Category: Stih Dana

Pesme nedelje u martu bira – Lepa Simić

Pesme nedelje…

VRATIĆU SE KUĆI – Dušica Trbojević

Leto u zrnu ječmi
božur mirisom traje

u srcu krst
ikona
kora seljačkog hleba
i kućni prag

  nad širokim dlanom ravnice
nebo
zvezdane poljubce seje
i ševa pesmu gnezdi

ja sanjam povratak

Dušica Trbojevic

 

ZAUVEK – Nevena Ugrenović -Iskrica

Znaš li da je nebo ovih dana
razotkrilo svoj plašt
a tvoga lika nema
samo poezija neka
u sitne sate truje zoru

Neću ti pričati o stvarima
koje znaš
neću ni o čemu ne znaš
to ne menja stvar

Ljubav je kad gore ubereš
cvet
a onda ga dole posadiš
kad je proleće
i pustiš da svoj odživi vek
i ja puštam
zemlju da učini svoje
pa neka nebo promeni boje
zauvek.

Nevena Ugrenović -Iskrica

 

MESEČINA U BIJELI – Aleksandra Luthander Kroz nebesku špijunku gleda me mesec

mistično.

Rupa se otvorila.

Beli biser ostavlja trag

na crnom tepihu mora

i kao baterijska lampa pokazuje mi put.

Kao da se znamo,

kao stari prijatelj vodi me

svojim sjajem po kamenčićima

u ovo magično

toplo veče u avgustu.

© Aleksandra Luthander

Molitva – Vesna Dimitrijević

Ovo je:
neuslišena molitva ,
ili bipolarni poremećaj
zbog sumanutih želja?

O, Bože,
udeli mi nadljudske moći,
svašta nešto,
i puno, puno dukata .

Ne, ne, Bože!
Ne bih da budem
Robin Hud savremenog doba!
Ne bih ni da zauzmem
crveno slovo kalendara!

Samo bih da imam To ,
što si veoma retkim,
Velikim i posebnim ljudima
podario.

Da imam mudrost,
energiju, moć …
Da vadim sva bića
iz svakojakih nedaća…
Da mi se ni ime ne zna!

***
Zašto?
Zašto mi ne daš puno dukata,
pa da ih svima darujem
kao što čini Božić Bata…

© Vesna Dimitrijević

 

LAGARIJA (NIŠTA LIČNO….MAME MI)

                                                        Svetlana Biorac – Matić

Dušu  će svoju na konce,
i sjaj iz očnjeg vida.
Na rukama im zvonce,
lažu i baš ih briga.

Danas se dive poštenju
u prijateljstvo kunu,
sutra  već naivnoj ptici
vežu zrno na strunu. 

Ko mačka na skok spremna
kad plen svoj, naivan, traži,
uvek bez imalo stida
smišljaju nove laži. 

Busaju se u grudi,
oni su svedoci svega,
lažljive pesme nude
hranu sosptvenog ega. 

A kilmoglavci  mudro
na to klimaju glavom,
pletu lovorov venac
pevača venčaju s’ slavom. 

Tako od danas do sutra
lažljiva pesma zaživi…
Svi znaju – lažljivac laže
al niko da ga okrivi.

© Svetlana Biorac-Matić

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/29930

PESME NEDELJE U FEBRUARU bira – Lepa Simić

Pesme nedelje u februaru bira – Lepa Simić

 

ONA JE, ŽELJA – Branka Zeng

Uzdrhtala od dodira belih kristala.

Razigranih plesača, nečujne melodije,

titraja što ih vodi u zanosu igre.

Ustaje probuđena!

Slika svojim koracima trag i igra.

Prebira prstima ledene kapljice,

prosuto zrnevlje, priču čita.

Odlazi, neodlazeći.

Pod sjajem a u noči, ne sniva.

Razogrnula je svoje, sve je pružila,

čuti dok klize, otopljeni, sada njeni.

Rosni kristali.

Popiće ih žedna, oterati kletvu bačenu.

Rodiće svoje cvetnice, ukrasiće se vencem,

Ivanjskim cvećem ispletenim, i trajaće.

© Branka Zeng
 

PESMU SLUŽIM – Borislava DVORANAC

Pesmu
bez zareza
uzvičnik
noćas služim

pupoljak plamička
zrele jagode

želim da odeš
pre svanuća

zato se otrgni
obriši poljupce
ponesi jastuk
spali postelju
jer ja
košulju svlačim
trgam dugmad noći

nestani
baci zlatne niti

otvaram poklon
rosne zore
žutog mora
______________________________
Iz moje knjige ,,Pastuv i srna“
– ciklus ,,Ljubav pesnika“

 

 

ZANOS – Srba Matić
Pupiš ko trešnja majska,
u tebi vri trista latica.
O, dal si ptica rajska
ili si, možda, jarebica?

Čija ćeš biti, ja neću znati,
i ko će tvoj nektar da siše?
Brzo će da ti se otvore lati
i sve će oko tebe da miriše.

Želja mi moju nadu hrani,
hram ljubavi u mašti zidam.
Zamišljam sebe na tvojoj grani
kako ti sočne plodove skidam.

Opijen tada ja nisam znao
da si mi bila tako daleko.
Drugi je tebe vić mirisao
i plodove ti ubrao neko.

Samo se suze niz obraz sliše,
ja tuda više ne prolazim.
Otada trešnje ne jedem više
i svuda ih zaobilazim.

Drugi će tvoje kidati lati
i ogoleće te ljubavne zime,
ti nikad, nikad, nećes znati,
za ovaj zanos i ove rime.

© Srbobran Matić

 

BEZ DAHA – Jelena M Ćirić

Milujem ti pogled,
ljubim vrhove prstiju
lepljive od slatke požude,
začikavam senke
u podnožju tvojih trepavica,
dok vetar diže haljinu
do želja
do zvezda
do ludila
šapućem
da ću te voleti
zauvek …

Razgolićuješ me pogledom,
kidaš tanku mrežu
crnog najlona
pod bedrima uzdrhtalim od vreline,
gutaš svaki zalogaj
mojih zarobljenih uzdaha
bez escajga
bez žvakanja
bez vina
i kažeš
da se neće ponoviti
da je to samo
sad …

… A znaš da bih neke sate vekovima živela.

© Jelena M Ćirić

 

 

ПОЉУБАЦ СМОКВЕ – Елеонора Лутхандер
(СУВЕНИР)Загрли златну сенку Сунца
сачувај за мене
неколико кубика топлог мора
испред твоје куће
кад склизнем у јесен
низ меридијан
и пожелим да се купамУнеси ме тајно у собу
као осушену морску звезду
и закуцај на тавницу
изнад твог јастукаПосматрај како разапета љубав
трепери
и слушај како
смоквин лист разбија тишину
о бетонско двориште
уздигнут као пехар
пун неиспијене љубави

©  Елеонора Лутхандер

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/29002

Pesme nedelje – Januar 2012

Bira Ljubodrag Obardović

PESMA NEDELJE No4 Bogdanka Rakić

Divizionista i ne tačka

Učiš me da budem poentilista,
a ja volim zareze,
ne volim zaustavljanja
ni nastavke ne volim,
tačke su kao čvorovi,
čvorovi usporavaju,
a ja ne žellim da mi poljubac žulji usne
i tišina da mi dosadno spokojna bude;

avaj-srce kao papirne pahuljice,
misli kao rezanci-
pusti me, o, pusti me,
dopuzaće ti tvoje zmije
ili gliste,
ne trebaju ti moja krila vekovna, prašnjava
što ne umeju kožu presvlačiti;

ti si izmislio bol koja sočno ljubi,
zaustavljaš vreme pa ga u bujicama oslobađaš
i vrele ti breskve na ćilimu plešu,
iscedi ih, aman, nali se, nasladi se, udavi se,
ja čak ni voće nisam,
školjka sam, obrok ne po tvom ukusu
i volim bekstva na krilatom konju,
onom kojeg ti nikada nećeš uzjahati
jer ti ljubav nije slepa već razroka
i u muzej stavlja privatnu kolekciju milovanja;

ehej, ne možeš potkovati divljakušu
osuđenu zbog pljuskova nežnosti,
ali možeš betonirati travnjake Pepeljuga i Aurora,
moja polja i moje šume ne trebaju ostatke ljudskosti;
navuci naprstke ako želliš vilinsko cveće brati,
ti-kamenu srebrnog pogleda što svetlost ne hvataš
a mesecu rogove navlačiš
i zvezde mu obljubljuješ-
pusti me, o pusti me,
nisam zmija, nisam glista,
ni princeza nisam,
zavijam na galamu i glupost
i tako silno želim reč da ti odrubim
i misao koja je rodi
i usne koje je izgovoriše
i ruke koje je napisaše-
i srce to koje veselo plavetnilo ledi;

led će popucati, čuješ li,
i želja ti prijatelja neće imati
i propast ćeš svoju od sebe tajiti,
a ja ću plakati zbog razroke ljubavi
i nemogućnosti njenog izlečenja
i plakaću jer nisi video da sam bila znak opreza
pred „Tmurno vreme“,
a ne crveni krov koji te iz daljine mami-
oh da, ti si poentilista, a ja sam zarez, o dođavola!

©  Bogdanka Rakić

PESMA NEDELJE No3 -Пеко Лаличић

НОЋАС БИХ

Оставите ме на миру,
хоћу да гледам Месец
и звезде што ми у срце увиру.

Оставите ме самог ове ноћи
да другујем са брезом
док ми у очи месечина точи.

Ноћас бих под ведрим небом да спим,
да се отворим за поветарац и мирисе
и љубав поклањам срцем свим.

Оставите ме на миру до јутра,
сву лепоту ноћи преточену у љубав
поклонићу вам сутра.

© Пеко Лаличић

Из стихозбирке ,,Звездама у сусрет“
/књига је у припреми за штампу/
– циклус ,,П о р у к е“

PESMA NEDELJE No2 -Милдиновић Сандра

НОНЕ БЕЛЕ

Пронађи ме у стиховима
У мирису рујног вина
Или у песми девојака
Као некад сред шљивака
Пронађи мој осмех снен
Пробуди ме ти на трен

Ако хоћеш руку дај
Нек ми личи све на рај
У мом крају виногради
Волеше се тако млади
Девојачке ноне беле
Прве капи су донеле

И уз песму предвечерја
Јела су се стара јела
Као да сам с њима била
А о теби и тад снила
Руке слатке су од шире
Зује пчеле златнокриле

Ти ми оцима говориш
Никако да поглед склониш
Црвена ко булка певам
Ко херувин руке пружам
Дотицем ти нежно косу
Тако као трава росу

Пронађи ме не оклевај
Не мисли се не окрећи
Док се плави као грозђе
И залази сјано сунце
Небо каже тајну ту
Чуј – не лудуј не Лудуј

© Милдиновић Сандра

PESMA NEDELJE No1 -Živko Begović

BOŽIĆ, BOŽIĆ, BATA!

Božić, Božić, Bata,
nosi „kitu zlata“,
da „pozlati“ deci škole,
koje ona mnogo vole.

Božić, Božić, Bata,
nosi „kitu zlata“,
da „pozlati“ deci škole,
što će ih sve obradovati.

Božić, Božić, Bata,
nosi „kitu zlata“,
da „pozlati“ deci škole,
da se i u njima Bogu mole.

© Živko Begović

Od danas, na predlog Lepe Simić,

biramo samo pesmu nedelje od svih pesama

objavljenih na PoezijiSCG i PoezijiRS!!!

STIHOVI DANA!!!

05.01.2012BOŽIĆ, BOŽIĆ, BATA– Živko Begović

Božić, Božić, Bata,
nosi „kitu zlata“,
da „pozlati“ deci škole,
da se i u njima Bogu mole.


04.01.2012 – NIKADA VISE, Borislava Dvoranac

znam
kako boli mržnja
ljubljenog bića
kako izgleda izgovor
kako plače nevino dete
sve zbog mene

a čujem
kako mi slatko zbori
bojažljivo pojem srne
i nada se
sjaju oka

03.01.2012 ZIMA – Zorica Brkić

Na trotoarima belim
utabana snežna staza
na njoj se misli moje
s mislima tvojim sreću
u nijansama svanuća
nepreglednih rastojanja

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/28290

Stih dana i pesme nedelje -decembar 2011. bira-Lepa Simić

30.12.11

PESA NEDELJE – PARANJE DUŠE – Svetlana Djurdjević

Ne paraj mi dušu,
kao iznošenu bluzu.

Ne daruj mi olako
iznuđene milošte
jer, moje je srce
zaleđeno staklo
i za sebe samo
jednu iskru ište.

Ne govori ništa,
neka tuge tonu,
od naših ljubavi
ostala su zgarišta,
a pepeo je
ispunio vasionu.

I ne kaj se lažno
zbog promašene sreće;
jutro je od suza vlažno,
onih, koje više teći neće.
I samo to
na kraju je važno.

Ne paraj mi dušu,
kao pocepanu bluzu.

© Svetlana Djurdjević

28. 12 11

ČEKANJE  – Borislava Dvoranac

Otupele samoćom
usahle željom
ispucale nadom
i vapajem čežnje
usne ljube

ledene ih spuštam
na crvene jagode
tvoje
……………………

čekaš da odem

a ja se
kao planina sušim
i čekam

i ti čekaš

i čekamo
i čekaćemo

i čekaš…
26.12.11

ZDRAVO, MOJE IME JE SARA – Miroslava Odalović

Moje ime je Sara.
Ja sam ona koja nisam,
koja nikada nisam.
Ovo su ruke za moje zagrljaje.
Osakacene prazninom.
Okrunjene u prstenju koje sumrakom skidam
i u tmine bacam.
One pisu istoriju plasticne igracke
sahranjene u grobovima djetinjstva
koje nije doraslo do kolijevke.

…………..

 

Ja sam Sara.
Ja sam ona koja nisam.
Ja sam ona koja uvijek
samo pokusavam da budem.
Ja sam ona koja hoce.
Ja sam ona koja ne pristaje.
Ja sam uvijek,
vjecnoscu stegnuta
u sipljive trenutke. Ja sam nada
umrla za kraj.
Ja sam ona koja hoce da razumije.
Ja sam ona koja ne razumije uvijek.
Ali JESAM.

 

24.12.11

PESMA NEDELJE – ЗВЕЗДО – Љиљана Павловић-Ћирић

Таван или смо попадале
снове
у срчане коморе
их флаширали

и босиљком биберили
да на устајалу наду
не заударају

и тамјаном засладили
да на смолу вишњевску
не горчају

од голубијег перја
сплели смо небо
пљувачком га улепили

Звездо
ти сад гледај
у крило да нам
паднеш
22.12.11

КАПЉА – Мирослава Одаловић

 

Гледај на мом длану једно море спи

И на дну тог мора спаваш и ти

И талас ти прориче живот жедне капи

Коју и ја пијем којом живот напих

…………….

 

Капљом смијеха напуни собе сад без гласа

Капљом вина залиј сред сломљеног хљеба

Капљом мира храни снагу сред таласа

Да не кане суза тамо гдје не треба

 

©Мирослава Одаловић

 

21.12.11

U krčagu želja – Bogdanka Rakić

Ne mogu da se igram sa egom

šarmantnog mladića,

niti drskost zrelog čoveka

upokojiti na groblju prevaranata;

ne mogu ih slagati da su

mit kolumbijskih urođenika

niti rasplakati njihovu hrabrost.

……………..
Hej,

budna sam,

samo ne znam kako danom da utažim žeđ

pa razbijam krčag želja

i u prosutom sadržaju

prepoznajem vlastite misli svetica i konkubina.

 

20.12.11
NEĆE BITI NIČEGA – Iskrica

Ako me ne želiš
pucni prstima i nestaću
kao da sreli smo se u prolazu
kao da mene nikada nije ni bilo
u svom ovom haosu.

………….

Kad jednom tačka bude stavljena
nema povratka
na zgarištu sećanja i lomača će
biti spaljena.

19.12.11

MAGIJA- Latinka Djordjević

Srebrnom zvezdom,
kosu ukrasim,
nebo rukom zaklonim,
nemir svoj tebi podarim,
pa rekom ljubavi  zaplovim.

Zaigram
na oštrici meseca
opojnost trenutka razvejem
i olujom hladnih suza,
oboje potopim.

Zamutiće se stvarnost,
nestaće moji tragovi.
Srce zaludjeno baladom,
uspavaće poljupce lepljive,
sve biće,
magija do zore.

(C) Latinka Djordjević

 

18.12.11
PESMA NEDELJE – APSOLUTNO – Marina Mihajlović-Živković

znaš šta si ti?
ti si moje apsolutno
kad raširiš ruke pa uhvatiš celo nebo
i pticu

nemoj da mi odmahuješ glavom
to nije odluka već način disanja
i ti nemaš ništa s tim ….

moja apsolutna istina
i apsolutna laž
proističu iz tvog osmeha
sva moja mudrost tvoja je tvorevina
sva moja ludost inspirisana je tobom.

nemoj da mi odmahuješ glavom
nije to odluka
i ti nemaš ništa s tim …

© Marina Mihajlović-Živković

17.12.11

 Sve izgleda jasnije – Velibor Sikimić

Jasan je jedino dan
A noći sve su čudnije
Tvoj miris jači je od vremena
S poljupcima luduje
Lako mi je noćas sve
Misli u nebo lete
Sve izgleda jasnije
Kad srce ožiljak stekne.

(C) Velibor Sikimić 2011.

 

 

16.12.11

КРОЧИЛА СИ У МОЈ ЖИВОТ Ljubodrag Obradovič

Крочила си у мој живот,
*лутајући кроз мисли,
силазећи у срце,
тамно срце, срце ноћи
пуно чудовишта!*

………

Ушла си у мој живот
и миловала ме лудо- вечности трен!
Данас, кад са другом лутам, знам:
тобом сам заувек опијен.

 

15.12.11

IZGUBLJENI SNOVI – Stana Minić

Maleno zrno peska
nekim čudom čvrsto stoji
na poslednjoj duginoj boji
dovoljno daleko
od korova i kletvi
……

Srce to je snaga bogova
tu snagu svako ne ubija

Igram neka se mešaju
krv suze i znoj
igram za korene svoje
za život svoj….
14.12.11


13.12.11

KIŠA- Svetlana Biorac-Matić

Žedna zemlja vodu pije,
huči reka pod vrbama,
plače nebo, žao mu je
mokre ptice u granama.

Oblk lenjo nebom plovi,
munja gromom progovara,
kap za kapljom utapa se,
u prašinu trotoara.

Žuborom se reka javlja,
mokro granje vetar njiše
i raznosi na sve strane
miris tople, letnje, kiše.

 

 

12.12.11


KUSUR – Srbobran MatićJa stvarno nisam znao,
da ti je to vrlo bitno,
ja bih ti ljubav dao,
al’ danas – nemam sitno!Ja samo takav trajem
uvek se ceo dajem.
kad plaćam, do kraja plaćam,
ne tražim kusur, niti ga vraćam.© – SRBOBRAN MATIĆ

11.12.11

Vratite mi…- Bogdanka Rakić

Zima pre zime,
strašnija od najhladnijih zimskih dana,
misao ledi tužnu. 
…..

