Category: Stih Dana

I danas luta – Ljubodrag Obradović

322 пута прочитано

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/11959

Stih dana i Pesma nedelje-jun 2010.

140 пута прочитано

Jun 2010. -bira Branka Zeng

PESMA NEDELJE – JUN – 2010.

Laku noć – Miloš Leković
Uzavreli dani – Božo Popadić-Aktus
ZVEZDANA PRAŠINA -Ratka Bogdan
ЦРНО ВИНО – Никола Стојановић

STIH DANA – 29. 06. 2010.

NEMIRI – Nevena Ugrenović – Iskrica

U ovaj minuli tren
kad svoj prah posipam po tebi
uvenuće ljiljani beli
rascvetali i osušeni.

U ovo gluvo doba
kad leptiri ne sanjaju dan
dotaćiće te suza moja vrela
i davno izgubljen san.

U ovo vreme kada ti ne želiš mene
šapnuću ti grcave reči,
dok san te hvata blag:
„Ove noći sreću snevaj,
jer ja odlazim nekud
da prebolim rastanak.“

(C) Nevena Ugrenović – Iskrica

STIH DANA – 28. 06.2010.

KOSOVO I METOHIJA – Ljubodrag Obradović

Niz Kosovo polje zvone zvona!
Uz Metohiju, ko uz kičmu, klizi jeza.
Odnose nam iz srca spokoj vekova,
na prošlost nam pada čelična reza.

Na svest i savest puštaju dim,
tešku maglu da radost pozobe.
I kao da oni nemaju ništa sa tim,
istoriju nam iz vidokruga odvode.

I zvone zvona! Uspavane da razbude!
Svi koji puštaju nas niz vodu,
svoju klicu propasti time bude
i svemir senkom zla bodu!

I zvone zvona! Budi se Evropo!
Sve sveto danas u vetar vene!
Zvone zvona! Nepravda ko nebo,
preplavila život i uspomene!

Niz Kosovo Polje biju damari…
Uz Metohiju, ko dušom, klizi nostalgija.
Kad se istrajno sanja, san se ostvari!
Kosovo će božurima opet da metohija!.

(C) Ljubodrag Obradović

PESMA NEDELJE – 27. 06. 2010.

Laku noć – Miloš Leković

Laku noć ti želim, mala,
I san lak da noć ukrasi.
Kao vetar što po moru šara,
Mojim usnama ti rumeni obrazi.

A tvoje leže crvene crne
Čekaju mene da uzmem prvi.
Laka noć će pozvati mene,
Leći ću pored tebe…

Al srce moje probudi te,
I ti reče tiho ime…
San k’o šećer sada stih je,
Laku noć vam želim, rime.

Miloš Leković

STIH DANA – 26. 06 2010.

IZ ADAMOVE ZVEZDE-Spasoje Ž. Milovanović

klanjam se svojim sinovima
i vraćam se nazad
svetlost uvek sija nad mestom
kome je određena pobeda

ipak
u tome je nejasno nešto
zbog silnog straha i bojazni
živi bili pa videli
ako rodiš sina dok me ovde ne bude
hteo – nehteo trebam da predam
ono što mi je dato na čuvanje

ne
ne smatram da je sad razumno
ratovati s njim
on se osilio
a kod mene su se prilike promenile
to je voda i urme
i vinogradarski sok
masni but ovčiji i salo
a ti žena beše
i kada umreš
ni darežljivosti neće više biti

(C) Spasoje Ž. Milovanović

STIH DANA – 22. 06. 2010.

ONA* – Gordana Knežević

Ona je dozvolila rečima
da nastane sve žalosne vrbe
pod rebrima

…i smeh joj se u kriku
kotrlja kao po kaldrmi…

Ona je sanjivo razapela noć
kao laneno platno
preko klizave magle

…okrenuta svojim glečerima
na otvorenom moru…

Njeni putevi su nasipi
žute zemlje
oveštali rogatom samoćom

…i ćutnja joj u utrobi para
osemenjeno nebo…

Pred njom kleče mokri vetrovi

Njene odaje su otključane

Hoćeš li pokucati…ljubavi?

(C) Gordana Knežević

PESMA NEDELJE – 20. 06. 2010.

Uzavreli dani – Božo Popadić-Aktus

Sinoć,
u Džeksonvilu
(Jacksonville),
u pet u stvari,
a meni se smrklo već,
pržilo kao u paklu,
osjećaj kao da si
ispod kupole,
zatvoren u staklu.

Tebi ponoć
kuca na vrata,
ne spavaš još.
Reci mi bar,
da li sam tako loš?
Mrziš li me sad?
Da li sam postao gad?

Kišni je oblak
vrelu kišu pustio,
kao suze.
Čije li su?

Mislih,
noć će osvježiti,
vrelinu otjerati.
A šta sa ovom u duši,
što me guši?

„Nemoj sad!“
u gavi zuji!
A nisu savuji,
više kao da su
ose i stršljeni.
Ti ne znaš
kako je meni.

Ni ja kako je tebi,
ne znam,
ali osjećam
vrelinu dana što dolazi.
Ma uzalud je,
tuga ne prolazi.
Pokušavam biti pozitivan.

Do đavola!
Psuje mi se
i ovo vrelo podneblje,
i te vreline kod tebe,
i moja nostalgija,
i to što te nema
u mom životu.
A mislio sam sa tobom
doživjeti stotu.

Šta reći na kraju,
na to što mi samo
tužne note u kafani sviraju.
Jeli ovo pjesma ljubavna?
Ma koja sam ja budala,
matora, zaljubljena.
Tek sada znam koliko je
divna ta žena.
Kada je
u mom životu nema.

(C) Božo Popadić-Aktus

STIH DANA – 18. 06. 2010.

LJUBAV – Slobodan Cenc

Čovek je ogledalo što se u drugima ogleda
i lomi od svog i tućeg pogleda.

Na ulici nagazih staklasti prah,
ote se vrisak, nečiji dah;
Nečiju dušu rasutu tugom
nehatom nagazih i nogom drugom.

Korak dalje nadjoh deo,
nečije duše komad ceo.
U džep ga uzeh za ogledalo moje,
jer što je veće, laže me bolje.

Na trećem koraku, slomih se sam
i skrhan, sebi, stadoh u dlan.
Setih se delova duša tudjih
zavapih da vratim, da se odužim…

Čovek je ogledalo što se u drugima ogleda
i lomi od svog i tudjeg pogleda.

Kao ogledalo čovek se lomi,
dok sakuplja sebe, druge krade;
I nema snage da se sastavi
dok lepak ljubavi njega ne preplavi.

(C) Slobodan Cenc

STIH DANA – 17. 06. 2010.

SLABOST – Goran Sebić

Šapućem ti tudje stihove,
na vrat kačim lažne bisere.
Pričam ti tamo neke snove,
što sam davno negde čuo.

Ne slušam te, samo pratim
pokrete tvojih usana,
blenući u te bele zube,
samo pratim pokrete usana,
koje vape,
umiru da ljube.

Mene, da ljube?!
Mene, koji sam zaboravio
u tim silnim, bezbrojnim noćima
da volim, da ljubim,
mene naviknutog
da uzmem šta želim,
produžim dalje, pobedjujem,
nikad da gubim.

Još me ne ljube
a već od mene prave slabica,
opijaju me bez nargila, alkohola,
osećam kako struje svakim milimetrom
moga bića!

Lovac, izgleda,
opet postade žrtva.
Zar se velike bitke,
tako lako gube?
U ovom svetu lepote,
gde nadjoše te predivne usne
baš moje da ljube?
čime zaslužih
da taj medeni osmeh
u mom zagrljaju blista?
Ja nevernik,
skitnica i avanturista.

Pustiću žar,
lice neka mi mije,
život bez rizika,
život nije.
Taman, više nikad da ne dobijem,
večno da gubim,
rizikovaću, hoću da te ljubim.

(C) Goran Sebić

STIH DANA – 16. 06. 2010.

Uzavreli dani – Božo Popadić-Aktus

Sinoć,
u Džeksonvilu
(Jacksonville),
u pet u stvari,
a meni se smrklo već,
pržilo kao u paklu,
osjećaj kao da si
ispod kupole,
zatvoren u staklu.

Tebi ponoć
kuca na vrata,
ne spavaš još.
Reci mi bar,
da li sam tako loš?
Mrziš li me sad?
Da li sam postao gad?

Kišni je oblak
vrelu kišu pustio,
kao suze.
Čije li su?

Mislih,
noć će osvježiti,
vrelinu otjerati.
A šta sa ovom u duši,
što me guši?

„Nemoj sad!“
u gavi zuji!
A nisu savuji,
više kao da su
ose i stršljeni.
Ti ne znaš
kako je meni.

Ni ja kako je tebi,
ne znam,
ali osjećam
vrelinu dana što dolazi.
Ma uzalud je,
tuga ne prolazi.
Pokušavam biti pozitivan.

Do đavola!
Psuje mi se
i ovo vrelo podneblje,
i te vreline kod tebe,
i moja nostalgija,
i to što te nema
u mom životu.
A mislio sam sa tobom
doživjeti stotu.

Šta reći na kraju,
na to što mi samo
tužne note u kafani sviraju.
Jeli ovo pjesma ljubavna?
Ma koja sam ja budala,
matora, zaljubljena.
Tek sada znam koliko je
divna ta žena.
Kada je
u mom životu nema.

(C) Božo Popadić-Aktus

STIH DANA-14. 06. 2010.

GUSINJSKI NOKTURNO – Peko Laličić

– devojkama iz ćilimare

Do u suton
tkale su pesmu
i nemire naše
kad Grnčarom
zajezdi Mesec
i plotovi sakriju tajne
ožive polja i šljivici
tkani u ćilimima
kao šare

dok vetar ljulja
na klinovima
opanke
pucaju usne
i zrele jabuke
i mirišu teške karamanke
i kao gusinjska godina dugi
snovi se tkaju
da bi se pred prve snegove
prostrli pred matičarem

(C) Peko Laličić

PESMA NEDELJE-13. 06. 2010.

ZVEZDANA PRAŠINA – Ratka Bogdan

Bubnjaju doboši
po damarima
niz beskonačnost
spirala uzdisaja<

U tren oka nižu se –
paranje stratosfere
probijanje zvučnog zida
ulazak u vasionu…

Podrhtavamo u prostoru
kao svetleće tačke u mraku
kao fenjeri u daljini
na pučini

I izdižemo se visoko
utrnuli i lagani
zaneseni,
zvezdanom prašinom
prekriveni

Desila se sudbina
dok se svet širi
u svim smerovima
lepotom ukrštavanja

(C) – Ratka Bogdan

STIH DANA-09. 06.2010.

ТЕЖИНОМ СТРАХА – Латинка Ђорђевић

Густ је ваздух,
магла кроз јесен свира.

Изукрштане мисли,
Моцарт са кливира.

Месец беспомоћно бдије,
у твојој коси сањају наше кише.

Питома жеђ у шаци мрака,
испод росе чежњиво јури
тежином страха.

Латинка Ђорђевић
STIH DANA-08. 06. 2010.

И МОЈЕ БИ ПА ПРОЂЕ – Радивоје Пацко Миладиновић

Живећу ја у свакој својој песми
С којима сам многа покупио зјала
Моји ће ме недосањани сни, несни
Урокљиво гледати иза огледала.

Ма морао сам ја да се родим,
Баш српском роду да се десим
Пригодне беседе да са вама водим
И све натенане да удесим.

Напело ме баш ла будем песник
у неблагородно време, невреме
И да кроз стихове будем весник.
Јевањђелске вечите теме.

Да живим овако брзо, све брже,
С главом у овом, срцем у минулом веку.
Смисао живота всћ ме растрже
Од Надчовека ка Свечовеку.

Отићи ћу тихо, за све ненадано.
Доста је мога вриска с рођењем.
Сад хоћу смирено и полагано
Ha пут са дубоким преумљењем.

Замном ће остати гомила смећа.
Плодови мог рада, свежи и гњили.
Скупиће се можда и цела врећа.
Неки у блату, неки у свили.

Сам Господ знаће реч да ми цени
Њеrова нек' је прва, потоња и права.
Па кад одмери награду мени
Нек ме сачува од Злога и заборава.

Радивоје Пацко Миладиновић

PESMA NEDELJE 07. 06. 2010.

ЦРНО ВИНО – Никола Стојановић

Спусте се низ жице, ко лупежи,
ти тонови што ми срце стежу,
сете ме на месец што се лови
у ту њену косу, ко у мрежу.

Ја испијам чашу црног вина
и у машти седам у кочију,
што ме води у своје дубине,
боје њених зелених очију.

И још једну чашу искапићу,
па димњаци кад луле погасе,
отићи ћу крај њеног прозора,
срце тражи лека да се спасе.

Као ружа пузавица ја ћу,
уз њен прозор да се свија љупко
и слушаћу како слатко дише
док се жеље скупљају у клупко.

А када ме хладна ноћ отрезни,
прснуће ми жеље у кристале,
поново ће луле са димњака
да свој дуван ујутру припале.

Испијаћу опет црно вино,
потећиће током мојих вена,
распршиће моје пусте жеље,
све постаће само дим и пена.

Никола Стојановић

STIH DANA 06. 06. 2010.

ZBOGOM LEPOTO! – Aleksandra Mladenović

Lepota takvo sečivo ima
toplo, te rez se oseti blagi,
večno, sve dok ne pomuti svima
razum i telo, taj opsenik dragi.

Zbogom lepoti, jer daljinu stvara,
nedostižnu notu kojoj zvuka nema,
blagoslov il’ usud onog što izgara
maskirana okom, pod pogledom drema.

Lepota će takva uvek i biti,
k’o pauk u mrežu lovi nas lako;
lepljivo svija oko žrtve niti
te ,ona, pod njom, izdiše polako.

Zbogom lepoto! Ne želim te više.
Nikad da mi blizu tvoje lice priđe.
Sećanje na tebe samo nek’ se piše,
nek’ sečivo tvoje mene zaobiđe.

Lepoti dižem i ovu čašu žudi,
te opojne žuči što nasu je meni,
i velim joj: „Zbogom!“, a ti- jači budi,
ona uvek tu je, samo se okreni.

(C) Aleksandra Mladenović “

STIH DANA 04. 06. 2010.

