Category: Stih Dana

Stih dana i pesma nedelje,decembra 2010 – bira-Lepa Simić

Sih dana i pesmu nedelje bira – Lepa Simic

Pesma nedelje decembar 2010

  • PREDVEČERJE – Zorica Brkić
  • ZAVIČAJ – Jovan Mihajilo
  • Blepedaimones – Nataša Miladinović
  • DODIRI – Rajko Glibo
  • Reći ću ti pesmu – Gordana Knežević

Nedorečena-Bogdanka Rakić

Njihove tišine govorile su drugačije,
njihove reči se nisu nadovezivale,
samo su bdeli nad istim nemirima.

On je u pustinji pronašao cvet.
Slava nebu.
Slava zemlji.

Porubio je njene snove,
između neprolivenih suza i milovanja
utisnuo je Sunce i more.
O more ognjeno,večnost će ti naplatiti dug!

Zakucao ju je za nebo kao zvezdu.
Ostade nedorečena.
Sanjala je iščekivajući da se probudi.

Bol je bila kako kamen, kao planina,
kao jutro bez sjaja,
pevala je ućutkujući je,
da mu ne kaže, da ga ne dozove…

Nisu se odmakli od početka,
a već su bili na kraju.
Poplava i suša na poljani ljubavi.

© Bogdanka Rakić

STUDENI

U poznu jesen već se ćuti,

Studeni…

Dok sjeverac zube oštri,

Pred sniježenje,

Studeni…

Gudi zadnja sunca zraka,

Preko struna jeseni,

A zvuk staklen i zaleđen,

Studeni…

PESMA NEDELJE

REĆI ĆU TI PESMU

Reći ću ti pesmu najnežnije što umem
O svetkovini vetra na kraju sveta
O mojoj ljubavi i lucidnosti
O dlanovima punim pleve
Koju razvejava zrelo leto

Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/18695

Da ne bude posle, Ana Kljajić

Evo

da ne bude posle

kako pisem jedino kada mrzim

kazem da volim

da me opet ima

da jesam odlepila

a ti me zalepi

za sebe ako zelis

da me imas

po danu

ili noci

sa ili bez zvezda

uz svako Sunce

koje te budi

i kada se ne vidi od oblaka.

Evo

da ne bude posle

da sam uvek siva

i da si ti siv

evo sada sam obojena

u sareno

u razlicito

i sijam u masi

a ti se usudi

pa pridji

i dodirni me.

Evo

da ne bude posle

da sam dete

da ne znam

da necu

evo hocu

sve

svuda

i nek` ti bude

kada pozelis

jer tako hocu

da pevam

da navijam

za nas

jer nam se moze.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/18961

Cirkus, Ana Kljajic

Niz prste moje kliziš u mrak

da spereš sa mene svaki pokušaj greha

a šta je ovo?

Preobratio si me očas u jednu od svojih

tamo nekih

stvarnih ili nestvarnih

časnih ili nečasnih

ali željnih i pohotnih.

Odigrao si mene

ili me i dalje igraš

ili praviš pauzu

ili hoćeš da me nećeš

ili…

Mogla bih biti tu

kao u prolazu

kao što sam i bila

među stubovima

među mnoštvom

među izlozima.

Mogla bih da te volim

pazi ovo

među stubovima

među mnoštvom

među izlozima.

Pazi kako žongliraš

ja znam šta hoću

i nije mi u prirodi da se tako igram.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/18717

Stih dana za NOVEMBAR bira Bogdanka Rakic

PESME NEDELJE – NOVEMBAR 2010

TI KOJA ĆEŠ SVE IMATI – Ljubica Vukov Davčik
SMEJ SE PAJACO – Mikica Rakić
ODLAZAK – Branka Zeng
TAMO NEGDE – Aleksandra Pejić
SVI TI APSURDI -Vida Nenadić

30.11.2010.

Stih dana i PESMA NEDELJE

SVI TI APSURDI -Vida Nenadić


Podarih vam cveće u ruke
A vi meni saksiju u glavu.
Poželeh da se sakrijem
Ali čemu to
I ova civilizacija
će sigurno istrunuti.
Zapravo je gledam kako trune…

Dok gledam kroz vas
Kao da ste od stakla,
Vidim kako se trudite
Da zatvaranjem šaltera
Sve zbunite
Kao danas više ne radite
Za promenu
Kakvog li apsurda
Nemate više vremena
A vreme je novac…
Ne bojte se
Niko vas neće
Ni tražiti ni molitiI bez vas se može…
A opet,
Kakvog li apsurda
Prepoznati sebe u njima
U vama
I u ovoj pesmi…

(C) Vida Nenadić

29.11.2010.
ЖЕНА ЈЕ ВЛАДАР ПЛАНЕТЕ- Живомир Миленковић

Жена је брижна мати
Ко звезда на небу злати
Велика доброта схвати

Ко богиња и краљица
Веру и наду носи
Љубављу се поноси

Jача но камен и стене
Жена је владар планете
И њено најлепше дете

Живомир Миленковић

PESMA NEDELJE

TAMO NEGDE-Aleksandra Pejić

u prahu ostrva
tražiti
gnev bogova
naivno je

drugi se
besovi
lepe
za
ekran

najbolje ih
skida
pljuvačka

28.11.2010.

ON IMA SMO JEDNU MANU-Sanja Petrović

Ne zamerite mu na sebičnosti.
Gladne su mu oči lepote,
duša slave,
ego priznanja.

Ne zamerite mu na surovost.
Bol koji zadaje drugima
duševna mu je hrana.

Ne zamerite mu na dvoličnosti.
Teško je opredeliti se
za pravu masku.

Sve u svemu,
on ima samo jednu manu
–    nije dobar čovek.

27.11.2010.

MUZIKA-Glušević Milan

Mnogi su prošli kapije ove
Ali zastali bi teška srca
Nesrećan život tera ih ovde
Da zatraže dašak sunca

A vi što tražite neku slavu
Sebičnošću svojih ruku
Možda i uhvatite moju nepažnju,
Ali gresi će da vas dotuku…

Izađi!Tvoju patnju čujem
Lutalice zabranjenog grada
Izadji na videlo sada!

26.11.2010.

TIHI SVEDOK-Marina Adamović

uvojak krošnje

stresao je naznake

da je tu nekada bilo života

zemlja je ćutala

gledala zaljubljeno nebo

i vraćala sećanje šumi

.

možda i nama

možda

25.11.2010.

MOJOJ DECI-Goran Todić

I volite, deco moja, svoje bližnje.
Lozu svoga roda i poroda.
I ne stidite se vere svoje
i svojih korena.
Samo su pošteni vredni pomena.
Oni se zaborava ne boje.
Večna neka je vera u Gospoda
i Nebo Svevišnje.

(C) Goran Todić

24.11.2010.

SLUTNJa-Zorica Brkić
Košava lomi
tragove vremena,
za večnost
i sva vremena
ostavlja ožiljke sećanja
u krilu
nedorečene strofe stoje,
i spokoji
i nespokoji
u kolu raštkani,
iluzija o prolaznosti
bez duše i milosti
lagano ispija
još jedno veče,
muče me misli
pune slutnje
da neka druga
srce ti dotiče.

(C) Zorica Brkić

PESMA NEDELJE:

ODLAZAK-Branka Zeng

Skinem šešir i bacim
spretno ga obgrli košava
ponese niz godina u sokaku
poskakuje kaldrmom sećanja
poneta pogledom skrivena
taraba čuva crna starosna
slova urezana živi u njoj
misao u uspomeni imena.

Prošetam tako gologlava
kose mi košava mrsi
vodi me putem ne povratka
škripa kapidžika javlja
glas poziva fijuk kroz grane
pratim prašnjavi trag na staklu
ostala suza u odlasku prosuta
iz bokala za put sreću…

Uzimam naramak ne proživljenih
iz uspomene čuvam uvojak
onako pogledom pomilujem
ušorene odžake mazno mačije
raširenih ruku dočekam miris
hleba odnekud vlažne trave
sustignem šešir ponesem
osmehom uspomene i odem.

23.11.2010.

Pesma Nedelje – Izabrao Ljuba

СМЕЈ СЕ ПАЈАЦО-Микица Ракић
Смеј се пајацо
Смеј кад ти кажем
Поломићу ти руке
Поломићу ти ноге
Смеј се пајацо
Забави светину грубу
Која те баца из руке у руку
Која ти чупа косу, кида удове
Буши очи, разара тело.