Izbezumljenost je to, o, Ljubavi,
o,  srce moje pod stopalima,
odjek uznemirenosti, neiskazanog straha
i nema više ni kopna ni voda,
ni severa, ni juga, ni juga,
ni rađanja, ni umiranja,
ni poljupca, ni molitve, ni molitve.

Ne ištem poslednju pričest,
samo preklinjem skršena,
vtatite mi moje snove. 

 

10.12.11

NOKTURNO-  MARINA ADAMOVIC

razmišljm

da li ima smisla

postojati

a biti utvara

i ne vredi

kako će avet imati

tri čiste

i nešto stvarno odlučiti

idem dalje

poput ranjene zveri

kao —

škrgućem

a

bale mi za telom klize

eto

još pokret il’ …

recimo —  dva

i predstava će biti

puna jeze –

za one što bulje a

ništa ne shvataju

iza spuštene zavese

provirujem

da li sam tu

ili čekam sebe


 

8.12.11

ПУСТО ЈЕ МОЈЕ СЕЛО – Зоран Христов

Пусто је моје село,
пси све ређе у њему лају,
све чешће свештеник  чита опело
старци ме више и  не препознају.
…….

Пусто је моје село
дечији смех се више не чује
школско би звоно сигурно хтело
с ђацима да се опет радује

7.12.11

ŠTA JE TO BILO TAKO LJUBAVNO- Spasoje Ž. Milovanović

šta je to bilo tako ljubavno u ljubavi našoj
iskovane varnice u zelenu buđ
deda mraz na wc šolji
i masnih fota deklamacija
iz televizora trešti proklamacija
neko je opet nezavisan

……….
knjige od prohroma maltera i cigle
slikovnice i bojanke svakodnevnog života
nešto me protresa tokom ranijih razdoblja
neke kuge i verski neki svetski
neki bratski i građanski ratovi moji i tuđi svatovi i šta
šta je to bilo tako ljubavno u ljubavi našoj

6.12.11

 

 

PESMA NEDELJE – JEDNA U NIZU – BRANKA ZENG

 

Htela sam tek onako proći,
videti odraz svojih koraka.
U odjeku na tvojim grudima,
umiriti drhtaje svojih strepnji.
Okrenuti se od svih stega, otići
tragom utisnutim nasleđem.

Putnik sam, neumorna pratilja,
snove sam prosula u ime povratka,
i nisam otišla nikuda, a jesam, želela…

Žamor utihnu u trenu dok prolazi
ponosno uzdignute glave, tiha
u svom pohodu ne ruši stvoreno.
Ona koja ima dar da ponizna bude,
a neponižena da traje.

… zanoćiti pod okriljem zvezda,
rasuti tihu novembarsku noć…
uspavati reči na tvojim usnama,
buditi jutro a ne probuditi ga.

© Branka Zeng

5.12.11

U poćast Kamingsu 74 – Marina Adamović

grančica se naginjala sve

više i niže a šta bi dru

go pod

teretom snega

čekala sam na rezultat

ne!preokrećem

on je  čekao mene

dvoumila sam se se

zašto grančica ne strese pahulje

i pozove neku pticu

4.12.11

Objava- Bogdanka Rakic

Kao pupoljak beli,
kao svežina jutra,
izvijam se
željna mirisa dana,
dana nadanja…
……

O, nasmejte se,
zadrhtite,
zatalasajte se-
stižem vam
kao osmeh voljene,
kao pupoljak beli!
3.12.11

KOLOVODJA- Miladinovic Sandra

 

Nezna juce da je sutra,

nezna noc da je dan,

niti korak da je sudba,

kolovodja da je kralj!

Rukom mase, osmeh nudi,

sve u isti tren!

Dok preplice sitno oro,

nezna da je njen!

……..

 

Dok napolju dah se ledi,

i veje li veje,

kolovodjo kad odigras,

shvati ona gde je!!!!

 

 

2.12.11

Све што је запаљено, једном ће да изгори  – Зоран Матић

Скрати, све године, онако немарно,
Време се истопило као сребро у води,
Ево бежи, ево готово је.

Шта ће остати,
Траг на угашеном камину,
Окићени зид без слика времена ?


……
И тако, идем, вратићу се,
Заобилазим неке године, колико могу,
Говорим, не увесељавам више никога,
Окружен предебелим нитима трња,
Ратник сам, сечем, убијам,
Ипак, није још време умирања.

1.12.11

ДОБРИЦА- Љубодраг Обрадовић

Добрица добро поклања…
Сликама својим спокој даје
и делић свога неисањаног сна,
у машти пролазника да траје!

А камен ко камен, тајне скрива!
Уметност годи и машту и телу.
Осмех слика напаћеном прија,
док упија идилу у сликама успелу.

………….

Добрица добро поклања,
не однесе се све са собом…
Сад и шетње до свога сна,
остави свима пред погледом.

 

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/27603

STIH DANA-novembar 2011 -bira Bogdanka Rakić

PESMA NEDELJE NOVEMBAR 2011.:

27.11.2011.

PESMA NEDELJE:

EPILOG-Spasoje Ž. Milovanovićovog dana je sve moguće
budućnost je prisutna
i višak vremena
nekakva munja večnosti
kao i obično u tim prilikama
pijan sam tek tolikoljubav revolucija istorija
u meni samom beznadni heroizam
slobode se sudaraju
i zahtevaju jedna drugu u ovoj raspravi
je li dakle zaključak tih avantura
da je ljubav mit
ili je sve jedan koloplet neravnoteže
tragični slučajevi ulaze
u nepredviđene troškove jedne ljubavi
jedne ljubavi usred revolucionarne činjenice
koja je i sama nepredviđeni trošak
u istorijskom razvoju
trocki je ipak bio u pravu
i staljin je ponovo ispušio

kad bih samo mogao
ponovo da se rodim
želeo bih da živim onako kako sad živim
da imam dobru trpezu
dobro društvo
da provodim svoje vreme između žena
u toj sjajnoj školi elegancije
toj mešavini mudrosti i ludosti
toj mešavini koja čini život prijatnijim
koja čini život svakako duhovitijim

ovog dana je sve moguće
budućnost je prisutna
i višak vremena
nekakva munja večnosti
kao i obično u tim prilikama
pijan sam tek toliko

© Spasoje Ž. Milovanović

26.11.2011.

PUSTITE-Ana Smiljković

Da se ne okrecem
kad čujem svoje ime, jer
nisam navikla da me zovu.

Ne shvataju da nisu svi
rodjeni voljeni sa znanjem
da vole.
Ne shvataju da me svaki dan
boli više,
da svako jutro ustajem teže.

 

25.11.2011.

KAKO SE PIŠU USNULE PESME-Bora Blagojević

Само моје драге нема остала је голих груди
Да ме тражи надодиром у распуклом стању свести
Овијена око пупка под чаршавом разасута
Пола риба пола жена у кревету да се мрести

И ујутру питала ме где сам сву ноћ боравио
Грдила ме и молила да баталим што се не сме
Ја ћутањем правдао се да не умем да објасним
Можда неће разумети да се тако пишу песме

© Бора Благојевић

23.11.2011.

НИСАМ ЈА ПЕСНИК-Мића Живановић

Нису ово песме за књижевно вече
да им слово држе језички чистунци
ту бисерну росу што из душе тече
не дам да замуте надобудни глумци.

Нека ми опросте сви велики зналци
ја не пишем песме због њиховог суда
схвати ће ме боље улични пијанци
што од себе беже не знајући куда.

Моја рима проста и поруке јасне
могу и без речи критике и хвале
теби ја поклањам ове сате касне
за нас двоје ноћас две звезде су пале.

И није ми важно ко ће за њих знати
далеко од циља да песник постанем
све песме ћу своје само теби дати
нек непознат вечно за друге останем.

Јер ја нисам песник великога кова
ког ће да преводе на језике разне
важно ми је само да их ти разумеш
па нећу да слушам све те фразе празне

И нећу их никад говорити ником,
јер оне и нису за књижевно вече,
хоћу да их теби шапућем у тами
за нас двоје ноћас вино нек потече.

© Мића Живановић

PESMA NEDELJE:

NOVEMBAR SE VUČE -Lepa Simić
Sretali smo se
u nedostižnim snovima
u mojim
i tvojim pesmama

Tog novembra
za tvoje tople oči
dadoh dušu
da je u tebi
zaboravi vreme

Srcem slikam
zaigrane misli

U srebrnom gnezdu
usnula
pod vetrom
stihom pokrivena
msečeva kći

© Lepa Simić

20.11.2011.

SUSRET U KRUŠEVCU-Đorđe Petković

Рајске нека двери широм се отворе,
Стихови да творе одзиве химери!
У Крушевцу граду наум одгонета
Свако са свог лета и по свом с(к)ладу.

© Ђорђе Петковић

19.11.2011.

U POČAST KAMINGSU 34-Marina Adamović

delič sebe …

deo univerzuma…

mogu dati…

da ti…

to beskrajno…

neograničeno…

srebrnkasta nit…

galaksija  o òko ….

okačena…..

moje…

tvoje…

18.11.2011.

NEPOVRATNO-Tatjana DJ.

Htedoh da sakupim razletelo jato,

najlepših trenutaka naše posvećenosti.

Kad blagi vetar cveće rasuto

odnese tragom daleke prošlosti.

 

Ne praštajući, tragove mirisa udišem.

Duboko, još jedanput u mislima…

pokušavam sreću da zanjišem.

17.11.2011.

VUDI A NIJE ALEN-Ljubodrag Obradović

Vudi a nije Alen
svoje igre igra
u traganju za prepelicom
koja zlatna jaja nosi
Vudi se nikad na život ne kudi
jer zna istunu: ne desi se nikad
ono za čim srce žudi
ali na platnu se sve naslika
jer slika je san i san je slika

Vudi…

© Ljubodrag Obradović

16.11.2011.

AKO SI TI KAO SAVA-Spasoje Ž. Milovanovićako si ti kao sava
i ako si ti kao svetac
i ako sam ja kao spasoje
onda se sresti nećemo

15.11.2011.

LEPTIRI-Miladinović Sandra

Tu negde u sredistu duse skrila sam vapaj

i brizno cekam!

Skrila sam odsjaj suze i osmeh,

ko u ismaglici bih malo da drema,

obavijena svilom sa istoka,

tako mirisna i ko pamuk meka!

Rumena ko kraj vatre sedim,

i cekam da snage skupim snena,

pustim ih van,

da rasirim ruke sa strmog bedema,

i polako se spustim dole da dam,

oduska leptirima sto hrle van!

Cvetna poljana ih davno mami,

to ce im biti najveci dar!

Konacno nece biti sami!

Polen ih mami iz dana u dan!

 

 

© Miladinovic Sandra

PESMA NEDELJE:

SRBIJA Ranislav Šela

Vetar bije udara
I moja kuća nema prozore ni vrata
Samo neki bedem umesto praga
I na njemu stojimo draga ti i ja
A vetar zviždi dok ovuda prolazi, fijuče
I mi se skroz na njemu klatimo
I kose nam lete čas ovamo čas onamo
I oči su nam pomalo vlažne
A nosevi nam promrzli od hladnoće
Kroz našu kuću prolaze ljudi
Zvekeću ko zvečarke s onim što nose
A ne nose ni prozore niti vrata
Ja sam čovek koji ume da zna
Ja sam čovek koji ume da voli
Ali ništa se to od mene više ne traži
Od mene se samo traži poslušnost koja boli
I kada želim biti kulturan
I kada poslušam ono što mi se kaže
Uvek ispadam potpuno rigidan
Sa sve većim dugovima i kamatom koju mi traže
Moja kuća nema prozore niti vrata
Ima samo neki bedem umesto praga
Kao da sam pokraden, tako se i osećam
Mada su mi sve slike još na zidovima
A rukopisi i knjige stoje na svom mestu kao i uvek
Dal’ bi krali knjige?
Ili ulja na platnu?
Grafiku sa mostom niko pipnuo nije
Više ni sam ne znam da li sam pokraden
Ili sam samo oduvek ovakav bednik bio
Moja kuća nema prozore niti vrata
Samo neki bedem umesto praga
Kroz moju kuću prolaze ljudi
Nose svašta sa sobom što nije moje
Nude svašta i sve odma daju
Ali ne nose ni prozore niti vrata
Komšija mi kaže da mu fali zemlje
I da mu fikus stoji nasred sobe
A filadendron da je pao pored prazne saksije
I još neko kućno cveće da mu se buni
Jer nema zemlje, a nema ni ljudi
Kaže nudili mu papir s nekim pečatom koji ne zna
Na kom piše: Ovo više nije tvoje!
Kaže da je dužan i da novaca nema
A ne seća se otkad ti dugovi stoje
Uzimaju sve i još više nude
To što daju košta boga oca
Ovo što uzimaju ne vredi skoro ništa
Pa ti sad vidi ili se pitaj ima li to ikakvoga smisla
Ja ga gledam, slušam
Pa se pitam; čeka li i mene ista sudba?
Još mi kućno cveće ćuti
A mačka traži samo pesak jer zemlje da trošim ja i nemam
Vetar ovde duva, fijuče
I nikom to naročito ne smeta
Svak gleda da što više pokrade
Da u grob sa sobom ponese samo par kuća
I nešto volova
Moja kuća nema prozore niti vrata
Samo neki bedem umesto praga
Ja sam ranije čitao nekih knjiga
I sećam se sve braće Karamazova
I mislio sam nekada da se znanje ceni
Ali sada vidim da to nema veze
Kada nema zemlje i kada nema ljudi
Svako cveće će tužno da vene
Da se krijem neću, jer još toliko ponosa imam
Jer znam da znam i ono što nemam
Moja kuća nema prozore niti vrata
Samo neki bedem umesto praga

(C) -Ranislav Šela-

14.11.2011.

 

13.11.2011.

СУСРЕТ-Винка Перишић

Није пала јабука у бунар
и нисам ја несрећна …
Само се небо помјерило …

Ти си узео своје стаклене руке
ја своје мермерне очи
па смо се на рубу дана уочи буре
без ријечи удаљили са мјеста злочина.
И то је све.

Ко ће остати да окује радост
да поравна трагове?
Прећутаћемо све разлике
до смрти пјешчане дине
неубране крај пута
разлоге за твој одлазак
без побједника у овој каменој тишини.

Оно што је изгубљено, нађено је
на почетку круга.
И то је, љубави, све.

© Винка Перишић

12.11.2011.

СУСРЕТ СА ПИСЦЕМ-Дарко КоларСрели смо се тамо негде
кад је нестало мастило
и перо јастребово кад се сломило,
поново писци читају дело.Срели смо се између редова песме
мој Благоје,
колико је времена прошло само
дао си нам снаге да наставимо
повежемо нит у стих
и речима прекривамо
и бојама писце подаримо
Мој Благоје.© Дарко Колар

10.11.2011.

BEOGRADJANKA-Eleonora LuthanderSvaki dan se penjem
Na Kineski zid
Novog BeogradaŽivim privremeno
U jednom osvetljenom
KvadratićuSrbija je moja majka
Kosovo je moja snaga
Beograd je moja drogaPobednik na Kalemegdanu
Moj prvi i poslednji
I jedini ljubavnikSremska kobasica je
Moje životno osiguranjeJa sam švedski sto
u BeograduJa sam Beograđanka
U Stokholmu(C) Eleonora Luthander


09.11.2011

NEBESKI CVIJET-Miroslava Odalović

 

тај коријена нема

смрћу ишчупан

у облаку сађен

небом заливан

пјесмом нађен

 

PESMA NEDELJE:

BOL-Miro BeribakaSvako svoj bol
sa sobom nosi,
skriven od pogleda,
duboko
u tami vlastitog bića.Svaki bol,
ponekad,
ispliva na svjetlost dana
i kane
niz obraz svoga sudjenika.(C) Miro Beribaka

08.11.2011.

U POČAST KAMINGSU 16-Marina Adamović

na na

drobnoj pl

oči oči

usmere

ne ka meni

nekoliko zenica

šetaju

senkom pred

    razrešenje

znam da bej

ah

ah pa

još ću biti

al

ta

mira

u

miru

parabole

07.11.2011.

STARI PRIJATELJI-Živko Begović

Pevaj, pevaj, sviraj,

u srce me diraj,

da budemo zdravi,

prijatelji pravi!

Živko Begović

06.11.2011. /Oda smehu  Marko Baroš

Svuda beše plavo, ubija tišina
Poceo sam da vičem da me čuje neko
Mora se biti srećan, sa onim što se ima
Jednom je neko davno reko

04.11.2011.

МОЈ ЖИВОТ/Radivoje Miladinović

Хтео бих а не могу
Могао бих а нећу
Имам а као да немам
Немам а као да имам
Желим а не смем
Смем али ме је стид
Тражим а не налазим
Налазим и када не тражим

 

03.11.2011. / Ksenija Aleksić

Starina

01.11.2011.

СРПСКИ ГУСЛАР-© Дарко Колар

Сећам се погледа што видех преко Мајевице,
и стабла кестена са раскршћа Горње Трнаве.
Гусле у руци, на гуслама жице,
потекле песме, сећања на живот Светог Саве.

Сећам се мутне воде са Дринског бојишта,
топова,јуриша и јуначких гласова.
а песма потече док битка се бије,
храбро срце о слободи сније.

Сећам се песме са турског двора,
у манастиру својих хришћанских стихова,
уз гусле чуо се и звук звона,
велике душе и тела храброга.

© Дарко Колар

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/27165

Lepa Simić – Stih dana i pesme nedelje oktobar 2011g.

PESME NEDELJE OKTOBAR 2011.

MISLIZoran Hristov
NE CITIRAJ ME – Miroslava Odalović
KORACI – Slobodan Ganić
DEČIJE RADOSTI – Živko Begović

30.10.11

CR(VE)NO – Vida Nenadić

Reke
ljudi
prvo
teku
u koraku.

Posle se
polako
ali
sigurno
mimoilaze.

I miču se.

I otiču
u (ras)koraku.

***

29.10.11

ORI… Ljubodrag Obradović

Ori,
razvigori,
kolo,
lolo!

Život je jedan,
bezizgledan,
al povedi,
na oranje i u čežnju,
devojku što te veseli
i razigranog želi.

…….

Ori,
nek zagrmi
tvoj glas!
Zadnji kuca čas,
da truba zasvira,
da zidove poruši
i donese malo mira
i spokoj duši.

26.10.11

ПУТ МОЈИХ ТВОРАЦА – Дуле Р. Пауновић

утабани пут мојих твораца бледи
док журно корачам њиме
… у измаглицу
…..

или је то последње оправдање
пред самим собом
за сав бесмисао свега

25.10.11

ЗВЕЗДАНА КОЛА – Пеко Лаличић

У звездана кола
као сватови језде
устрептале звезде.

……

Водио бих их у школу,
да као у Великом колу
играју за нас.

 

24.10.11

PESMA MAJCI – Milovanovic Sandra

 

Niko nezna tudju bol da boluje,

niti suzu s uzdahom da prati,

cak ni ruku kratko da ti pruzi!

Niko nezna stvarno da te shvati,

kao tvoja mati!