ЛАМЕНТО ЛЕПОТИ КОЈА ТРАЈЕ -Љубомир Вујовић

Затворићу небо у стихове своје Вињетама слова скрићу плаво море
И облаке наде да из речи сину Под графитним трагом сачуваћу боје
Сазвежђа сетна распламсаћу до зоре Да се тамном ноћи снови не расплину
Затворићу небо у стихове своје И облаке наде да из речи сину

Затворићу срце у стихове своје Као стене магму испод земне коре
Да ми плами ватре никад не умину Из дубина жара где се искре роје
Узбурканом лавом сећања док горе Молићу вулкане да ме теби вину
Затворићу срце у стихове своје Да ми плами ватре никад не умину

Ово је ламенто лепоти која траје Док бревијар смрти сенчи сунца зраке
И дах жудни, крилом птице да полетим Опија ме песма, утеху ми даје
Да за навек нежно грлим снове лаке Да те страсно љубим, тугу кад осетим

Затворићу небо у стихове своје Желим гладну љубав вечношћу да толим
Записима срца да слова не жуте Из графитног трага разлиће се боје
У сазвежђа сетна кроз која ћу да волим И кад ми осећања пепелом заћуте

© Љубомир Вујовић

STIH DANA-03. 06. 2010.

Кад би се наши погледи срели-Milisav Đurić

Дали ћу када ја срести тебе
а да ми у срцу свеједно буде,
хоћу ли моћи када те видим
мирно гледати к`о друге људе.

Зашто се наши немири срца
често сусрећу на истој стази,
због чега срце јако закуца
онога часа када те спази.

У очима искре пожуде још горе
као онда, док у љубав смо се клели
сјећања враћам у рујне зоре
кад су се наши погледи срели.

Дв`е реке среће у истом трену
потеку смјело негдје без краја,
док она моју, ја љубав њену
осјетим јако како нас спаја.

Како су чудни живота пути
што воде често кроз беспуће,
и жар љубави док памет мути
угасити је немогуће.

Пустимо срце да љубав чува
на путу среће без свога краја,
док вјетар пријети да је одува
јаче нас нешто веже и спаја…

Милисав Ђурић

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/11220

Stih dana i Pesma nedelje – maj 2010

139 пута прочитано

MAJ 2010. -Bira Aleksandra Mladenović

PESMA NEDELJE – MAJ 2010. godine

  • SOFIJA MUDROSTI MOJA – Ana Berbakov – Anee
  • PRIŽELJKUJEM – Zorica Prokopić
  • OBLAK SIVI – Duško Vujović
  • PRAPORCI – Zaviša Koprivica

STIH DANA 31.05.2010.

ЗАВИЧАЈНИ ХЛЕБА-Aлександар Дрндаревић Сингер

– Незгодна је сине златиборска земља.
-Стриц мој стари рече, па забразди ралом.
– Каменита, тврда, много труда тражи
Не пореди је никад са земљом осталом.

Засејано, поље зрневљем пшенице
К’о под плаштом белим прекривено снегом,
Спава никло жито скривено од студи,
Чекајући сунце у њиви под брегом.

Зазлатело класје, снажни косци косе.
Снопови се тада у крстине дену.
Жетелачком песмом момци се огласе
И милују класје к’о вољену жену.

На раскршћу гувно у облаку плеве.
Вршалица стара жуто снопље гута.
Амбари се житом овршеним пуне.
Радозналу децу терају са пута.

На Ђетињи витло кремен камен врти
И од млива житног хлебно брашно твори,
А брашњави млинар тад огњиште спрема
За погачу прву ватру да разгори.

Остале су слике и мириси давни
Деца да запамте и да увек знају;
Које пренех њима кроз године прошле:
– Најлепши је хлеба у мом завичају!

© Александар Дрндаревић

30.05.2010.

PESMA NEDELJE

SOFIJA MUDROSTI MOJA- A.B.Anee


I

O, Sofija, mudrosti moja,

danju si tako mirna i čedna,

bleda kao sibirski sneg

i hladna kao led.

I dok  ti vetar, mrsi kose,

ja uzdišem i za tobom čeznem,

zbog tvoje lepote, koja me vodi,

do neba, na beskrajnoj slobodi.

Da su ove ptice, ljudi

rekle bi ti sve,

kako te gledam, pogledom što ludi.

O, dušo moja, otkriću se.

Vetar ti udara u grudi,

a ja bih voleo, da ih ljubim.

I evo još mi usta bride,

jer su tako skrivene i bezobrazno stidne.

II

O, Sofija, mudrosti moja,

i dok koračam, polako u seni,

samo ove zvezde, to znaju,

koliko ja mislim o tebi.

I blaga groznica me hvata,

postaje mi vruće oko struka,

koža mi se ježi oko vrata,

o, tako bih da me dodirne tvoja ruka.

Ruke mi u sumrak raširi,

da mi dah, do jutra stane,

i daj mi to, ispod haljine što viri,

da se sladim, natenane.

III

O, Sofija, mudrosti moja,

daj mi da te ljubim po dnu stomaka,

da te volim i srećnom činim,

da te odvedem na vrh Himalaja,

do beskraja, do našeg malog raja.

(C) Anee


STIH DANA 29.05.2010.

IN MEMORAM- Arsenije Lalatović

IN MEMORIAM

Juče sam došao
Radovao se…
Danas odlazim
Takav je život…
Krug…
Iz kraja početak…
Na koncu konca
Trag…
In memoriam

STIH DANA 28.05.2010.

POKAJANJE-Marina Adamović

Pitali su

Ko si ti

Istrošena mi je olovka

Odgovorila sam

Naoštrićemo bestidnost pa reci


Trava je zamirisala na žar granita

Opet su me zatvorili

Sunce je prestalo da diše

Reći ću vam sve

Otvorio se ponor sa jaucima

Istčao rukopis raspet na kremenu

U redu

Vatra je tvoj poslednji odgovor

Takvu bezobzirnost još nismo čuli

Na vešala

Na lomaču

Na dno mravinjaka

Hvala

Nisam očekivala ovo milosrdje

VN:F [1.9.1_1087]

STIH DANA 27.05.2010.

MESEC-Rada Lugumerski

DANA KAD JE BOMBARDOVAN MESEC
NA ZEMLJI JE BILO MIRNO.
IZBEČISMO SE, GLEDEĆ U NEBO.

ON SE JADNIČAK NEKAKO ZAKRIVIO
I SENKA MU NE BEŠE OBIČNA,
KAO DA SE PROSUO.

VIDESMO STRAH OD SOPSTVENOG
LIKA U MESEČEVOM OKU.

ON SE UPLAŠI NAS
I PADE U AMBIS!

(C) Rada Lugumerski

STIH DANA 26.05.2010.

SAT-Miro Beribaka

Pijesak se sljeva
u donju komoru,
uz zaglušujuću buku
svjetova spoljnih.
Srce pjeva
ritmom tam-tama,
sam sebi stežem ruku!
Da zatvorim krug…

Radujem se sa strahom,
svakom svanuću,
plaćam ga sa dva nova dana,
otmjeno i galantno,
da ne bih, sa uzdahom
u trnu nestao,
da me ne ubije, bol starih rana!
Da me leptiri ne odnesu…

K’o dječak mladjani
prvom brijanju,
nestrpljivo, raduju se noći
svanula jutra,
guraju se dani
niz usko grlo…
Budem li htio, hoću li moći,

Okrenuti sat?

(C) Miro Beribaka

STIH DANA  25.05.2010.

PESMA NEDELJE

ПРИЖЕЉКУЈЕМ-Зорица Прокопић

*

Прижељкујем талас,

Нежан или рушилачки,

Сасвим је свеједно.

Само нека се коначно

Усталаса ова вода

По којој се већ хвата

Жабокречина.

Прижељкујем олују

Пустињску или тропску

Сасвим је свеједно

Само да се створи

Неки нови рељеф

Од старих узвишења

Већ освојених.

Прижељкујем ветар

Северни или јужни

Сасвим је свеједно

Само да ме однесе

Тамо где ћу моћи

Као некад давно

Опет да летим.

*


STIH DANA 24.05.2010.

ПРИЂИЉиљана Пртина

Ти уснама однемљења Души Твојој, овој, приђи
и сједини вољу моју у  ведрину мирну своју.
Расковао већ си челик, око бића што се крио,
невидљиви мрки челик, Душу што је опколио.
Нов ков већ си направио по разбитку мрких чини-
њих које су бистри поглед, од извора свога скрили;
њих које су пале знале, да смо Једно некад били.

Сву си тмину расчино, донео нијансе Светла,
дивне Дуге Новог света, којим радост влада мирно;
благоветро и јуначки, с лакоћом си расчинио.
Па уснама речним сада приђи Души Душе своје.
Дар је дао да обоје у једности засветлимо,
као некад што смо Светлом земно-небним дивним светом.
…Ова тихост грудна моја и јачина бистра Твоја!

Љиљана Пртина


STIH DANA 23.05.2010.

ĆUTANJE PESME-Slobodan Ivanović

Neću više glasno da govorim pesme,
Da otvaram srce, kada pesmu kažem.
Ono što bih rek’o, ni u pesmu ne sme
Zato ću da ćutim i ćuteći lažem.

Neću više glasno da govorim pesme.
Da ogolim dušu i sebe poklanjam.
Ovome se svetu darivati ne sme,
Sve o čemu maštam i o čemu sanjam.

Izdajicu ovu što u strofe slažem,
Reč ću da okujem, da poleti ne sme.
Svetovi se ruše kad istinu kažem.
Od sad’ ću da ćutim i sebe i pesme.

(C) Slobodan Ivanović

STIH DANA 22.05.2010.

ДУГА-Љубодраг Обрадовић

Дуго красна,
обасјана златом,
баш си лепа,
баш си јасна,
небом косе.

Ја нисам див,
миловао сам те.
Ветар је крив,
упалио ме.

И сад ми прсти горе.
И сад ме ветри носе.
Али неће запевати,
моја душа,
нећеш долетети,
мени доле.

Дуго красна,
девојко златна,
дивна ти машна.
Али други младић
сад ти косу чешља
и милује очи.

И мени си рекла,
исто што певаш
том младићу.
И ја изградићу
љубав из снова.

Само доплови,
да милујем дугу.
Само дозволи,
да лутам у лугу
искричаве ти маште.

Дуго красна,
девојко златна,
баш си лепа,
баш си јасна,
на небу заноса.

Љубодраг Обрадовић

STIH DANA 21.05.2010.

S(an)-Marina Adamović

sanjala sam sama smrt svoju

sanjala sam sama smrt

sanjala sam sama

sanjala sam

sanjala

san

sa

stra

hom

STIH DANA 20.05.2010.

VATRA U OSAMI-Peko Laličić

U osami naviru mi suze
za jučerašnjim rumenilom
za neponovljivom pesmom tvojom
za tobom ljubljena
za vremenom bliskosti
za domom na drumu
za drumom kojim te odvedoše
da ti u osami naviru suze
za kršom koji si u srcu ponela –
da te u osami greje.

STIH DANA 19.05,2010.

JEДНО ЛИЦЕ-Љубодраг Обрадовић

Једно лице,
смеђа грудва,
вене низ поток.
Моја чежња,
гомила бола,
клизи пролећем.

Сузе у оку,
ветар у коси
и бес на све
случајеве,
који владају
светом.

Мисли царују
без окова.
Низ планину
бол се котрља.

Расту
препреке и немоћ.
Светлост сунце прља.
Снови горе.

Једно лице,
смеђа грудва,
вене низ поток.

© Љубодраг Обрадовић

STIH DANA 18.05.2010.

HIMNA MLADOSTI-Luka lune Jović

HIMNA „MLADOSTI“

U Malinu kraj stanice
Sastale se pijanice
Sastale se pa govore
Čije bure da otvore

Bencekove majstorice
Il Kajmića udovice
Oj duj duj duj duj duj duj duj
Mala moja ti ne luduj….

Kad je bila gostiona
Tu je defekt kamiona
I šoferi vole piti
Ma ko će im zabraniti

Kad je bio podrum pića
Tu je bio zbor mladića
Uz bilijar i ajc keca
Pelinkovac od dva deca

I Petrović i Jovići
I Krznarić i Sušići
Pribanići i Grbići
Sve braća Pelinkovići

Duj duj duj duj duj duj duju
Za Mladosti Svi Tuguju…

(C) Luka Lune Jović 2010

STIH DANA 17.05.2010.

NA ZGARIŠTU USPOMENA-Mirjana Lukić Ćalić

Tebi, kojem ni ime ne znam,

neka služi na čast

što si u ono prokleto vreme

iskoristio moć i vlast

i dirnuo u ono što mi je sveto,

meni sveto, tebi prokleto.

Igrao si se vatre na mome pragu

da mi za uvek izbrišeš trag,

u pepeo pretvorio moje detinjstvo

i moj kućni prag.

Trešnju,

što mi je pod prozorom cvala,

lipu,

što mi je mirom mirisala,

orah, šljivu

i više od toga

od mržnje ti se pomutio razum,

srca nemaš, ne plašiš se boga.

Ni ptice više nebom ne lete

samo tišinu paraju

otkucaji srca u grudima mojim,

dok suze na licu caruju.

Prikupljam krhotine svoga života

i ne dam da me tuga ubije,

ne dam da dokrajči ono

što tvoja ruka nije.

Rado bi uronila u tvoj pogled,

ojačala od bola, navikla na tugu,

da ti ponosno u lice kažem

-Laste se uvek vraćaju jugu.

Na zgarištu mojih uspomena

niknuće opet drvo života

a tebe,

koji uprlja ruke na mom pragu,

neka je sramota-

Mirjana Lukić Ćalić

STIH DANA 16.05.2010.

U NOĆI KAD BAGREM MIRISE-Jelena Protić Petronijević

*******

Teško je biti sam
U majskoj noći kraj
Otvorenog prozora
Kad svaka ruka
Ruku traži
A tvoja nikom
Nije potrebna

******

STIH DANA 15.05.2010.

РАЗИГРАНИ СНОВИ

Када останемо сами
снови се разиграју по тами
са питањем:
да ли ме чека неко
у свом свету,
тамо негде далеко ?

Тебе чека,
чека љубав из младости ране.

А када зора сване,
по цвећу сипа бисер свеже росе
да га твоје груди за мене носе.

И венац орошеног цвећа
у чежњи мојој краси ти лице,
теби је посвећена и јутарња песма птица
иако ти тада, можда, дубоким сном спаваш.

Али сан, можда – сан неће бити,
биће, можда – јава
и док те будем љубио, знаћеш, осесаћеш…
да те моја жеља прати ма где била,
шта желела и шта снила.

Љубав је сновима даровала крила
у једној ноћи, ноћи разиграних снова
када су одговори мрак у светлост преобратили
и ја ћу долетети једне ноћи у твоје око
да твој сан будем,
да заједно снимо…

Или ће то постати стварност ?

Све једно,
овога пута – довека ће трајати.

Дуле Р. Пауновић

STIH DANA 14.05.2010.