Смеј се пајајцо,
Смеј кад ти кажем
Забави светину грубу.
А кад те пусте из руку
И баце у мрачну таму
Тад ридај пајацо,
Тад вришти,
Сакупљај сломљене удове,
Парчиће тела и душе
Исплачи их и сузама слети
Да би сутра могао
Да се опет смејеш пајацо.
Смеј се пајацо,
Смеј кад ти кажем.

Микица Ракић

22.11.2010.

BLAGODARIM-Milica Perunović

Ponovo u oku iskri sunce
Osmijeh lice krasi
Stišali se tuge talasi

Uspjeli smo pobijedili
Božijom milošću
Zagrlila nas je sreća

Nijesu više snovi

Brod ljubavi plovi
Svih nas je to sreća

Niko se više

Zloga ne sjeća

Blagodarim Ti Gospode

Što ga ukrijepi

Snagu mu dade

Ponovo čovjek postade

Letim na krilima molitve

Blagosloven Gospode

Što vjeru mi dade

Moj pali anđeo ustade

21.11.2010.

NA ZGARIŠTU USPOMENA-Mirjana Lukić Ćalić

Igrao si se vatre na mom pragu

da mi za uvek izbrišeš trag,

u pepeo pretvorio moje detinjstvo

i moj kućni prag.

20.11.2010.

BUĐENJE-Svetlana Biorac Matić

Tvoj krst jeste samoća,
osuda – večito traganje,
budućnost s ukusom kajanja.

Zalud bi da vaskrsavaš
u ljubavnom žaru.
Kupidon pamti tvoje uvrede…

Ispi svoju šoljicu čaja
i idi…
Nema te koja bi smela
sudbinu da ti prokaže.
Mrtvim dušama
velike reči
se ne govore.

19.11.2010.

VITEZ OD JASTREPCA-Živomir Milenković

Знам за Дон Кихота и ветрењаче,
Ал ипак ми песме брује све јаче,
Молим се Богу да народ не плаче,
И да Србија моја у срећи одскаче.

Наоштрићу брзо своје тупо перо,
За Божанскуправду борићу се смело.
Истином пуном служићу свом роду,
Искрено и трајно за пуну слободу.

18.11.2010.

POLJUBAC-Miljojko Milojević

Prišla mi je čilo, uzdrhtala, vrela,
A ja smeten mišljah da me nije htela.

Njene sanjalačke oči pune i čežnje i žara,
Gledale su žudno ka vrhu Hisara.
Sumnjam da baš želi, možda samo vara…
I šapnuh joj:”Bolja nam je gimnazija stara!”

Krenuli smo…  Uz korake brze, lude,
Odlučismo:neka bude -šta mora da bude!

U dvorištu školskom, punom mesečine,
Pod kestenom mirisnim u cvetu,
Nenadano osetih i shvatih od vatrene Ine:
,,Poljubac je susret najlepši na svetu!”

PESMA NEDELJE: (pobedio u oktobru 2010)

OПОМЕНА -Никола Стојановић

Испред куће седи на троношцу деда,
склизнила му лета ко низ руку свила,
натруло и гњило небески свод гледа,
сећа се времена што давно су била.

Седам крај његовог давно празног крила,
да му људском пажњом мало блажим муку,
и кад му се суза из ока пролила,
његову сам нежно целивао руку.

Причао је деда, са болом у души,
како су му птићи напустили гнезда,
оставили корен лозе да се суши
и отишли некуд путем својих звезда.

Притисле године, здравље га не служи,
тешко носе тело ноге му нејаке,
а никога свога помоћ да му пружи,
место син и ћерка, помажу му штаке.

Сливала се мудрост у знојној капљици,
што низ наборано текла му је лице,
а из уста речи, ко жути златници,
у скуте су моје слетеле ко птице.

Узео сам прегршт његове доброте,
пољубио благо његово сам чело
и с тужним уздахом, који ми се оте,
кренуо свом оцу староме на село.

Никола Стојановић

(ПРВА награда на конкурсу МЛАДИ ЗА СТАРЕ У Чајетини)

17.11.2010.

MOŽDA-Arsenije Lalatović

Možda…

Odavno me nema…

Živ sam…

Dok prsti tragove

Ostavljaju na okno

Ćutim a bečim

U olovnu noć

Dok kurjak zauvija

U sniježne smetove

Možda je on

U inat… moj brat

A možda? Ko zna

16.11.2010.

VOLIM TE-Omer Kličić

15.11.2010.

MIHOLJSKO LETO-Zorica Brkić

Miholjsko leto
razliveno kao slatko vino
u lepršavoj svetlosti
igra igre
jutarnjih smelosti
a prohladni vetar
na praznom bulevaru
odnosi sve što je izumrlo.

Poklanjam ti trajanje,
u dvoranama zaborava
medju nasmejanim slikama
zakasnelog leta
na nasmejanom
novembarskom nebu
ti si odjek
što su ga popile daljine
na praznom bulevaru
samo praznina treperi
miholjsko leto
obuzima me celu.

14.11.2010.

OPOMENA-Nikola Stojanović

Сливала се мудрост у знојној капљици,
што низ наборано текла му је лице,
а из уста речи, ко жути златници,
у скуте су моје слетеле ко птице.

Узео сам прегршт његове доброте,
пољубио благо његово сам чело
и с тужним уздахом, који ми се оте,
кренуо свом оцу староме на село.

13.11.2010.

LJUBAVLJU BIH ZAHVALILA-Ljubica Vukov Davčik

Kada bih
ruke pružila tebi
Nepoznatom
Pogledom bi me
Blago pomilovao
Prislonio duši svojoj
Toplina bi nas
Spojila utopila
Da
Kada bih
Još jednom zavolela
Ljubavlju bih se zahvalila

12.11.2010.

* * *-Peko Laličić

U oku vaseljene
belutak
iz njega suza
kanu
na šljivu u cvatu
pod kojom
njišem nebo
u tvojim očima

11.11.2010.

NIŠTA,-Ana Kljaić

…je ostalo od nebeske gomile.

Sada me preturaju slučajni glasnici.

Kažu da ja znam

a znaš i ti.

Kažu da se perom

briše svako ništa.

Kažu da se isto to ništa

stvara brazdama među nama.

Ko smo to ovde?

Čiji nas je plan dotakao?

Slučajni glasnici govore,

da li slučajno?

10.11.2010.

DA LI SAM TE…-Ljubodrag Obradović

O, sad ni sam,
ne znam,
ko nam ljubav
ukrade na slepo
i koja nas to vatra opeče.
Bio sam tad,
ko i ti, dušo mlad,
pa kako da nam bude lepo
kad pored nas,
život nove izazove nameće.

Da li sam te to ja,
video srećnu…

(C) Ljubodrag Obradović

09.11.2010.

SVIM OBIČNA NOĆ-Gordana Knežević

Vrluda svirepa vrućina
Na margini letargičnog sna

I otvaraju se dveri putenog mraka
Za moćne horde nečastive tišine

Plešu senke
Nevidljive aure
Šarenilo lica
Jalovom pesmom
Da me dokusure

Objasni ako možeš
Preteći lavež iz svoje utrobe
I zašto mi na usnama zimuje mleč
Ukusa nekog sličnog tebi

Iza zatvorenih vrata
Po mom telu niču koprive…

(C) Gordana Knežević

08.11.2010.

GLAS SVEVIŠNJEG-Nikola Gigić

Варнице секире прште по храсту

Храст разапет у облику крста

Светлост  благости бљесну кроз муњу

Свети лик сија на пању

Над Блацем Врбовац сјаји

Чудо,  глава    светитеља благосиља с пања

Црква  расте ,из чеоних јама

Арханђел свети,над стрелом нишана.

Чудо свето икона страшна цркву подиже

Подне озвања,свевишња стопа стиже.

Аутор:Никола Гигић

07.11.2010.

Stih dana i PESMA NEDELJE:

TI KOJA ĆEŠ SVE IMATI-Ljubica Vukov Davčik

Ti koja imaš ruke
nevinije od mojih
ostani kraj njegova uzglavlja
i budi blaga njegovom snu
Vesna Parun

Kada me više ne bude bilo
I sve ono što se nekad zbilo
Stane u jednu svesku uspomena
Razdvojimo se nas dvoje
Na raskršću damara
Molim da
Ti koja imaš ruke nevinije od mojih
Ostaneš kraj njegovog uzglavlja

Ja da sam ga ranije srela
Podarila bih mu sinova par
Ali dockan priroda pobeže
Zato stani kraj njega
Molim te
Budi blaga njegovom snu

(C) Ljubica Vukov-Davčik

26.nov.2010.g. nema više Vesne princeze poezije”

06.11.2010.