……

Niko nezna pogledom sto boli,

kao majka stvarno da te voli!

Zato majku ovo vece ljubim,

i glavu joj spustam bas na grudi,

kao nekad davno sto je bilo!

Majko moja, moja dobra vilo!

 

 

23.10.11


Opet mi srce o tebi sanja – Zaviša Koprivica….Žubori u noći
Prste mi steže k’o da neću doći
Spustila je svilu preko lica
Zamaglila pogled svetlom svica
Otrgla se nekud gde broji staze
Njene me ruke drže i maze
Uželim se da je sanjam
Svenule mi noćas daljine
Odzvanja mi njeno ime
I pahulje bele usred ove zime
Gde mi trag u netragu
Gde mi zora u bestragu
Gde mi sunce beži za oblake
Sanjam njene grudi i ruke nežne i lake
Moj život je nekad bio
Što sam nekad živeo i snio
A sada mi samo srce snije
Da ne budem negde gde mi tebe nije

21.10.11

ЖИВОТ ЈЕ ЧУДАН МОМАК – Violeta Aleksić

Живот је чудан момак,
он има своја лутања,
и никад не зна где му је конак,
само се смуца, тумара …

Накриви своју капу понекад шеретски,
чисто да олакша мало, све своје лоше одељке …
Па опет крене неком путањом,
некад брзином ветра, а некад полагано,
и често се гласно насмеје сваком плану унапред …

21.10.11

PESMA NEDELJE – DEČIJE RADOSTI – Zivko Begović

Ja imam seku i zeku,
ti imaš bracu i macu,
s njima se možemo igrati
i svakog dana zabavljati.

Mi imamo mame i tate
i njihove oči nas svugde prate,
a naše bake i deke nas mnogo vole
i za naše zdravlje se Bogu mole.

Mame, tate, bake i deke se staraju,
da svake godine nase rodjendane  „proslavljaju“,
a kada se proslavljaju naše Slave,
onda se za goste najbolja jela prave.

Kada Božić i Uskrs dodju,
oni tako brzo ne prodju,
po tri dana se praznuju,
pa decu najviše obraduju.

Deca se najviše raduju od svih,
jer dobijaju poklone od mladih i starih,
poklonima se raduju i svi ostali,
ali su oni decu najviše obradovali.

(C) Živko Begović

20.10.11

 

PONEKADA – Miladinovic Sandra

Ponekada je nebo tako teško,
da hodaš neda, da stojiš jos teže,
i svaka zvezda te boli i peče,
a, daljine sve dalje i dalje beže!

…..

Ko na belom atu ti galopom juriš,
ali sve se sruši ko od karata kula!
Brzinom svetlosti ladje nam odlaze,
od luke do luke, od grada do grada!
Ja bih samo htela, kada bih bar mogla,
da sa jednom ladjom otplovim nekada!

 

19.10.11

Plavetna čežnjo – Marina Adamović

plavet

na

čežnj

o

oka

moga

okrenu

tasi

na

glavačke

udah

ni

usukane zvezde

upalih obraza

ko

je

te

gledaj

u u

beš

umno

m

m

iru

i

setnojo

deždi

18.10.11

PESMA NEDELJE – KORACI – Slobodan Ganić

 

Ni jedan razlog ne postoji više
da toplinu doma čuvamo nas dvoje
svako nam proleće na jesen miriše
a koraci nikad dva puta da spoje.

Svakim smo korakom bliži do ponora
to oboje znamo al idemo ćutke
na licima bledim svaka nova bora
odbrojava naše tragične trenutke.

Ne pitaj zašto ništa ne zaboli
i ne pitaj nikad zašto smo se sreli
rane se ne leče grumenima soli
i duša ne peva kad se s telom deli.

Nek sve bude tajna ko ljubav što beše
tajna na mom dlanu tvoje grudi vrele
radoznali ljudi uzalud nas teše
dok koraci naši pod nama se dele.

17.10.11

TEBI -Branka Vojinović-Jegdić

Zatečena  u  lavirintu  stojim

Umorne  nade  oko  mene  lete,

Neću  naći  izlaz,  a  tako  se   bojim

Tuga  već  počela  mrežu  da  plete.

…….

Moj  list,  ti  jedini  umje  da  pročitaš

Koji  čitati  nije  znao  niko

Ode,  a  ja  zaboravih  da  pitam

Kako  se  trijezni  praznom   slikom.

15.10.11

GRIVA NEMIRNOG ATA – Miladinović Sandra

U SJAJU JUTRA VIDIM TVOJ LIK,

I OPET NADA LUDA,

NO NOVI KORAK KO NOVI LIST,

VODI ME I  PITA KUDA!?

 

KUDA OVA NEMIRNA DUSA

DA STREMI ZA NOVIM SNOM?!

U NOVOJ PRICI , SUDJENOJ MOZDA?!

TI OSTAJES ZA NJOM!

14.10.11

БУДИ СВОЈ САН -Дуле Р.Рауновић

Сину –

Можда сада сањаш најлепши сан:
детињство,
безбрижно, срећно…
мајку,
насмејаног лица, брижну…
оца…
ведрог, стаменог…

Између Њих – Себе…
и оно што никада имао ниси…

13.10.11

PESMA NEDELJE – NE CITIRAJ ME – Miroslava Odalović

Ја сам дрво

Срце крајпуташа

Моје ријечи у лишћу

Дотичу тло

 

Ја сам ријека

У венама дамар

Моје ријечи у капи

Прогутана вода

 

Ја сам облак

Исписано небо

Не цитирај ме

Прислушкује ноћ

 

©Мирослава Одаловић

12.10.11

MUNJA NEMA LENJIRE- Miroslava Odalović

Онa воли разгранату свјетлост

Која пржи небо

 

Сфере у светости

Не познају шестаре

Немају иглу којом се пробадају

Већ изрешетане тачке неба

И не заокружују ништа у кавезе

11.10.11

IMA NADE – Marina Adamovic

puno je

krasnih

usana

koje

izgo

varaju

pitanja

bez kraja

i

puno

nabreklih

ušiju

koje

upijaju

vodopade

krvi

10.10.11

TE NOCI – Tatjana DJ.

Kao mesečar

u vrtu snova…

Ubraću ružu

crvene boje.

Tvoga imena

pisati slova

zvezdama što se

nebom roje.

Crvenim cvetom

do tvoga praga.

Opijen mirisom

biće moj hod.

Na usni…žudnja

za tobom draga

goreće kao nebeski svod.

9.10.11

ЈЕДНА МАЧКА – Ljubodrag Obradovic

Једна мачка,
црна,
наспрам неба,
гризе месец.

Као да
у вечност полазимо,
кад ништа не осећам,
осим твог тела,
што набујало,
кошуљу прети
да поцепа.

Као да
ништа не примећујем,
док руке дрхте
на хридима двеју јабука,
што светле кaо два месеца
из простране пустиње,
твог тела осутог
звездама страсти.
……………

Сад ћемо,
лепото моја,
поврљати траву,
месец да гледа.
Сад ћемо, сазнати
како зора свиће,
дан плутоном
како израња…
Сад ћемо
као једно биће
схватити
смисао постојања.

 

8.‚10.11

PESMA NEDELJE –МИСЛИ – Zoran Hristov

Моје су  мисли  галије царске
што сињим морима плове
носе ме слободног на све стране
дубина плава  себи их зове.

Моје су мисли ветрови силни
што пред њима све редом гмиже
са њима ја сам слободан човек
висина плава себи их диже.

Моје су мисли звезде са неба
сјајно сунце и месец жут
простране као бескрајни космос
широк ми поглед а раван пут.

Моје су мисли само моје
а ја их, ипак, са вама делим
будите слободни, будите своји
мислећи на вас, само то желим

© Зоран Христов

7.10.11

Vesna – Koprivica Saviša

Vesna, žena nestvarna
Žena daleka
Tamo negde iza sunca
Pod pahuljama mesečevih čestica
Samo čeka svetla vasione
I zvezdani prah
Budi se, nestaje, tone
Tamo negde gde ostade mi dah

 

6.10.11

Dangubismo zalud – Miro Beribaka

 

Naudisasmo se baruta,

naslušasmo se fijuka olovnih zrna,

strah nas je na molitvu nagonio!

 

Po vascijeli Božji dan

dangubismo! Zalud!

 

Potjeraše nas zlatnim perom,

kupljenim crnim zlatom!

I dan-danas nas gone!

Dangube zalud!

 

5.10.11

CRVENI TRG  – Eleonora Luthander

Ljubav je ova umrla
još u kolevci
Novi spomenik
na groblju srca
……..

Moje telo je sada
javna površina
cvećem zasađena
Moglo je da bude mnogo
mnogo gore

4.10.11

EPITAF –  Duško Vujović

Ovo moje lice kao lice iz tammnice
Osjeti baš svaku oluju što duva
Ostavljam ko djete na skriveno mjesto
Malo svoje duše Bog da mi je čuva

Izvinite što me nema ako me “ne bude”…neću vam se izvinuti:))
Jeste nepristojno ali je i to za mene samo ples stihova :)))

Sve vas do koske volim i pozdravljam.
Zanavijek vaš Duško Vujović

Bog Vas blagoslovio

duško

3.10.11

ŽIVOT SVETA – Živko Begović

Ja pitam,

ovaj naš svet,

šta nam sve,

pada na pamet?

 

Da li smo ,

svi skupa sposobni,

da se upoznamo,

i jedni drugima potrebni?

…..
Život moze biti i kratak,

treba ga uživati,

da nam bude lepo,

to trebamo znati!

2.10.11

RUKE – Svetlana Biorac Matić

U jagodice
utisnute godine
linijom zivota
venac plele
da zagrlim
sva sazveždja
u dolasku
pri odlasku

1.10.11

RECI MI MOJE IME – Spasoje Ž. Milovanović

izgubio sam sebe iz vida
i dan jučerašnji
i dan
stvarno
treba li mi neko takav

…………

stvarno
treba li mi neko takav

reci moje ime
to je lako zapamtiti
tu reč
ona se svodi
na tvoj glas
na dnevnoj bazi
na tvoj glas iz srca
ti si
da ti si

reci mi moje ime
vrati mi

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/26546

Stih dana i pesmu nedelju u septembru 2011 bira – Lepa Simic

PESME MESECA SEPTEMBRA 2011.
KNJIGA VREMENA – Vida Nenadić
VATRA – Slobodan Ivanović
Priznajem – Sanja Petrović
DE NATURA A.D. MCMXCIII – Eleonora Luthander

29.9.11

PESMA NEDELJE -KNJIGA VREMENA – Vida Nenadić

Ta knjiga
je, dugo, imala mene.

Sad ja, već neko
vreme,

imam tu
knjigu.

A mrznu se
i lede reči.

Nebo i
dalje plače

zbog
abortusa duha. Čujem ga.

Ipak, jedan
dan može biti

poput celog
života,

ako se samo
ustane dovoljno rano.

Jedan dan
je i mnogo više

od stranice
knjige vremena.

Srećom, ima
i takvih dana

 

28.9.11

PRIRODA JE TAKO –  Marina Adamović

Posted by poetessa on 26/09/2011 at 4:23 pm

neka

da kiše

neka

da mraz

ko

me to

gle

da

s

ogled(a)la

************+

poput jeze

otkuca

va

sat

********

otvaram

prozor

da

upijem****** no(ć)

priro

da

je

ta

ko htela

da

zasadi

bakarne

ne

o

či

kao

hu

mmmmmmmmmmmmmmm

27.9.11

ЧЕКАМ ТЕ – Dule R. Paunović

Дођи,
чекам те на раскршћу свих ноћи и ветрова.

Пожури,
да ме ветрови не однесу небеским путевима.

Ако се то догоди,
развући ће ме тамом на четири стране света.

И Ја,
никада више нећу пронаћи путеве повратка.

А Ти,
остаћеш заувек сама…
и слушаћеш само хук песама са небеских висина
… све док време траје.

 

26.9.11

U PROLAZU VREMENA – Branka Zeng

Ruka zastala u pokretu, pozdrav
odlutao onako, kao nehajni šetač
ne osvrnuvši se dok prolazi ulicom,
ostavljajući za sobom trag odbačenosti.

………..

Odjek uzleta teških krila, sumorna
hladna osećanja prekrila senkom, preletom
odlazi nekud gde nova postaće hraniteljica,
tiha od nemoći da razgrne ruke, koje je ne grle.

 

PESMA NEDELJE – VATRA – Slobodan Ivanović

U pepelu
bivša vatra
sanja žar
uzalud
čekajući
vetar.

Hladno mi je
oko srca.

 

24.9.11

Poslednja stanica svetla- Zaviša KoprivicaŠto mi vreme, što godine slažu
Mrki vuče podigni brkove
Ja zarobljen a oni me lažu
Menjaju mi vreme u okove
………..

23.9.11

PODANICI SNEGOVA – Svetlana polak

Kako užareni postaju mali

Snegovi,

Smetovi,

Daire podrhtavaju na plamenu

A smetovi, snegovi

Promiču goli.

Ukrštam Tebe, njega, mene i nju,

I još mnogo njih ispisanih

Na tabli na kojoj su sazvežđa već

Odavno rekla svoje,

Tvoje, kažem da je sve tvoje,

Moje, on kaže da je sve moje,

Njeno ti kažeš da je sve njeno,

Njegovo, ja kažem da je sve njegovo,

A jedno novo lice ocrtava se

U ritmu plamena….

Ćutim!
……
Ni ti, ni ona, ni on, ni ja,

Ostaće samo ono novo lice

tihe žeravice jednog

još uvek srećnog

podanika snegova, smetova…

 

 

22.9.11
PA ČAK I KAD BI HTEO….Gordana Knezević

…ništa ti tu ne možes…

ni da me raščlaniš
u vodu potopiš

ispod busena trave ime da mi sahraniš

u zlatnu iglu udeneš

da me na mokroj steni
uz veštačke alge položiš

pa da me nahraniš
da me pojedeš
da me….
…………
i decu nam nerodjenu

u žuto nacrtaj
i….

ništa ti tu ne možeš

ovo je naš svet

pod mojom nogom si zaspao

 

21.9.11

ТЕБИ ГОСПО –   Дуле Р.Пауновић
Смем ли госпо? И пољубих Јој руку
… хтедох и усне, сочне и румене.
Али.. Она оде а мени остави муку,
слатку, и сада се сећам Њене сене:

……
… тако чух глас – постала Је невеста.
Тада крикнух… дуго је одјекивао крик…
И сада се пролама кад угледам Њен лик.

 

20.9.11

СЈАЈ МИСЛИ– Зорица Арсић-Мандарић

Моје су истине прошле,
нечије ће тек сутра …
Свему што промишљаш,
гласови су тек гости,
али док бираш тренутак
и одмериш се, изнутра,
већ ти промакну збори
достојни мислености!

….

Таква латица
песника стисла!
Све страсно ради
на погон смисла,
пропиње се и хвата
сјај мисли!
А сјај је неухватан …

 

19.9.11

VOLETI VIŠE – Svetlana Biorac Matić

Šta se zvezda tiče uzrok moga bola
i zašto me plaši jecaj noćne ptice,
što se zvezda tiče – mogu dodjavola
medju gospodare il’ medju skitnice.
………….

I nema mi, nema, radosnije šetnje
no kad bosa krenem niz livadne cvetne,
a trava, još rosna, miriše, miriše,
na sreću, na radost, na nešto još više.

 

 

18.9.11


ЈАСНОЋА – Љубодраг Oбрадовић

Покошеним ливадама шетам
и сам покошен животом.

Ветар сам,
заробљен у костурима дрвећа.
Мрав сам,
а сплав ме, туђом руком вођен,
носи у непозната царства.
…………..

Смисао?
Да ли га има?
Живот има дражи?
Циљеви постоје?

Надај се, надај,
поштена душо.
И дођи, похвали се,
кад будеш чуо,
да твоја сорта
и твоје братсво,
насмејани шетају.

………..

17.9.11

БАХУСОВА ТАЈНА- Зоран Христов

Јесенас ми Бахус заталаса снове
шапнуо ми тихо најлепше планове.
Виноград дедин да лепо орежем
а с јесени вранца да у кола прежем
У бербу да зовнем и прве комшије
да се као некад слатка шира пије.

……………

 

16.9.11

PESMA NEDELJE -Priznajem – Sanja Petrović

Kriva sam
jer ne štedeći koristim
masu isprepletenih živčanih stanica.

Kriva sam
jer mi je mišić na dnu usne šupljine
britak.

Kriva sam
jer kao noj glavu ne skrivam
kada se pred nedaćom nađem.

Kriva sam
jer u oči gledam,
to se prkosom smatra.

Kriva sam
jer nisam kao većina
u dosluhu sa vetrom.

(C)- Sanja Petrović

 

15.9.11

ОНА – Бора Благојевић

Сновима је мојим прошла
Газила је као срна
Осмех јој је крио лице
И сребрила коса црна
……

И тако се игра са мном
Као живот што ме вара
Па сам срећан и кад плачем
И у снове док трчкара

 

14.9.11

Havajska palma – Bogdanka Rakić

Бацала сам јабуку
са Кривог торња,
а она се упорно  враћала
као лоптица скочица.
………..
Зажмури,
нећеш сазнати
да си сањао
у хладу
Хавајске палме.

 

13.9.11

НИСАМ ЈА ПЕСНИК -Мића Живановић

Нису ово песме за књижевно вече
да им слово држе језички чистунци
ту бисерну росу што из душе тече
не дам да замуте надобудни глумци.
……
И нећу их никад говорити ником,
јер оне и нису за књижевно вече,
хоћу да их теби шапућем у тами
за нас двоје ноћас вино нек потече.

 

12.9.11

PANONSKA- Branka Zeng
Prosula sam, onako u inat…
Mislili su da neću videti, čuti…
Ono sve nakupljeno u čabru,
prekipelo i ode, razli se niz ulicu.

…….

A ono, u inat, to ja onako…
Pomalo za sebe i zbog onih…
prosipam dok vreme ne presudi.
Eh, kada bih sada znala… što ću znati…


11.9.11

Ruka u dzepu – Jelica Domanovic ex Radovanovic
Sve se samo na to svodi
da odgovor za sve nemam
jedna ruka u dzepu mi
drugom buket cveca spremam.
…..Sve se samo na to svodi
mora dalje da se ide
jedna ruka u dzepu mi
drugom masem,da me vide!


10.9.11


Maki -Miljojko Milojević

Nad Toplicom magle bdiju
Tiho šumi reka stara
Ja u srcu s puno žara
Stalno mislim na Mariju.

Poslala mi tužno pismo
Da odavno mladi nismo!
…….

Teraj brigu na veselje:
Ispunjavaj strasne želje!

Snevaj Maki snove fine:
Voli, grli, ljubi strasno…
Ne zna Ljubav za godine-
Šta je rano, a šta kasno…

9.9.11

OJ MORAVO – Mr. Jovan Mihajlo

Ti me vraćaš korenima
Oj Moravo ti si rima
Oj Moravo Stefanova
Oj Moravo Jovanova
Oj Moravo Lazareva
U tebi se uvek peva<
…..