STARI SAT-Stana Minić

Ti ne možeš znati
koliko boli
kad razum progovori
ni sunce kad ledi
umesto da greje
to sunce u duši tvojoj
od laži izgoreloj

Ti ne možeš znati
koliko plačem
kada se smejem
koliko te pogledom
lako otkrivam
obmane prepoznajem
samo pustam
da imaš pravo…

Ti čak ne smeš znati
koliko noć je duga
kad oči san ne zatvara
i zašto je stari sat
već odavno stao
dok mi ponovo
sećanje i istina
širom vrata pakla otvara.

(C) – Stana Minić

STIH DANA-13.05.2010.

БАШ МЕ БРИГА-Омер Кличић

Баш ме брига хоће л’ доћи зора,

И наћи ме како умирем,

Баш ме брига што се с својом душом

Већ одавно мила, растајем.

——

Баш ме брига што дође прољеће,

И донесе мирисаво цвеће

Баш ме брига за цвркуте птица,

Мене ништа оживјети неће.

——–

Баш ме брига што ће снови моји

Прекинути сву љепоту своју

Баш ме брига што је некад било

И за љубав изгубљену моју.

——-

STIH DANA-12.05.2010.

LAZI ME- Goran  Sebic

Nauči me lagati,
možeš, znaš to.
Nauči me lažno plakati,
živeti,
na tudjim rukama u suzama,
lažno umreti.
(C) Goran Sebić

Nauči me varati,
loš sam igrač,
lažno voleti,
lažno se smejati.

A večeras, ponovo,
spusti glavu na moje grudi,
samo mene lažno voli,
samo mene lažno ljubi!

Pričaj mi bajke,
da sam ti jedini,
da sam ti prvi,
laži me,
samo me ljubi, ljubi, ljubi…

PESMA NEDELJE- 11.05.2010.

OBLAK SIVI-Dusko Vujovic

Ne pada više obična kiša.

Nad mojim gradom

Sad su se nadvili

Oblaci neki

Zbog kojih smo se

Kao vrbovi prutevi savili.

A oni se iznad nas kao sablast

Ko teški usud

Bez pitanja, onako crni

Kao smrt hladni i svirepo sivi

Na svoju ruku, na našu muku

Bezobrazno i bez pitanja nadvili.

Nema više te lijepe kiše nad mojim gradom.

Nad njim su sada oblaci neki

Pod kojima se

Osjeća trulež;

I vazduh koji pokušavamo udahnuti

Užasno smrdi;

Kao davno zgaženo PSETO,

Na našem putu koji je vodio

Nekad ka tebi

Nekad ka meni…

A danas…

Danas nikuda ne vodi…eto.

A znao je da nas zagrli jako

Taj put koji su svojski zgazili

Bestidnici neki mali

I velike njihove sluge

Oni što nikada nisu znali,

Kako se u ovom lijepom gradu

Provode noći, besane duge.

Pod nebom tvojim oblače sivi

Pod kojim osim džukela teških

I čudnih pasa, pasa bez rasa

Niko više ne zna da živi;

Sve zauzeli psi lutalice

Lutaju množe se i krupno reže,

I kisnu od kiše od koje svi,

Osim džukela bezglavo bježe.

Oblače stari prepoznati

Ti što si savio mrak nad gradom

Nad mojim gradom koji pati

U mukama težim nego na robiji….

A nekad je moj najmiliji grad

Tako znao da se divi

Ljepotama svojih bližnjih.

Čuješ li me oblače?!!

Oblače, oblače,

Oblače prokleti oblače sivi,

Što si se nadvio nad mojim gradom

U kojem niko osim pasa

Osim pasa najgorih rasa…

U kojem niko, ali bas niko,

Više nit’ mre, niti živi.

Duško Vujović

STIH DANA-10.05.2010.

ИСКУШЕЊЕ-Сава Илић

Све даљине света, сви часи без тебе,
сломити ме неће, давну наду моју,
да ти крај узглавља док ти душа зебе
прострем своју љубав, и сву нежност своју.

Сви путеви моји ка твом срцу хтење,
у души ми сетној, где се нада купа
да ћу у твом оку спазити искрење
при сусрету што нам на сва звона лупа.

У том часу драга, све ће лепше бити,
кад погледа чари предрасуде сруше,
чак и сумње, оне што нас болом гуше,
да ће нам даљинe  осећања с`cкрити.

А ти, ко божанство кад`нам сиђе с неба
блистаћеш у својој заносној лепоти,
питаћу се тада, што даљина треба
да схватимо кол`ко вреде нам животи?

Тад викнућу гласно ко пијан од вина,
да Господу Богу за те ја се молим,
да на сваком листу расцветалог крина
уписујем твоје име, јер те волим.

На сату ће нашем тада стати време,
и сањане снове венчат са животом,
и све нежне речи са љубавном нотом,
разлити ко ехо у моје поеме.

Сава Илић

STIH DANA- 09.05.2010.

PESNICE- Marina Adamovic

mani san

vrpolji se pesak u satu

strmo bi ušô u lavinu noći


mani san

levoruko se češljaju zvezde

raščupaće se nad ponorom tame


mani san

upali sveću – rasklopi usne

u svaku zasadi po žešku kap


mani san

ponoć je ubrala gusti korov

prekriće te u inat veri


i jauk je stih

i otrov je lek

mani san

otvori svoje paklene dveri

STIH DANA- 08.05.2010

IZGOVARAM SEBE- Peko Lalicic

Од јутра до јутра
сусрећем се
са сутоном
који би
у мени да се скрије
да у црно осване сунце
па да ме оваквог није
да ме нема
овако јасног
овако гласног
овако у истину уплетеног.

STIH DANA- 07.05.2010.

BULKE- Zorica Prokopovic

U zitnom polju, jednoga jutra

tek da razbiju dosadu zlatnu

nikose nezni cvetovi rujni

crvene kapi na zutom platnu.

Makova divljih latice to su.

Drhteci lako na povetarcu,

rumeni, svezi, raskosno skromni

ganuse dusu slikaru znalcu.

I sve sto vide oko i srcem,

kistom i bojom izlise ruke.

Potkrovlja starog malenu sobu,

sad krasi slika „U zitu bulke.“

PESMA NEDELJE-

PRAPORCI-Zavisa Koprivica

Da se bojim nemam pravo,
nemam slova da potrošim
zvuci srdbe praše preko žica
i umornog moga lica.

Zeleni se ili svetli
ili  srdit tuče po strunama,
pesmom bez no slova začuli se petli
pera laka ko u gavranova.

Bridi mrena na očima,
otrgli se zagrljaji,
prsa ječe ko da će mi pući,
kradem riku jelenima
tako glasno da ću žice stući.

Prekrila me pomrčina
u no kasne ove sate
grguću mi slova po zubima
posestrimo ili dalji brate
tresnulo me nešto po prstima,
ustajala mast u zglobovima,
sačekala na pragu me istina.

Za čim žudi ova setna duša,
kojem moru da poklonim jedra,
vrpolji se kroz svela mi bedra
pesma nebu što je zvezda sluša.

Kad zašara po ivici
bojom magle i beskraja
utihnuće i slike i krici
med u grlu dušu otvara.

Zaviri za oblak
vidiš li mi lice
il je samo mrak
što ga skriše trepavice.

(C) Koprivica Zaviša

STIH DANA- 05.05.2010.

SECANJE-Milan Gluscevic

Ako sam jednom čekao,
Hoće li biti drugog puta?
Već dugo vreme ćutim…
I da,reci mi
Ako rekom pođem,
Hoću li da zalutam;
Kao nekada…

Ako sam jednom praštao,
Hoću li to i ponovo?
Već duže vreme mislim…
I da,pokaži mi
Ako mostu odem,
Hoću li u magli nestati;
Kao prolaznik….

Jer previše reči lomim
I plasim se sta ću sutra…

Ako sam jednom čekao,
Hoće li biti drugog puta?
Već dugo vreme gledam…
Želeo sam da je shvatim,
Dok ne bude kasno…
Al’ pokleknuh bezvredan…

Milan Gluscevic

STIH DANA -04.05.2010

NADREALISTICKA ODLUKA-Marina Adamovic

Škrta dubina opstanka je prosula

I odgovor,

I presudu,

I sjaj,

I zaborav,

I vapaj,

I san,

Pravom kraju sveta

STIH DANA- 03.05.2010.

PRED KIŠU…-Gordana Knezevic

ovo je nečitljivi kutak milosti
za one koji posrću u mraku

ovo je prikaz senke na tavanici
koja proždire sebe
u svojoj poslednjoj pričesti

ja imam svoje aveti
i svoja krila

i neću da se rugam sebi
sa pritvornim gnevom uličarke
u razvezanim cipelama

najbolja sam
i najgora

pod kentaurovim kopitama
mrvi se još jedan rekvijum

počinje sezona kiša…

(C) Gordana Knežević

STIH DANA – 02.05.2010

БАШ НИШТА НИЈЕ КАО ПРОШЛЕ ГОДИНЕ -Mica Zivanovic

Баш ништа није као прошле године,
ни пролеће, ни месец,
ни места на којима сам те случајно сретао,
ни твоје очи док сам те салетао,
упорно тражећи шансу,
и губио те на само корак до циља.

STIH DANA01.05.2010.
ТЕБИ ЗА ЉУБАВ – Hикола Стојановић

Не желим да кријем своје осећање
и зато ћу, мила, ја у овој ноћи
да јурим кроз поље и кроз густо грање
и теби ћу тихо под прозоре доћи.

Теби ћу за љубав доћи са гитаром,
да постанем део твојих слатких тајни,
и теби за љубав међу мушкатлама
просуће се ноте ко бисери сјајни.

Послушаће звезде мелодију нежну
и месец што мили попут златног пужа.
Отворићеш прозор са осмехом, тихо,
тад пружићу теби букет белих ружа.

Остаћу са тобом док ноћ не избледи,
а затим пут неба хоћу да се винем,
и последњу звезду што на небу чкиљи
теби ћу за љубав ја драга да скинем.

Па онда с висине узвикнућу гласно,
доћи ћу ти опет у ме имај вере.
Оџаци ће тада први да прогоре
а сложно и хорски залајаће кере.

Никола Стојановић

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/9594

STIH DANA – APRIL 2010

220 пута прочитано

STIH DANA BIRA – Ljubodrag Obradović

PESME NEDELJE – APRIL 2010.

  • Zorica Brkić – PROBUDJENA
  • Peko Laličić – U DUŠI MI PESMA
  • Bratislav R. Milanović – Pisma iz prastare budućnosti
  • Mirjana Lukić – Srušeni snovi
  • Darko Kolar – SREMSKA RAVNICA

30.04.2010. – Zorica Brkić
PROBUDJENA

Neka izblede sve ljubavi
sa imenom tvojim
za juče i sutra,
za decenije i stoleća,
ne pristajem živeti
ugušena prividom,
i ako me
neizvesnost proguta,
ja ću se ponovo roditi,
okupana zaboravom
tvojih dodira,
probudjena,
u sred proleća.

29.04.2010. –  Branislav Mijatović
Do Velike Ulcinjske Plaže

Zašto je tužan zaliv?
Ja znam. On je je sličan setnom,
zaliv po zaliv
odiše pesmom.
Kud bi zaliv bez zaliva, sretna reko!
Galije sretno plove,
zalivi sretni svetom.

More, more veliko i lepo.

28.04.2010. – Zoran Hristov
Причао ми деда

Причао ми причу деда
о мом селу, каквог нема
о људима, кафанама
што су сада успомена
Наша река чиста била
неки из ње воду пили
а ноћу крај воденице
дивили се шумској вили. “

27.04.2010. – Omer Kličić
PISMO (NE)POZNATOJ ŽENI

Jedina moja, pišem ti jer ne mogu a da ti ne pišem…
pišem ti jer sam stalno obuzet s tobom!
Pišem ti jer u tebi vidim sve oko sebe, vidim proljeće…
dugine boje, sunce, mjesec i zvijezde, prve ljubičice…
vidim nasmijane ljude, veselu djecu…
u tebi vidim ptice, bijele oblake i smaragdnu rijeku…

26.04.2010. – Peko Laličić
U DUŠI MI PESMA

U duši mi
pesma
u pesmi
duša
ko me ne zna
nek’ doživi pesmu

25.04.2010 – Ana Berbakov Anee
KIŠA

Danas je kišni dan,
sivo je nebo.
Nigde mi se ne izlazi.
Oprala sam kosu,
miriše na lubenicu.


24.04.2010
– Peko Laličić

ти
оде

ветар
закуца
на моје
прозоре


23.04.2010Bratislav R. Milanović
ПИСМА ИЗ ПРАСТАРЕ БУДУЋНОСТИ

Тридесет година нисам одговорио на твоје писмо:
тада се, ненадно, под нама одронила јесен
и свет је јурнуо низ другу матицу.
Пишем ти на једину познату адресу:

октобар 1976… И гледам са ове даљине како,
у грозници, отвараш писмо, пожутело од лутања,
а у њему – све године што су срљале
овом низветрином између првог и последњег крика.

22.04.2010
Emma Alexandra Luthander
MASLINE

Volim masline,
svih veličina i boja
one su jednostavne
ali nezamenljive.

Masline su mali useljenici
iz raznih zemalja,
one dolaze
iz svih krajeva sveta
u naš jelovnik.

Ono malo što nose u sebi
čini mnogo toga boljim i ukusnijim.

Na licu pice sijaju se oči masline.

21.04.2010 – Djordje Drakulić
Мом богу

Свевишњи песниче истине ,
моћни творче стихова живота ,
кад се једном будемо срели ,
од силне захвалности сузе ,
од предивног блаженства уздах ,
пустићу и очи затворити ,
пресрећан и уморан клекнути ,
да помилујеш мене грешног ,
да спознам тебе у себи ,
једини песниче истине . “

20.04.2010.
SPAVA LI… – Aleksandra Mladenović

Zaćutale misli, praporci i reke.
Ugasila neman zadnje budno oko,
i rovac se gnezdi u postelje meke.
Spava li i sudba u nama duboko?

19.04.2010.
ETO ŽIVOT PRODJE – Omer Kličić

Eto, život prođe k’o da nije bio,
skoro sav bi stao u jednu minutu,
dovoljno je reći:- Nisam ovo htio!
sudbina me moja, presrela  na putu.

18.04.2010. – Stana Minić
UBICA IGRE MLADOSTI

Sivilo života i snaga izdaje
sve će to jednom ostati iza tebe
i ti ćeš pronaći neke sasvim nove staze
prkosa i osvete…

17.04.2010. – Goran Ćeličanin

Да знојем горким засладим погачу

Да знојем горким засладим погачу
и вино опроштаја омами ми вене,
да наново овлаже и затрепћу
разроване мртве анђеоске очи

16.04.2010
NEKAD – Zoran Hristov

Данас бих ти испричао причу
о свом селу , стоговима сена
о сабору крај сеоске цркве
и лоптању на једној утрини
а с јесени о дуњама жутим
што су расле крај прашњавог пута.

