Негде Далеко

 

Далеко негде ту у близини,

живео је један мртав човек

Мратв, а рођен тек,

млад ,а сед, здрав, а блед.

 

Ја не желим бити овде,

где свако краде.

Ја одлазим одавде.

 

Ово није мој сан,

ја не желим овакав свет.

У коме отац сина сахрањује.

 

Није важно бити леп,

ако си крај оба око слеп.

Гинеш, ако уђеш у погрешан лет.

 

Више ништа није тако страшно,

затвориш очи, као да ти је све јасно.

Отвориш очи, али буде касно.

 

Грабим ка циљу, али ништа,

ја желим земљу  у којој се машта.

У којој се воли и прашта.

 

Шта ме чека са оне стране?

и да ли тамо постоји неко?

Шта ме чека када одем негде далеко?

 

Да ли ме чека, ливада процветалих цвећа,

да ли ме чека парк насмејаних деца?

Да ли ме чека град добрих људи,

да ли ме чека човек, који се смеје и када губи?

У Герoнтолошком центру у Крушевцу наступио Арт ансамбл Мајка Јевросима из Крушевца

У Герoнтолошком центру у Крушевцу, 17.03.2017. године Арт ансамбл Мајка Јевросима из Крушевца је извео пригодни концерт популарне музике. На концерту су наступили и Милан Спасојевић, Владица Радојевић и Милан Милојевић. За поетски тренутак био је задужен Љубодраг Обрадовић, председник Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. Он је говорио песму *ЈАБУКЕ И ДУЊЕ* и *ТВОЈЕ ЋУТАЊЕ МИ ГОВОРИ*. На концерту је представљено и стваралаштво корисника услуга Герoнтолошког центра Радована Ђорђевића. Концерт је организовала и водила Јелена Ђорђевић, а за техничку подршку био је задужен Бранко Симић из КЦК.


Арт ансамбл Мајка Јевросима из Крушевца
Јелена Ђорђевић

Милан Милојевић, Владица Радојевић и Милан Спасојевић – Спаса


Љубодраг Обрадовић

ЈАБУКЕ И ДУЊЕ

Јабуке и дуње,
на ормару стоје.
Ја и сад чезнем,
у одаје твоје.

Да уз месец до зоре,
љубав искримо бајну
и уз игру и развигоре,
тонемо у слатку тајну.
Nastavi sa čitanjem „У Герoнтолошком центру у Крушевцу наступио Арт ансамбл Мајка Јевросима из Крушевца“

ВЕЋАЊЕ

Овог ће доба многа звања питати за нас…
Ко оставља и ко је сретан,
уз трубу, пуштаће свој глас
да трулу ноћ (белим) сребром прекрије…

А ја о теби мислим… Обично…
Среће нема и тешко је
да уз пусто бдење, ноћно,
стоји љубав да је негује… 

Знам… Многи ће по месту већати
и неће бити неке промене…
Дал ћеш некад, бар на кратко,
крај старног пута застати?
Дал ћеш некад доћи по мене?

На том путу ти би сретала
сличне главе, незреле…
Некад би и сметала
женама што су, одавно још, назад хтеле…

Знам… Ти се мене нећеш сећати.
Могли су и слаби без мене…
Зато, ко дуњу последњу
што се (с душом) у рат прати,
сву ти своју снагу остављам…

ХТЕДОХ… – Владислав Петковић

Хтедох само да те видим,
да се сложе силне боје.
Да не знамо да тај прелаз није сликан за нас двоје.
Хтедох само да многима целу своју веру срочим,
и сачувам браон очи…
Да на свету, тако рањен, ништа лепо не пронађем,
да ни за шта не знам слађе…

Хтедох да не дам да гледаш
низ улицу, док њом војска иде,
(с краја јула) да би слабо чула
муку нашег народа…
Хтедох да нигде не стигнем,
да се не вратим (у Ниш) никад више,
ни кад Наталија спава (кад је Свети Сава)
да је будим раније,
да чека своје ђаке…

Тек би тада, да те видим, само моја жеља била.
Постала би зимски вранац, Цариградом пројурила…
Хтедох само да многима целу своју веру срочим,
и сачувам браон очи…
Да на свету, тако рањен, ништа лепо не пронађем,
да ни за шта не знам слађе…

Хтедох, у овом времену знања,
мало слатког, финог мировања
јер ко да, на све стране,
сва та знања бране да сретам своје драгане;
да једно лице примачем
док, на том лицу, благи осмех ниче,
и да Наталија стане (да је такву кријем)
међ палилулске забране (и често такву имам)…

ПОРЕД БИЦИКЛЕ – Владислав Петковић

Наслоњена на зид, погледа к Богу (у вис)
или сањаш ил те мука гања?
(Наслоњену на зид)…
Стоји и бицикла крај реда од цигала,
и ти тако… Верујем, није лако
сад, док размишљаш:
Љубав ме друга,
ипак, највише волела.
Ни једна друга,
у пуном јеку невоља,
не би препливала реку због мене,
на самом почетку године.
Године после пегавца
кренула на пу, без правца…

Ноћ без правде

Ноћ без правде
У ноћи без правде
пуцали су други,
Понтије пилат
и његове слуге.