Kroz lepote Šumadije
Hajduk Veljko lice mije
S tobom su ti božur , jorgovani
Oj Moravo teci ne prsetani
Oj moravo svetla luno
Oj Moravo naša kruno

 

8.9.11 – PESMA NEDELJE

DE NATURA A.D. MCMXCIII – Елеонора Лутхандер

*Љубодрагу Обрадовићу*


Скривена

у стакленој башти

песниковог ока

израстох* *

у нешто налик

ружи

док је напољу

самовао снег

залуто на острву

кога уцртавамо

увек другачије

на картама

срца

па се и бродови

осмехују

онима

који остају

© Елеонора Лутхандер

 

7.9.11

СТАКЛЕНИ ОПАНАКСпасоје Ж. Миловановићу неки нови гради сасвим савим нову државутребало је да стигнеми нову нацију да видимко своју да знамне могу да спаваму овој новој државиновој нацији не могуда трезан будем пијан не могуда песму певам не могуаманпод шајкачу ми ставили трнов венацгосподена овом твом парчету небавеженом марамицомстаклени опанак од прашине чувами ћутимда ме нико никад више не препозна

 

6.9.11 / Postoji – Marina Adamović

Postoji noć nalik na dan

i reči ubačene u ikebanu

postoji žmarac nalik na grom

i pesma nikad napisana

postoji tren nalik na život

i on se sada okončava?

postoji

posto

ji

po

sto

ji

kraj

5.9.11/ –  Мића Живановић

БАШ НИШТА НИЈЕ КАО ПРОШЛЕ ГОДИНЕ

Ма да су бар трешње као прошле године, као лане,
па да ти понудим својом руком бране,
можда би рекла шта Вам је господине,
и као у чуду гледала моје седе,
а ја бих онда стрпљиво и натенане,
бирао речи и реченице,
и право у твоје зенице,
гледао како се бориш и како ланци не вреде,
јер у истој жељи гориш.

 

4.9.11/  КОЈЕКУДЕ…Зоран Христов

Којекуде, Србијо,
од немила до недрага
од Истока ка Западу
с туђим често,
сама против себе.
………….

“Којекуде, Србијо”,
Карађорђе виче,
призивајући слогу међу Србе,
“чујте Срби,
чувајте се себе”.

3.9.11/

Zadnji čin drame /Umetnik – Marina Adamović

Molim vas, pomozite! reče sjajna mimoza.

bila je okružena svojim plamom i samo što se u

pepeo nije pretvorila. Ljudi su čekali

dane kada će sazreti i ući u njihovu vazu.

Sada su namrgođeno prolazili i nisu ni

čuli vapaj. Ona je zaboravila na ponos

i uporno dovikivala. Uzalud… na

obgorele  loptice niko nije ni pljunuo.

Proleće zna kako ovaj očaj boli;

i ono je zato postalo tužno i ružno…

02.09.2011

Ne osvrći se nikad – Jelica Radovanović

Ne osvrći se nikad i ne misli često
na neku davno pređenu stazu
jer sve što je bilo više biti neće
…i svi smo mi ovde samo u prolazu.

Ne plači za igračkom što je slomljena,
jer svi smo mi igračke u nečijoj ruci,
sudbina je ona koja konce vuče
i kada smo srećni, i kad smo na muci.

01.09.2011

JEDNA JESEN – Goran Sebić

Gurajući se sa godinama
skoro da sam i zaboravio jednu
kasnu jesen,
koračao sam tvojom ulicom
u pocepanim cipelama,
i letnjoj jakni,
dok je krv venama trčala
da se ne bi zaledila.

Zaboravljam rastanke,
priče i ubedjivanja,
zabravio sam i tvoju glavu
na mojim grudima
i one suze što su se slivale
niz moje tada mlado telo
dok si plakala.

Zaboravio sam.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/25991

STIH DANA -avgust 2011, bira-Bogdanka Rakić

PESME NEDELJE ZAAVGUST 2011
VOJVODA VOJVOĐANSKI – Dragan Petković
ПРАШЋАЈ НИКОЛАЈ – Slobodan Branković
***** – Aleksandra Mladenović
ELEGIJA ZAMRLIH SELA – Svetlana Biorac-Matić
PESMA NEDELJE:
VOJVODA VOJVOĐANSKI-Dragan Petkovic(Miki Antiću)Ako mi jave, umro Mika
reći ću im da greše.
Negde na nebu piše i slika
i opet prvi tango pleše.

Mokrinski sokak korak mu pamti
i sva njegova dečačka leta,
plava mu zvezda u oku plamti,
bosonog stigao na „Kraj sveta”.

Iako lično nije me znao,
veliki boem gos’n Mika,
plavi čuperak s dlana mi dao,
dok je mirisala tamjanika.

Ravnicom krenem niz Dunav plavi,
dok on do zore minute broji,
jedan mi talas dunavski javi
da mornar Mika na pramcu stoji.

Hvali ti, stariji po peru, brate
što ne znam živeti na brzinu,
što, dok me u snu tambure prate,
jezdim za tobom kroz Vojvodinu.

Hvala što ostah veliko dete,
što dušom čistom stihove niže,
što sam kroz pesmu, baš k’o ti, Miko,
za korak Bogu prišao bliže.

Ako mi jave, umro Mika,
reći ću, ore nebeske njive,
poslednji vojvoda vojvođanski
od onih vam je što večno žive.

© DRAGAN PETKOVIĆ
(PANČEVO)

29.08.2011.
ТРАГ СВЕТЛОСТИ-Ljubodrag ObradovicИза гора и долова,
иза свести и савести,
иза сећања и бола,
траг светлости…
Осмех на лицу,
у очима сјај.
Узлет у птицу,
узлет у бескрај.Све за народ,
за себе ништа!
Никад горд,
увек оптимиста!Светли и сад светли,
ватра са Врачара,
Хтели су га проклети.
Све их разочара.

Светли, и увек ће…
Иза гора, испод неба,
у новој зори свиће
и у срцу место вреба…

Како све пролети…
олтари, престоли, живот…
Све нестане без трага…
А у души нада,
да истина освести,
кад лице обасја,
траг светлости…

© Љубодраг Обрадовић

28.08.2011.
РЕЦИ МИ…-Dule R. PaunovicРеци ми:
Како да побегнем од самог себе
Негде далеко
Где ни ја себе пронаћи нећу ?Реци ми:
Како да одвојим душу од тела
Да се међу звезде успем,
У дубини васељене смисао да нађем ?

Реци ми:
Зашто из ока несташе снови,
Сузе угасише једину искру
А време испунише мраком ?

Реци ми:
Да ли бескрај има краја,
Да ли је вечност река која ће пресушити
А ми ћемо остати у пролазности ?
… и муљу.

Реци ми:
Да ли живот има неки крајњи смисао ?
Или му је једини циљ
Рађање новог живота: ограниченог, пролазног…

Реци ми:
Ти предодређена да рађаш живот,
Да ли је затворен круг
А сва љубав и оно што она беше за нас
Да ли све то беше само нагон ?

Питам те а слутим :
То што беше: између нас, са нама, у нама…
Беше ход кроз светлост и слепило
… у коначно слепило !

© Дуле Р. Пауновић

27.08.2011.
ВИНОВА ЛОЗА-Zivomir MilenkovicВинова лоза божанствена
У Жупи посађена
Вишевековним коренима
Сељачким знојем поливанаЖупа сунцем обасјана
Лоза љубављу отхрањена
Тежачким срцем обљубљена

Виногради златасти
Из Српске Бретање
Божанским плодом даривани

Од Жељина до Копаоника
Теку потоци вина
На срећу и радост свима

© Живомир Миленковић

24.08.2011.
ZAVIČAJNA-Svetlana Biorac MaticO, dušo moja rastrzana
možeš li jednom postati stih
opevat raskoš ovih poljana,
prerasti vreme, postati mit.Neme mi usne žedne lepote
večernja zvona kad s crkve biju
pa tažim reči da te krasote
u nežni sklad se prepletu, sliju.

Oči mi pune sunca i neba,
nemirnih reka, moćnih planina,
dok slutim miris majčinog hleba
srce mi or’o – klikće s visna.

O, dušo moja, svileno tkanje,
išaraj sebe cvećem i travom,
daj mi da budem lipovo granje
da budna sanjam nad zavičajem.

© Svetlana Biorac-Matić

 

23.08.2011.

CRNO SUNCE-Marija Mihajlovic

Iz utrobe majke
u utrobu zemlje idem
Vidim sebePosmatram tog stranca
sa izrazom obožavanja
to lice sa širom otvorenim očima
sa usnama zatvorenim u poluosmeh
blagonaklonostiVidim ruke ispružene
ka tom suncu u utrobi zemlje
što sija

Klanjam se tom božanstvu
Prepoznajem to crno sunce
živi u mojim grudima

Kao novorođenče,
prvim,pravim vriskom
horde senki pozdravljam
Ja sam među njima

I tama
tišina
i sunce
Blizanac onom suncu sa neba
u utrobi zemlje što sija

© Marija Mihajlović

 

22.08.2011.

PANONSKO MORE-Ljubica Vukov DavcikPut putujem
Put protkan
Prav pravcat
Pored njega polako
Panonsko more izranja..Viri iz ravnice
Vraća se  iz njiva
Vir žubori iz žita
Blatni okrir od ilovače
Oreol stvara
..Pazi stoji mesecima
udaviće nas
..Panonsko more izranja
Nova neka Atlantida
Nas čeka..

© Ljubica Vukov-Davčik

 

21.08.2011.

Pesma nedelje:

ПРАШЋАЈ НИКОЛАЈ-Slobodan Brankovic

На малој адровачкој висоравни,
Од лета господњег 1876.
У налетима и бубице зује
Као залутали куршуми…

С које год стране
Зрно дошло,
У теби нестало.

Твој живот кратак био
Док га Толстој није овековечио.
Сад и сени грофа Вронског под каменом
На коме урезано име твоје.
Прашћај Николај, прашћајте Николаји!
О страшни бљеску сабље из Бородина
У заветном луку из дединог у замах твој.

Стари Николај, у судњем часу устао,
Кад и свет пред Наполеоном клекнуо.
За руке узео своја два мала сина,
Децу повео против силе, туђина…
За њима војска, свети, отаџбина…!

Прашћајте Николаји, јунаци из рода Рајевски!
Најмлађи на топлој српској земљи законачио!

Како се борио, тако и волео,
Без милости, жену коју није смео!
Официр од части, човек грешан, који патио…
Хришћанин, ни помисао да би живот себи одузео.

У зараћену Србију с радошћу похитао!
Од „дивљег Азијата“ грудвицу бранио!
Високо полетео, кад га куршум погодио.
Последњу кап из Гаврилове чутурице испио.
Топ који утихнуо, никад се није охладио.

Прашћај Николај, прашћај вечнога мира…
Ах, липа разумовска… ветар, благ, источни,
С вечери, фантазију Чајковског свира…
Чује се срце у маховинастим грудима,
Звоно у Светотројичким богослужењима.

Прашћај Николај, прашћај, прашћај…

© Слободан Бранковић

МОЛИТВА НАД ГРОБОМ НИКОЛАЈА НИКОЛАЈЕВИЧА РАЈЕВСКОГ-

20.08.2011.

KIŠA U LETNJOJ NOĆI-Marko Baros

Da vidim jel hladna
Jel se moze piti
Je li barem vredna
Može li nesto od nje biti

U ove kasne sate
Da mi sklopi oči
Da se snovi vrate
Ove žarke noći

Ne tražim joj mnogo
Samo malo hladnoće
Da bi sanjati mogo
Sto mi duša hoće

© Marko Baroš

 

19.08.2011.

Пјесмом љубав се пише-

Милисав Ђурић
Пјесму сам посветио теби…
Осмијеху сваком један стих.
Да нисам, ни знао не бих
да си ми мила, најдража од свих…Сваки твој поглед дубина нека
што увијек немире мами изнова,
к’о ушћу своме док тече ријека,
нарасла бујица жеља и снова.Поклањам ти маштање своје,
све дуге ноћи непреспаване,
модрину неба, док звијезде роје,
љубавну зору што за нас сване.Писао сам пјесме љубави…
За сваку драж строфа више.
Толико да се не заборави,
пјесмом, љубав се пише…

© Милисав Ђурић


 

18.08.2011.

 

EGZISTENCIJALIZAM-Semir Avdic

Gdje je noć stala tu je potekla

Još jedna ponornica njenog

Beskonačnog kraja zakopčanih ideja

Nerealiziranih izmaštanih snova

Svakog atoma progresivnosti zapete

U Sibiru hladnokrvnog vožda gdje se

Pojasa tananošću koja se polako okoštava

Oko opustjele skorojevićevske biserne mu ispraznosti

I egzistencije razbujane bahatosti što

Se onomad guji pod noge od straha podvlačila

Mlateći slamu od kukolja i rogobatnom kamenu

Se privijala stožno pravolinijski bez uglova.

Sad je se Sunce zatajilo u ozeljenelom sedefu

Sa krhotinama krovova buržujskih kuća

Otkucanih sati gradske prošlosti sa šeširima

Zapadnih, austrougarskih elemenata što se

Navukoše na sihir da u proklete pređoše

Kao iz sobe u sobu laganim korakom

Manje sudbonosnim ali ipak određenim

Bez zavisti što tron se sruši pod nogama im

Kao da je san ništa drugo do budan odsanjan.

© – Semir Avdić
Sarajevo, 9. Avgusta 2011.

 

 

17.08.2011.

O ĆUTANJU-Vida Nenadic

On

je ćutao.

I svojim

ćutanjem

slušao je

sve

naše

(ne)izgovorene reči,

dok smo

mi

i sa njim,

i sa sobom

razgovarali.

Ćuteći.

© Vida Nenadić

 

15.08.2011.

Stih dana i PESMA NEDELJE:

**********************-Aleksandra Mladenović

1.

 

O, mili ljudi, nece iz grudi

ma, srce ludi, dusa se trudi

rima joj sudi; to damar kudi

prirodu cudi.-

                                                Pesma se budi.

 

2.

 

O, dusi jada, rovovi pada,

ma, pevam sada ,u moru strada

to mnome vlada, ovde i sada

bojiste hada.-

                                                    Pesnik se nada.

 

3.

 

O, hoce, tu je, u reci  kuje

tajac  se cuje u bilo oluje

ma, trnci struje; stvaranjem huje;

Da ocaje truje-

                                                 Pesnik To snuje.              

 

4.

 

O, nema  vise, negde gde bise

kapi bez kise, to srce dise

i dusom brise; ma, slapove njise

tiho , sve tise…

                                                                           Pesma se pise.

 

5.

O, cudi, leka, u reci reka

to krvna i meka u venama ceka

bliska, a daleka; ma, ucini  jeka-

od pelina mleka –

                                                              Pesnikom coveka.

 

 

 

14.08.2011.

PUSTINJSKA PRINCEZA-MARKO B.

Kakva boja biserna
Njeno telo, njena koža
U pustinji ruza od sveta skrivena
Ja cu je ubrati
U javu ću je doneti iz snova
Udahnuću joj život
Ime ću joj dati
Biće ruža
Sa četiri crvena slova
Biće i oaza
Iz mojih snova

13.08.2011.

ЈАБУКЕ И ДУЊЕ -Љубодраг ОбрадовићЈабуке и дуње,
на орману стоје.
Ја и сад чезнем
у одаје твоје.Да уз месец до зоре,
љубав искримо бајну,
и уз игру и развигоре
тонемо у слатку тајну.Да опије ме светлост блага,
док игром тела и ватром у ставу
онако нежна и нага,
све снове рушиш ми у јаву.Да нас жудња и страст
у љубавни вртлог узнесу.
И заискри осмех наш,
кад нас грч и срећа понесу.

Твоја лепота и моја чежња…
И лепа успомена се измами.
Лутали смо некад пејзажима тела,
сад кроз живот лутамо сами.

Јабуке и дуње,
на орману нека иструле.
Само да опет дојездим
у твоје лагуне…

© Љубодраг Обрадовић

12.08.2011.

Д Р Е Н-Саша ТодоровићБлаго би свакој кући било
Још од постања
Да је пратила век
Здравог дрена.И деца би њена
Ко поток низ планину текла
Према ушћуМладићи би
Листом дрена кићени
У оку драге љубав тражилиЈош од заручења
Благо би свакој девојци било
Да је игру у колу смерно
До краја играла

© Саша Тодоровић

11.08.2011.

ЦРНО ВИНО-Никола Стојановић

Спусте се низ жице, ко лупежи,
ти тонови што ми срце стежу,
сете ме на месец што се лови
у ту њену косу, ко у мрежу.

Ја испијам чашу црног вина
и у машти седам у кочију,
што ме води у своје дубине,
боје њених зелених очију.

И још једну чашу искапићу,
па димњаци кад луле погасе,
отићи ћу крај њеног прозора,
срце тражи лека да се спасе.

Као ружа пузавица ја ћу,
уз њен прозор да се свија љупко
и слушаћу како слатко дише
док се жеље скупљају у клупко.

А када ме хладна ноћ отрезни,
прснуће ми жеље у кристале,
поново ће луле са димњака
да свој дуван ујутру припале.

Испијаћу опет црно вино,
потећиће током мојих вена,
распршиће моје пусте жеље,
све постаће само дим и пена.

© Никола Стојановић

10.0802011.

ŠTA BI PESNIK REKAO-Jelena Protić Petronijević

*Уби ме месец самоће и балканске шуме
Јасно ми бива колико је велики песник
у свету осамљен
Лутајући Човек без Бога на путу
Дао бих све а ништа немам
Носим сунце у џепу
Да ли ће неко икад сићи у дно моје душе
Широко једро моје душе
Ја блудно дете које пева песме у пролазу
Ја болујем од звука са старих виолина
А никад из себе да изађем
Ни пут из душевне тамнице да нађем
Жалосни пингвин без обала у срцу океана
О како ћу једном од песама да оздравим?
Касно је да пођем у родни крај на лечење
Сећање је као паучина између дрвећа
Сећање је као вода
кад се сетим да арије родне тужно
Певуше кроз горе

Овде је небо моје
Овде љубљена Топлица*

09.08.2011.

NAROD-Miro BeribakaNarod k’o narod,
ide ko živina,
ćutke!
Vodaju ga tamo – ‘vamo!Zguren, naramljuje,
ostavlja djedovinu,
prteć svoju muku
i sanduke s kostima!I ne plače!
Nema kad!(C) Miro Beribaka


PESMA NEDELJE:

ELEGIJA ZAMRLIH SELA – Svetlana Biorac-Matić

 

Ovde još samo groblja ožive
o zadušnice il’ u dan sveti,
iz trave izvire krstovi krivi
al’ mrtvi neće oživeti.Još samo humlje žive dozove,
natpisi što se bore s vremenom,
senke predaka pod grmom zove
i blede slike srasle s kamenom.

Gore, nad grobljem, niz puste kuce
još samo vetar žalosno vije…
Iz praga pronikla trava i pruće,
popalo prošće, pukle majije.

I šumska tama sve jače bije,
a sve je utihlo tuznim mirom.
Daleko negde potomci zive
dok vuk zavija pred kapijom.