15.04.2010
DIVLJE RUŽE – Ana Berbakov Anee

Divlje ruže ja,
za te ubraću,
a opet sama,
znam ostaću.

14.04.2010
SETNA PESMA – Svetlana Biorac-Matić

Vraćaju se, noćas, izgubljeni snovi,
u stihove slažem pogubljene boje
i bolujem davno bolovane boli
okajavam nesnom sve grehove svoje.
Vraćaju se, noćas, izgubljeni snovi. “

13.04.2010
ČEKAM JUTRO
– Omer Kličić

Na peronu nedokučivih tajni,
Stojim kao izgubljeni osmi putnik.
Oko mene sve šaroliko juri i žuri,
Prema zvjezdama, u warpu nestaju.

12.04.2010 – Ivica Milovanović

Tu dole, pod zvezdama,
Smrt, u beloj haljini, daruje ruže
Krezubim zverima što trgovima kruže,
Da im, bar malo, ulepša jutra…

11.04.2010
Srušeni snovi –
Mirjana Lukić

Tvoja sam,
zauvek tvoja,
u svojoj samoći.

10.04.2010 – Peko Laličić
RASPEVANI AZBUČNIK

ОГЛЕДАЛЦЕ,
ОГЛЕДАЛЦЕ,
ОТКРИЈ ми тајну
О чему ОЉА сања.

Јесу ли то птице,
нове блузице
ил’ путовања?


09.04.2010 –
Vesna Dimitrijević
Idolopoklonik


Zgreših nešto,
ne znam šta.
Volim te,
a nedaleko od mene
crni oganj suklja. “


08.04.2010 –
Jovan Mihajilo
Dinarac se dinari u meni

Dinarac se dinari u meni
Na Istoku sunce mi se smeje
Dinarac se dinari u meni
Sunce peče i setno me greje

Kao krik jelene u trenutku bola
Ostajemo nemi završena rola

07.04.2010
– Ljubica Vukov Davčik
HODAJ

Ne idi
Ne ruka te ne bridi
Ne kosa ne leti
Ne rosa na ružu neće da sleti

06.04.2010. – Darko Kolar
SREMSKA RAVNICA

O Sremska ravnico,
kućo moja.
Kako si se u dušu
ukrojila samo.
Srpska ptico,
Radosnice,
Vojvođanska tamburice.

05.04.2010Nevena Ugrenović – Iskrica
ZAMALO PA OLUJA

Zagrmela noć
otvori se grotlo svetlosti
zaurlaše krici tame
zakukaše kiše same
i oblaci sive zamračiše šumu
samo ludi vetar otera oluju.

04.04.2010 – Latinka Djordjević
JEDNU REČ ZA KRAJ

Zelenim okom
bez glasa i reči,
iskidao smelo
lastavici let,
šta je to za korov
kakav je kukurek,
on ima dug zeleni vek.

03.03.2010 – Marina Adamović
TAČKA

Preskače tačka tačku do tačke
kako da shvatim koja je kraj
ni jedna ne lupi dirljiva zvona
ni jedna ne pozva na sveopšti plač
samo će puna satire tad pasti
duši pred noge i gluvo joj  reći
nećeš me čuti ni videti više
tražim te celu -svu sebe mi daj

02.04.2010. – Dušan Mijajlović Adski
VELIKOJ STRADIJI U VEČITOJ KRIZI

kriza je
ne brani me branislave
ne brani se branislave
sipaj neka zažubori
zar ne vidiš
svet satire sebe u ludilu
dovitljivi u krizi
prodaju tišinu za mrtve
nevolje rođenih i nerođenih
rastu iz časa u čas
između ptičijeg
i svinjskog gripa
strah
strepnja
i stres čine svoje

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/8525

Stih dana-mart 2010-bira Lepa Simić

212 пута прочитано

Stih dana i pesmu nedelje bira LepaS

30.3.10

GREŠKOM SAM TE SREO

Greškom sam te sreo,
na ulasku u plamen.
I odmah zavoleo,
a tvoje srce kamen.

Kakav je to osećaj bio,
let za tobom u nizine.
I ja sam se sledio,
usred leta, ko usred zime.

Pametni to brzo shvate:
uvek si htela slatko voće,
samo da ga ubereš
i ostaviš u izlogu samoće.

Greškom sam te sreo.
Ne, ti ne postojiš.
Nisam te ni voleo,
samo si proletela,
snovima mojim.

(C) Ljubodrag Obradović

29.3.10

BABA

Dala baba banku da udje u stranku,
sad bi dala dve, da beži iz nje.
Čupa baba kosu, ispala je sojka,
obećali babi da će bit devojka.

Okupali babu, podigli joj ložu,
očešljali babu, zategli joj kožu,
da popravi nama ovaj život bedan,
posadili babu pred mikrofon jedan.

Gleda deda babu i drhte mu prsti,
podigao levu, pa se triput krsti.
Pa ona i ne zna svoju narav pravu,
sredila je mene, a neće državu.

Što je moja baba Bože mi oprosti
i otvori zemlju da odmorim kosti,
nebuloze ove skoro me ubiše,
ne mogu da gledam ovaj cirkus više.

Dala bab banku da udje u stranku,
sad bi dala sve da beži iz nje.
Čupa baba kosu, ispala je sojka,
obećali babi da će bit devojka.

(C) Srbobran Matić

28.3.10 PESMA NEDELJE

ŽRTVENIK

Na vrhu Himalaja
Podignuta dugom želje
Stajala sam

Okrenuata Bogu
Suncu danju
Mesecu i zvezdama noću

Manitu me podučio
Pojavivši se
Na tren večnosti

Maje me naučile
Da je verovanje
Trajanje želje

Bog Perun
Me štitio
Na stenama mudrosti

Zevs se smešio
Amor me strelom
pogodio

Na žrtvenik
Sam srce i dušu
Stavila

Na belom kamenu
Istina se razlila
U kamen pretvorila

Žele da me rastrgaju
Pokopaju
Preparavljaju

Žene narcisi
Samodopadljive Afrodite
Ogledalu okrenute

Uzimaju sebi za pravo
Da vladaju
Bumerang sre vraća

Prijatelji
Pravi uz mene
Opstaju

A istina
Kao istorija traje
I menja se

Širim ruke
Predajem se
Vetrovima ljubavi
i čovečnosti

(C) -Ljubica Vukov Davčik

27.3.10

PISANIJE
 

Nemirni ljudski um
kritički sagledava
okvire svog bivstvovanja.
Britke misli
raslojavaju svakodnevnicu.
Oštrim pero, s verom
u bolji svet.

(C) – Sanja Petrović

26.3.10

Jutro kraj Save

  

Proleće je:lista cveće i drveće,

raste nežna, sočna, trava-

sve u novi život kreće,

na suncu se presijava plava Sava

Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/8291

Stih dana- Februar 2010 – Bogdanka Rakić

273 пута прочитано

28.02.2010.

Stih dana i PESMA NEDELJE

Ja, Solomon-Miljojko Milojević 

                
Kad mesec pozlati vrhove gora,
podigne nivoe reka, jezera i mora
u mojoj glavi čudno pitanje se mota:
pre ovog, koliko sam imao života…

Tad drevna slika se javi:
ja, Solomon,  s krunom na glavi,
star, sed i bled ko lattice, belog, svelog, krina,
umoran od svojih 700 žena i 300 konkubina…

Gavran mi slete i nemušto izusti:
“Stiže Makeda, kraljica od Sabe.
Možda su ti šanse slabe,
al pokušaj i ovakvu priliku ne pusti…
Prelepa je: crna, ljupka, nežna -ustreptala srna…

A pokloni prebogati: mnoge kamile i ati,
zlato, srebro, tamjan , začin, dijamanti…
Kraljevstvo joj predaleko-iza devet gora,
Arabije Južne i Crvenog mora.”

Veče pada, al još sunce Jerusalim zari,
trešte zurle, biju talambasi, stižu njene sluge, poklisari
s puno blaga u kovčezima od sandala i kedra
i za njima moja gošća mlada, lepršava, vedra…

Kraljica od Sabe -vatrena Makeda,
sva u zlatu, u tirkiznoj odeždi od svile,
 ima oči crne, nemirne i mile…
Dok me  krišom zagonetno gleda
i ništa ne pita, kao da mi dušu iz očiju čita.

Biserne joj reči mudre zagonetke nose,
bedra, nedra, usne, osmeh mojoj starosti prkose…
O, željo moja, čežnjo, nado, šta da radim sad!?
Posle gozbe, odmah je spopadoh, kao da sam mlad.

“Ne, ne, mudri Solomone, care stari,
ne dodiruj me!Zaboravi moje mladalačke čari!”
“U redu-rekoh, al i ti ne diraj moje lične stvari!”
I tako dogovor pade, ali ja ne ostah bez čežnje i nade.

Kao davljenik za slamku-uhvatih se za zamku:
“Za narednu gozbu-kuvara zamolih-
da sva jela dobro začini i jako posoli!”
I jeli smo, pili…Ispred mene i lepe Makede fine
igrale su,svirale,pevale,ludovale moje konkubine…

Kad smo, ko što pristaje, pošli u svoje odaje,
rekoh jasno i glasno, da me čuje, dok ne ode:
“U moju odaju tri pehara hladne, biserne, vode!”
Noć.Tišina, tama…Čekam da mi dođe sama…

Tek čas prođe i kraljica u moju odaju dođe…
Žedna, snena…Pehar zgrabi nežna ruka njena.
Uhvatih je: ”A dogovor!? Nek mi sude i dvor
i ceo svet -upadaj odmah u moj krevet!”

Dok Jerusalim pohod na Etiopiju sneva
i Davidova zvezda nebo Izrailja šara
vodili smo ljubav ko Adam i Eva
u vremena rajska predivna i stara.

Rodila je Menelika- našeg sina, svetlog lika.
Odrastao-car postao.
***
Oprosti, Sabice moja, oprosti
što ti, posle vekova mnogih, pretresam kosti.
Znam da te tvoje savršenstvo štiti- ko faraonku Nefertiti.
Znam da tvoje vatreno oko sitnim dušama prkosi
ko ponosno srce Žorž Sand i cvet joj u mašti i bujnoj kosi.

Starim, starim, a još bih da sanjarim,
bar dok ne stignem do kraja beskraja,
gde ljubav dvoje u jedno biće spaja.
Kad čežnja starim srcem hara -šta da se radi?
Teško je biti star, a mlad… I lud sto gradi.

27.02.2010.

ПЈЕСНИК И МОРЕ-Невен Милаковић Ликота

Бесмртној сјени Шарла Бодлера

Склопљених сам очију у олујној ноћи
Удисао пјену побјешњелог мора,
Скривен испод старог искривљеног бора
Снио будан зору која неће доћи.

Хтио сам да додирнем тмину и пучину,
Да избавим свијет с три сломљена прста,
Да завапим као Спаситељ са Крста:
Подај Оче кончину свом једином сину.

А онда ме хладна запљуснула вода
Горчином коралног стијења и јода,
И чудна ме грозница што пјеснике тресе

Крилима џиновског галеба узнесе,
Да се мраку смијем са облачног свода
Гдје таштина пузи, а врлина хода.

26.02.2010.

ROĐENDAN-Mirjana Lukić Čalić

Po uranku,

tragove neprespavane noći

ispisane tvojim imenom,

umivala sam dugo.

Obukla haljinu

samo za tebe,

kao da si tu

ovu,

koja otkriva,više nego skriva,

raspustila kosu.

Obojila sam usne

bojom sočne trešnje,

stavila po neku kap parfema,

na mesta koja voliš,

skuhala kafu.

Umesto šećera

suzama je solim,

mešam sećanjem.

Milujem crvenu ružu

poklonjenu samoj sebi

jutros,

za rođendan.

Crveno,

podseća na ljubav.

25.02.2010.

ПОСТАНИ ПЕСНИК-Александра Пејић

Напиши слово,
ослови реч!
Па за њом ново,
знаћеш га, већ!

У венчић речи
уплети стих
и малу строфу
сложи од њих!
У гнезду рима
свиће се дело
јаче од жеља,
храбро и смело!
И ти се склупчај
у свежањ рима!
У сваком слову
нека те има!
И твојих снова
и живе маште
и малих тајни
бакине баште!
Змаја на ветру!
Замка од песка!
Рибица златна
нека се љеска!

Са песмом лети,
расти и живи!
Постани песник!
Песми се диви!

24.02.2010.

GENETSKI ALGORITAM-Ratka Bogdan

Tako kodeks genoma
preslikava bogojavljenje
u zenicama
i priziva potomke
na trokratno kupanje
u deltama od pamtiveka
a beli golub
poruku nosi izabranima
o produženju vrsta
i spasenja.
Mudrost putuje
od usta na usta
kao poljubac sa neba
do preobraženja.

22.02.2010.

Stih dana i PESMA NEDELJE:

Прошло је лето-Слободан Ганић

Прошло је лето са укусом соли,
прозорска окна јесен кишом влажи,
лудо срце куне ме и моли :
тражи је , тражи је , тражи…

Из сна ме буди , на пут ме спрема
шта ти је лудо , шта те мучи кажи
кад од ње више ни помена нема
а оно тихо да га једва чујем:
тражи је ,тражи је ,тражи…

Враћам се тамо где смо ноћас били,
тражим њене стопе у песку на плажи,
лудо срце као пашче цвили:
тражи је ,тражи је ,тражи…

Прошло је много ужарених лета ,
са срцем својим ја сам још у свађи.
Стојимо сами ту на крају света ,
а оно вапи нађи је ,нађи је ,нађи…

21.02.2010.

IMA DANA-Gordana Knežević

ima dana kada bih se rado
dala mladim vukovima

…u ponoć između dva vriska u meni…

ima dana kada mirišem na kroasane
noć i vrelo kestenje

…a ljubav gladuje…

i slutim prelidijume tvojih reči
zarđalih na kiši

i ćutanje tvoje ponekad slutim

i tvoje ledene prste
što cvile oko mojih zglobova

pa te mahnito grlim
mirisom zumbula u bokalu

…a oči me izdaju…

20.02.2010.

Шта сам ти ја?-Милисав Ђурић
 

Да ли сам само бљесак олује
ил` прва кап што на длан ти паде,
умилан дашак што косу ти дира,
голица срце препуно наде?

Или сам можда љубави сјај
пожуда у оку твом,
на уснама име, страст,
безобразан поглед
што прави ти лом? 

Малени кристал јутарње росе
на грудима твојим,
опојан мирис парфема
већ предодређен
ту да постојим…

18.02.2010.