ČAROLIJA VODE – Dušan Ševo

Песме, игре и предања стара,
Дела су, очувана до данашњих дана,
Магијом камена и воде саткана.

У том селу, надомак Лазаревог града,
Где круна обичаја одувек влада,
Цвеће надахнућа непрестано цвета,
И под зимским снегом и под сунцем лета.

Пусти снови нових нараштаја
Замутише воде овог краја,
Лозу традиције трњем обавише,
Пламом лажних нада заискрише.

А док беле воде опојно жуборе
И песници о њима састављају риме,
Шара у пешчару живот осликава,
у месташцу коме дароваше име.

04.11.2010.

MA ŠTA DA KAŽEM-Marina Adamović

ma šta da kažem

vraća se u zgarište srca

nema cveta koji ne pobledi

kada ga orosim krvlju kap po kap

čemu onda venčavanje s rečju

koja me pretvara

u iluziju eha  čovečanstva

03.11.2010.

MI SMO PTICE-Peko Laličić

natkriljujem te
natkriljuješ me
vrela i znamena
pitka od stopala do poslednjeg
pramena
i svićeš u plamenu
uz lomaču napojena
i budiš petlove da rosu gaze
prevrću otkose
brda preturaju
da poletiš van sebe
nadamnom
na mene
da bezglavo o nakovanj bijemo
damari da pucaju
vino da poteče
brzacima
šljivicima
proplancima
u visine
među ptice

02.11.2010.

LAHOR-Nevena Ugrenović

Ti i ja u ovoj sobi
za nepotrebne i nerazumne misli
lakomisleno hrlimo u poeziju
koja nema smisao nas.

Ti lakim vetrom obavijaš stihove
oko moga vrata
Ja nesvesna doba dana
dopuštam da udahnem pesmu
što priziva kraj vremena.

(C) Nevena Ugrenović- Iskrica

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/17861

Stih dana oktobar 2010 – Bira Spasoje Ž. Milovanović

STIH DANA I PESMA NEDELJE – Oktobar 2010
Bira Spasoje Ž.Milovanović

PESME NEDELJE OKTOBAR 2010:

  • JEDNA MAČKA – Ljubodrag Obradović
  • …proza koja je htjela, pjesma biti – Radovan Nedović
  • CRNI OKTOBAR U BELOM KOVERTU – Ratka Bogdan
  • Dodiri Čežnje – Nikola Stojanović
  • IZMEDJU MOJIH KROVOVA – Miomir Hari Ristović

31.10.10, FOTKA-Milka Vukic Vujnovic

Misli se ko mravi preplicu,
Dusu mladosti pokusavaju pronaci,
Mozda je sisla u ponornicu,
Ili se zakljucala u kljucanicu…
Navrele misli gledajuci fotku-
Kroz Atlantik Citi me nunala,
Spavala u galebovima,
Hodala po valovima,
Ulicama nedrila,
Iznad zgrada jedrila,
Ta dusa…
Bile smo bliske, jedna celina
Danas mi fotka mozak otapa…
Trazit cu je u iscedjenim suzama,
Umrlim snovima
I zgrusanim nadama,
Trazicu moju dusu,
Dusu mladosti.

30.10.10, TETOVAŽA DUŠE -Svetlana Biorac-Matić

Sećanjem
dane bojim.
Nadom
vreme kupujem.
Ne stidim se suza
i
ne štedim osmehe.

Pesak sam
medju prstima
i
kamen
kremena,
tvoj dlan
mera je.
Prodješ li
mojim mislima
pamtiću
tvoje tragove.
Tetovažu duše
zaborav
ne briše.

(C) Svetlana Biorac-Matić

29.10.10, Чегар ,звезда-Аутор:Никола Гигић

Са рамена сјаје звезде

Уз кандило муње пењу се ка небу

Похабане стреле коњи што кроз барут језде

Још лобање скачу по црвеном брегу

Видим кулу од лобања

Зидовима  Чегра  сад  одзвања

Усамљени  Чегар Aрхангеле гледа

Распарене руке, по Ситници чамци

Кроз зуј пчеле,над мочваром отвара се небо

Чујем крекет нацртаних жаба

Видим цвеће ретко ,из крви што ниче

Црну сламку што расте из Лаба.

Аутор:Никола Гигић

28.10.10, PLAMENE LITICE – Bogdanka Rakić

Nemamo tlo pod nogama.
Ni krila nemamo.
Sunce nam nisu dali,
ostali smo bolni.

Već dva dana.
Već dve godine.
Već dva veka.
Pijemo krv svima.
Pijemo svoju krv.

Pogledima izazivamo.
Pogledima zavodimo.
Usne su nam sablje.
Poljubite nas.

27.10.10 PESMA NEDELJE

ЈЕДНА МАЧКА-Љубодраг Обрадовић

Једна мачка,
црна,
наспрам неба,
гризе месец.

Опојно вече…
Зврји тишина,
урлицима маште,
а ми, на обали реке,
удишемо мирисе
заталасаних врба.
Речи беже,
мисли на топлим
жељама почивају.

Ја и ти, гласници будућег,
ја и ти, власници врућег,
ја и ти, океан маштања
у исчекивању могућег…
Ја и ти, у пролазу
травнатим стазама,
а игле нас боду по табанима.

Као да у вечност полазимо,
кад ништа не осећам,
осим твог тела,
што набујало,
кошуљу прети да поцепа.

Као да ништа не примећујем,
док руке дрхте на хридима,
двеју јабука,
што светле као два месеца,
у пространој степи твог тела,
осутог звездама страсти.

Сад ћемо,
љубавнице моја,
поврљати траву,
месец да гледа.
Сад ћемо,
сазнати како зора свиће,
дан плутоном како израња…
Сад ћемо, као једно биће
схватити смисао постојања.

Сад ћемо,
кошуљу кад ти исцепам
и дојке изнесем на ветар…
Сад ћемо,
у кочију сласти ускочити
и у једну реку,
оба потока жеља преточити…
Сад ћемо, грлећи се,
храбро потећи у космос ,
у рајску срећу…

Једна мачка,
црна,
наспрам неба,
гризе месец.

©  Љубодраг Обрадовић

Једна мачка,
црна,
наспрам неба,
гризе месец.

Опојно вече…
Зврји тишина,
урлицима маште,
а ми, на обали реке,
удишемо мирисе
заталасаних врба.
Речи беже,
мисли на топлим
жељама почивају.

Ја и ти, гласници будућег,
ја и ти, власници врућег,
ја и ти, океан маштања
у исчекивању могућег…
Ја и ти, у пролазу
травнатим стазама,
а игле нас боду по табанима.

Као да у вечност полазимо,
кад ништа не осећам,
осим твог тела,
што набујало,
кошуљу прети да поцепа.

Као да ништа не примећујем,
док руке дрхте на хридима,
двеју јабука,
што светле као два месеца,
у пространој степи твог тела,
осутог звездама страсти.

Сад ћемо,
љубавнице моја,
поврљати траву,
месец да гледа.
Сад ћемо,
сазнати како зора свиће,
дан плутоном како израња…
Сад ћемо, као једно биће
схватити смисао постојања.

Сад ћемо,
кошуљу кад ти исцепам
и дојке изнесем на ветар…
Сад ћемо,
у кочију сласти ускочити
и у једну реку,
оба потока жеља преточити…
Сад ћемо, грлећи се,
храбро потећи у космос ,
у рајску срећу…

Једна мачка,
црна,
наспрам неба,
гризе месец.

©  Љубодраг Обрадовић

26.10.10, ************Nevena Ugrenović- Iskrica

Sazidaj kulu od mojih koraka
I u kutku usana tvoj mir da me prati
Ostani ali tako polako slomi sve ruševine
Jer od mene ništa nije bilo

Nadanjima sam krala gvozdene zasede
U maglovite stene da me razlome
Spasavala sam konjanike moje sputane
Da ne odlaze još malo da me podsete
Na lomove i ratove poslednje sreće

Nevena Ugrenović- Iskrica

25.10.10, IZNAD TUGE – Svetlana Biorac-Matić

Nisam ja Feniks
iz peplišta da se rađam,
dogorelo
zgarište samo
kišama ne dam.

