јовани изрекли су њени учитељи, наставници, директорка школе, колеге песници, другари који су интерпретирали поезију из нове збирке, а највише о њој говорили су управо стихови. Јована Марковић је најмлађи члан Удружења песника Србије, девојчица чији истраживачки дух не мирује и који је нагони на стално стварање, а судећи по досадашњем раду, пред њом је дуга и богата књижевна каријера. Јучерашња промоција организована је на Јованин 12. рођендан, а како је сама рекла, најлепши поклон јој је био указана част и одржано обећање Градоначелника да присуствује њеној књижевној вечери. Заузврат, градоначелник Драги Несторовић добио је поклон „од срца“ – нову књигу стихова, плод разиграног и несташног духа мале девојчице из Љубаве.

Љубодраг Обрадовић, Јована Марковић и Даница Гвозденовић

Програм промоције осмислио је Љубодраг Обрадовић, а водила га је Даница Гвозденовић. О књизи су говорили Бора Благојевић и Љубодраг Обрадовић, а о Јовани као ћаку и песнику: Верица Соколовић, Бранислава Тодоровић, Гордана Здравковић и Раде Здравковић. У програму су учествовали певачи: Марта Павловић и Милица Новокмет, Јованини другари из Основне школе „Брана Павловић“ из Коњуха: Анђела Милуновић, Немања Миљојковић, Ивана Томић, Вељко Лукић, Ана Грубач, Урош Милетић, Милена Смиљковић, Сандра Лукић, Тамара Миљковић, као и колеге песници из Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ и КК Душан Матић из Ћуприје: Мића Живановић, Саша Милетић, Мирко Стојадиновић, Бора Видојковић, Милка Ижогин, Матилда Јанковић, Слободан Јовановић Стубички и Слободан Станковић.

НА КРИЛИМА МАШТЕ

Кад се мало замислим,
машта ме одведе
и као да у свој свет
она ме приведе.

Обиђем и југ и север
и то све у једном маху,
захвално признање
чаробноме праху.   


Из облака гледам
необичан свет
чаробњака и вила,
о којима сам снила.

Једнорози и понији
насмеју ми лице,
а успут чујем
и цвркут птице.

Обилазим Сахару,
животиње разне,
да су оне опасне
нису приче празне.

Спуштам се до мора,
гледам живот леп,
и све што не може
данашњи свет.

У једном сам маху
на неком метеору,
правим друштво причам
ванземаљском створу.

Играм се са временом
у Египту старом,
гледам пирамиде
с њиховим владаром.

Рим и Колосеум,
занимљива прича.
Кроз цео град
имамо водича.

Па онда одем
у свет чаробњака,
прогласише ме људи
за магијског првака.

И тако, обилазим
сва та разна места
док ово путовање
одједном не преста.

Пробудим се, тако,
сва тужна и тмурна,
што је аеро – карта
била тако журна.

© Јована Марковић
Јована Марковић отвара промоцију

JOŠ SLIKA NA FEJSBUKU
Nastavi sa čitanjem “НА КРИЛИМА МАШТЕ — Промоција књиге Јоване Марковић у клубу КЦК у Крушевцу — 17.12.2015. у 19:00”

Čabar Aleksandar Knežević

Medu ovih dana nešto muči
dabar ponovo po šumi šenluči.
Zbog njega boli ga glava
smatra da ne poštuje dovoljno lava.
Neki kapiteni dođoše do čabra
štiteći bezpogovorno svog dabra.

Objašnjava mu: Ovako stoji stvar
lav je izborima birani car,
moramo da slušamo ovog časa
dok većina za njega glasa.
Mojom harizmom se kockaš
kada okolo bedeme glockaš.

Dabar priznaje faktičko stanje,
obećava da će praviti štetu manje,
ali buni se i ostala družina,
zašto meda samo sa lavom užina?

S vremena na vreme se seti,
pa im kobajagi oštro pripreti,
svojih postupaka treba da se stide,
u suprotnom, on u pećinu ide.

Pages: 1 2 3 4 5 Next