NAJDRAŽOJ ZVEZDI NA NEBU(Stanković-Anđelković Slavici)-Lepa Simić

Razapeta u bol
osećam te
na smrznutim usnama!

A volela si… kad se smejem
i želela si za mene
jedno mesto iz snova.
Tvoja velikodušnost
bila je bezgranična…

Kako je istina surova i gorka…
Nakon svih godna…
Ah, ta sudbina!

Umorne mi oči
u nebo zabodene…
I nije više ono tako daleko
kad znam da si tamo.

Tvoj prerani odlazak govori;
da je život
kao trenutni bljesak na suncu!

Srešćemo se opet…
Jedino vreme nema
početak i kraj!

Često mi dodješ u san, nasmejana
…da se duša izbavi od tuge!

A kad se probudim
udiišem vazduh duboko
da bih te preko mene oživela.

Moja pitanja u grudvu sabijena
kao crne noći vrte se u krug…
Zašto baš ti, zašto baš ti?

Dok tvoj večni san cveta
u nekom oblaku iznad nas,
ja u svom bolu, preslušavam
one naše melodije stare…

Ne vidim te,
ali znam da si tu…
Andeli ne idu daleko-
uvek su nad nama
paze i čuvaju nas…

U mom srcu živećeš zauvek!

 

PESMA NEDELJE:

ZEMLJA ČUDA-Spasoje Ž. Milovanović
 

ljubav je pobegla
u zemlju čuda
u poređane karte po stolu
i molitvu 

sva si
kao
neko
kao neko ko lebdi 

u snegu ovom
sa ledenog vrha
spuštaš se na
zaleđeno jezero 

pleše ta grupa
po sjajnoj ledenoj površini
zadihana
bez ikakve namere 

ovde si tek
upućena si na sopstvenu neuspeh
na smrt na život
presude se donose
tvojim treptajem 

hteo bih da je sve ovo
kao život spomenut
da zaista ne znamo
tačno na čemu smo 

trebalo je da radiš
ono što nisi htela
ali ti si tu ulogu
uredno vratila 

i ja te stvaram uvek iznova
upravo sada
ne
u tome provodim
svoj život spomenut

17.02.2010.

ЈОШ ЈЕДНО ПРОЛЕЋЕ-Латинка Ђорђевић

Савијам живот
брже од ветра,
чувајући љубоморно
сећања дубоко  
у грудима сакривена.

Корачам гордо
кроз прах светлости,
мраморном душом
од заборава
бежећи.

Дајте ми само
још једно пролеће,
да олистам у врт
зумбула и љубичице.
Ватром мојих зеница
да испијам росу
са твог лица,
лица  нарциса.

Да пројездим
модрим небом,
са пчелама
где још липа цвета,
и очима
где се љуби река.

Дајте ми
још само једно пролеће
на ћилиму праскозорја
да растргнем гнев
у жар свитања.

16.02.2010.

ДИВЉЕ СРЦЕ-Стојанка СЕКА Закић
Срце лупа
Срце удара
Срце дивља

Дајем ти
Своје дивље срце
Прими га
Због тебе је подивљало

15.02.2010.

NOVI ŽIVOT-Aleksandra Pavlović-Teda

Više ne trčim
po zreloj zemlji.
Trave talasaju,
a moj se korak
bezrezervno razbrajava
izmedju sočiva i sečiva.

Više me ne obuzima
ledena uzaludnost.
Hlebna toplina
otopila je zenice.
Mrve mi otisci
malog prsta mislioca.

Više mi ni budjenje
ne biva isto.
Ono što postaje
moja kap i kip
kamen je drag,
osmeh na srcu,
tren novoga života.

14.02.2010.

LES NEIGES DE FUJI-SAN: Снегови цвећа-Peer Sever-Sena

Hiromi Aso
је некад била
једина моја љубав
и најлепша љубав
свих времена света
трагом њених очију
зачараног месеца.

А кад ме понекад позове у сну
глас њен је најлепши
од најлепше планинске руже
велике светлости
од једног краја
до другог краја дуге
нежни пролазак ветра.

Hiromi Aso
је једина моја љубав.
Прелепа латицa ноћнa
наранџастa кајсијa нежнa
у сновима путује звезда
у љубави сва најлепша.

А сан је дуг          
од срца њеног
њеном имену руже
изговарајући једине

речи љубави:
Hiromi Aso
име  мојe нежнe тугe.

13.02.2010.

PIŠI PROPALO-Vida Nenadić
 
Hmmmm….
Znam šta ću!
Isričaću ti
jednu priču.
Živeli su jednom
ljubav i prijateljsvo
zajedno.
Onda se prijateljsvo
malo pomaklo,
i u tom pomaku
zavist je dotaklo.

Tad je i ljubav,
Iznenada
onako vrela,
ljubomoru srela.
Sad se,
već neko vreme,
prijateljsvo i zavist
i ljubav i ljubomora
redovno druže.
I prepliću se
godinama.
Samo,
i pored toga
što se
međusobno druže
ljubav i prijateljstvo
nikako ne znaju
kako da se
ponovo zbliže.
Pišem ti:
Piši propalo.
Mnogo je to
komplikovano.
A ti,
čitaj
kao što je napisano.

12.02,2010.

ZEMLJA ČUDA-Spasoje Ž. Milovanović
 

ljubav je pobegla
u zemlju čuda
u poređane karte po stolu
i molitvu 

sva si
kao
neko
kao neko ko lebdi 

u snegu ovom
sa ledenog vrha
spuštaš se na
zaleđeno jezero 

pleše ta grupa
po sjajnoj ledenoj površini
zadihana
bez ikakve namere 

ovde si tek
upućena si na sopstvenu neuspeh
na smrt na život
presude se donose
tvojim treptajem 

hteo bih da je sve ovo
kao život spomenut
da zaista ne znamo
tačno na čemu smo 

trebalo je da radiš
ono što nisi htela
ali ti si tu ulogu
uredno vratila 

i ja te stvaram uvek iznova
upravo sada
ne
u tome provodim
svoj život spomenut

10.02.2010.

VALJDA LJUBAV-Slobodan Ivanović
 

Ne želim

Da budeš moja

I neću

Da budem tvoj

Hteo bih

Da si svoja

I hteo bih

Da sam svoj

Pa da sebe svoju

I svoga sebe

Jedno drugome

Darujemo

Poklanja

I uzimamo

I tražimo

Bez predaha

Do zadnjeg daha

I da

Jedno u drugom

Nalazimo

Ja tebe

Ti mene

Pa da jedno u drugom

Sretnemo sebe

Valjda bi to

Bila ljubav.

09.02.2010.

ZA MOJ RODJENDAN-Eleonora Luthander

Za  moj rodjendan
 volela bih da čitam pesme
na fudbalskom stadionu

Da pljunem
u crnu rupu univerzuma

PESMA NEDELJE

ŽIVOT-Jovan Mihajilo

Depresija smrti.
Otuđeno srce.
Uzimam aortu
i plešem sa
suzom.

Magazin misli
u telo trpam
tokovi reka
u mom krvotoku

Otrovi zmija
planduju u
toru.
Pogani krikovi
nažuljaše mozak
a glava trula  
i sve se prosu.

Čekićem okivam
misli. Zamrsi kosu
medom.
Ruka mi trne prsti je
dave

Od kosti dedova
svojih zidaću kulu
novu.
Krv će mi biti voda
za beton sakatog
groba

08.02.2010.

IMPRESIJA-Miljojko Milojević

Kad noć, duga, nestane
i prohladno, zimsko, jutro svane,
moja, uska i kratka, ulica oživi.

Na suženom horizontu grada,
dok lebde vlažni oblaci sivi,
i krovovi, visoki, nebo rezbare,

dve vrane, svadljive, stare
grakću na jato golubova
pod strehom susednog krova.

Jedan golub i golubica žuta,
poput starog zlata,
šćućureni na ćošku, van jata,

ljube se… ljube… i maze…
Dok tiho na pešačke staze,
i svuda, sleću retke pahuljice,

i jato se ježi i zbija ispod krova
njihova čežnja ne zna za granice
vremena, prostora i snova…

Pet- šest đaka- prvaka i trećaka,
sa rancima prepunim knjiga i svezaka,
sanjivi, bledi i nežni, prema obližnjoj školi žure…

Ulica cela već postaje bela. Ispred nekih zgrada,
sa borova i jela treperi, blista i oko mami čista,
tamno-zelena boja kao na slikama impresionista…
                      

07.02.2010

ИЗГОВАРАМ СЕБЕ – 2-Пеко Лаличић

Иза мене капије
и заборављене ципелице

испред мене капија
и неми вис
који се крије

између
ја
и моја сена
водимо рат
на путу
који ме пије.

06.02.2010.

Маслачак и Бела Рада-Зорица Прокопић

Бела Рада, стидљивица
испод густих трепавица
сакривала наде трачак
да је спази жут Маслачак.

А то момче жутоглаво
не сме да погледа право
већ искоса, крадомице,
пут ливадске лепотице.

Прође читав месец један,
Наниза се дана ђердан,
и још који минут више-
они се не осмелише.

Маслачак је сад  делија,
Бела Рада заноснија,
кришом гаје жељу сетну,
да се пред крај песме сретну.

Ветар нежни развигорац,
као какав  чудотворац,
случајно и нехотице
споји  две оклевалице.

Заћарлија близу, ближе
Маслачак се  увис диже
долете до Беле Раде –
у наручје њено паде.

05.02.2010.

SAMA-Marina Adamović

Zadivljena pratim boje

Duge,

Vode

I oblaka,

Znajući da više nema

Mučnog puta kroz bespuće,

mutnog svetla,

sivog zraka

i preteškog osećanja

da mi nema ni koraka…

04.02.2010.

И  ОВЕ  НОЋИ -Стојанка СЕКА Закић

И ове ноћи срце пати
И ове ноћи душа замире
И ове ноћи ја љубав желим

И ове ноћи остадох сама

И ове ноћи ја тражих нешто
И ове ноћи имадох жељу
И ове ноћи пожељех срећу

Ујутру се смијах својим сновима

03.02.2010.

NE TUGUJ-Sanja  Petrović

Ja vidim mora i planine.
Osećam mirise vetrom nošene.
Čujem razdragane osmehe
i plač dece tek rođene.

Ne tuguj, strašnije je
da u zdravom telu duša umire.

02.02.2010.

RAPSODIJA RASIJANJA-Danja Đokić

Iz korijena ću vaditi korjenje
tvoje riječi oblagati svojim viđenjima
i neću se čuditi ako u ogledalu
prepoznam tebe iz davnih dana
jer hodam tvojim tragovima
udišući zaborave danih obećanja
spajamo se sporama rasprsnutih
kometa dodirnutog Svemira dok
ugrušak straha kola krvotocima

(tipična simbioza gubitnika
između sjetve i žetve)

01.02.2010.

PUTNICE -Branka Zeng

Putuju mislima
u daljini
neka se jutra bude
kao da cvet latice
otvara i čeka rosu

život da rodi
u danu koji nastaje
otvara se i bledi
sena od koje
su pobegle zvezde
misleći da put jesu
daljine ali nisu
misli one koje
se skrivaju
i nestaju one
moje putnice
priča-lice
tužbalice
veselice
radosnice
tek tako
namernice
ne-skrivalice
moje
putuju mislima
mojim.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/6868

ИЗБОР ПЕСМЕ ЗА 2009 – ПоезијаСЦГ

152 пута прочитано
ИЗАБОР ПЕСМЕ 2009 ГОДИНЕ !

Поштовани песници.

У фебруару 2010. године, изабраће се ПЕСМА 2009 ГОДИНЕ, од песама номинованих од стране уредника сајта www.poezijascg.com (на основу ваших гласова) за песме месеца 2009. године. За песме месеца, у току једне године, може се од једног аутора номиновати само једна песма.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/6864

Stih dana januar 2010 – bira Lepa Simić

260 пута прочитано

Pesme meseca januara 2010:

  • SUDBINA – Ljubodrag Obradović
  • LIST – Miljojko Milojević
  • TUĐA TREŠNJA – Milica Perun
  • PROMRZLINE – Zaviša Koprivica

30.01.10

ZBOR

Mrazevi pritisli kolena stabala
A moju dušu tegobe razuma
Dignimo glas pesnici.
U nama leži rećiću vam
sutra. Kako dođi, nikad
uzvikni, Goli, tiho. Danas
srce život mi pruža.

Sa suncem umiru gore.
Seko okupaj srce moje
u njemu gareža ima .
Prolaze godine ljute
na licu bore se legu.
Prepreke slamam
pozivam ljude da se
okupe u znaku života.
Ko će mi zalti travu
Na humci snivanja
snova.Zar pustiti
svoje misli da hodaju
u nedogled. O ne reci
život treba , slavu sreću
mržnjo beži!


(C) Jovan Mihajilo

29.01.10

Put  mu je vreme

Putuje Sveti Sava
put mu je vreme
u beloj bradi
puna korpa mudrosti
sejač  na njivi
u ljudskoj duši
seje blagorodnost
munje mu osvetljavaju polje
i preko vidikove linije
gromovi razoravaju brazde

U desnoj ruci mu štap
gde dodirne zemlju
potekne izvor
povetarac i preko brda
struji nizvodno

slivom reke s neba

poređaju se dugine boje
da piju vodu

U levoj ruci mu zrnevlje
ispod miške petao
i ptice mu u letu prave
venac oko glave
na obali reke
igraju se zveri
kroz šumu vukodlaci
pomeraju mu se s puta

Bez izvora
i bez ušća teče vreme
mimo njega
kad uđe u našu kuću
počinje svanuće
kada izađe iz naše kuće
nastaje bespuće

Dane Stojiljković
Sveti Sava, 1968.

28.01.10

PESMA NEDELJE

SUDBINA

Nešto novo,
radja se u meni,
i srce mirisima bode,
dok misli hrle u slova,
koja u slobodu vode…

Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/6075

STIH DANA I PESMA NEDELJE DECEMBAR 2009-Bogdanka Rakić

199 пута прочитано

PESMA NEDELJE DECEMBAR 2009

  • SNIVANJE – Angelina Radulović
  • ZORA – Lepa Simić
  • SAN – Svetlana Biorac-Matić
  • A MOGLO JE BOLJE – Danja Đokić

STIH DANA DECEMBAR – Bira Bogdanka Rakić

PESMA NEDELJE

SNIVANJE-Angelina Radulović

Šta smo mi?

Parče paučine preko trnja razapeto
vreli talas
ne zapljuskuje ni obale ni obrise,
rasplinut i prezreo
poljubac još nerođen.

San usnili
omeđen nebom
pod krošnjom skriveni
u hladu Evine jabuke spoznaje
i čežnja
i srce nara
raspuknuto i zrelo
da ti se preda.

S kakvim pravom tražiš
meku podatnost
od mene
od mojih bedara
nebranjenih?