I tražim oprost
za ovu suzu u kojoj
se ponovo rađam,
ranjivija za juče
snažnija za let
iznad tuge

(C) Svetlana Biorac-Matić

24.10.10, PESMA NEDELJE

…proza koja je htjela, pjesma biti-Radovan Nedović – Sensej

…tako se spava
kad riječi
zvuk svoj ne nalaze
i ne bude se uspomene
pa makar
i djetinje okice
da pozivaju
sve je to fatamorgana
koja svim stranama
pustinjski vjetar
u oci baca

…svoju oazu nedam
ne sto nedam
nedam je nikome
osim zelji
srcu mome

…ne mislim
o
proljecu i maju
nikad
a ni u tom slucaju
jer kad ono dodje
misljenje uvijek
sve upropasti
i nema ni proljeca
ni maja
a
ni njihove slasti

ljeto ce donijeti
i ako ne donese
cekati je vredjelo
svoje smo čekali…

Radovan Nedović – Sensej

23.10.10, AKO SAM SAMO MISAO – Vida Nenadic

Ako sam pesma,
hvala vam što ste me otpevali.

Ako sam samo njen refren,
hvala vam što ste me zapamtili.

Ako sam jutarnji list,
hvala vam što ste me prelistali.

Ako sam knjiga,
hvala vam što ste me pročitali.

22.10.10, Rekov***** Mihajlo Jovan

Cveta lipa u ruhu Belice
s košticama nosi zlatne
ključe Juhor rosi vrtove
i trave Kavadarom
moje srce tuče.

Lampioni borovih iglica
od Sinora cvrkut lastavica
Tečić dveri otvorio svoje
trešnje mlade ružičasto
cvatu kadulja je prosula
mirise, ja zaspao u
starom ajatu

21.10.10, Dejan Peric

sam sam u sebi tišina koja ljubi sunce
kiša koja ne zna čija je usta piju
nestaće
vreme u cvetu koji umire je u tebi
koje nema
van granica svetlosti gde želje ne postoje
misao koja shvati sebe
umreće

20.10.10, Marina Adamovic

Nemam dosta vremena

ne

nemam puno vremena—

sakupiti zvezde

sklopiti oblake

uspavati Mesec

i još puno toga —

uglancati Sunce

naučiti dugu gde da se rasprostre

a da ne pomisli

nisam od pomoći

o

nemam ga

stvarno

dosta

i za

smrt

njoj ću dati igračke

dan

vino

i

19.10.10, PESMA NEDELJE

CRNI OKTOBAR U BELOM KOVERTU-Ratka Bogdan

Todor Toše Proeski
(Januar 25, 1981 – Octobar 16, 2007)
† † † † †

Sve je započelo kao nevina igra
da zabavi posmatrače
na zeleno baršunastoj paradi
Crni Vitez, Crna Dama i Crni
Đavo sa koncerta pravo
marširaju autoputem.

Nije moj srećan dan,
magličasti cik zore, buđenje u
nepovrat… Nije moj dan.
Sve koliko znam, anđeli su ovde
na vaš zahtev, da pokupe ceh.
Munje udariše moju turobnu svest.

Slučaj je ukrao moju igru bez granica.
Nastala je tragična šarada moći u kojoj
neko krije svoju sramotu kao što dete
skriva svoje lice rukama,
da bi ga otkrilo trenutak kasnije, vičući
Žmurke! Čik pogodi ko je!
Oh, kakva šteta… Upomoć! Upomoć!
Upomoć! Ko je ovde kriv za suze…
Krvavi autoput samo što je
precrtao Moje ime.

(C) Ratka Bogdan

18.10.10, NA KEJU-Ljubica Vukoje Davcik

Kosa mi na vetru
Viori
Osećam
Da mi damar
U srcu
Gori

Mesečeva prašina
Pokrila nebo

(C) Ljubica Vukov-Davčik
16.oktobar 2010. godine

17.10.10, BEZ DAHA – TANJA GANIĆ – CEKIĆ

Onda mi ruku na kosu spusti
Pomiluj
Bez straha
Možda ce suza glas da izusti
Ostaćeš
Bez daha

Moje srce – zemlja ispucala
Dlan – da usniš ispod njega
Pogled – srna zalutala
Osećaj – željna sam svega

(C) – TANJA GANIĆ – CEKIĆ

16.10.10, LEVAČ-Jovan Mihajilo

Ti si svetlost duše
Mom umornom rodu
Vekovima čuvaš
Ljubav i slobodu

Ti si spona svih naših
uspona .
Ispod modre i ledene stene
vraćamo se utabanom stazom
i prate nas mesečeve mene

Grozdovi su okitili lozu
šljiva modri suncokret se
zlati tebe volim i neću
prestati.

Jovan Mihajilo

15.10.10,  PESMA NEDELJE

ДОДИРИ ЧЕЖЊЕ

Ја се тебе сећам иако те нема,
од одласка твога само дане бројим,
ал’ предиван мирис твоје косе плаве
знај да остао је у рукама мојим.

Неизбрисиви су трагови од тебе,
твоје беле руке претопле су биле,
и додири твоји још су на мом телу,
тако слатки, нежни, ко додири свиле.

Душа ти је била племенита, мила,
а ја циљ једини љубавне јој тежње,
загрљаји твоји били су некако жестоки,
ал’ чедни, ко додири чежње.

И очи су твоје биле тако бајне,
ко презреле вишње, мастиљаво црне,
и сада ме зраче том својом лепотом,
то је светлост која још увек не трне.

Ал’ ти оде к њему без поздрава душо,
да се твоја сенка његовој придружи,
ал’ тешим се тиме јер твоја лепота
ко шарени лептир око мене кружи.

Никола Стојановић

14.10.10, UČINI MI-Nevena Ugrenović- Iskrica

Ajde da se popnemo na vrh
pa na dno survamo
pa onda naizmenično
ti mene vineš
pa onda ja tebe i tako nanovo.

Ajde da se klackamo
ja ću te kao dete moliti
da me držiš na visini
dok ti ne dojadi.

Ajde i ja ću tebe gore držati
ne baš tako snažno ko što činiš ti
ali trudiću se
sve dok se ne umorim
ajde pristani.

Nevena Ugrenović- Iskrica

13.10.10, БИЛА СИ…Дуле Р. Пауновић

Ољи Самсоновој Леонидовној

На почетку

била си моја велика жеља

Потом…

љубав највећа

Затим

успомена драга

Сада…

само си заборав

и нестајеш

у тмини времена

Знам:

са тог пута повратка ти нема

Јер, тако си ти хтела

жељо, љубави, успомено…

Збогом…

утонула си у измаглицу даљине.

Дуле Р. Пауновић

12.10.10, NIJE  SE  DOGODILO – Latinka Djordjevic

Možda mi se
samo učinilo,
na ćuviku
breza šapuće,
jablan žmirka
i kikoće,
potok sa potokom
priče brboće.

Možda, možda mi se
samo učinilo
iz svetlosti
krupnih zenica
izranja ljubavna
groznica.

11.10.10, САЗВЕЖЂЕ ФЕДРАСА  –Србољуб Митић

У Стиг – силазе, као ројеви тица светлећих,
У Стиг јесењски – као у благо око
руменог сунца вечерњег, као
у цветилиште шарно – пчеле срмене.

Долазе са срцем чистим и смејним као
лице детиње на прозору куће сеоске
и са очима јасним као што јасан јесте
жубор ни издан воде планинске.

Србољуб Митић

10.10.10, MOJOJ MAJCI-Milka Vukić Vujnović

Moja tuzna pesma polazi,
Tvoj „dom“ da poseti,
Dok suzom prozor umiva,
Ljubavlju ga ispunjava.
Moja majko,
Dolazis da me posetis,
Usnulu blagosovis,
Kad si mi poljubac spustila
Andjeoska su ti krila zasuskala,
A ja sam tad
Slatko usnila.
Sad
palim svetlo svake noci
Da te se dusa moja “nagleda“.
Da, u masti cu to
Uvek moci.
Pocivaj majko…

09.10.10, IZ NIČEGA NEČEMU- Peko Laličić

да из нечега
нечему
нечим кренем

да се не разапињем
између НИЧЕГА
и НЕ ЗНАМ ЧЕГА

да НЕЧЕМУ
напокон
крочим

08.10.10, TOG DANA-Marina Adamovic

tog dana

sećanja su trčala kroz mene

nisam mogla

ni da pomislim

kako su bajke nalik na legende

.