© Svetlana Biorac-Matić

 

07.08.2011.

JA RATUJEM SAM-Slavoljub Jovanović Kumana

Slike iz detinjstva ko ordenje nosim
i u meni bukte kao vatre plam,
često sam žurio koracima bosim,
u životu ovom ja ratujem sam.

Pritisle me muke i olujno vreme,
za brigu i prošlost uvek ću da znam,
moja su sećanja jedno tešmo breme,
bilo gde da krenem, ja ratujem sam.

Nove ispovesti neprekidno slušam,
jedno mirno doba neću da prodam
i kroz minsko polje ja ću da pokušam,
ništa nije vredno, ja ratujem sam.

Ne spominjem krizu, jer odavno boli,
porodice naše kao stari ram,
takvu istoriju ko može da voli,
istina je znana, ja ratujem sam.

Više i ne brojim, padoh, pa se dižem
bez velike mašte prazan mi je san,
na poslednji voz ja ponovo stižem,
volim da pobedim, a ratujem sam!

© Slavoljub Jovanović Kumana

06.08.2011.

OČI-Miroslava Odalović

Ко ноћни лептири што лепетом крила
У плесу свјетла мирни раскриљују мрак
Ко ритам свих ријека воденог била
Отвори капи откуцај лак
Откључа капке откључа прозоре
Да трептају свјетла подигну трон
Кад куће склопљене пред будне зоре
У крилу вјечног заустави Хрон

©Мирослава Одаловић

05.08.2011.

NA ZIDINAMA TROJE-Milan Milutinović

 

Razlio sam se u zvezde

Podno mesečevih obrva i očiju

Levo oko mu je plavo sa njim uzdiže velikaše i vidi budućnost

Desno oko mu je crno sa njim prebira po leševim i vidi prošlost

Pogleda smrznutog kao led i staklo

 

U reku Penelopinih suza

Prostirku izatkanu nitima tuge

Talase, snažne i velike vrtloge

Jezu i morska čudovišta

 

Na dan kad su mrtvi vojnici

Osvajali državu i blago

Heroji kada su bili hrana za mačeve

Kosti u telu Trojanskog konja

 

U igri bogova

Plesu ljubav i strasti

U treptaju vremena,

U uzdahu zemlje

Bez svetlosti, bez svetlosti.

 

 

Milan Milutinović

 

 

03.08.2011.

ELEGIJA ZAMRLIH SELA – Svetlana Biorac-MatićOvde još samo groblja ožive
o zadušnice il’ u dan sveti,
iz trave izvire krstovi krivi
al’ mrtvi neće oživeti.Još samo humlje žive dozove,
natpisi što se bore s vremenom,
senke predaka pod grmom zove
i blede slike srasle s kamenom.Gore, nad grobljem, niz puste kuce
još samo vetar žalosno vije…
Iz praga pronikla trava i pruće,
popalo prošće, pukle majije.I šumska tama sve jače bije,
a sve je utihlo tuznim mirom.
Daleko negde potomci zive
dok vuk zavija pred kapijom.© Svetlana Biorac-Matić

02.08.2011.

RAZDVOJENO-Marina Adamović

Znaš li šta mi se desilo juče?
Susrela sam sebe!
Hajd pogodi sa kiime sam bila?
Sa tom istom –
Ni dan starijom
Ama,
Ni gram težom
Kao preslikanom
I šta misliš
Zašto ovo pišem?
Stvarno ne znam
Samo
Još uvek osećam grom
Koji je nju rascepao
Na dva nasušna
Istvovetna dela
Na dve bliske
Pomamne ideje

01.08.2011.

VOZOVI – Mirjana Lukić

Ne,
nigde ne putujem!

Mislima samo
pretaem sećanja
iz jednog vagona u drugi.

Ime ti vrištim
zvukom sirene,
ispisujem sjenkom
odlazećih vozova.


Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/25067

Stih dana jul 2011- Bira Ljuba Obradović

PESME NEDELJE JUL 2011.

BALETSKE CIPELICE – Aleksabdra Luthander
POTAJNO – Miladinovic Sandra
ZA SVEČANOST SE SPREMAM
– Milica Miletić
МЕСЕЦ И ЗОРА- Dule R. Paunović
Došao si nepozvan – Ratka Bogdan

31.07.2011BALETSKE CIPELICE – Aleksabdra Luthander

Gori podrum sećanja
uplakane lutke mašu

Moje rumene
baletske cipelice
odvele su me daleko
iz igre

30.07.2011.KOLIBA – Violeta Salkica Aleksić

Dobro veče kolibo, moj jedini i najdraži dome,
hvala ti što me škripom svojih zardjalih vrata,
primaš u svoja nedra.
Hvala ti što si sačuvala sve ono što mi je značilo.
Vraćam ti se usahao,
od bednog sjaja svog dragog kamenja,
vraćam u zrakastu toplinu prašine tvoje,
što me je čekala verno,
svih ovih godina.

29.07.2011.NAŠA KRILA PARAKINA – Darko Kolar

Ето мене у богатом поморављу,
поглед ми застао код кучајских планина.
Ногама сам загазио реку Грзу и Црницу,
а велика Морава посебно ми мила.

28.07.2011.LJUBAVNA PRIČA – Živomir Milenković

Била је танка као вита јела
Груди једре ко два дуњца бела
Шећерлеме праве уста медена
Прелепог стаса погледа снена.

27.07.2011.ZA SVEČANOST SE SPREMAM – Milica Miletić

Смејем се,
корачам у свемиру,
тражим спој жабокречине и воде,
преливи зелени у магли.

26.07.2011. – KRALJU MOJ – Milica Stojanović

Kralju moj, ja jesam grešila,
lažno ljubila i lažno se smešila,
ali dozvoli da poverujem da moj je život vredan,
za sve ove kazne ti budi moj dželat!

25.07.2011.ЈУТРОС СЕ БУДИМ БЛИЖИ ТЕБИ – Vladislav Petković

Јутрос су била ту и тешка звона
да све нове сне отпрате
а, ноћима, ја их враћам
да те у мој сан, тихо, врате…

24.07.2011. МЕСЕЦ И ЗОРА- Dule R. Paunović

Рекао бих драгој шта и зашто нам усуд узе,
рекао бих јој да ме њене ране до јаука боле,
да јој уснама својим обришем вреле сузе,

да очи њене даљину и снове за срећу не моле,
да ће у мојој души и нади онa остати до века,
да ће јој моје жеље и снови бити постеља мека…

23.07.2011. ДЕСИЛО СЕ – Dragana Marković

Био си веома нежан
пажљив и смеран
скидао прамен с’мога чела
твоја љубав, ох тако врела.

22.04.2011. У ПЛАМЕНУ ВЕТРА – Danica Rajković

У твоме крилу лете пламенови,
у погледу твоме искрице сјаје.
Oтвараш капију ветрова,
откриваш увеле тајне.

Летиш од срца до срца,
латице шириш плаве,
змајеве шаљеш под облаке,
љубиш увојке сјајне.

Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/24685

Stih dana i pesmu n. juna 2011 bira – Lepa Simic

Niko nikad nije pitao… – Ljubica V.Davčiik
ZAPIS – Ljubodrag Obradović
PLAMEN – Sandra Miladinović
Šapuće ljubav – Latinka Djordjević

PESMA NEDELJE –

 NIKO NIKAD NIJE PITAO NITI SADA PITA….Ljubica V.Davčiik
 
Niko nije pitao pre tri veka
Čukun čukun dedove i bake
Svih vas
Da nas presele
Isele
Nasele
 

 

29.6.2011

 

ПУСТА УЛИЦА-Nikola Stojanović
Лутам сам у ноћи,
кроз тамнину густу,
ходам кроз улицу
сабласну и пусту.

 

Та девојка више
улицом не шета,
ко да је нестала
са овога света.

28.6.2011

Mjesec-Velibor Sikimić
 
U ovoj je noći zarobljen mjesec
Pa ne možeš skriti tragove ni riječi
O jednom posrnulom danu
O jednom drhtaju i rijeci
Tvoja je sumnja
Ambis za ljubav
Usne lako zaćute
Zalud sanjam budan.
 

 

(C) Velibor Sikimić 2011

27.6.2011

ŽIVOT JE – Ksenija Aleksić

Život je isuviše kratak za sanjare i lutalice
Umorne putnike kroz maglovite predele…
Тrenutak postojanja u ništavilu laži, prevara i boli,
Dok dušmani predano nanose duboke rane i rezove.

26.6.2011

NEOKRZNUTI SNOVI – Zorica Brkić
 
Ponovo dolaziš mi
kao nevidljivi šum
u napukloj noći
kroz prošaranu tamu
sa izvorišta čudnog sjaja
u neizrecivoj toplini
dosežeš daljine
našeg postojanja
i kao toliko tražen stih
u nedovršenoj strofi
darivaš mi
neokrznuta sećanja.
 
 

 

25.6.2011

Kupine i jagode – Miljojko Milojević

Iz livade, iz ledine,
divlja voćka, slatka, stara
mami, vara, slavnog cara
s bojnog ata da se skine.
 

 

Šta to vara moćnog cara
s bojnog konja da se skine?
I jagode i kupine
mame starog, mudrog, cara!

Car na znanje sviti daje:
,,Veličanstvo carsko hoće
dvor da gaji ovo voće,

al do zime bar da traje.
A ko ne zna, neće, il prkosi,
nek se iz dvora odmah nosi.”

24.6.2011

ОДУЗИМАЊЕ – Пеко ЛАЛИЧИЋ

Одузимам дане
одузимају ми дане

оно што ја одузмем
апсолутно је мање
од онога што ми одузму

23.6.2011

PESMA NEDELJE – ZAPIS – Ljubodrag Obradović

ЗАПИС
Низ ливаде и планине,
преко брда и заноса,
лију кише и истине,
и ветар судбину носи,
у епицентар поноса…
А он стоји и пркоси!
Све су наде
у опстанак уткане!
Спас у корену му клија
и у висине узноси.
Док пролазе године,
опстаје носталгија,
јер он стоји и пркоси!
Вечност памти
и подсећа људе,
сам недаћама одолева,
светлост небеску зрачи,
и као сабљом зло коси!
Са њим смо,
за искуство јачи,
са њим смо шума,
која опстаје и пркоси!
Све је у свемиру записано,
а у жилама траје.
Страх леди помисао,
да време крај доноси,
да све пролази и нестаје,
само он стоји и пркоси!
Сваки засеок, запис један!
Свако село, једна заклетва!
Све свето у њему лежи…
Недоумице разбија истином
и вечну тајну светом проноси!
Све што јесмо,
јесмо од давнина,
јер он стоји и пркоси!
 

 

 
 
 
 
 
 
 
 

 

 

22.6.2011

AFORIZAM – Živko Begović

Niko se nemože suprotsaviti najvećim političko-ratnim moćnicima sveta na

njihov najstrožiji bombarderski BES,

a to može sasvim sigurno da učini samo ZEMLJOTRES!

 

21.6.2011

KAD SAM MESEC BILA – Branka Korač

izmedju zvezda, budila sam vulkane, prizivala obale i šaputala priče peni morskoj,
gledala kako nose moje ostatke u ljubavnim obećanjima, u rastancima, u kletvi mornara
kada sam mesec bila, smešila sam se zbog svega sakrivenog u svetlosti dana

a sada, gledam kako senke lovi ispod oblaka, iza aviona,
malo sam melanholična i tužna, kao zaljubljena, ja, njegova tamna strana.

 

20.6.2011

SAN – Dragan Pavlović

Dan oblači sako tamnoplavi,

čuju se zrikavci negde u travi.

Noć polako smenjuje dan,

a u dečije sobe nečujno ulazi san.

Zanimljive priče deci sprema

i njima se već pomalo drema.

Mesec žutim fenjerom maše,

deci pune sa mlekom čaše.

 

19.6.2011

MIRIS BOŽURA – Sandra Miladinović

Majkama , sestrama, suprugama….

Srbijo, volim svaki tvoj pedalj,

ali, nemogu  vise ovo da gledam,

suvise cesto se ponavlja!

Plakala je Andjelija, plakala je Natalija,

plakala sam i ja, potajno i sama,

za svima vama, bracom, ocevima, muzevima,

sinovima!

18.6.2011

ДАН-Велибор СикимићПогријеши дан па те позове
Не да ми да преварим туге
Срећа се вјешто скрива
Али додири памте
Препознаће
Гдје срце једино дише
Гдје горе чежњиве усне за те.

(C) Велибор Сикимић 2011.”

17.6.2011

OSVIT TAME – Marina Adamović

nisam više

ovde

radujem se

tamnoj zori

i problema nema

nema

sada sam naga i slobodna

prerasla sam život

kao iznošeno odelo

zaista sam srećna i beskrajna

zaista

 

16.6.2011 

PESMA NEDELJE – PLAMEN – Sandra Miladinović

Plamen u meni tinja,

ljubav neopisiva,

i neprijatelja razumeti znam!

Oci su mi dusa na licu

gde sam ukrstila niti mudrosti i dobrote!

Gde su granice i mere svemu?

Ja tamo negde nad Pacifikom,

dusu otvaram nikom i nekom!

I srecna sam sto je tako,

cak i kada strelu sred srca dobijem,

ne iznenadjuje me sto pristajem da “robujem”!

Moja je misija teska priznajem,

olujama odolevam i neznam dokle!

Jos ima takvih moj zivote!

Svi se neznamo, ali kolo cinimo,

beskonacno i neprekidno,

celom kuglom se uvija!

I bice tako dok sam ziva!

Srecna sam i kada sam kriva, a nisam kriva!

LJUBAV MI DAJE KRILA!

15.6.2011

VINO-Jovan Mihajlo

Razdražanja razlivanja
koja su to čudna stanja
Dal je vino suza neba
poslastica ta nas vreba
Vino ti je kao munja
malo pijep glava kunja
S obronaka Šumadijesortno vino nek se pije…

14.06.2011.SOLISTA MRTVIHMarina Adamović

Umirem …uz osmeh
Čemu laži i obmane

…Molim vas – što dalje
Uživam u horu
Prekrivenim tamom
13.06.2011.Lažno pozorište -Vlada Vasiljević

Volela me nije nijedna,
Sve one su volele neke druge u meni
Preslikane u njihovim umovima

12.06.2011.SPLETKE – Ksenija Aleksić

Reč je tek deo stvarnosti
i sutra već biće prošlost.
Pamtiće se pečat tvorca teška,
a od žrtve i onako ostaće tek možda senka!

11.06.2011KAPARA SUDBINE – Spasoje Ž. Milovanović

 

 ćutim o bilo čemu
ćutim sve vreme
ćutim od poljupca
kojim je razneta vest o nama

10.06.2011Bezimena – Mladen Popadić

Tražio sam te…
Nemoj misliti da nisam,
samo zato što si ti
mene našla prva.

09.06.2011KAD BIH… – Dušan Marinković

Kad bih joj mogao reći,

Što se skriti ne da.

Da moja java i moj san,

I biće moje celo,

I svaki radostan dan,

Njenih ruku je delo.

8.6.2011 – IGRA – Sandra Miladinović

No stvarnost se igra
ko dete samnom,
mašte na pretek ima,
zarazni smeh širi,
rukama maše i tapše!
Volim, a da nevolim,
bilo bi mi lakše!!!

7.6.2011

ПРОТУМАЧИ ПЕСМУ ВАТРЕ -Peko Laličić

Песмом тумачим ехо звезда
у песми
од живота набујалој
и њом се кунем
и њом се браним
да не раним небо
у твојим очима
да и ти своју пронађеш звезду
у неком
чије је небо јасно распламсало ватру
која ће грејати
да и ти протумачиш песму ватре
у лету птица
које покреће зрно сна
изазвано ехом звезда

6.6.2011-

PESMA NEDELJE – ШАПУЋЕ ЉУБАВ – Latinka Djordjević

Анђелско биље
и бели галеб
Сунцем окупани
талас туге
у љубав претаче.

Плаве очи
залутале у мој сан
радују се
мом несну.

Пут удвојен.
Дах се утишава
шапуће љубав.

© Латинка Ђорђевић

6.6.2011

DVA PRAVCA – Ljubica V.D.

Ne nemoj se brinuti
Zbog mene
Tuga nek ti ne dođe
u zenice
Bol neka ti
ne prožima srce

U meni se
skamenila osećanja
i reči

5.6.2011

Predstava počinje – Marina Adamović

Juče mi je mahnuo

I rukom se osmehnuo….

Sada iznose kovčeg s njegovim drugim telom

Ono od ranije

Još uvek sedi kraj bašte

I pozdravlja začuđene prolaznike

.

Smrt je sama otplplovila

Čekaće ga tamo

Gde nema nikog koga bi pozdravljao

.

Scena kreće Karajone!

4.6.2011

Moj aforizam – Živko Begović

Evropska unija ima i neke svoje „epitete“, da bi među građanima bila

„omiljenija“ nego malo dete.

Ona sebe uvek naziva „Evropom“, mada sve evropske zemlje nisu

njene članice, verovatno po ugledu, što sve na nebu zvezde  nisu

bez svoje „glavne Danice“!

Živko Begović

3.6.2011

DANAS – Živko Begović

Devetnaestog  januara godine,

hiljadudevetstotinasedamdesettreće,

procvetalo je u Beču naše cveće,

izašle su omiljenje i drage novine,

za nas – Naš najdraži list „DANAS“!

2.6.2011

Sanjalica – Sandra Miladinović

Sanjalica sanja povazdan,

da je gusar strašni,

il’ veliki car!

Klanja mu se svako,

čak i onaj Toma,

što prekjuče reče:

“Jači sam od slona!”

1.6.2011

ШАПУЋЕ ЉУБАВ – Latinka Djordjevic

Плаве очи
залутале у мој сан
радују се
мом несну.

Пут удвојен.
Дах се утишава
шапуће љубав.

Niko nas nije pitao
A i sada nas ne pita
O našoj zemlji
O svakom kamenu
O međi

Ni o ostavljenoj
Trešnji
Kruški
Šljivi
Kravi

Niko nije pitao ni moje
Pradedove
Dedove
I bake
Da li žele da se vrate
Povrate
Ognjišta i
Vatre im prte

A sada želim da se
Pitam konačno i ja
U kojoj teče krv
Kosova polja
I starohercegovačkih šuma
Koja je natopljena
Od junaka
Izgubljenog boja

U mojim zenicama
I dalje svetlost
Cara Lazara

U mojoj glavi
Um što
Mi utka
Glava
Odsečena
Koja nad nama bdi

Umestobulki
U žitnom
Polju ravnice

Hoću moj božur
Što teče i pali
Krv koja od tuge
Romori

Hoće iz mene
Da šiklja
Prkosi
Kilometrima
Razdaljine
Srcem blizine

Osećam da sam
Bliže svom polju
I mislim da se
Ne vratim
Ostanem

Pođimo
Mi preseljeni
Iseljeni
Doseljeni
Nastanjeni kraj reka
Severa

Vratimo
Složimo se

Ko rastinje
Prekrićemo
Polje
Nadisati
Šuma
Divljač će
Veselo skakutati
Jer
Odatle nam je
svaki atom tela

Uhvatimo se za ruke
Ne nek se niko ne deli
Po veri
Ima mesta
Široko je polje

Zvezde će nam sjati
Sunce će nam toplotu dati
Vode će za svaku čašu biti
Zora u dan će se pretvoriti
I svanuti

Braćo svih vera
Ne dozvolte da nas
Opet blate rate

Možemo
Znamo
Da zajedno je bolje

Ujedinimo ovo polje

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/23562

Stih dana i pesme nedelje – MAJ 2011

Stih dana – MAJ 2011 – Bira Bogdanka Rakić

PESME NEDELJE MAJ 2011.