Dovuci kofer prošlosti
pa istresi sve strepnje, strahove
večeri bez avaza
noći bez dodira
sumnje hladnog kreveta
jutrenja meka.

Skini se
Hoću te razgolićenog
samo tako i nikako.
Iz ljušture u ljušturu, kakav je to pad
ako na tvrdi oklop dočekaš se
netaknut.

To što osmehom kupuješ aplauze
gomile namamljenih tužnih
rasplodnih žena
meni ništa ne znači.

To što umilnim kombinacijama slova
činiš čuda opipljivim
meni ništa ne znači.

Ni što vodiš ljubav očima,
preko stola
žvaćući reči prazne
dodirujući kolena drugih
mazeći podatno slike u glavi
dok me skidaš s kraja na kraj sobe
meni ništa me znači.

Što oreš po tuđim međama
a svoju njivu čuvaš u korovu
mene ne privlači.

Poljubi me ako smeš
ti besprekorni šarlatanu
Arlekine
pajacu
udahnuću tvoj miris iz neba
iz kiše
iz prazne čaše na stolu
sa ogledala na kojem si pisao
po dahu slatkorečja.

Uroniću u tvoje prste,
ispod grudnog koša
da vidim šta tu u stvari stanuje
i za koga pleteš mrežu,
u čija bih nedra da skočim.

Izađi iz ilegale
ne preti uludo
ludo,
ne prosipaj šarm na pogrešne dame
ne osipaj bisere k’o dane
što ti prolete kroz prste
i raspu se pepelom
iz ničeg u svašta
što se izroditi može.

Zaklopi te kofere
krcate iluzijama
da u meni želiš čoveka
da sam bolja od nje
da sam podatna i meka.
Patiš što po meni ne putuješ
samo jer sam daleka.

30.12.2009.

JASNO KAO DAN-Danja Đokić

reći ćeš mi
anđeli su noćas
imali izraz tvoga lica
oči i kosu
(njihova bijahu samo krila)
stisnuti me jako, reći

kako me čuvaš
koliko me trebaš
(samo su ruke znale
dok su mirovale
u tvome naručju

i ptice nisu
prestajale pjevati)

29.12.2009.

ŽEĐ-Vida Nenadić

Od tog žednog dana
i žednog kalemegdanskog leta,
gasili smo žeđ samo usnama.
Sad  smo opet mnogo žedni
na dva daleka kraja sveta.
Žedni smo godinama.

U ime svih žednih dana,
žednih leta i zlatnog sunca,
u ime globalne žedne klime,
i u tvoje ime a i zbog sebe,
žedna te lepote gašenja žeđi
ja ću opet nazdraviti tebi.

29.12.2009.

SNIVANJE-Angelina Radulović

Izađi iz ilegale
ne preti uludo
ludo,
ne prosipaj šarm na pogrešne dame
ne osipaj bisere k’o dane
što ti prolete kroz prste
i raspu se pepelom
iz ničeg u svašta
što se izroditi može.

Zaklopi te kofere
krcate iluzijama
da u meni želiš čoveka
da sam bolja od nje
da sam podatna i meka.
Patiš što po meni ne putuješ
samo jer sam daleka.

27.12.2009.

ZALUD ČOVEČIJA-Svetlana Poljak

Okadim li dušom
zalud čovečiju,
plakaće i čovek i duša,
gubicu da dam
da dobijem snagu,
snažiću da znam
da se oprem vragu,

Okadim li dušom
zalud čovečiju,
poznavaću se u nesalomivom
tragu neopiranja!

26.12.2009.

MESEČINA-Ljubodrag Obradović

a svetli …
ljubav u sećanju
sreća u izgledima…

ipak svetli…
ispod oblaka
i svest i svetove
obasjava od stihova
mesečina

25.12.2009.

ŠTO TE NEMA-Slobodan Ivanović

U krevet svoj
Ko u grob legnem
Pokrovom se pokrijem
I svu noć
Drhtim u nadi
Da me jutro novo
Pronaći neće
I kazniti
Novim danom
Koji umesto tebe
Pesmu obećava
„što te nema“

Ni novo veče
Sem pesme
Ne nudi ništa.
Da mi je makar
Dovoljno dima
I ljutine
Dovoljno.

24.12.2009.

БЉЕСАК БОЈЕ НА ПЛАТНУ И НА СНЕГУ-Драгослава Гуњић

Светло пронађе нова кућишта
Црвена се у жутој стисла
Сјај се низ слике слива
зенице сасвим опијене
у кући свеучилишта
боје, лепоте и смисла

23.12.2009.

UGAŠENA LJUBAV-Sava Ilić

Сврати понекад у моје снове,
пробуди машту успавану,
додај ведрије боје животу
да бих се радовао новоме дану.

Унеси светла у мрачне мисли,
из душе отерај навикле туге,
не желим више пркосити срећи
љубећи безвољно жене друге.

Ја немам више плама у себи,
распламсај давно утињали жар,
не дај да остане у души мојој
само сиви пепео и гар.

У теби видим животну радост,
лелујаш у мени ко на ветру трава,
докажи давно учмалој ми души
да човек не сања само док спава.

PESMA NEDELJE:

ZORA-Lepa Simić

Ljubavi,
napukla zora
svanjava…
Još malo pa će
da izgreje sunce…

Na tople grudi
grejem lice.
Srce ti kuca
po celom telu.

A n đ e l e…
U tebi se zatvaram!

Od maja do decembra
od decembra do maja
bićeš mi
duša duše moje,
biću ti
reka reke tvoje…

Ljubav je opravdanje svega.

22.12.2009.

I KLAUNI PLAČU,ZAR NE?-Davor Slavnić

Svikao sam ja na zimu,
nemir duše,
srca plimu,
hajde zagrli me,
nešto slaži,
kad me gorka čežnja
traži.

Sa mnom samo pjesma
spava,
dah po staklu stih svoj
piše,
umro sam ti ja odavno,
mene nema,
nema više.

21.12.2009.

HOĆU SNEŠKO BITI-Lela Stojanović

Kažem deci,

– Hoću Sneško i ja biti,

a oni mi kažu

– Neće ti se želja ostvariti.

Jer Sneško je od snega,

zima ga ne brine

ako šal nema

i rukavice skine,

kapa nije njemu

obaveza važna,

a dugmeta na kaputu

sva su samo lažna.

Sa severa hladna

potiče to čudo

i sa njim se deca

zabavljaju ludo.

A ti bi u toplom

i kraj neke peći

ali od toplote

Snečko će pobeći.

Pesma je iz knjige za decu “ Zeleni oblak“

20.12.2009.

KOLAŽ-Božo Popadić-Aktus

Usnio sam potom
u mislima nošen
na predivna mjesta
gdje očaran bijah
sa tvojom ljepotom.
U ustima okus
gorkoslatke sreće
dok sa tvoga tijela
znojno tijelo moje
upijaše slasti,
kraj plamena svijeće.

19.12.2009.

ZORA-Lepa Simić

Ljubavi,
napukla zora
svanjava…
Još malo pa će
da izgreje sunce…

Na tople grudi
grejem lice.
Srce ti kuca
po celom telu.

A n đ e l e…
U tebi se zatvaram!

Od maja do decembra
od decembra do maja
bićeš mi
duša duše moje,
biću ti
reka reke tvoje…

Ljubav je opravdanje svega.

18.12.09

17.12.09

NEDOHVATNA

razgledam tvoje oči
kao galeriju savremene umetnosti
dok vodimo ljubav
u voćnjaku tvog oca

čelična instalacija
u cvetu šljive

podne je
u datumu koji više ne vredi
na izmešanim geografskim širinama

ti si kao šljiva slatka
što plavi na vrhu drveta
nedohvatna
iza bodljikave žice

Spasoje Ž. Milovanović


16.12.09

PESMA NEDELJE

SAN-Svetlana Biorac-Matić

Raspukli nar u ruci devojke,
i dve tri kapi na usnama,
vetar se sakrio u njenoj kosi,
niz gola bedra
morska pena
traži svoj put.
mirišu narandže,
školjke šapuću
njenim uzdahom-
more joj oči preliva.

Pod košuljom joj

Pred njena, bosa, stopala
gase se zvezde padalice,
i drhti Neptun pod talasom
dok mornar sanja mirnu luku.

SvetlanaBioracMatic08

15.12.2009.

VARLJIVI NOVEMBAR-Miljojko Milojević

Još vatreni neven cvati,
još mi bokor ruža miri,
još me strasna čežnja prati,
još mi nada srce širi:

da novembar ne izmiče,
da u meni žive varke, bajke, priče:
da je svet ko cvet lep!
MiljojkoMilojevicKS09

14.12.2009.

LJUBAV DAJEM-Jovan Mihajilo

Ljubav dajem ljubo moja
srce bolno srce moje
Dinarim se bez dinara
Kuću pravim kućo moja

Nešto sedim glavo seda
Suze teku suze moje
Snove snivam ti u njima
Dal će život još da traje

Moj živote
Istrjaću života mi
Saputnica u vremenu
bezvremena.

JovanMihaijiloAdrovac09

13.12.2009.

?-Aleksandar Ilić

I da li si shvatio da patnja i bol šire dušu i vidike?

Da je sve to što se sa tobom dešava tvorčevo delo?

Da li si naizad obrnuo levak i napred koraknuo smelo?

12.12.2009.

CIKLUS-Nevena Ugrenović-Iskrica

Uslišite želje malobrojnih što gutaju prezir
nevinim očima razbuktani,
pomamite misli nek se roje za želje potajne
otuđenih srca zadojene.

NevenaUgrenovic09Splav

11.12.2009.

STIHIJA-Gordana Knežević

uzmiče mi pesma u rebra
kolebljiva
sakata
milošću nenadarena
u zamagljenom vazduhu
moje izgnanstvo
prenose u pozlaćenom kovčegu

vaskrsavam
s malo strpljenja
u kamenjaru ravnog horizonta
usplamtela stihija
ponela mi dar govora
šapatom

ostacima ispljunutog taloga
lepim mirise rezbarenog drveta
spremna da prestravim
razuverim
razgolitim
ovo vreme u vremenu
koje me je prevazišlo

lomom prstiju stvaram melodiju
kosti će slušati..
gordanaknezevicsupes2

10.12.2009.

SAN-Svetlana Biorac-Matić

Raspukli nar u ruci devojke,
i dve tri kapi na usnama,
vetar se sakrio u njenoj kosi,
niz gola bedra
morska pena
traži svoj put.
mirišu narandže,
školjke šapuću
njenim uzdahom-
more joj oči preliva.

Pod košuljom joj

Pred njena, bosa, stopala
gase se zvezde padalice,
i drhti Neptun pod talasom
dok mornar sanja mirnu luku.

SvetlanaBioracMatic08

09.12.2009.

SRCE LOSOSA-Aleksandra Mladenović

Zaglibljen u ljubav predaje se činu,

rasplamsane vode vapajima muti,

u poslednjoj kapi kad drhtaji minu

polaže svoj život, prkoseći smrti.

AleksandraMladenovic

08.12.2009.

LJUBAV JE TVOJE IME-Mirjana Lukić-Ćalić

Volim,
kad´uroniš pogled u moje oči
pre nego me strasno poljubiš,
upleteš ruke u dugu kosu
a onda od želje zadrhtiš.
MirjanaLukicBlog

PESMA NEDELJE

A MOGLO JE BOLJE-Danja Đokić

ime neke buduće možebitnosti
Razriješi me grijeha učinjenih
U nerazumnom preispitivanju sebe
Utisnute među tvojim srčanim komorama,
Izgubljene podno gustih trepavica,
Ogrnute toplinom blaženog udisaja,
Na oba lista plućne maramice.

Kad pripališ nervozno sljedeću cigaretu
Otpuhni me nemarno u oblaku dima,
Možda ti bude lakše, možda prihvatiš spoznaju
Da ne traje, dok je samo hladno, nijedna zima,
Da i ona svoje uspone i padove ima,
A vrijeme donosi i odnosi neovisno o osjećanjima
I obilježenim godišnjim dobima.

Imao si me dodirljivu na puškomet
A nije ti bilo zapisano da me posjeduješ
U onih dvadesetčetiri sata trajanja
Između jauka strasti i vriska tugovanja
I sve zbog vlakova koji nemilosrdno
Odvoze ono najdraže, a nesuđeno
Ostavljajući gorak okus pomiješan sa
Zadahom zaboravljenih perona ispraćanja
Vraćat ću ti se uvijek u snove, kao prokletstvo
Onog jedinog susreta na pristaništima nada
Kad si preuzeo moj pogled kao svjetionik
I prihvatio ruku što te zaštitila od pada.

Cvilit će otpisani zupčanici životnih liftova
U klaustrofobičnom naletu srčanih odjeka,
A ja ću se rasprostrti pred tobom, ni crna ni bijela,
Očekujući zadnje pomazanje, prije održanog opijela.
Nije nam se htjelo, sreli smo se u nevrijeme
I sad okajavamo sva pogrešno učinjena djela.

Prezimit ćemo jedno drugom u sjećanju
Sklupčani na sofama imaginarnih hostela.
Začahureni  trajati jedno drugom u samovanju
Jer mi zapravo i jesmo jedno, podijeljeno u dva tijela,
Osuđeni na proporcionalna razmimoilaženja
U skladu sa suprotnim polovima emocija.
danjadjokic1

07.12.2009.

MAJKA-Milisav Đurić

За своје чедо живи и дише,
облачно небо ведријем прави,
извор живота, свјетлост дана,
богиња среће и љубави,
Мајка!

MilisavDjurc2009druga

06.12.2009.

NEMERLJIVO VRIJEME-Božo Popadić Aktus

Ti,
kao svjetlosti zrak,
minu kraj mene.

Na krajputašu
sjede dvije sjene,
bezoblične,
ali su nama slične.

Da li je vrijeme
mjerljivo,
ovo u meni?

Ko da je prošlo
godina sto,
a tek je sedmica par,
od kada se skrivaš
u sjeni.
BozoPopadic08in

05.12.2009.

DINA USPOMENA-Ljubica Vukov Davčik

Kilometri i
Kilometri
Puste nizije
Pokošene vetrom
Odnose
Moje misli
Nanešene
Dinom
Uspomena
Satkanu atomima
Ljubavi
U torbi života

LjubicaVukovMatic

04.12.2009.

KRIK-Miroslav Stoilković

Nek’ me vrate Vaše oči,
da ljuljam se i zvezde gledam,
da nam svetlost život toči,
da se nikada ne predam…

Tada znaću- vec prevaren,
kud skretoše oči moje,
u djavolji kaput šaren,
što mu boje razne duše poje.