šine su svirale nekome

neko je mene iz njih

izvlačio

.

sutra sam napunila

pehar godinama

i još ga punim

.

strahovi ispijaju pesme

07.10.10, PESMA NEDELJE

ИЗМЕЂУ МОЈИХ КРОВОВА – Miomir Hari Ristović

Чекамо између ових кровова ја и моје протицање
велико и сумњиво сутра
а сутра
сутра ће калдрма моје улице испилити нову пећину
наде и чекрк дана открили лавеж уганулог звоника
сутра ће болећиви лекар опет грабуљати
онемоћали клавир и тражити острво тишине
у туђим недрима

сутра ће улични чистачи поново певати
наивне стихове и радозналом небу продавати
јелове облаке прашине
сутра ће моје песме бити поново обојене
сенкама умртвљеног ветра и умртвљеног неба
и чекати вапај расплаканих година
сутра ће моје кости играти са љутитим црвима
мелодију прекланих надања
nорођену над жубором њених изгубљених руку
и сутра
сутра ће дуго харати ноћ
и иверје мрака глодати моју косу

06.10.10, ZVEZDE – Branka Zeng

ZVEZDE

Noćas su neke pobegle
zvezde padalice sjajne
želje ne-ispunjene
ostale su nenapisane

u žaru svog htenja
nestalog prošlog
kao što zora nestaje
u danu dok mrakom
se  odeva i beži nestaje
svetlo koje želim
da bih stvorila tu reč
kojom ću vezati čvor
nerazveziv i obojenog
sjajem pobeglih…
da bih mogla da vratim
i napišem noćas misao
s likom nalik Tebi!

05.10.10, BALKANSKO – Ljubica Vukoje Davčik

VOLIM BAŠ TU BALKANSKU
MALU AL TOPLU
I VERIGE NAD OGNJIŠTEM
PA MAKAR I PRAZNE
I MIRIŠLJAVE ĐAKONIJE
ŠTO PO BAŠTI RASTU RAZNE
O KAKO VOLIM TO NAŠE BALKANSKO
OPORO A VRELO
I SVAKI IZVOR VODE
I SVAKI SNOP SENA
KOJI SE NABIJA NA KOLAC
I VRUĆI LONAC PASULJA
I PITU ZELJANICU
TOPLU VARENIKU I KAJMAK
SUVU PEČNICU
SLATKO IL MED
IL KOCKU ŠEĆERA

04.10.2010, PEŠČANIK – Ljiljana Ivanović

IZMEDJU DVA SVETA
OSTAVLJAM
SVOJE NARASLO
SRCE
DA ZAUSTAVI
TOK.

03.10.2010, VREMENA NEMA
Svetlana Poljak

Nisam imala vremena
da te zavolim
tako i toliko
a da te nikada ne zaboravim

02.10.2010,  KAŽU – Mirjana Lukić

Kažu
da tuga nije večna,
da život roman piše…
Kažu, a lažu,
ili ne znaju,
da osmeh suzu ne briše.

01.10.2010. – Miloš Leković
Vladislav Vladimiru

Каква су то слова на крсту твоме?
Скини с врата, да видим изблиза.
А слова у срцу мачем се ломе
Једне главе до победничког низа.

Ovde možete predložiti stih dana i pesmu nedelje! Spale će ozbiljno razmotriti Vaš  predlog !!!

Vaše ime (obavezno)

Vaša e-pošta (obavezno)

Predmet

Vaša poruka

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/16873

Stih dana i pesmu nedelje septembar 2010- Bira Svetlana Biorac-Matić

STIH DANA – Bira Svetlana Biorac Matić

Pesme nedelje septembar 2010

  • POPISIVAČI – Jelena Protić-Petronijević
  • ODA VODI – Radivoje Packo Miladinović
  • KAKO DA TI KAŽEM – Svetlana Djurdjević
  • SREĆA – Slobodan Ivanović

30.09.10

Peko LALIČIĆ

DOLAZIM PRVOM PESMOM

Belim grlom u jagode
belom dušom u pohode
svemu svetom
svetu svome
svome rodu
rodu reda
prvom redu
prvoj ptici
došloj s juga
prvom jugu
mom istoku
tvome zovu
tebi zovnoj
jutros pođoh
na krilima svoje ptice
voznim redom nesanice
da vam pružim ruke sunca
moja sunca

sunca moja
u pohode dolazim vam
sa istoka
prvom pesmom

29.09.10

MOLITVA
Tvoja sam molitva,
jer si ti moja želja.

Ja spašavam sve.
Ime mi je Vreme.

Molim se za sve vas.
Molite se i vi.

Svako za svoju šaku
peska u vremenu. I za mene.

Jer si ti ta molitva.
Moja.

Jer sam ja ta želja.
Tvoja.

(C) Vida Nenadić

28.09.10

ПОПИСИВАЧИ – PESMA NEDELJE

Почетак је године
И ми пописујемо
Све што нам се нађе
Пред очима

Грејалице
Целе
И полуполомљене
Фотеље
Којима су попустили
Федери
Итисон прастари
Миш-боје
Штафелаје
Без слика
И слике
Наопако окренуте
Према зиду
И ормаре
Беле са крилима
И стилски сто
Клавир
И чивилук
Реквизите из представе
Расходоване
Звучњаке комада два
(Како рече спремачица Ружица)
И струњаче
На којима се не вежба
Јер су пуне прашине
Затим столице
Несигурне превртачице
Завариване
Па опет поломљене
Врло проблематичне
Јер их има свуда
Као да нестају
И беже
Али ми их сустижемо
Јер смо пописивачи
Пописујемо званичне документе
Али не пописујемо
Људе
То ради друга комисија
Она која се тајно састаје

Па како им буде

Јелена Протић-Петронијевић

27.09.2010

PERIFERIJA – Marko Antić


PERIFERIJA

Lukavstvo skicira
Konfuznost zbilje.
Upornost izranja.
Deli svežinu.
Kvartovi tame
Pripovedaju zebnju.
Hrane me
Lavežom pasa
Ostavljaju me
Cinizmu.

pesma nedelje

ОДА ВОДИ-RADIVOJE PACKO MILADINOVIĆ

Оно што је ваздух, животна ведрина,
Оно што је вино крв Божијег Сина,
Оно што је воће извор сваке сласти;
То је извор вода љубави и страсти.

Вода је богатство сјајније од злата.
Вода је дар неба: награда и плата.
Вода је крштеље и знамеља разна;
То је све на свету: награда и казна.

Извориште душе у сузи се скрива
И крв кроз срце светом водом плива.
На извору живом и црква се зида,
Јер вода је Живот, флуид свих флуида.

MAŠTA – Marina Adamović

Li Tai Po je sedeo na travi

uspavao me je

nežnm tonom svoje pesme

rekao je

„A…“

kad sam se probudila

nastavio

„…Koliko traje miris mandarine

kod zene što ga pod pazuhom nosi?“

neću sići s njegovog

bambusa

moja je zemlja

zmija otrovnica

čičkove ću presaditi pod kapke

i ako zaplačem

vrisak će mi reći

„dosta!!!!

težak je to put…

slikaj slova…

samoća je bašta bisera…

sama si to htela

A…“

Karajon i Tai Po

biser

biser

biser

a…….

21.09.2010

134 – Dejan Perić

mogu napisati – vatra
ali ti nećeš osetiti njenu toplotu
mogu napisati – volim te
ali ti to nećeš osetiti

20.09.2010

VOLIM – Živomir Milenković

ВОЛИМ УСКРС, ЂУРЂЕВДАН И ВИДОВДАН,
СВАКИ БОЖИЈИ ДАН И ПРАЗНИК НАРОДНИ,
ПОБЕДЕ, ПРАВДЕ И СРЕЋЕ САН,
НЕКА ЈЕ СРБИЈИ БОГОМДАН.

ЗАИСТА ВОЛИМ
СВЕ ПЛАНИНЕ, БИЉЕ И ШУМСКЕ ЗВЕРИ,
СЕЛА, ГРАДОВЕ И СРПСКЕ ДВЕРИ,
РЕКЕ, ЈЕЗЕРА, СТАЗЕ И БОГАЗЕ,.
СВЕ ДА СЕ САЧУВА И НЕ ПОГАЗЕ.