  • ШАПУЋЕ ЉУБАВ-Латинка Ђорђевић
  • PUTNIK-Snežana Čkojić
  • PREDEO KOJI SANJA – Vida Nenadić
  • LUBENICA VS: DINJA – Branka Korać

PESMA NEDELJE:

ШАПУЋЕ ЉУБАВ – Латинка Ђорђевић
Анђелско биље
и бели галеб
Сунцем окупани
талас туге
у љубав претаче. 

Плаве очи
залутале у мој сан
радују се
мом несну.

Пут удвојен.
Дах се утишава
шапуће љубав.

© Латинка Ђорђевић

29.05.2011.

SANJALICA-Sandra Miladinović

Knjige celoga sveta pročitao je

juče,

i tako sva znanja  sad su mu u glavi,

i dok  pije caj sa Teslom,

on oseti da je s veslom,

u snu došao do grebena!

Probudi se istog trena!!!

„Hej drugari da li znate kako sanja sanjalica?!

Predivno je to iskustvo!

Uh sanjaću, ali čvrsto!!!“

©  Sandra Miladinović

28.05.2011.

Drugačija-Mirjana Lukić 

Ne moraš mi ništa reći…
Čemu riječi?

Ionako sam,
jednog aprilskog jutra,
zalutala u tvoj život
iz nekog od prošlih vekova.

Ne ostaju moji tragovi
na ovozemaljskim stazama
ni suze na tvojim dlanovima.

Moje usne ne osuđuju…
… i ne mole.

Rastanak sa mnom ne boli!

Ja sam drugačija…

U očima mojim
nije tvoje proleće,
Ne raste detelina s četiri lista,
nit`mi je ime ime tvoje tuge
u jednoličnim danima.

Čemu reči?

Samo si, na tren,
u aleji sećanja, dušom pesnika,
raspleo nam konce sudbine.

Samo ti je duša prepoznala moju,
u škrinjici uspomena,
s požutelih slika
iz nekom od prošlih života.

© Mirjana Lukić

26.05.011.

SAMO RECI-Spasoje Ž. Milovanović 

Šta ti prvo pada na pamet
Kad kažeš da ti nešto nedostaje
Samo reci
To mi nedostaje
Izmeštenost i posvećenost

Ne kao misao već kao stanje
Ushićenje
Osunčana sva
Koliko mnogo tebe
Upišuljo jedna
U ovoj gužvi u ovoj galami
Na ovom podbulom nebu

Šta ti prvo pada na pamet
Kada kažeš da u nešto veruješ
Samo reci
Da je to u šta veruješ
Upravo ono što misliš da ti nedostaje

©  Spasoje Ž. Milovanović

22.05.2011.

Stih dana i PESMA NEDELJE:

PUTNIK-Snežana Čkojić

Pogled utisnut u daljinu
kao statua na trgu prolaznika
kao beskrajna praznina
ćutnja kada se nema šta reći
i ćutnja kada se ne može sve reći

samo je varka

u smeru natpisa:
`za ludake`

samo za hrabre i srca prevelikog
da bi se moglo dalje putovati
za istraživače
putnike preko granica

praznina je samo varka
ćutnja je njegova unutrašnja pesma
za odanost nezainteresovanosti
za ulice i ljude oko sebe
dokone i umrtvljene

praznina sadrži slagalicu
i smisao slaganja

da se održi korak
sa usamljenošću
koketiranjem sa
tišinom dugom kao eoni
nadanja da se sretnemo sa sličnim
pogledom i osmehom
i da taj neko postane delom večnosti
i razlogom postojanja
i da se ne izgubi nikad

© Snežana Čkojić

21.05.2011.

MOLITVA SORABA-Ljubica Vukov Davčik 

Oče naš
Koji si iznad nas
Neka ti ime i dalje oreolom krasi
Zemlja po kojoj koračaš bude sveta
Pomiluj toplim dlanovima
Teme po glavama našim
Viore se vlasi
Hleba hleba daj nam
Još i danas
Oprostimo jedni drugima dugove
Bez iskušenja molim
Zloba nas umori

Care Lazare
Svetlosti
Milice carice
Svetice
Kosančić Milane
Junače
Miloše Obiliću
Hajduče,uskoče,osvetitelju
Devet Jugovića
Braće moćnika
Boško
Damjane
Mitre
Momire
Nenade
Nikola
Petre
Vojine
I Stjepane
I deseti stari
Jug Bogdane
I Jugovića majke
Sa crnim gavranom
I prepuklim srcem
Kosovo polje
Zauvek utkano
U srce moje
Patiš i sada
Posle  sedam vekova
Krv se nije
Iz zemlje ocedila
Kosovarka je vidala
Kosa je i sada svima
Osedela
Jauci svuda
Patnja nas uguši
Opet stradanja
Vapaj u duši
Nikad svoje
Ni svoj u svome
Na svome
Istorija se ponavlja
Uvek proterani saterani
Nikad shvaćeni
Uvek blaćeni
Smlaćeni
Narod naš sorabski

…Ode Kosovo
a ćute pesnici….

© Ljubica Vukov-Davčik

 

20.05.2011.

Последњи Мохиканац-Neven Milaković-Likota 

Р`јечи по навици, к`о јутарње мл`јеко,
увјежбани осмјех, закључано лице,
шапат мјесто крика, да не чује неко,
завезаних крила одст`јељене птице.

За шарену лажу одрекли се снова,
избјегли са Крста да угоде Јуди,
услужни џелату, Срби новог кова,
полтрони, пиони, све само не људи.

Исцјељен Господом и страдалним родом,
у властитој кући постао сам странац,
макар сламка слаба под небеским сводом,

рјешен сам да будем задњи Мохиканац
Па кад дође вр`јеме пред свог Творца стати,
да се могу сином Праотаца звати.

© Невен Милаковић

19.05.2011.

POETSKA SNAGA-Ratka Damnjanović

Čoveka prave
krv i mišići, kosti i koža,
mozak i nervi, razum i dela.

Dok pesnika čine
srce na dlanu,
sanjalačke oči i boemstvo,
noćne more,
pokoji refren,
par rima i strofa,
ljubavni jadi i izgnanstvo.

A ja sam vam eto i pesnik i čovek,
štaviše žena,
pa mi je sav teret sveta
na leđima,
pa mi je duša u grču
sva ozleđena,
jecati hoće, al’ joj se ne da,
trzaj krene, pa se preda,
suze niz grlo, pa u nedra,
razum se od srca otima
i to mi je sudbina –
jer ja sam pesnikinja.

18.05.2011.

ЧЕКА МЕ БУДУЋЕ-Peko Lalićić

Ту сам
где сам

нисам
за велику причу

ни за чекање

чека ме
будуће

видим му лице

у његовој се сенци
беласам

небо
јутра плоди

бескрајно

 

17.05.2011.

GREŠNICA-Miladinović Sandra

Hrabrost je moj drug, ukoricu sebe!

Kriva sam jer sam nevaljala,

i jer sam dusu ukaljala!

I………?

Cujem krila i pesmu ptice,

eno je, leti  i raduje se slobodi,

i ja pruzam ruke k nebu!

 

Sledeceg jutra  ponovo cu da se rodim!

 

© Miladinovic Sandra

 

16.05.2011.

KROTITELJ REČI-Marina Adamović

Očaj ima krila

I leprša

Od duše do uma

.

Sagradiću kavez

I negovati svoju jezu

.

I Karajon je čuvao skakavce

 

15.05.2011.

Stih dana i PESMA NEDELJE:

 

PREDEO KOJI SANJA 

Juče
ostrugaše komšije krušku
na međi.
A ja još čujem njen pad,
mada sad
kroz prozore
lakše vidim zvezde.

Danas,
dok ceo predeo sanja,
ja gledam nebo
preko panja.
I plaše me
svi umrli,
žuti listovi
i drhtaji suvog granja.

© Vida Nenadić

 

 

 

 

 

12.05.2011.

ЧЕКА МЕ БУДУЋЕ-Peko Laličić

Ту сам
где сам

нисам
за велику причу

ни за чекање

чека ме
будуће

видим му лице

у његовој се сенци
беласам

небо
јутра плоди

бескрајно

 

11.05.2011.

SAN-Marina Adamović

Sanjala sam…
Sanjala sam….
Ma šta ono beše?
Čini mi se …
Tu, negde pred zoru
Sanjala sam…
O,  tako sam srecna bila!
Ništa nisam sanjala…
A da jesam!!!!

(Navukla sam jastuk preko glave)
Ko mi to naredjuje da bdim?

 

10.05.2011.

Трешња-Milisav Đurić 

Када ласте најаве прољеће
природа се у мирису буди,
сва у бијелом засребри од среће,
тершња рана своја њедра нуди.
Природа се у мирису буди.

Тихо лахор латице јој љуби,
у раскоши сва се расцвјетала.
Bитка, њежна, раскопчала груди,
плодовима слути из њедара.
Y раскоши сва се расцвјетала.

Кад у мају нектар је узбуди
к’о дјевојка о љубави снива,
под сунчевим зрацима заруди
а слаткор се с усана излива.
К’о дјевојка о љубави снива.

© Милисав Ђурић

PESMA NEDELJE:

LUBENICA VS: DINJA-Branka Korać

Snabdevam mnogo ljudi mojim lubenicama.

Sve moje lubenice su kao i ljudi različite.
Svako može pojesti prema svom kapacitetu.
Svako može živeti prema prostoru koji zauzima.

Lubenice zahtevaju mnogo prostora.

Postoje lažne lubenice kao i lažni lubenicojedci.

To su dinje koje se prave da su više nego sto jesu.

Problem sa nekim dinjama i dinjojedcima nastaje
kada vas direktno u oči gledaju i tvrde
da su lubenica i lubenicojedac.
Još od teorije evolucije koja objašnjava kako
prilagodljivost odredjuje opstanak
postoje dinje i dinjojedci sasvim sigurni
da je laganje prilagodljivost.

Oko mene  ima mnogo prilagodjenih dinja i dinjojedaca.
Zbog njihove prilagodljivosti, lubenice izumiru.

Juče sam slušala jednu dinjoobožavateljku
kako estetika konačno pobedjuje nad etikom
i da je moguća lepa smrt
za sve od života preumorne
ili one koje ne žele da nastave
truljenje bez partnera,
one koje su zaboravljene, zanemarene i ostavljene.
Eutanazija je lepa smrt i u tim slučajevima,
a ne samo za terminalno bolesne lubenice.

Posle njenog govora, ispala mi je dinja iz ruke.

Namerno.

© Branka Korać

07.05.2011.

И СЕЉАК МОЖЕ ПЕСНИК БИТИ-Života Trifunović

И сељак може песник бити
само се треба, мало потрудити.
У слободно време, кад има воље,
размислити треба мало боље.

И да не би мисли ветар разнео
оловком би их на папир пренео.
А има сељак разноврсне теме
за своје многобројне проблеме.

 

06.05.2011.

 

ELEGIJA SA UGASLIH OGNJIŠTA-Svetlana Biorac Matić 

Ovde još samo groblje oživi
o zadušnice il’ na dan sveti,
iz trave izvire krstovi krivi
al’ mrtvi neće oživeti.

Još samo humlje žive dozove
natpisi sto se bore s vremenom,
senke predaka pod grmom zove,
i blede slike srasle s’ kamenom.

Gore, nad grobljem, niz puste kuce
još samo vetar žalosno vije…
iz praga pronikla trava i pruće,
popalo prošće, pukle maije.

I šumska tama sve jače bije
i sve se utiša tužnim mirom,
odlazi život i oči krije,
dok vuk zavija pred kapijom.

© Svetlana Biorac-Matić

 

 

 

 

 

 

 

05.05.2011.

IMA-Vida Nenadić

 

Ima
mnogo priča
o predelima. 

A sve su one,
zapravo,
priče o ljudima.

Onim ljudima,
koji su u potrazi za
sebi sličnima.

© Vida Nenadić

 

 

 

 

 

 

 

 

04.05.2011.

LUBENICA VS: DINJA-Branka Korać

Oko mene  ima mnogo prilagodjenih dinja i dinjojedaca.
Zbog njihove prilagodljivosti, lubenice izumiru. 

Juče sam slušala jednu dinjoobožavateljku
kako estetika konačno pobedjuje nad etikom
i da je moguća lepa smrt
za sve od života preumorne
ili one koje ne žele da nastave
truljenje bez partnera,
one koje su zaboravljene, zanemarene i ostavljene.
Eutanazija je lepa smrt i u tim slučajevima,
a ne samo za terminalno bolesne lubenice.

Posle njenog govora, ispala mi je dinja iz ruke.

Namerno.

© Branka Korać

03.05.2011.
ĐĆURĐEVDANSKO JUTRO-Sandra Miladinović

Prizor za prizorom niže se polako,
ko niska bisera, prozori u staklu,
paun je što seta, priroda što buja,
a sve ih miluje cvrkut od slavuja!

Ponosno, gizdavo, vozi gazdu svoga,
at što grivom maše, baš ovoga jutra,
a tako je beo i hitar ko munja,
kopita se čuju, daleko od puta!

Eh, svi nekud jure u beskrajnom kolu,
ovog Djurdjevdana svi se braćom zovu!!!

© Miladinovic Sandra

02.05.2011.
TRENUTAK-Ljubica Vukov-Davčik

Dođe
U trenutku

Dodira ruku
Što drhte

Vazduha
Koji dišeš

Treptaja trepavica
Na očima
Dok drhtiš

Uzdaha
I promuklosti glasa
I drhtiš

Obamrlosti tela
Kad drhtiš

Ne nemoj
Ga propustiti

Predaj se
Trenutku

Život živi

© Ljubica Vukov-Davčik

01.05.2011.
ANĐEO PROLEĆA-Vesna Dimitrijević

S ponovnim rađanjem visibaba,

s klijanjem narcisa,

zumbula i irisa

divim se proleću

ali ni jedno mi ne izbrisa

žaluzina postojanje,

zamandaljenu odaju

u njoj moje samovanje.

© Vesna Dimitrijević

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/22952

Stih dana april 2011. – Ljuba

PESME NEDELJE APRIL 2011.

  • Skoro će devet – Arsenije Lalatović
  • Košmar – Svetlana Djurdjević
  • Trebao sam – Aleksandar Drndarević
  • Pismo četrdesetšesto – Sanja Petrović
  • Andjele moj – Stana Minić

30.04.2011. – OČI – Goran Todić

Pusti neka oči za nas dvoje zbore.
Te iskre u njima ne znaju da lažu.
Da li oganj sreće il` pepeo strasti?
Samo one mogu odgovor da kažu.

29.04.2011. POSTAĆE KADA  – Branka Zeng

Stvaram na uzglavlju tragove,
jutru da pronađe dan novi
u svežanj, povezujem dodire
ruke umorne da odmorim.

28.04.2011. – OVA LJUBAV – Branka Korać

nije neobična niti će ući u udžbenike istorije,
nije opsesivna ljubav sakrivena izmedju soneta,
sonata i veličanstvene rime,
nema duboko značenje niti tajne simbole,
neće biti predmet nečijih studija i
niko neće moći objašnjavati razloge njenog postanka

ova ljubav
ova ljubav

27.04.2011. – ANDJELE MOJ – Stana Minić

С тобом сам увек
с тобом сам сад.

Додирни ме мислима
поклонићу ти осмех
волети заувек.

26.04.2011. – НА КРАЈУ – Dule R. Paunović

Хеј животе, причекај,
застани… стани !
Прошао си, ја сам окаснио,
остао сам по страни…
а хтео бих…
хтео бих макар само мало
да осетим од тебе,
ако је за мене нешто остало. ”

25.04.2011. – HAJDUČKA PESMA – Aleksandar Ilić

Jednako si posebna, čarobna … u mašti i u stvarnosti ista.
Tvoj dodir razbija kamene uspomene, otvara epohe nove!
Posle večeri s tobom nebo je vedro, a zemlja blista.
Svaki osmeh i svaka stvar se tvojim imenom zove.

24.04.2011. -KOREN ISTINE- Dule R.Paunović

Nije vredelo….sve je bilo uzalud:
snovi, pisma, pesme, traganje…

Osudila me je … pre svega
ignorišući životnu istinu,
da istina ima i drugu stranu,
koja nije neminovno i naličje. ”


23.04.2011. – Bogdanka Rakić – OLIMPIJA

Duga zapljuskuje moje oči
i daruje mi svoja krila.
Prebiram boje i snove mešajući ih.

Sazvežđa zalaze u mom pogledu,
Zašto me ne pogledate?

22.04.2011. –  Miljojko Milojević – LIZA KELI

i ja kličem:
”Bravo Lizo, Monalizo -Lizo Keli!
Srećna vožnja u rizike večno nove,
sa Usudom srećan reli…
I nagrada: brdo love!”

21.04.2011. –  Vlada Vasiljević – PLANETA ŽIVOTA

Živeo sam nekada negde na nekom mestu kosmosa
Živeo svoj život i radovao mu se
Nekada mi je život bio obojen u svim bojama
Nekada je bio siv, pa crn
Voleo sam nekada jako, samo tako kako sam ja znao…

…Planeta moga života se je ugasila.
Sada negde na nekom mestu kosmosa ona luta
I ti neznanče ako je ugledaš, prepoznaćeš je po tamnoj strani
Možda ćeš je ubeležiti u svoj planetarijum
Možda ćeš samo okrenuti svoj teleskop ka nekoj sjajnoj zvezdi
Ja ti neću zameriti, pusti me da plutam tamnim sazvežđem
Tama mi noćas prija

20.04.2011. – Sanja Petrović – PISMO ČETRDESETŠESTO

Uvek sam mislila
da neko ko piše dobru poeziju, jaku,
mora biti dobar čovek…
danas videh da sujeta preobražava,
diže mulj što se u tabanima nataložio
i na usta ga nabija nekontrolisano…
kakva šteta, a dobrim čovekom se zvao…

i pitam se
zašto ljubomoru mešaju sa zlobom…
kažu da smo ljubomorni
na nešto kod nekog
iz čiste žalosti
što i mi ne posedujemo to nešto

19.04.2011. – BrankaZeng – ZALAZAK

Rekoh ti…
Sunce se kupa u oku tvom
blista
kao žar u mraku pozivajući
talase
da se vinu pticama u susret

18.04.2011. – NOŽ – Slobodan Ivanović

Pod levom sisom
Ružino drvo
Crveno se
Razlilo cvetanjem.

17.04.2011. – ODLAZAK 2 – Vida Nenadić

Odlazim
da se nagledam snega
što nevin i beo veje preko brega.