Svoju glavu neću spustiti
jer dole se vremenu robuje,
oči u zvezde, u Vas ću upreti
da duša večnost obuje…

03.12.2009.

ČOVEK OD SNA-Nevena Ugrenović-Iskrica

Soko u mojim pesmama
poezija u mojim grudima
dan koji nikad ne prolazi
sunce što večito izlazi
ti si čovek satkan od mojih snova
i znam te samo dok sanjam
nadnjem se pokrijem
i potajno za tobom tragam.

NevenaUgrenovic09Splav

02.12.2009.

ZEMLJA JE MEĐUNOŽJE SVEMIRA-Danja Đokić

Ne moraš se opravdavati,
Odabrala sam te grješnog
Samoj sebi na sliku i priliku.

I sad oboje grješni griješimo
I ispravno se ispravljamo

Istinskom Iskrenošću
Steriliziramo.

Grješne misli,
Bludna predvečerja,

Jutarnja otrježnjenja
Na čelo previjamo.

U bolničkim hodnicima
Nude ozdravljenje
Na pomoćnim krevetima,
Ako nas i budu htjeli zadržali
Zbog akutne upale grješnosti
To se kod kuće uspješno liječi.

U prolazu, ako se
O tebe očešem,
Nosit ćeš na duši
Jedini poročni
Dio mene

Istočni grijeh
Moj usud žene.
danjadjokic1

01.12.2009.

SVUD TE IMA – Milisav Đurić

U oku ti moje nebo,
miris breskve na grudima,
na usnama zrela trešnja,
oko mene
svud te ima!
unbenanntba

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/5462

Stih dana i pesma nedelje novembar 2009 – Aleksandra M.

132 пута прочитано
PESME NEDELJE ZA NOVEMBAR 2009

PESNIK - Milan Gluščević
ŠOMŠIROVA TUGA - Stojanka Seka Zakić
ISTORIJA - Aleksandar Hercog
СУСРЕТ СА ВЕЛИКАНИМА - Мaрко Љ.Ружичић

STIH DANA i PESMU NEDELJE ZA NOVEMBAR 2009
BIRA - Aleksandra Mladenović

30.11.2009

Хвала ти оче!-Милисав Ђурић

Кораци кратки, меки, тихи,
погурен видно, дигнута чела
уђе и сједе на чашу приче
забринут, лица невесела.

Живота бразде на челу стоје,
усахло лице тајне чува,
стеже се срце његово и моје
док бура ријечи у нама дува.

Колико мисли у једном трену,
колико жеља из мене потече
кад’ зачух како шапатом, сјетно
-Опрости сине- ко’ вапај рече?

Ал’ зашто отац прозбори тако?
Нијемо сам глед’о а шта сам мог’о
док’негдје у души заболи јако,
двије велике ријечи, што значе ми много.

А онда тухо започе причу,
живот је, рече, пламичак сна
и на тренутак засјаше очи,
да крај је свему, видим да зна.

Времена мало све да се каже
или бар дио што би смо хтијели
ал’рече ми много више од ријечи
кад’ су се наши погледи срели.

Видно узбуђен, тугу сам скривао
и ако отац вјешто ме чит’о
умијесто мене, он проговори
-Не брини сине- рече поносито.

Једну сам жељу пожелео тада
док’ влажне очи вјешто сам крио,
погледах  к’небу, постоји ли нада?
Срце бих своје с оцем подијелио.

Растанак тужан носим у себи
кад’ руком старом он моју стеже,
да неби тога ни знао не бих
колќо ме тога за оца веже.

Из срца хвала за живот цијели,
у свијести ријечи урезане,
хвала за снагу коју ми дајеш,
за радост и дане насмијане…

Хвала ти оче!

Милисав Ђурић

29.11.2009

Volio bih…-Arsenije Lalatović

Poljubio bih te…
Kao nekada… Kada bih znao
Drumove tvojih snova…
Tragajući otkrio bih
Tvoje tajne… Kao nekada…

Da sam ptica…
Eh da sam ptica…
I da imam krila…
Na tren doletio bih
U tvoje gnijezdo…
Za šaku topline
Iz tvoga osmjeha…

U jednom trenu…
Kao kap vode…
Na vrelom drumu…
Miris tvog tijela
Isparava… Trljam oči…
Mislima dozivam…
A tebe nema, nema, pa nema

Volio bih na tren… Iskra…
U oku tvom da budem iskra
Zasijam kao padalica
Bljesnem i nestanem…

Ljubavi tražim te…
Dozivam mislima…
Tamo đe sve prestaje…
Razum đe bitke gubi…
Između jave i sna…
Tankom niti hodao bih
Prostransvima nemira…
Za pogled tvoj…

Volio bih, volio bih, eh…

28.11.2009

TEBI-Miroslav Stojiljkovic

Ne znam dokle lebdi
svemirska prašina
ali su na Zemlji samo tvoje oči
za mene takva tišina…
Miran moj san je
strah kada mi pričuvas,
ne tonem samo tada-
kad mi ti u jedra duvaš…

Prepoznaj me opet…
I ja ću tebe..u tom ili drugom liku.
Želim ceo njihov svet,
Ponovo, kao bledu sliku,
A mi, kao onda- magija sa strane,
Na odmoru ovde, u obliku ljudi,
Bojimo njihove napete dane
Spajanjem duše, spajanjem grudi…

Dodji. Mlečni Put i mi-
Opet u očima pokaži,
Raduje me ples po vatri…
Jedino taj put za mene važi.
A ti, kao tada, srećna budi,
Kad ti oči rečima glancam,
Ućuti me usnama- reci da smo ludi,
Pa me opet pusti da po njima tancam…

Videceš, kao nekad, u hodu maštanja…
Uzmi srž- čuvaj kao dar…
Seti se nebo kada danju sanja,
Kako smo krali te snove- kao par…
Uzbudjene i vedre sto za nas čara
Puteve sigurne i daleke…
Smehom nas opija, drhtanjem vara
Da znamo njegove predele neke…

27.11.2009

ТИШИНА-Милош Лековић

ТИШИНА

Ћуте сненом кишом поквашене косе,
шетају улицом, у времену стоје.
Са собом неки свој звук ветрова носе,
не чују им главе да им душа поје.

Ја наставићу сам да ћутим и слушам,
а ти баци уши и зажмури мирно.
Морам започети лудака да кушам,
побећи ћу храбро кроз небо прозирно.

Са собом понећу и тај звук тишине,
и слику мараме коју срце крије.
Никад нећеш осетити ветар тмине
што у мени мази твоје Магнолије.

На исповести својој признаћу само:
„Слагах за бег…“ Звук тишине све је виши…
Пружам своје срце теби, моја дамо,
чекајући тихо плес на сненој киши.

Милош Лековић

26.11.2009

PESMA NEDELJE

PESNIK-Milan Gluščević

Kada staneš na tren
Pitaš se:što pišeš?
Šta imaš od toga?
Šta znače reči prepune tuge
Slike nekih gradova?

Kada pogledaš u nebo
Pitaš se:da li vredi?
Da li neko shvata?
Šta znače misli nekog prosjaka,
Pesme nekih vodopada?

Kada napišeš stih
Pitaš se:gde dalje?
Da li možeš napred?
Šta znače nespokoji u strofama
Sećanjima koja se vrate?

Kada pocepaš list
Pitaš se: zašto?
Šta se tu krije?
Šta znaće kuće od vetrova
Neostvarene fantazije?

Kada napraviš pesmu
Pitaš se: ko je to?
Da li ona zna?
Šta znače početci naših krajeva
A šta korak od dna?

25.11.2009

POEZIJA-Ljubodrag Obradović
Poezija je opsena,
iluzija…
U njoj istine nema,
samo snovi
za život neki novi,
nestvarni,
lavirint koji
u nama sija…
Poezija je naš most
u svet bez pakosti,
u svet radosti,
u svet gde si uvek gost,
koga ugoste jagodama,
a ostalo voće
prolaznost pozoba…

Poezija je spas,
za sve nas!
I za one druge,
što samo u stvarnosti ljube,
i ne znaju za zanos rima,
kad srce klima,
u zanosu preljube,
štiha i stiha!
.
Poezija je vazduh,
koji nedostaje,
koji sam život daje…
Ona ništavilu prkosi
i sivilo čemera kolorom skriva,
svo zlo u nama ubija,
i cvetni tepih
ka zvezdama otkriva…

Poezija nam otvara oči
i bajke priča.
Pred njom led se topi,
glečeri kopne,
Titanik izranja…

Poezija, eh, snovi,
iluzija, opsena…
Poezija, eh,
život bolji, sreća…
Poezija, večna senka
koja nas verno prati,
život bogati
i sve nade u javu
stihom doprema…

Poezija…
TI i JA!!!

24.11.2009

SVE PRAVE LJUBAVI SU TUŽNE-Goran Trajković Flaki
Kiša je padala tog dana
nebo tmurno
sišlo je do zemlje,
prići ti nisam smeo
reći zbogom, hvala,
a treba, a treba.
Za pet minuta zadnjih,
što mi ih pokloni
kad molih te, ostani ne idi,
jer jedina su svetlost
u mojoj tami,
zadnji stih
u zanavek napisanoj knjizi.
Vekovi će proći
neće ih dotaći
trenuci se takvi
samo jednom dese.

Zauvek posle
ostajemo sami
lutamo kroz tamu
bez prave adrese.

(C) Goran Trajković Flaki“

23.11.2009

ZAVESA-Slobodan Ivanović

Hej vi
Dušice
Dragane
Milene
Radmile
Ljubice
Milice
I vi
Čijih se imena
Ne sećam više
I vi koje samo
Imenom
Bez lika
Pamtim
Hvala vam
I doviđenja.
Skinite šminku
Ili je
Vratite
Na lice.
Zaboravite
Maske
Ili ih promenite
Kako vam drago.
Bez poklona
Išetajte sa scene.
Uskoro ću
I ja sa nje sići
Samo još
Cug majstor
Zavesu
Da spusti.
Neka na meni
Ostane rizik
Po nekog aplauza
Il zvižduka
Bezpoštednog.
A
Možda ih
Neće ni biti
Publika je
Već odšetala
U svoj svet
Traži
Novo
Pozorište.
22.11.2009

PESMA NEDELJE

ŠOMŠIROVA TUGA-Stojanka Seka Zakić

Pod šimširom tihim sada nikog nema,

al’  mi vjetrić šapnu: tu samo smrt drijema

od onoga dana kada kuja-majka

osta bez svog psića jedinca nejaka.

Nemoćna i stara, a htjela svoj okot

da sačuva u injem okovanom danu,

ali sama tužna, bez izlaza srećnog –

nikad izliječenu, mrtva nosi ranu.

Njen gospodar sjedi u svom toplom domu

s porodicom svojom uz graju i smijeh –

i ne haje što je stara ljubimica

skotna pod šimširom – k’o da nije grijeh.

Kuća puna sreće, pod šimširom tuga;

od ledene studi kuja štene krije –

tijelo joj se trese dok je snijeg pokriva,

ali mrtvo štene još nesvjesno grije.

Narednoga dana, kraj šteneta mrtvog,

nepomičnu nađe svoju ljubimicu

taj što se ne sjeti kada je trebalo

ljubav da joj pruži i toplu kućicu.

Драги песници,сви Ви који данас славите своју славу нека Вам је срећна и на добробит Вама и свим Вашим најдражима!

Мир у срцу и радост у души,на овај дан и све будуће који ће доћи жели Вам Ваша Александра Младеновић!

21.11.2009

ПАТРИЈАРХУ ПАВЛУ -Наталија Јаковљевић
Лице му небо гледа
небо јако и плаво.
Заспао заувек на јави
Пробудио се тамо
где Бог му се јави!
И иде још увек чио и ведар
У нашим очима заувек исти
Иде и као да се смеши
корак један
па да заискри!
Иза њега смо
као река кад плави
као анђели кад траву/з/газе
пробуђени росом
која у зори се рађа
Искра
која препорађа.
Наталија Јаковљевић

20.11.2009

Stranicu okreni- Jovan Mihajilo
zar su naše vatre ugasili drugi
ja sam tvoje ime napiso na dugi
sada si mi nešto lepša nego prije
strastvena i čedna puna ushićenja
idemo u život a vreme se menja
ja te nežnu čekam,sanjiva je nada
da li me ti voliš ko ja tebe sada
u otkosu trave privila si kosu
na tavkama nežnim prosula si rosu
zgaziće nes vreme moj cvete zvezdani
kajanje ne vredi a prolaze dani
daj mi svoju ruku ona moju treba
potrošimo život jer nas starost vreba

19.11.2009.

DVA PUTA-Aleksandra Pejić
Ishodiš mi iz trepera,
iz uznosa vrtložastih!
Ptiče krasno od lepeta
skupih želja vijugastih!
Lakokrili mamni žerav
nebo žudnjom omalao,
razmašio, rasperjao!!
Eno, gori u začudu!!
U začudu bukte srsi,
mahniti mi koračaji!
Uz vremešne svijam zorne,
ti prekoriš nepokorne!
Uvrežene jutriš tmine,
doklikneš mi iz nigdine:
„Eno staze od sedefa!“
Sedefnim se tešim prahom,
oklopite strepnje gonim!
U kovitlac duše tvoje
medotočna da zaronim,
da te ljubim doželjenog…
No se bojim nesudjenog,
pa biserom stope pratim:
kad zalutam – da se vratim!
18.11.2009

UTRNULI PLAMENOVI

Postoje noći,
koje probdiš,
noći, u kojima se sa litica saosećajnosti
kruni praznina.

Postoje noći,
u kojima nemo
sustižeš
sve one sate,
koje si dao,
nepovratno …

Postoje noći,
kada šapućući sećanju,
osetiš utehu …

Milena Sušnik Falle – Slovenija

17.11.2009.

TATA ZAŠTO ĆUTIŠLepa Simić

(odlomak iz pesme)

…..Sačuvaj toplinu mojih reči

za olujne, ledne noći

pejzaže

i sunce rumeno kao božur,

koje miluje naše proplanke i polja

što čekaju da im se vratimo,

kao laste!

Čuvaj uspomene.,

…… Tvoje detinjstvo tamo spava.