18. 09. 2010. godine

KAKO PREŽIVETI DAN – Rada Lugumerski

Još sam tu,
pulsira plavetnilo.
San me ne hvata!

Zažmurim i gledam,
držim se čvrsto.

Kroz treće oko
tunel se otvara,
na raspuklini dana
još sija plava boja!

pesma nedlje

KAKO DA TI KAŽEM – Svetlana Djurdjević

КАКО ДА ТИ КАЖЕМ


Како да ти кажем
да ми је жао
због неразумног ћутања
због бесмисленог разговора
због изговорених речи које
никада само речи нису
изговорене онако успут

Како да ти кажем
да ми је жао
за ништа
за све
за суморно јутро
за предугу ноћ
испуњену кошмаром
неизреченог кајања

Како да ти тражим
да ме волиш
када ја не волим
себе саму
због суровости
због искључивости
и бесмислене себичности

Како да ти тражим
да ме волиш
а да те не окујем заувек
бременом тежим од
неподношљиве тежине битисања

Ккако да ти кажем
да те волим
а да те не избезуми
дубина моје туге
која долази од некуд
из праискона

Како да ти кажем
да те волим
а да знаш да
ако те изгубим
угасиће се свемир

17.09.2010.godine

КАКО ДА ТИ КАЖЕМ -Svetlana Đuđević

Како да ти кажем
да ми је жао
због неразумног ћутања
због бесмисленог разговора
због изговорених речи које
никада само речи нису
изговорене онако успут

Како да ти кажем
да ми је жао
за ништа
за све
за суморно јутро
за предугу ноћ
испуњену кошмаром
неизреченог кајања

15.09.2010

Peko LALIČIĆ

KOST SMO I VODA

Kost smo
i voda

nit ( razuma )
koja se njiše

i ništa više

i to je dovoljno
za veliku svetlost
pomak sunca
veliko slavlje
duga putovanja
i nove putanje

dovoljno za uzlete i prelete
vatre
reč da se uspravi
u kost udene
voda da bude
venama dana da se ocrtava
da java bude kost
san voda

14.09.2010.godine

ČUVAM… – Branka Zeng

Ali, možda je to samo san…
San koji sam sanjala, kao
u nekom filmu gledanom
okom neostvarenih, željenih,
pogleda upućenih nekom,
Tebi, meni, možda u daljini
vremena, koje će nastati, postanu
stvarni, ostvareni, sanjani san.

13.09.2010.godine

SKRIVALICA – Gordana Knežević

Registrovan otisak prstiju
Taloži oglodano vreme

Strpljenju predana
Provetravam višak
Tišine
Nesavršena
Nezaplašena
Noć je ipak nešto drugačija

12.09.2010.godine

ISKON- Ljubica Vukov Davčik

Beskraj
Praznih slova
Nikako da napišu
Odu
Za smiraj srca

Upetljane
Ruke stisnute
U tropstje zgrčeno
Mole
Za život
Za ljubav
Za mir u duši

Zvezde
Na nebu isplele
Zlatnu mrežu i sjaje

Mesec
Obasjava put dugi
Što pokazuje
Putanju noći

Hoću li moći
Rasterati neveru
Što mi uguši pluća

11.09. 2010.godine

TAJNI VEZ – Biljana Vasiljković

…Срма дивну причу шнира,
као песму стих што чини
-ред уздаха, ред додира…
Пати, срце у тишини!

Ко би патњу разумео…
Мало ко за душу пита!
Зато ова суза болна
мора остат’ навек скрита!

pesma nedelje

SREĆA – Slobodan Ivanović


SREĆA

Odustao sam
Umoran
Od potrage
Za srećom

Video sam je
Tek tada
U dvorištu
Gde svoje
Sinove i kćeri
Ljulja
U kolevci
Od snova

Zadocnio si
Srećo moja
U narednom životu
Dodji pre njih

Možda je rekla
A možda sam ja
Samo tako
Želeo da čujem

06.09.10

SENKE U HLADU – Vida Nenadić

I sunce smo mi,
na leđima,

Nosili godinama,
kao znamen.

Posle je mesec
svo zlato presuo

U prvu noć
od crne svile.

Вулко ШЋЕКИЋ

К О С О В О

Било би к’о свако друго,
Што некада би створено,
Да ту Српско усходиште,
К’ Богу није отворено

Ц’јело поље величанствен,
Жртвеник је некад био,
Кад Лазар за жртву даде,
Себе, војску, народ цио.

Те жртве је Бог примио,
Ко мирисе најфиније,
Па уздарје за дар такви,
И би што је највредније.

Узвишена ријеч би та,
Од тада у Српском роду,
Када за крст часни гину,
И за златну му слободу.

Епопеја тог страдања,
У мистику се претвори,
Господ од те свете крви,
Испод ново Небо створи.

Из гробнице животворне,
Изникло је ново цв’јеће,
Да поздрави ново доба,
Покољење долазеће.

То цвијеће боје крви,
Ко’г видио Свијет није,
Јави да ће изгријати,
Ново сунце из Србије.

04.09.10

TAKO IDE TA IGRA-Spasoje Ž. Milovanović

Bila je senka proleća
Bila je prolećna senka
Senka je bila proleće

Tako ide ta igra
U kojoj bi da učestvuješ

Ti ljubomorni
A na šta li si
to ljubomoran

Šta hoćeš
Kaži

Ko će me zagrejati
Ko me još voli
Dajte vrele šake
Dajte užarene poglede

Hoćeš fakir da budeš
Iguman
Sektaš
Hoćeš u revoluciju
Ratove silne da vodiš

Ti si ko stvoren za evoluciju

Mirno da sanjaš
Bila je senka proleća
Bila je prolećna senka
Senka je bila proleće

Tako ide ta igra
Kad ostane senka
I ne znaš
Da li je bilo proleće
Ili je to tek igra senke

Hajde iz početka
Ako je bilo proleće
I bilo koji dan u aprilu

Recimo dvanaesti

Bila je i senka

Ali šta ako je bila noć
Tek ponoć prošla
Dvadeset i prvi je vek
Postoje sijalice
Baklje
Sveće
Mesec
Postoji zvezda Danica

Hoćeš da kažeš
Iz veka u vek

Dobro
Računi moraju da se svedu

Bilo je proleće
Bila je senka

Šta ovog proleća
Na primer 2007 godina posle

Da li će se
i ovog proleća pojaviti senka
Ili ćeš spavati svoj zimski san

Mumlaj
Medvedu
Na vašar ću ja tebe
Za dokone da skačeš
Hop hop hop
Igraj okreći se trupkaj
Razjari se
Zaurlaj
Hoćeš da ti prišijem senku

Nisi ti Petar Pan
Zaboravljaš
Hajde reci
Ko je oteo indijansku princezu

Kaži nešto
Sve što si rekao
Ponovo
Ponovo
Ponovo
Ponovo

Neko ćete čuti
Noć je
Tišina
Proleće

Šta misliš
kako miriše senka

Na beton
Na zemlju
Na naftu
Tako bi trebalo
Ne umeš ni da mirišeš

Na proleće
Ako znaš kako miriše
Pomešaj cveće
Napravi ikebanu
Udahni punim plućima
I
U najdublji okean zaroni

Ovo je podvodni svet
Potonuli kontinent
Ovo je gusarsko blago
Treba ti vazduh

Ha
šta sad osećaš
Nigde nikoga
Neki ogroman talas
Vetar
I boca ona što nema kome

Neka bude sunce
Neka bude zemlja
I ti na njoj

Opet senka
Čija je ako nije tvoja
od zveri neke
od rajskog drveta
odsjaj mora

Ispusti vazduh
Udahni
Kao da je proleće
Dan u aprilu
Recimo dvanaesti

Tako je zapisano
Bila je senka proleća
Bila je prolećna senka
Senka je bila proleće

Tako ide ta igra

Spasoje Ž. Milovanović

Bila je senka proleća
Bila je prolećna senka
Senka je bila proleće

Tako ide ta igra
U kojoj bi da učestvuješ

Ti ljubomorni
A na šta li si
to ljubomoran

Šta hoćeš
Kaži

Ko će me zagrejati
Ko me još voli
Dajte vrele šake
Dajte užarene poglede

Hoćeš fakir da budeš
Iguman
Sektaš
Hoćeš u revoluciju
Ratove silne da vodiš

Ti si ko stvoren za evoluciju

Mirno da sanjaš
Bila je senka proleća
Bila je prolećna senka
Senka je bila proleće