16.04.2011. – DA TI OBJASNIM – Goran Sebić

Ne može mesec sebe
da objasni zalutalim putnicima,
pijancima koji se treturaju kući,
lopovima i ostalim protuvama.

Ne može sunce sebe da objasni,
svojim sistemom, planetama,
svetlošću i senkama,
uzarenost- lavama,
večitim vulkanima.

15.04.2011. VREME Milka Vukić-Vujnović

To dete
Poverova  “znancu“
Sada
Vreme obzira nema
Ni prema strancu,
Ni prema svojima.
14.04.2011. Zaboravljeni san – Vlada Vasiljević

U nekom novom snu, ja sam ti ubrao cvet
Baš onakav kakav si ti uvek snila
Stavio sam ti taj cvet u kosu
A put kojim si gazila obeležio tvojim cvetovima

13.04.2011. Dunja u boji zvuka tišine – Bojan Knežević

Svaki gubitak je neizbrisiv trag,
dogadjaj, u nadi da vratiće se bar onaj osećaj spokoja ,
onaj osećaj ,
da i dalje sam , nekad ,
bio dete,
u nadi da budućnost
neće izvajati osobinu figure ….

12.04.2011. – NE BOLI – Ljiljana Ivanović

AKO JE IZDRŽLJIVOST
IZNAD TVOG LUDILA
MOŽEŠ DA PREŽIVIŠ
HODAJUĆI
PUSTIM MOSTOVIMA
I ZABRANJENIM PITANJIMA

11.04.2011. – TREBAO SAM – Aleksandar Drndarević

Znam, trebao sam
Nije moglo.
Zla me pakost crna
Obezglasi.
Ne zapevah pesmu
Očima tvojim,čaroli glednicama
Kosama tvojim,mirisnom kovilju
Lepoti tvojoj,zori prolećnici.

10.04.2011. – ДОПУСТИТЕ – Љубодраг Обрадовић

Допустите, ви имате илузије,
ви будућност своју,
ко на длану бидите…
Али ипак, допустите,
другачије ће се збити,
низбрдица залет крије
и ви ћете сутра да се стидите,
а од тога вам неће бити топлије!

09.04.2011. -KOŠMAR- Svetlana Djurdjević

А волех те некад у
Тамном обзорју јесени.
И мишљах, да срећа
Није ружин прах.

07.04.2011 -Makaroni sa kečapom- Marko Antić

Delili bi sve što imamo.
– Imaš li još onih bonova za menzu – pitala si.
– Nemam. A tvoje konzerve?

– Juče je i zadnja otišla. Odakle ti uopšte oni bonovi?

– Preturao sam po gazdinom tavanu
i pronašao neke porno-časopise.
Trampio sam ih za bonove,
sa onim ćaknutim Bosancem iz susedne ulice.
Cela dekada, ručak i večera.

Potom bi se oboje
glasno smejali.

06.04.2011 – SAN O VINOGRADU- Svetlana Biorac-Matić

Sad vrzina, eno, vinograde seni,
podivljala loza, ni oraha nema,
a meni jos dušu opiju s jeseni
one drage slike  divnih uspomena.

05.04.2011 – TEBI – Aleksandar Drndarević

Laku noć, nedostižna moja
Tebi
Iza dva brda
Preko tri reke
Sakrivenoj u lavirintu ulica
Prekrivenih snegom
Laku noć

03.04.2011 -ИСПОВЕСТ – Јелена Бандић

Цео свет бих пружила на длану да могу
Све авети да се са Вашег пута склоне,
Од краја до бескраја једним паром ногу
Опкорачала бих свемир и ноћи што за Вама горе.

02.04.2011 – Skoro će devet – Arsenije Lalatović

Kapljo…
Oh kapljo…
Istopi se
U osmjehu…
Na suncu…
Osmjeha…
I noćas budi…
Kao nekada…
Vatra…
Ah vatra…
Moja mala…
Skoro će devet…

01.04.2011 -PESMA DIJASPORI – Živko Begović

Dijasporo širom sveta,
dal, Ti tamo nesto smeta?
Tudje sunce, druga klima,
svidja li se Vama svima?

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/22247

Stih dana u martu bira – Lepa Simić

31.3.2011
PESME NEDELJE U MARTU SU;
1. ЛЕПА ЖЕНА ОД 100 КИЛА-Елеонора Лутхандер
2. 8,9 PO RIHTERU – Marina Adamović
3.
ULIČARKA – Srbobran Matić
4. Zrno razuma – Nevena Ugrenović Iskrica
5. REČI TVOJE – Miladinović Sandra

 
29.3.2011
PISMO ČETRDESETTREĆE – Sanja petrović
 
Dragi moj,
ovih dana vođena sam
neverovatnom energijom
snažnim mislima
poezijom.
Čovek do Čoveka
emocija do emocije
rečenica do rečenice
neraskidivo prijateljstvo.
Sladih se i vrućim salepom
tufahijama
rahatlucima
i tucanom kafom.
Da li sam mislila na Vas?
Zašto pitate nešto što znate?
Hotelske sobe su lepa mesta
za maštanje…
Zaljubljenost?
Velika je razlika
biti zaljubljen od poželeti nekog.
Mislite da želeti nekoga
često, strasno i nežno
upućuje na zaljubljenost?
Meni pre na zanesenost
koja opet nije isto što i zaljubljenost
smatram je stepenicom niže
podrazumeva fizičku privlačnost…
zaljubljenost pored fizičke privlačnosti
ima i psihičke, intelektualne
a ona opet nije isto što i voleti…
voleti nekog je mnogo stepenica iznad
podrazumeva
nositi nekog pod kožom
da taj neko reguliše
otkucaje tvog srca
da ti da krila
i bude vetar postojani…
Oh, osetim li ja to Vas
na leđima svojim?
Zauvek Vaša,
S.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/21439

FEBRUAR 2011 – Stih dana bira – Lepa Simić

Stih dana i pesmu nedelje bira Lepa Simić
PESME NEDELJE JANUARA 2011:
  • Ponovo zaboravljam – Bogdanka Rakić
  • Uradi nešto aman – Spasoje Ž. Milovanović
  • Jela – Miljojko Milojević
  • Plač u duši – Darko Kolar
FEBRUARSKA IGRA-Branka Zeng

 

Vezom se belim jele okitile,
ponosne vitke, u kolo se viju.
Sve su se vetru milo poklonile,
ko da mu poziv šalju, da igraju.

U frulu momče da zasvira tako,
ko fijuk tihi što sada se čuje.
Uz prozor grana, takt daje lako
vetar to jele, tek dahom miluje.

Noć tiha posta, uzdah čuti želi,
tren večnost je njihovo preplitanje.
Složno se njišu ko šlajeri beli,
vetar sad ne zna, je li to igranje.

Pritaji se, baš ko da nešto čeka,
prikuplja snagu, znaju one mile.
Tako je to bilo od pamtiveka,
na vetrove šale, one su svikle.

© Branka Zeng
СИТАН БОЖИЈИ СТВОР Живомир Миленковић 


PESMA NEDELJE
PLAČ U DUŠI – Darko Kolar
БЛИЖА ТЕБИ – Снежана Драгићевић

Да је постеља небо,
а ти мој Анђео;
клекнула бих пред тобом
и признала љубав своју;
када би ти то пожелео.

Мирисала твоје руке
другачије од свих других,
и у ноћима љубави
чувала се за сан, за наше снове;
када би ти то пожелео.

Уплитала песме у риме,
кроз проседеле године твоје;
голубовима допустила
да семе љубави наше разносе;
када би ти то пожелео.

“Ходајући кроз јесење лишће
боје сунцокрета и мака,
испред светога Храма,
била сам ближа Богу; и теби,
јер си ме ти пожелео.”

© Снежана Драгићевић

Песма прочитана 14.02.2011. године у Клубу КЦК у Крушевцу
на песничкој манифестацији *О ЉУБАВИ И ВИНУ*

*

TI SI MOJA PRIRODA -Darko Kolar

Ne može se gaziti

tek pokošen travnjak,

niti stopom gasiti

tek rođenog svica,

to sićušno biće

koje nam svetluca.

Reći ću im

zadrhtalim glasom:

ti si moja priroda.

Ne može suša

isušiti izvor

sa stare česme

gde smo pili vodu,

gde sam u vodi

tražio boju

tvojih očiju.

Gde se kap otegla

spojena

iz dva srca

kada sam

u šaci pokušao

da je nosim.

Ne dirajte

ključeve tajni,

gde u duši

stoje zaključane

uspomene naše

drage

sačuvane.

© Darko Kolar

ŠTO JE TVOJE TO JE I MOJE © Vesna Dimitrijević

Morao bi iz sebe
da isipaš reči,
magične i lekovite,
poput medovine.

Da se u mojim
procepima i pukotama slivaju
i prže posejano seme zla;
da prodiru u bit
mog raspršenog jezgra
i svojom snagom
ga sastavljaju od molekula.
(Raspršilo ga je tvoje  nedelo!)

Morao bi da me voliš
znajući da u tebi vidim
neprijatelja …

Morao bi imati dušu
-čistu i mirisnu,
k’o prostrane šume
svete kedrovine
-da je udahnem
punim plućima
i prihvatim i tebe
i tvog nedela posledice…
Da ih prihvatim kao da su moje!

*
U mom oku utuljen je sjaj
-ona dečja naivnost…

I…

-Opraštam neverstvo.
Prihvatam tu ženu
i vaše novorođeno dete.
(A da ne osta noseća
ništa ne bih znala!)

Samo ne znam
gde da izbunarim
onu drugu sebe,
onu istu mene,
koja ti je više
no samoj sebi verovala!?

Glavu sam za tebe dala!

”Ljubav kad je iskrena i duboka,
lako prašta…”

Ali ja nisam Andrić i mislim da:
”Ljubav kad je iskrena i duboka,
ne čini svašta…”

© Vesna Dimitrijević

PESMA NEDELJE
JELA -Miljojko Milojević

Na proplanku iznad sela,
ispred šume i bokora jorgovana,
stasala je, zimzelena, vita jela.
Ispod njenih gustih grana,

u svežini njenog hlada,
vezak vezla pastirica Jela mlada.
Vez’o sam joj slatke priče
o ljubavi što iz mladog srca niče.

Zanesena u svoj vez
gledala me s čežnjom vrelom
a na platnu snežno belom
širio se veličanstven rumen slez.

Jesen stiže: magle… kiše…
Ispod jele ne ljubi me Jela više!
Moja Jela, moja ljubav, čežnja, nada
vratila  se u svetlosti velegrada…

Joj, uh, ah, što boli,
što srce strada
pastirica kad se voli!
Kad se ljubi pa izgubi
u sivoj džungli velegrada…

***

Ej, taksisto, kočijašu,
gasi tadžu, gasi gas!
Ne vozi me u velegrad,
već u krčmu staru našu
da utulim gorki jad,
u vinu da nađem spas…
In vino veritas!

© Miljojko Milojević

SLUTNJA – Zvonimir Zvonko Gilić
Ja kalem kopam, prskam, zalivam,
Čuvam ga od bolesti i štetočina,
Od raznih ala,
Boga molim da ga sačuva
Od grada i oluje,
Od raznih zala.

Ako mi nebeske aždaje ipak,
Istrgnu kalem iz moga života,
Moga srca i mojih ruku
kalem će da se osuši,
tada će za kalemom nastati
veliki bol i tuga u mojoj duši.
Slutim!

© Zvonimir Zvonko Gilić

VINOGRADI-Ljubica Vukov-Davčik
Pogledom prelećem
Na vinograde rasutim po Fruškoj
Slećem
Na
Bogatstvo lepote loze
Uredno vezane
Lepo srezane
I
Šetam među
Lejama diveći se
Rastinju koje na čokotima grca
TIŠINOM-Branka Zeng

Noć
utihnula govor
usnulih misli
gledam
na licu pokreti
prolaze
u tihom hodu
ka buđenju
topline kojom prekrivam
usne razgovorom
bez reči
dodirom govorim istinu
neskrivenu
povojima glasa.

© Branka Zeng

ZVEZDANA PUČINA-Zorica Brkić”
Nebo je zaista puno
božanskih znakova
… kada se zvezde
ipod mesečevog luka
u jata skupe
bliskosti slute …
osećam
pred jutra rana
svu snagu tvojih misli
kada tvoj san
u moj zaluta
nežno
milujuć sećanja
nikada
do kraja prekinuta.

Noć klizi
nečujno tiho
u nama
sve je ostalo isto
beskrajni
okean vremena
kao zvezdana pučina
bezglasnih valova
sudbinski pluta
na nebu punom
božanskih znakova
ipod mesečevog luka
neću da znam
kraj koga se budiš
i ko ti u jutra rana
ispija
ćutanje sa usana.

© Zorica Brkić

PISMO NEROTKINJI –Aleksandra Mladenović
Napiši mi
Na neprobojnoj opni
Onu tajnu nad svakom drugom……..
Piši mi
O tetrebima
Kako li zavole
Kako li nam se smeju
Sa nekog uzvišenog mesta
Nama,
Nadmudrenim mudracima
Nezalečivim lekarima
Neispisivim piscima
Sa neke neucrtane visoravni …

Napiši mi

Po nabusitim tišinama
Isitinu onu nad svakom drugom…
Prostri mi slova
O hijenama
Kako li omrznu
Kako li nam se cerekaju
Iz neke provaljene lešine
Nama
Beživotnim boemima
Raspetim  neznabošcima
Pokornim oholnicima
Sa nekog  proburaženog čistilišta…
Napiši mi
U pismu nerotkinji i  majci
Onu zabludu nad svakom drugom…
Piši mi
O  idolima
Kako li okamene
Kako li nam se razrođuju
Sa nekih uplakanih toplih dojki
Nama
Rasturenim niskama perli
Raskrinkanim šarlatanima
Razvedenim supružnicima
Sa neke  osunčane gromade  mraka…
Napiši mi
Na procepanoj mreni
Onu  javu  nad svakom drugom…
Piši mi
O jadnicima
Kako li  proklinju
O himnama
Kako li nam ih  žedne želje poje
O maslačcima
Kako u nedohvatna nebesa gledaju
pogledom kiklopa  izbodenog u tapiseriju tuge.
I o paunima  međ’ šakalima
I o jezicima međ’ sabljama
I o niočemu  između svega
Piši mi!
U pismu  nerotkinji…

© Aleksandra Mladenović

AleksandraMladenovic
PESMA NEDELJE
Ponovo zaboravljam – Bogdanka Rakić

Izgubila sam se
u nemačkoj književnosti,
a neko mi je rekao
da su Man i Gete gubljenje vremena.
Onda sam to vreme lepo izgubila,
ali neće me ni jedan sanatorijum,
kažu:“Vama nema pomoći!“,
a kao da oni nekom pomažu.

Nebo je prepuno jadikovkama,
gde misli da smestim?
Svakog dana koračam, put izmiče,
pejzaži su isti, ponekad to i primetim,
ali brzo zaboravim.
Mislim da je tako, nadam se
i želim da potrčim u tvoj zagrljaj od pene,
da se rodim kao more i da ti zaplivaš,
ili možda kao brod.
Ne, onda bih se nasukala.

Ponovo zaboravljam,
valjda je to strah;
možda od mesečine ili srpa oštrog.
Kad se uplašim,
ja zažmurim i otvaram oči
tek kada se Mesec napije moje ljubavi,
postane mek i udoban kao krevet
i ja se ispružim na mom plavom ćilimu,
ne osvajam jer sam osvojena;
prelivam se kao čokolada i stvaram novu planetu,
za jedan dan, za jedan život.

Planeta liči na tebe,
slatka je i topi se na jeziku,
kisela je kao voda sa limunom, moj užitak.
Počinjem da štucam i ti se smeješ,
zabavljaš me i ja se smejem, i palčem,
i ti ne znaš, a možda ne znam ni ja.

Šapuće drveće i reke se došaptavaju,
gde je taj most?
To je naša duga.
Ljubavi, poljubi me, izvadila sam svo trnje
i pre no što zaboravim, nahrani me.
Tužna sam kada se probudim gladna.
Tužna sam bez tvog mirisa u kosi.
I kada ne čujem zvuk tvojih koraka u meni, tužna sam.
Strah da kratkotrajni zaborav ne dobije večni život.

© Bogdanka Rakić

ЈЕДНОГА ДАНА© Дуле Р. Пауновић

Једнога дана…
иако је одавно то било
по коби још га памтим…
јато црних птица небо је прекрило
и дуго, дуго њиме је кружило.

А у подне
у очи су се моје сјатиле,
и у подне
сутон је у мојој души завладао.
Тог поднева
у мени су гнездо свиле.

А једна птица,
грабљива и од свих већа,
та једна птица
судбина моја или несрећа,
на моје смирене груди је слетела
и клепћући крилима их је кљувала…
док до срца допрла није.

Једнога дана…
иако је одавно то било
по коби још га памтим…
сунце се у зениту безнађем угасило
и завладао је неки сладуњави мир:
црне птице су се разлетеле,
окончале су пир.

Једнога дана…
знам да ће далек бити
али због коби морам га доживети…
у души, у угашеном оку, у искљуваном срцу…
црни птићи црних птица ће се излећи
а ја ћу трпети њихове канџе и кљунове
и пиштаћу, пиштаћу…довека…
уместо њих.

© Дуле Р. Пауновић

VINOZORJE-Jovan Mihajilo

Crveno vino crvena zora
Crvena kora vinove loze
I belo vino i vino roze
Vino ne vara vino opija

Vino je melem vino nam prija
Vino nas hrabri kad spava draga
Čašica vina vraća se snaga
Vino i bure i zlatni dud

Popiješ čašu praviš se lud
Čokot i grozd srcu je drag
Vino je mag kad se svetkuje
Vino opija a pesme bruje

Nazdravi kume natoči vina
Srcu milina kad grožđe rudi
S vinom se živi s vinom se ludi
Za litru vina litru pesama

Boginja vina Boginja dama
Čaše se lome rumena lica
Crveno vino dušu golica
Sa čašom vina bolje se spava
Sa čašom vina vedrija glava

© Jovan Mihajilo

PESMA NENEDLA
URADI NEŠTO AMAN – Spasoje Ž. Milovanović

razumeš
ne razumem

šta sad ne razumeš
ništa ne razumem

je l razumeš da se ti meni nemoguće mnogo dopadaš i sve to mnogo je daleko otišlo u apsolutno je otišlo
ne

kako ne
pa evo sad ti kažem
ti se meni nemoguće mnogo dopadaš i sve to mnogo je daleko otišlo u apsolutno je otišlo
je l razumeš sad

da

e
i sad
nekako sam ja tebe zamislio tu nadohvat mene da budeš vazda

kako to

lepo
ja se probudim i ugledam tebe prvo tako sam ja to zamislio

dobro

e
i isto tako ti mi namigneš ujutru
ili kad se već probudim
i uštinem te i znam da si stvarna
razumeš sad

razumem

i sad da bih ja taj svoj takoreći dečački san ostvario ne bi bilo loše da ti pričaš sa mnom nekako
o tome
ili o poluosovini za fap na primer

e
to ti ja pričam
a ti naravno opet ćutiš

i ja se osećam kao da pričam sa samim sobom
kako si spasoje
hvala spasoje dobro sam spasoje
šta ima kod tebe što bi naročito i ponaosob istakao
pa eto
poluosovina za fap polovna malo prešla

imam i neki unterciger za totalnu hladnoću pa me baš briga za ovo napolju za ove pijačne ratove oko kore od banana i ko li je postavi i što deca koriste paprike za halucinaciju kad ne znaju za bolje i što se donedavna išlo na more kad je toplo i romansa i nije se koristila zaštita od zaraze kad se vodila ljubav kad je zarazna
a je l voliš ti nju i sve to mnogo je daleko otišlo u apsolutno je otišlo

volim

pa kako ti je

pa dobro mi je
malo me probada u levu stranu
al ne znam da l nije od promaje kad nisam nosio unterciger
i stomak me muči
mora da je od one ovčetine od pre neki dan mnogo je bilo i hladnog špricera na topao stomak i nešto mi žao dabome a ne znam šta tako je bilo

ne možes da me voliš

pa nego šta mogu

pa kako možeš

pa šareno mogu

i uradi mi nešto
vidiš koliki sam
uradi nešto aman

otkud znam šta

zaljubi se u mene
dok cepam drva na primer skuvaj kafu posle opet će zima da ubodem želju da se ispuni ako si stvarno vila od mene se ne krila

nemam pojma

eto sad sam ti rekao i odoh a ti vidi šta ćes sa mnom
il me gurni u moravu da se udavim ko čovek onaj vojvoda prijezda samo sam

eto to ti kažem
mila mila

© Spasoje Ž. Milovanović

Рођен у Србији-Зоран Христов
Ја сам рођен у Србији, брале
крај Мораве што јој поља доји
успомене за њу ме везале
и најлепши осећаји моји.