Сад лежи тихо,
у гробу без трага
ђенерал наш Српски,
јунак наших снага.

Не зна се место
ни ознака каква,
не дају нам рећи,
чувари нашег пакла.

Ћутите браћо
плачите у ноћи,
и нама слобода часна,
мора једном доћи.

Вапаји,крици,
сад чују се свуда,
где нам је ђенерал,
реци нам Јуда.
Не кажњавај га опет
смилуј се на брата,
нек гроб ђенерала нашег,
буде и крај нашег рата.

Живојин Митровић
(генерација 1976)

Zrikavac – Miroslav Radosavljević

Zrile Zrikavac nagazio pilkavac
Muškost svoju je spržio jer se nije on pazio

Taj zrikavac muški mladi ono voleo da radi
On birao nikad nije šta je mogo da dobije

Zrile Zrikavac nagazio pilkavac
Muškost svoju je spržio jer se nije on pazio

Jurio je on sve bube koje oće da se ljube
Muve, buve i leptiri nije mogo da se smiri

Zrile Zrikavac nagazio pilkavac
Muškost svoju je spržio jer se nije on pazio

Buba švabe i stenice bogomoljke i grigrice
Vaške, gnjide buba mare koje oće da se pare

Zrile Zrikavac nagazio pilkavac
Muškost svoju je spržio jer se nije on pazio

Ali jedne crne noći prevarile su ga oči
Ugledao sjaj iz trave poleteo ko bez glave

Zrile Zrikavac nagazio pilkavac
Muškost svoju je spržio jer se nije on pazio

Mislio je da je svitac opalio on je hitac
Kasno osetio vruće nije mogo da izvuče

Zrile Zrikavac nagazio pilkavac
Muškost svoju je spržio jer se nije on pazio

www.pozoriste-horizont.ch

Ustaj vojniče – Miroslav Radosavljević

DSC02828

 

 

 

 

 

 

Parodija stare ispraćajne pesme
Kad u vojsku pođeš


Ustaj vojniče

Desetar viče

ustaj vojsko kada ti čuješ

sve mu opsuješ


Pale se svetla

čeka te metla

spavaona da bude čista

da se sve blista

Nastavi sa čitanjem „Ustaj vojniče — Miroslav Radosavljević“

ŽUTI – Miroslav Radosavljević

DSC02828

 

 

 

 

 

 

ŽUTI

Gledam te bre Drago crni sve si užuteo
Od cigare i rakiju sve si izgoreo
Žuti su ti prsti tvoji žuti su ti zubi
Nijedna te neće više nikad bre poljubi

Dok žuti žutuju
Rumeni putuju
Mi smo take sreće
nas bre ni bog neće

Pogledaj se našta ličiš sve si se spario
Od pušenje i pijenjee živ si se ubio
Nema te bre trijes kila dal ti imaš pamet
Pogledaj se na šta ličiš izgledaš ko avet

Dok žuti žutuju
Rumeni putuju
Mi smo take sreće
nas bre ni bog neće

Imaš li ti ogledalo sav si se usuko
Od duvana-alkohola načisto si puko
Ofucao si se Drago ništa te bre nema
Mlogo si mi ti propao crno ti se sprema

Dok žuti žutuju
Rumeni putuju
Mi smo take sreće
nas bre ni bog neće

(C) Miroslav Radosavljević

Biće uskoro odpevana u izvodjenju Muzikanata

www.pozoriste-horizont.ch

Delije – Miroslav Radosavljević

DSC02828

DELIJE

Mi smo bato… Delije
Apsolutno najsmelije
Kuj se nama suprostavi
Načisto će da zaglavi

Na terenu uvek prvi
Loptanje nam je u krvi
Korner faul ofsajd aut
Napravićemo no doubt(= (no daut)-Bez sumnje)

Na zelenu meku travu
Za sport igru i zabavu
Golman našu mrežu brani
Mi lomimo kostobrani

Tad sudija penal sudi
Masa oće da poludi
Nije svestan ovog puta
da pištaljku će proguta

Stoimo u živem zidu
Baš svi redom da nas vidu
Medju noge se držimo
Da ja*ca ne ispržimo

Pogledajte muzičku interpretaciju ove pesme na

www.pozoriste-horizont.ch

Noću hrčem kada spavam – Miroslav Radosavljević

Noću hrčem kada spavam

Noću hrčem kada spavam
Nije da se za`ebavam 2x
Žena skače žena vrišti
Kaže to je mnogo tišti 2x

Okreni se na bok kaže
Biće meni mnogo draže 2x
Biće draže ona kaže
Nije valjda da me laže 2x

Kada hrčem žena kune
U rebra me laktom mune 2x
Laktom mune pa me kune
dok mi uvo ne zaglune 2x

I juuu strele te ustrelile
bastra te ubila vatra te pojela
Grom te ne ubio munje te presekle
Ću ti turim lijandr u kafu
Bunike i ludare će d izeš u kupus

Problem mi je što me čuje
Preti će da me otruje
Da otruje s otrov suvi
Šta da radim da ogluvi

(ova pesma je parodija pesme Niška banja

Pogledajte muzičku interpretaciju ove pesme na:

www.pozoriste-horizont.ch

Pages: 1 2 Next