Tako ide ta igra
Kad ostane senka
I ne znaš
Da li je bilo proleće
Ili je to tek igra senke

Hajde iz početka
Ako je bilo proleće
I bilo koji dan u aprilu

Recimo dvanaesti

Bila je i senka

Ali šta ako je bila noć
Tek ponoć prošla
Dvadeset i prvi je vek
Postoje sijalice
Baklje
Sveće
Mesec
Postoji zvezda Danica

Hoćeš da kažeš
Iz veka u vek

Dobro
Računi moraju da se svedu

Bilo je proleće
Bila je senka

Šta ovog proleća
Na primer 2007 godina posle

Da li će se
i ovog proleća pojaviti senka
Ili ćeš spavati svoj zimski san

Mumlaj
Medvedu
Na vašar ću ja tebe
Za dokone da skačeš
Hop hop hop
Igraj okreći se trupkaj
Razjari se
Zaurlaj
Hoćeš da ti prišijem senku

Nisi ti Petar Pan
Zaboravljaš
Hajde reci
Ko je oteo indijansku princezu

Kaži nešto
Sve što si rekao
Ponovo
Ponovo
Ponovo
Ponovo

Neko ćete čuti
Noć je
Tišina
Proleće

Šta misliš
kako miriše senka

Na beton
Na zemlju
Na naftu
Tako bi trebalo
Ne umeš ni da mirišeš

Na proleće
Ako znaš kako miriše
Pomešaj cveće
Napravi ikebanu
Udahni punim plućima
I
U najdublji okean zaroni

Ovo je podvodni svet
Potonuli kontinent
Ovo je gusarsko blago
Treba ti vazduh

Ha
šta sad osećaš
Nigde nikoga
Neki ogroman talas
Vetar
I boca ona što nema kome

Neka bude sunce
Neka bude zemlja
I ti na njoj

Opet senka
Čija je ako nije tvoja
od zveri neke
od rajskog drveta
odsjaj mora

Ispusti vazduh
Udahni
Kao da je proleće
Dan u aprilu
Recimo dvanaesti

Tako je zapisano
Bila je senka proleća
Bila je prolećna senka
Senka je bila proleće

Tako ide ta igra

(C) Spasoje Ž. Milovanović

03.09.10

Мајка -Neven Milaković Likota

Је л` исто овако шездесет и треће,
Нед трошним кућерком гдје ме мати роди,
Тињ`о мјесец жути, к`о пламичак свијеће
На рибарском чуну што пучином броди?

Је л` исто овако те далеке ноћи,
Кријући се стихом од себе и људи,
Пјев`о неки пјесник о тешкој самоћи,
Да окружен бучном руљом не полуди.

Задња ће ми ријеч к`о и прва бити,
Њом ћу се са собом најзад измирити
Кад ме на послетку зла сустигне хајка,

И сав ће ми живот стати у пет слова
Кад ме од кошмарних, опет отме снова,
Прва и последња… најмилија… МАЈКА.

02.09.2010

ZALJUBLJENA U TEŽINU – Eleonora Luthander

Kad bi od ljubavi tvoje

ostao makar kamen
nosila bih ga o vratu
zaljubljena u težinu
kada ostanem sama

01.09.2010  –  SREĆA

Slobodan Ivanović

Zadocnio si
Srećo moja
U narednom životu
Dodji pre njih

Možda je rekla
A možda sam ja
Samo tako
Želeo da čujem

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/15569

Stih dana i Pesme nedelje -avgust 2010- bira Aleksandra Mladenović

Pesme nedelje avgust 2010

  • Zaspala Ridjokosa – Goran Djordjević
  • Planinske brazde – Miloš Milošević Šika
  • Breze – Milisav Djurić
  • Sreća – Marina Adamović

PESMA NEDELJE 31.8.10

ЗАСПАЛА РИЂОКОСА

Риђокоса заспала
у недељу Страшног суда

Ни звона Богородице Љевишке
никад је нису пробудила

Путујући кроз векове
од Свете Софије Константинопоља

Преко језера Охридског
и још преко седам гора

Заспала грешница на благ дан
драгог није дочекала

О има ли кога
звук фруле да чује

Да проговори, јауче
пева, вапи, псује.

Ни бистре воде ни ватре
ни одоре, ни смерних стараца

Ни разговора, ни смеха
ни лелека.

Горан Ђорђевић
1981.

STIH DANA 30.8.10

U TRENU SVAKOM NEK TE IMA

Dobro je dok si tu,
u grcaju
u snu,
suzi i osmehu
dobro je dok si tu.

U trenu svakom nek te ima
u izmaglici,
u očima,
u poribima, na šavovima
u ono linija na dlanovima,
u vetru što studen u kosti ganja
u kasni suton i u svitanja,
u kapi kiše,
u zraku sunca
u svakom delu nemirnog srca.
U onoj najmanjoj grudvici leda
i u mirisu domaćeg hleba,
i koga briga na šta miriše
prvo šutštanje prolećne kiše
i koga briga na šta nas sete
krici galeba što nebom lete.
Meni je vazno da te ima
u ovom  vazduhu u grudima.

Stvarno je dobro dok si tu
u trenu svakom dok te ima.
U ovom damaru u prstima
u radostima
i ćutanjima
u ono malo šašve boje
u svakom trenu ponešto tvoje
sasvim je dovoljno luckasto moje.

(C) Svetlana Biorac-Matić

STIH DANA 29.8.10

POŠTOVAĆU -Ljubica Vukov-Davčik

OBIČAJ

Kada se budem
odlučila
na umiranje
i

OSTAVIĆU

Sedam slonova
sinovima
za sreću
i

OBEĆAĆU

Zvezdama što sjaje
pod ogrtačem
mesečeve prašine
da

OSVETLEĆU

Put večnosti
svicima
što svetle po noći
i

Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/14454

Stih dana JUL 2010 – bira Bogdanka Rakić

PESME NEDELJE ZA JUL 2010.

  • Andjeo proleća – Vesna Dimitrijević
  • Napomeni me – Rade Jolić
  • Prvi red – Neven Milaković
  • Zapis o tebi – Spasoje Ž. Milovanović
  • U vrtlogu vremena – Vida Nenadić

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/12670

SAN – Miljojko Milojević

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/12412

I danas luta – Ljubodrag Obradović

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/11959

Stih dana i Pesma nedelje-jun 2010.

Jun 2010. -bira Branka Zeng

PESMA NEDELJE – JUN – 2010.

Laku noć – Miloš Leković
Uzavreli dani – Božo Popadić-Aktus
ZVEZDANA PRAŠINA -Ratka Bogdan
ЦРНО ВИНО – Никола Стојановић

STIH DANA – 29. 06. 2010.

NEMIRI – Nevena Ugrenović – Iskrica

U ovaj minuli tren
kad svoj prah posipam po tebi
uvenuće ljiljani beli
rascvetali i osušeni.

U ovo gluvo doba
kad leptiri ne sanjaju dan
dotaćiće te suza moja vrela
i davno izgubljen san.

U ovo vreme kada ti ne želiš mene
šapnuću ti grcave reči,
dok san te hvata blag:
“Ove noći sreću snevaj,
jer ja odlazim nekud
da prebolim rastanak.”

(C) Nevena Ugrenović – Iskrica

STIH DANA – 28. 06.2010.

KOSOVO I METOHIJA – Ljubodrag Obradović

Niz Kosovo polje zvone zvona!
Uz Metohiju, ko uz kičmu, klizi jeza.
Odnose nam iz srca spokoj vekova,
na prošlost nam pada čelična reza.

Na svest i savest puštaju dim,
tešku maglu da radost pozobe.
I kao da oni nemaju ništa sa tim,
istoriju nam iz vidokruga odvode.

I zvone zvona! Uspavane da razbude!
Svi koji puštaju nas niz vodu,
svoju klicu propasti time bude
i svemir senkom zla bodu!

I zvone zvona! Budi se Evropo!
Sve sveto danas u vetar vene!
Zvone zvona! Nepravda ko nebo,
preplavila život i uspomene!