Ја сам рођен у Србији, брале
крај Мораве што јој поља доји
успомене за њу ме везале
и најлепши осећаји моји.

Ја сам рођен у Србији, роде
хранила ме шумадијска жита
са извора пио хладне воде
мила су ме моравска корита.

Ја сам рођен у Србији, друже
испод њеног слободарског неба
част и понос ту на образ служе
а са другом делиш кору хлеба.

Ја сам рођем у Србији, куме
борио се против душманина
скривале ме густе српске шуме
као некад Старог Вујадина.

Ја сам рођен у Србији, секо
и остаћу где су моји преци
поносан сам јер овде сам неко
ту су моји заштитници свеци.

© Зоран Христов

НАОЧАРИ ЏОНА ЛЕНОНА – Небојша Лапчевић

Сиви плочници “Велике Јабуке”
гледано кроз диоптрију ленонки
претварају се у боју крви.
Ту боју не могу
испрати ни водени топови
њујоршких комуналаца,
ни зуб времена
из лабораторија протетике
-сенка у крилу науке …

један човек
издалека
гледа убиство
другог човека, трећи,
четвртог,

од петог је аритметичка прогресија
нарасла до бројанице
млечног пута
ту настаје оптичка варка,
да ли је све велики прасак
ил вечна музика …

© Небојша Лапчевић

01.02.11
Lavirint i Omorika-Bogdanka Rakić

Hladnoća se preko noći ušunjala
i otpočela svoju vladavinu
praveći useke na kori drveta života.

Mešaju se uspomene i želje…

Tri grada, tri reke i jedan čovek.
Pomodrelo nebo, klizav put
i planinari koji ne beže pred odronom.

Misle da mogu protiv sudbine.
Stradalnici!

Svetlost je pobegla na vrh svoda;
čarolija koja im se vraća da bi iščezla.

O, nezasitosti!
Sažeži srce da bi oživelo.

Tri grada, tri reke i jedan čovek.
Koraci bez tragova
i ljubav nad ponorom.

Gordo stoji pokisla Omorika.
Lavirint se izgubio u Lavirintu.

© Bogdanka Rakić

Te
U šake uzimam vagam
Otkidam  na kolena u pesku padam
Od neke sreće u meni
O
Kakvog li slada iz bobica
U ustima dok ih jedem
Curi mi niz bradu
I
Rukama smelo brišem
Rukavom od košulje bele
Srećna ko dete
Pa
Suncu se okrećem
Obraćam zahvaljujem
Za datu slad

© Ljubica Vukov-Davčik

Kišovit dan
ponovo sedim
u samoći sam
nemir od ljudi
u mojoj glavi
a ponovo glad
njime se hranim
a sit mozak
lenj i star

Ne čujem jecaj
ne čujem taj
umorni plač
rečne suze
voda nosi
a tvoje telo
usijan mač
ja volim
tebe tako
žarko želim

Baciću klupče
što mrsi mi dušu
neka se kotrlja
složiću kocku
razbiti tugu
ipak ću tražiti
ljubav drugu

© Darko Kolar

Ситан Божији створ
Вредан као мрав
Мучи се кроз живот
Ал остаје прав

Путник бројних стаза
И трнастих богаза
Са пуно страсти и љубави
Лебди кроз васељену.

На застави Српства
И крваве историје
Сагореле наде
Али чисте вере
Остаће на бранику
Своје отаџбине.

© Живомир Миленковић

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/20313

Stih dana za januar bira-Bogdanka Rakić

PESME NEDELJE – JANUAR 2011.

  • BOLI LI TO – Latinka Djordjević
  • NEĆU DA PUŠIM – Eleonora Luthander
  • I SVE TO DOK SPAVA GRAD-Ana Kljaić
  • PLATONOV FEDAR – Marina Adamović

31.01.2011.
S K I D A J-Ljubica Vukov-Davčik

Sidaj me polako

Prvo
Mrenu sa očiju
Da te se nagledam

Drugo
Osmeh sa usana
Da ti se nasmešim

Treće
Ruku levu i desnu
Da te dotaknem i milujem

Četvrto
Srce u grudima
Da te zauvek volim

Peto
Stomak u telu
Da ti leptire poklonim

Šesto
Noge obe
Da do tebe dotrčim

Sedmo
Sebe za tebe
Da uz tebe ljubavi ostarim

© Ljubica Vukov-Davčik

30.01.2011.

Stih dana i PESMA NEDELJE:

BOLI LI TO-Latinka Đorđrvić

29.01.2011.

POSTOJIMO-Branka Zeng

Pogled grli sanjivo jutro,
magli se nad rekom ko u postelji
proteže lenjo, rukom dodiruje
rasutu kosu na jastuku usnulu,
budi mirisom mednih usana
željom osvaja, svoja trajanja
ostavlja u tragu, ukusa dodira
osmehom, odajem buđenje
rođenog dana, vidim ga opet
blista se iskra neskrivena,
pobeda u vrisku, talas obara
pogled nam postaje jedno,
svitanjem upisano postojanje.

© Branka Zeng

28.01.2011.

TUŽNA PJESMA-Arsenije Lalatović

Noćas, u sitne sate

Dok laju padalice

Sanjam Te zvijezdo plava…

Dozivam sanjalice…

Odavno Te nema…

Moja zvijezdo plava

27.01.2011

NEŠTO U NAMA

Sećam se prošlosti,
isčekujem budućnost,
kao gladna zver,
tumara mojim telom.
Borim se s’mislima,
a nadam se svetlu.
Kao voštana figura na mom zidu.
Pogledi prazni,a velika želja.
Oduzima pogled u nebo,
otvorenim šakama protiv sebe,
protiv moje volje,
da ljubav pobedi,
taj topli dodir ,
koji ledi mi krv.
A kao da kaže :“Volim te!“
A kao da kaže:“Lažem te!“
A moje ogledalo ,
kao da gleda moje lice.

(C) Marija Krsmanović

MarijaK

26.01.2011.

JEDAN ZIMSKI ZID-Duško Vujović

A ja,

Ja sam na njemu ponovo oživio

Uz poljubac tvoj….

Ti stvore jedan nestvarni,

Ti andjele sa oronulog zida.

Odriješila si srce svoje,

I otjerala jednim poljupcem

Uz huk, onog strašnog vjetra,

Sve damare moje.

© Duško Vujović

25.01.2011.

ŠTA BIH NAPISAO NA POČETKU-Spasoje Ž. Milovanović
kada si poslednji put izgovorila
volim te

ne sećam se
želim da meni kazeš to jednom

a ti
ne sećam se
zašto bi voleo da ti to kažem
zato što bih voleo
da to izgovorimo u isto vreme

pada sneg
nekako je kao bajka
nekako
ali
kažu da su bajke nešto nestvarno
izmišljeno
sve je tako sve je neka priča

reci
šta
u isto vreme da kažemo

© Spasoje Ž. Milovanović

24.01.2011.

94-Marina Adamović

sirena je grabuljala nebo

ni prvi

ni poslednji put

ali ovoga puta

s pišljivom  razlikom veličine uginulog vrapca

grabuljala je i mrtvi deo mene

na raskopčanom nasmejanom nebu

23.01.2011.

U BORBI SAM-Mile Tešanović

Znam
Tamo je sunce i jedan treptaj
Dalje od pogleda, iza brda
Ovdje nema kolebanja, osjećanja, suza…
Ne uzmičem oklopima, niti duhovima
Nema izdaje niti predaje..
Opraštanja ludim snovima
Ako li kleknem ili padnem
Ako me spriječi koja stopa,
korak ili milja
Ne dohvatim li mojom rukom tu ljepotu
Izgubim li jasnu poljanu iz vida
Prije cilja
Bilo je to zbog nas
O, samo da znaš
Borba ne prestaje ni tada
Znaj, vojnik sam bez naoružanja
Ali čvrste odluke
Onaj koji nesmije stati
Zaobići tvoja očekivanja kao nekad
I ti znaš, isto se pitaš
Ako padnem da li ću ustati
Hoću li moći?
Jer više nisam
Jer više nisam
Onaj što je padao ustajao, padao ustajao…
I mislio da će biti vječito mlad.

© Mile Tešanović

22.01.2011.

GRAD NA KRAJU PUTA-Sanja Petrović

Društvo mi prave

kraj tatinog spomenika

tragovi i svrake.

Snežni prekrivač

škripi pod nogama-

razbija tišinu.

Tužna lica u

povorci.Narušena

zimska idila.

21.01.2011.

INCIDENT-Miljojko Milojević

Sa terase komšija gleda
i  pita se:
~Ko je blesav. Blagi lahor, ili deda?!~
Pogodite, lako je-zna se…

© Miljojko Milojević
15.01.2001. godine

20.01.2011.

PRSTI-Ljubodrag Obradović

Oni su tudji.
Da, to su tudji prsti.
Iz njih izrasta,
tvoj novi dečko,
i smeši se srećno.

© Ljubodrag Obradović

PESMA NEDELJE:

NEĆU DA PUŠIM-Eleonora Luthander

Neću da pušim Šekspiru
neću da pušim Nobelovcu
ni i njegovom sinovcu
Neću

Uvek je bilo zabranjeno
u školi

Neću u usta
tompuz
ona me hrane
iz grla mi izleću pisma

Neću da pušim
mora da ima neki
zdraviji način
da se udje u antologiju
i da se javno kaže:
Hvala, ne pušim!

Ja bih sa glavom na jastuku
da doživim inkarnaciju
u suprugu
ne u kafanskom veceu

Neću da pušim Šekspiru
neću da pušim Nobelovcu
ni i njegovom sinovcu
U Švedskoj
šta ljubav nije i milovanje
jeste silovanje
ja sam švedski sto

Neću da pušim
predsedniku
i podpredsedniku
naročito ne podpredsedniku
i kerberima
naročito ne onom
koji laje sve do Skadarlije
i Skandinavije
bez mikrofona

Neću tople obroke
makar nemala
ni za burek
makar ne ušla u literaturu
kao Vesna Parun
i ja imam nevine ruke

Neću da pušim

© Eleonora Luthander

19.01.2011.

PRVI KORAK-Marina Adamović

dotičem kamen pod staklenim plišem

sa lišćem i rosom krvi po sebi

.

nedosanjana lepota utihle laste

zove i hoda stopama do Sunca

.

Bodlerov let ka svetom gralu

18.01.2010.

ПЕКО ЛАЛИЧИЋ
ИЗГОВАРАМ СЕБЕ – 13

Половина сам човека
друга половина си ти

пола ме поједе дан
пола те изгризе ноћ

остатак је човек у нама
остатак смо ми у њему

заједно смо Венера и Сунце
раздвојени смо само половине

ја – вага у стрелцу
ти – риба у риби.

17.01.2011.

APOLON PODINARSKI-Ljubiva Vukov Davčik

Zasvetliš ko
Apolon
Na svetom
Pepelu Dinare
U Feniksa
Se pretvaraš Očiju

Zapaljenog ugljena
Izgaraš
U ritmu rominjanja kiše
Besediš
Reči nih zahuktalu
Drinu
K o  niska bistrookih
Izvora rasute točiš
Puštaš  k o bisera pene
Što pesme tvoje
U nisku čine i plove
Crni panter u noći
Spreman da skočiš
Život svoj živiš

© Ljubica Vukov-Davčik “

16.01.2011.

STARAC I MORE-Nikola Šimić Tonin

More obalu žvače,
kao starac koru kruha…
PESMA NEDELJE:

I SVE TO DOK SPAVA GRAD-Ana Kljaić

još me prate rani svatovi

šupljih i praznih darova

i svega na izvolte

još što šta milo

i toliko drago

za poneti

prišiti

piti

još

ja bežim

od đavola

kao on od krsta

sa sve slamčicom

u ruci porcelanske lutke

lutke iz izloga, iz salona, iz lože

našminkane purpurnim tragovima

još su mi utvare pod balkonom

uz pomračenje sunca igraju

keze se zubima pogrdnim

još mi one sve govore

što i ne bih sada

znala hteti

uz noć

i dan

još

još uvek

lavirintom lutam

graditelja da obnažim

panj da na sred njega upalim

godove sa tvoje glave posečem

još bih nešto uradila al mi nije poznato

kako se ljubiš u januarskoj noći dok grad spava

16.01.2011.

O MORE-Nikola Šimić Tonin

O more,
kol’ko sile u tvom valu,
čemu naleti u naplavu,
runiš sebe i obalu…

Dok ljeto se lini…

14.01.2011.

VREME JE DA SE U PRIČU UVEDE ŽABA-Spasoje Ž. Milovanović

zaljubi se u mene
navrat-nanos
jer ćemo okasniti
na sve one balove
jutarnje kafe
i sreću do kraja života

tek tada ću znati
da ti je duša oduvek bila
celo i belo
svileno polje
moje akropolje

zaljubi se u mene
navrat-nanos
sada kad vidiš
mene
i tebe kraj mene ovakvog
je l’ znaš

© Spasoje Ž. Milovanović

13.01.2011.

PJESMA I PJESNIK-Jovan Mihailo

Odisej se vraća Itaki
Odaje joj minutu šutnje.
za njeno srce i kliče
Amorovoj streli.

Pesnik je opolenio cvet
i prošao je medom
ispod duge
U blagoj tišini
pesnik i pesma
smiruju ljubav
do zalaska sunca

U prozoru neba
sagradili su
čarobni dvorac
U njihovom gnezdu
i vrapci glasnije
pevaju od lasta.

Izvire pesnikova
pesma iz školjki
kamenih tišina
Pjesnik i pjesma
do bola zaljubljeni

(C) Jovan Mihajilo

11.01.2011.

BUĐENJE-Nataša Miladinović

Bled mesec i sunce belo.
Hrastovo telo
sekirom tuku.
Rasuti ptići po travi mile.
Vile ih rogate za krila vuku.

Spakovah pero
u pregaču od zvezda
i krenuh,
neosvrćući se.

© 2008 Nataša Miladinović

10.01.2011.

METOHIJSKO JUTRO-Božo Popadić Aktus

U odsjaju oka smrznuto jutro
što još sanja sunce skriveno,
od nepravde krvavo.

Boli pustoš bez plača dječijeg,
skoro zaboravljenog,
u kućama dugo pustim, ruiniranim.

Nasilni domaćini umjesto pravih,
mrsko gledaju sveštenstvo pravoslavno,
koje se hrabro odupire najezdi
prokletih samoživa,
umjesto domaćina nestalih.

Mati,
glas predaka u molitvana
sestrinskog hora
kraj Bistrice prozirno čiste
kao suza dječija, čujes li?

To praoci uznemireni zovu
da ih se ne zaboravi.

© Božo Popadić Aktus

09.01.2011.

JAKA RIJEČ – Rajko Glibo

Zaularena šutnjom
U taktu aritmičnog srca
Jedna nemirna iskra
Opet se koprca
U nagonu opstanka
Fali joj Riječ Jaka

© Rajko Glibo

08.01.2011.

Stih dana i PESMA NEDELJE:

PLATONOV FEDAR-Marina Adamović

Dimitrije, zagrlila sam te

I krilima pluća poletela oko tvoga —

Srca — okačenog o list mlade breze

Devojčica sam bila

—Prvi put zaljubljena

.

Sećaš li se —

— Starče

Čudne istine iz naših očiju

Vidiš li onu povijenu brezu

.

Nacrtaću—

Da ne zaboravimo

Ono što se krišom rasejava po Hadu

.

Zanesena pesmama po filozofiji Platona

U san sam brezu zasadila

A ovoj se nikada nisam vratila

Priznajem

Zgrešila sam

Bila sam voljena i volela sam

Sad mi preostaje kovčeg ništavila

I slika breze pod kojom me nalaze

I preskaču mrtvu

.

A ti sedokosi

Koju granu čuvaš za odstrel?

07.01.2011.

ИЗГОВАРАМ СЕБЕ – 2-Пеко ЛАЛИЧИЋ

Иза мене капије
и заборављене ципелице

испред мене капија
и неми вис
који се крије

између
ја
и моја сена
водимо рат
на путу
који ме пије

05.01.2011.

DA SE NIKADA VIŠE-Ljiljana Ivanović

Забрањени прсти
Ходају по рукама
И плету молитву
За крај

Цеди наранџу
Да се не распукне
По туђим
Небраним недрима

Сокове љуте
На живе ране полаже
Да се никада више
У свом наручју
Не пробуди.

© Љиљана Ивановић

04.01.2011.

BOŽIĆNA MOLITVA-Neven Milaković Likota

Данас се молим за све оне за које нема ко да се помоли,
за мале, безначајне људе који никоме не требају,
за заборављене… одбачене, намучене…
за оне које нико не воли,
молим се плачући за неприлагођене…
и ја сам један од њих на крају.

© Невен Милаковић Ликота

03.01.2011.

LJUBIČICA-Miljojko Milojević

Jedna plava splet lijana
uvrežila u bokore jorgovana.
Ne znam lepše šta miriše,
ni šta mi se sviđa više:
Junonine oči plave,
il cvet belog jorgovana.

02.01.2011.

PONOR-Ljubodrag Obradović

Pogled tvoj,
u mojim očima,
lik tvoj,
u mom sećanju,
usne tvoje,
na mojima…
Ti i ja,
sjajna prošlost
u bednom izdanju.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/19664

Pages: Prev 1 2 3 4 5 6 7 8 Next

Load more