16.11.09

ПЈЕСНИКОВА МОЛИТВА
Тешко је бити пјесник у оваквој ноћи,
Није лако пером одагнат` демоне,
Молитвама мјесто сабљом на бојиште поћи,
Гледат` мирно у небеса док самртним звоном звоне.
Није лако римом крхком лучу свету распламсати,
Огрнут се плаштаницом пламена поете,
На Голготу крхком стихом к`о на Тавор кротко стати,
Остарити у свијету, а остати дијете.
Ова ноћ је вучја, награда и казна,
Анатема и благослов, вјера и невјера,
Ломна чаша жучи пуна, а сладости празна,
Опомена бјегунцима, азил и потјера.
А ја сам само уздах бескућника,
Једрењак што плута по мирноме мору,
Кап крви са ледене оштрице крвника,
Што снујући призива спасоносну зору.
Невен Милаковић

15.11.09

PREKASNO
Daješ…prekasno
Ali naći ću neki način
Da te preslikam
U gole jorgovane sred porculana
Da te udenem u
Vijugave stene
Ruku mokrih
U bočicama bojenog stakla
Hodaš polako
I mogla bih te stići jednim
Treptajem oka
POŽURI MOLIM TE
POŽURI MOLIM TE
Do mog sluha dopire
Podmorska struja
Oprobanih pogleda
Na mojim kolenima
Ponoć stresa uspomene
Iskrivljene kao čioda
Nemam nade da se vratim
Nemam nade da odem
Ovde ljubav
Ima varljivo lice želje i očajanja
Daješ…prekasno

Gordana Knežević

14.11.09
DRHTAJ

U ponoć
Čuo se uzdah.

Neko je tiho kriknuo
Neko se uplašio sopstvenog
potmulog udara bila
Nečije srce je zadrhtalo pod
opojnim plaštom zvezdane noći

ON se naslućuje

U jutro
Osetio se drhtaj

Neko je presrećan zakliktao
Neko je grozničavim očima
Tražio po crvenom nebu spas
Nečija je duša lutala očekujući
Miris puta do okruglog Sunca

ON dolazi

U podne
Došla je smrt

Neko je bez glasa nestao
Neko je već ugašenim zenicama
Plutao po razbludnom plavetnilu neba
Nečiji dah je zauvek ostao priklješten
Tamnim raljama hladne bezlične neizvesnosti

NJEGA više nema

Pred ponoć
Zov ponovnog rađanja

Neko se opet nadao
Neko je sisao sopstvenu krv
Prevrelu od iščekivanja
Nečije misli pohrlile su tome
Nepoznatom da mu se predaju
Utonu u njega

(C) Svetlana Djurdjević

13.11.2009.
ČOVEK– Aleksandar Ilić
Lupa o zidove tajni života i umiranja
Razumom ograničen ne nalazi vrata
Onda ga bednog stid svog neznanja
Pa pada u laž i ko pijan plota se za nju hvata.
E kasnije je sve mnogo jednostavnije
Laž samo treba obmotati dokazima
Veliki prasak pa mudre teorije
Ubedjen važno glavom klima.
Ta priča je prekrasna kuća bez temelja
Dok je tlo čvrsto zašto bi za temelj mario
Temelja nema ali tu je fotelja
I dok se okrene a on ostario.
I gle, sve se odjednom ljulja
Kud nestadoše udobnost i spokoj?
U grudima neki nemir žulja
Od razmišljanja ga obliva znoj.
No, on i dalje ostaje pri svom stavu
Sve dok ne nastupe samrtni časi
E kad smrt iza zavese pomoli glavu
On se bedan odmah seti
Istine koja glasi:
Oče nas koji si na nebesima
Da je sveto ime tvoje
. . .
Tad ugleda dušu zatrpanu gresima
Tad se laži ruše i više ne postoje.
Aleksandar Ilić
12.11.2009.
RASKRŠĆE-Velibor Sikimić
Putevi od snova kamenjem posuti

Tek poneki susret usana u tami

Na raskršću jedna usamljena ćuti

Žena što me svojim pogledima mami

Čeka…

Gdje su njeni dani davno izgubljeni?

U traženjima?

U plakanju duše?

Zašto ćuti

Ćutnjom što mi srce ledi

Da l’ to prave riječi nemiri joj guše?

Kad noć sve potamni ćutim k’o i ona

Sakrivam zvijezde k’o najveće tajne

Kad jednom zazvone života zvona

Znaću

Tad svjetle njene oči za me!

11.11.2009.
PESMA NEDELJE
ISTORIJA-Aleksandar Hercog
Istorija,
Da ne daje se svakom rekao bih da je majka života!
Da nije često silovala svoju decu rakao bih da je volim!
Ona je bog života jer niko ga bolje ne zna!
Ona je tu bila kad se rodio iz vremena!
Ona mi je to rekla,
Kada je njeno nago telo sijalo mi u očima!
I posle, dok je pisala moje ime na svojoj beloj koži!
Ni krvi nije žalila i nisam znao više koja je njena
Niti me je pitala kako sam je našao ni kako sam prošao!
Pored mrkih cuvara i ratnika njenog carstva!Noseci stvari što smrti kao osmeh poklanjaju.
Sa rukama od krvi i puknutim kamenim srcem oštrim.
Pitala nije da li me ono boli kada mi je rekla ostani!
Ostani tu kraj mene, sve je tvoje sto vidis!
I živi koliko ti se živi,
Dok ovaj svet decu ne poželi radjati!
10.11.2009.
JA NEĆU LJUBITI VIŠE– Božo Popadić-Aktus
Što si se srce stislo,
šta mi te tako muči,
zar dosad u životu
nikada gubilo nisi?
Možda je toga i bilo
al’ boljelo ovako nije,
jer nikada tako jako
ne zavoljeh ženu prije.
Ne mogu preboljeti nikad,
pa što god samnom bilo,
da više mi neće reći
„Volim te moje milo“
Znam srce moje bolno
da ne možeš
prestat’ da voliš,
zato ćeš da me mučiš,
vječno zbog nje da boliš.
A duša ranjena moja,
spremna je da se seli,
poslije ljubavi izgubljene
neme ni ona više čemu
da se raduje, veseli.
Tješe me, lakonski vele,
postoje žene druge,
no uzalud sve im to je
kad usne njene žele.
Ja neću ljubiti više,
poslije nje žene druge
radije ću ostati vječno
u zagrljaju samoće i tuge.

9.11.2009

NEMOJ NI TI-Lela Stojanović

Neću da glumim

da nemam krvi seljačke,

i da ne znam šta je,

štala, pojata, njiva i porta.

Ma ne mogu da se divim

jarmu bez volova,

kaci bez kupusa,

buretu bez rakije

koji u sred kafane žive.

I nemoj da mi neko polomi

testiju iz koje su

baba i deda vodu pili,

u njoj živi duh mojih predaka

i naši će duhovi u njoj biti

kada nas ne bude bilo.

I nemoj da se čudiš,

što mi je kaiš tkanica,

i što znam koje je hajdučka trava,

kantarion i majčina dušica,

već idi, udahni čist vazduh

u našim šumama,

napi se vode sa izvora,

uplaši se zmije i guštera,

zakiti se cvetom sa livada,

i nemoj ni ti,

jer ja neću da glumim

da u meni krvi seljačke nema.

8.11.2009

POTPIS– Milisav Đurić

Ja sam ti

samo kap rose na dlanu,

niotkud došao

ali svetli tračak, nada

u tugom obojenom danu.

Zato mi oprosti

što šetam tvojim odajama tela

i ispijam rosu blaženu

seti se,

sama si htela da vidiš sebe

zaljubljenu

srećnu i paženu.

I dok’ izgaramo u zanosu svom,

negde za nas neznanom mestu,

u gradu ni mom ni tvom

nemoj da ti smeta

kada ti na vratu

zaustavim suzu vrelu,

kad’ miris breskve i moj potpis

ostanu na tvome telu.

Znaj

-ulepšala si moje snove-,

iako ti neću priznati

ti ćeš ipak reći

-Da, to se ljubav zove-

7.11.2009.

PESMA NEDELJE

СУСРЕТ СА ВЕЛИКАНИМА- Мaрко Љ.Ружичић

(Бранком В.Радичевићем и Мирославом Миком Антићем)

Кренух Сремом на измаку дана

Кад се дванаест у нулу претвара,

Да прегледам вилењака кутак

Гдје с мјесецом вила разговара.

Ноћ је тиха, осамнаест степени

Само цврчка пјесмица се чује,

О, љепоте, Боже благо мени

Па ми срце будно снове снује.

Са свих страна мирисни воћњаци

Као прстен, око равне Бешке,

Вилењаци к’о да их садише

По пропису, без иједне грешке.

Изнад Тисе мјесец се појави

Око њега звјездице ко овце,

Дунав ријеку они поздравише

А са цркве огласи се звонце.

(….postavljen je odlomak iz pesme….)

6.11.2009

GLOBALNO- Jelena Protić -Petronijević

– preporuka ministra
Poručili su da
Razmišljamo
Globalno
Da bismo dobili
Pare
Da preživimo
Trans(formaciju)
Jer to je
Normalno
I treba da se priviknemo
Na tu informaciju
Kao kokoške na farmu
I na svetlost sijalice
Umesto sunca u dvorištu
Jer
Naše dvorište je
Ceo svet
Naći ćemo ga na sajtu
Samo da ga obuhvatimo
Pogledom
Interneta ili
TV-a
Pošto u ovom životu
Ne možemo da putujemo
Možemo samo da čekamo
Dok ne ispunimo
Uslove
A oni uvek postoje
I nije ništa
Autentično
Ništa lično
Sve treba da bude opšte
Poznato
Jedno drugom
Slično
I bezlično
Sve predvidljivo
Globalno isplanirano
I očekivano
Iznenadjenje je isključeno
Tako je odlučeno

5.11.2009.

U HLADNOJ SOBI- Aleksandar Ilić

U hladnoj sam sobi, hladnog srca

Prstima hladnim na hladnom peru

Misao hladna, promukla, muca

Hladni se zidovi na mene deru.

Hladna se dusa u hladnu utrobu s’vila

A hladan pogled na hladna slova pao

I tvoji su dodiri hladni mila

Hladan je i osmeh, sto sam ti malocas dao.

Uskoro cu hladnim poljubcem da te ispratim

Hladna vrata kad otvorim, hladnu cu kisu cuti

Oslusnucu je tren i lagano se okrenuti

na hladnu stolicu da se vratim . . .

4.11.2009.

List nade-Vlada Vasiljević

Jednom kad se probudiš, nekog jesenjeg jutra

I kad sa tvoga lica otreseš kapljice zaboravljenih snova

Kad prvu jutarnju kafu podeliš sa anđelima

Popiješ prvi gutljaj istine novoga dana

Ti se nekako primiri i stopi sa minutima jesenje čežnje.

Onda uputi jedan tajni osmeh onom listu što lelujavo pada sa bresta

Tom listu koji ti je krasio proleće, leto i jesen ranu.

Istom onom kome si se radovala dok je još pupoljak bio

Pa se pretvorio u mladu zelenu nadu

A kad su ga kišne kapi dobovale

On ti je slao svetlucave odsjaje, šarajući po tvojim očima i licem.

Ispisujući na tvom licu neke poruke tebi znane

U leto kada je tvoj list bio one jake zelene boje,

Davao ti je sigurnost i u tebi stvarao snagu budućih vremena.

A jeseni ove, tog jutra, kad lelujavo je otpao sa grane.

Spusti se svojim mekim korakom u svoj vrt ponosni.

I uzmi list tvoj, uzmi i ostavi u herbarijum nade,

Za neka nova srećna vremena.

3.11.2009.

Sjećam se…-Arsenije Lalatović

Sjećam se…
Bili smo đeca…
Išli u školu…
Dijelili tajne…
Sanjali…
Jednoga dana…
Ah, jednoga dana
Bez riječi, pozdrava
Otišla si… zauvijek
Mislio sam, doći ćeš
Čekao sam danima
Nadao se…
Zidao kule…
Ali uzalud…
Vrijeme je prolazilo…
Život kao život
Ostavlja tragove
Ponekad briše…
Sjećam se kiše jesenje
Sitno su kapale
Držali smo se za ruke
Đeca… eh
Danas na zadnoj strani
Lokalnih novina…
Vidim tvoje ime i slika
Čitulja…
U Parizu si zaspala
Kako je život čudan?
Volio… a tako bih volio
Da smo se sreli
Još jedan put…
Ispili kafu u ime vremena
Kojih nema… eh
Sjećam se…

2.11.2009.

A GDJE SAM TU JA?- Stojanka Seka Zakić

Tražih te u sjeni

svojih vjerovanja,

u šumoru grana

starih jablanova,

ali meni vješto

tvoj lik sad izmiče…

Šta od mene hoće-

šta mi to bol viče?

Putevi te zovu,

da ih opet pratiš,

a daljine kažu

da se njima vratiš;

gdje da se uklopi

još nečija želja-

da l’ bih i ja tebe

poželjeti smela?

1.11.2009.

RAZMIŠLJAM – Branka Zeng

Listam stranice

Vremena koja

Sada su prošlost

Otkrivam

Tajnu koju

Skrila sam

Od sebe

Od Tebe

Od svih “

ISTORIJA-Aleksandar Hercog
Istorija,
Da ne daje se svakom rekao bih da je majka života!
Da nije često silovala svoju decu rakao bih da je volim!
Ona je bog života jer niko ga bolje ne zna!
Ona je tu bila kad se rodio iz vremena!
Ona mi je to rekla,
Kada je njeno nago telo sijalo mi u očima!
I posle, dok je pisala moje ime na svojoj beloj koži!
Ni krvi nije žalila i nisam znao više koja je njena
Niti me je pitala kako sam je našao ni kako sam prošao!
Pored mrkih cuvara i ratnika njenog carstva!
Noseci stvari što smrti kao osmeh poklanjaju.
Sa rukama od krvi i puknutim kamenim srcem oštrim.
Pitala nije da li me ono boli kada mi je rekla ostani!
Ostani tu kraj mene, sve je tvoje sto vidis!
I živi koliko ti se živi,
Dok ovaj svet decu ne poželi radjati!
PESMA NEDELJE
ISTORIJA-Aleksandar Hercog
Istorija,
Da ne daje se svakom rekao bih da je majka života!
Da nije često silovala svoju decu rakao bih da je volim!
Ona je bog života jer niko ga bolje ne zna!
Ona je tu bila kad se rodio iz vremena!
Ona mi je to rekla,
Kada je njeno nago telo sijalo mi u očima!
I posle, dok je pisala moje ime na svojoj beloj koži!
Ni krvi nije žalila i nisam znao više koja je njena
Niti me je pitala kako sam je našao ni kako sam prošao!
Pored mrkih cuvara i ratnika njenog carstva!
Noseci stvari što smrti kao osmeh poklanjaju.
Sa rukama od krvi i puknutim kamenim srcem oštrim.
Pitala nije da li me ono boli kada mi je rekla ostani!
Ostani tu kraj mene, sve je tvoje sto vidis!
I živi koliko ti se živi,
Dok ovaj svet decu ne poželi radjati!

Kada su ti usne dodirnule moje
a prsti ko dirke lupkaju po meni
zaspali smo nemo misli nam se roje
ja te žarko molim stranicu okreni

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/4852

Pages: Prev 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 Next

Load more