Niz Kosovo Polje biju damari…
Uz Metohiju, ko dušom, klizi nostalgija.
Kad se istrajno sanja, san se ostvari!
Kosovo će božurima opet da metohija!.

(C) Ljubodrag Obradović

PESMA NEDELJE – 27. 06. 2010.

Laku noć – Miloš Leković

Laku noć ti želim, mala,
I san lak da noć ukrasi.
Kao vetar što po moru šara,
Mojim usnama ti rumeni obrazi.

A tvoje leže crvene crne
Čekaju mene da uzmem prvi.
Laka noć će pozvati mene,
Leći ću pored tebe…

Al srce moje probudi te,
I ti reče tiho ime…
San k’o šećer sada stih je,
Laku noć vam želim, rime.

Miloš Leković

STIH DANA – 26. 06 2010.

IZ ADAMOVE ZVEZDE-Spasoje Ž. Milovanović

klanjam se svojim sinovima
i vraćam se nazad
svetlost uvek sija nad mestom
kome je određena pobeda

ipak
u tome je nejasno nešto
zbog silnog straha i bojazni
živi bili pa videli
ako rodiš sina dok me ovde ne bude
hteo – nehteo trebam da predam
ono što mi je dato na čuvanje

ne
ne smatram da je sad razumno
ratovati s njim
on se osilio
a kod mene su se prilike promenile
to je voda i urme
i vinogradarski sok
masni but ovčiji i salo
a ti žena beše
i kada umreš
ni darežljivosti neće više biti

(C) Spasoje Ž. Milovanović

STIH DANA – 22. 06. 2010.

ONA* – Gordana Knežević

Ona je dozvolila rečima
da nastane sve žalosne vrbe
pod rebrima

…i smeh joj se u kriku
kotrlja kao po kaldrmi…

Ona je sanjivo razapela noć
kao laneno platno
preko klizave magle

…okrenuta svojim glečerima
na otvorenom moru…

Njeni putevi su nasipi
žute zemlje
oveštali rogatom samoćom

…i ćutnja joj u utrobi para
osemenjeno nebo…

Pred njom kleče mokri vetrovi

Njene odaje su otključane

Hoćeš li pokucati…ljubavi?

(C) Gordana Knežević

PESMA NEDELJE – 20. 06. 2010.

Uzavreli dani – Božo Popadić-Aktus

Sinoć,
u Džeksonvilu
(Jacksonville),
u pet u stvari,
a meni se smrklo već,
pržilo kao u paklu,
osjećaj kao da si
ispod kupole,
zatvoren u staklu.

Tebi ponoć
kuca na vrata,
ne spavaš još.
Reci mi bar,
da li sam tako loš?
Mrziš li me sad?
Da li sam postao gad?

Kišni je oblak
vrelu kišu pustio,
kao suze.
Čije li su?

Mislih,
noć će osvježiti,
vrelinu otjerati.
A šta sa ovom u duši,
što me guši?

“Nemoj sad!”
u gavi zuji!
A nisu savuji,
više kao da su
ose i stršljeni.
Ti ne znaš
kako je meni.

Ni ja kako je tebi,
ne znam,
ali osjećam
vrelinu dana što dolazi.
Ma uzalud je,
tuga ne prolazi.
Pokušavam biti pozitivan.

Do đavola!
Psuje mi se
i ovo vrelo podneblje,
i te vreline kod tebe,
i moja nostalgija,
i to što te nema
u mom životu.
A mislio sam sa tobom
doživjeti stotu.

Šta reći na kraju,
na to što mi samo
tužne note u kafani sviraju.
Jeli ovo pjesma ljubavna?
Ma koja sam ja budala,
matora, zaljubljena.
Tek sada znam koliko je
divna ta žena.
Kada je
u mom životu nema.

(C) Božo Popadić-Aktus

STIH DANA – 18. 06. 2010.

LJUBAV – Slobodan Cenc

Čovek je ogledalo što se u drugima ogleda
i lomi od svog i tućeg pogleda.

Na ulici nagazih staklasti prah,
ote se vrisak, nečiji dah;
Nečiju dušu rasutu tugom
nehatom nagazih i nogom drugom.

Korak dalje nadjoh deo,
nečije duše komad ceo.
U džep ga uzeh za ogledalo moje,
jer što je veće, laže me bolje.

Na trećem koraku, slomih se sam
i skrhan, sebi, stadoh u dlan.
Setih se delova duša tudjih
zavapih da vratim, da se odužim…

Čovek je ogledalo što se u drugima ogleda
i lomi od svog i tudjeg pogleda.

Kao ogledalo čovek se lomi,
dok sakuplja sebe, druge krade;
I nema snage da se sastavi
dok lepak ljubavi njega ne preplavi.

(C) Slobodan Cenc

STIH DANA – 17. 06. 2010.

SLABOST – Goran Sebić

Šapućem ti tudje stihove,
na vrat kačim lažne bisere.
Pričam ti tamo neke snove,
što sam davno negde čuo.

Ne slušam te, samo pratim
pokrete tvojih usana,
blenući u te bele zube,
samo pratim pokrete usana,
koje vape,
umiru da ljube.

Mene, da ljube?!
Mene, koji sam zaboravio
u tim silnim, bezbrojnim noćima
da volim, da ljubim,
mene naviknutog
da uzmem šta želim,
produžim dalje, pobedjujem,
nikad da gubim.

Još me ne ljube
a već od mene prave slabica,
opijaju me bez nargila, alkohola,
osećam kako struje svakim milimetrom
moga bića!

Lovac, izgleda,
opet postade žrtva.
Zar se velike bitke,
tako lako gube?
U ovom svetu lepote,
gde nadjoše te predivne usne
baš moje da ljube?
čime zaslužih
da taj medeni osmeh
u mom zagrljaju blista?
Ja nevernik,
skitnica i avanturista.

Pustiću žar,
lice neka mi mije,
život bez rizika,
život nije.
Taman, više nikad da ne dobijem,
večno da gubim,
rizikovaću, hoću da te ljubim.

(C) Goran Sebić

STIH DANA – 16. 06. 2010.

Uzavreli dani – Božo Popadić-Aktus

Sinoć,
u Džeksonvilu
(Jacksonville),
u pet u stvari,
a meni se smrklo već,
pržilo kao u paklu,
osjećaj kao da si
ispod kupole,
zatvoren u staklu.

Tebi ponoć
kuca na vrata,
ne spavaš još.
Reci mi bar,
da li sam tako loš?
Mrziš li me sad?
Da li sam postao gad?

Kišni je oblak
vrelu kišu pustio,
kao suze.
Čije li su?

Mislih,
noć će osvježiti,
vrelinu otjerati.
A šta sa ovom u duši,
što me guši?

“Nemoj sad!”
u gavi zuji!
A nisu savuji,
više kao da su
ose i stršljeni.
Ti ne znaš
kako je meni.

Ni ja kako je tebi,
ne znam,
ali osjećam
vrelinu dana što dolazi.
Ma uzalud je,
tuga ne prolazi.
Pokušavam biti pozitivan.

Do đavola!
Psuje mi se
i ovo vrelo podneblje,
i te vreline kod tebe,
i moja nostalgija,
i to što te nema
u mom životu.
A mislio sam sa tobom
doživjeti stotu.

Šta reći na kraju,
na to što mi samo
tužne note u kafani sviraju.
Jeli ovo pjesma ljubavna?
Ma koja sam ja budala,
matora, zaljubljena.
Tek sada znam koliko je
divna ta žena.
Kada je
u mom životu nema.

(C) Božo Popadić-Aktus

STIH DANA-14. 06. 2010.

GUSINJSKI NOKTURNO – Peko Laličić

– devojkama iz ćilimare

Do u suton
tkale su pesmu
i nemire naše
kad Grnčarom
zajezdi Mesec
i plotovi sakriju tajne
ožive polja i šljivici
tkani u ćilimima
kao šare

dok vetar ljulja
na klinovima
opanke
pucaju usne
i zrele jabuke
i mirišu teške karamanke
i kao gusinjska godina dugi
snovi se tkaju
da bi se pred prve snegove
prostrli pred matičarem

(C) Peko Laličić

PESMA NEDELJE-13. 06. 2010.

ZVEZDANA PRAŠINA – Ratka Bogdan

Bubnjaju doboši
po damarima
niz beskonačnost
spirala uzdisaja<

U tren oka nižu se –
paranje stratosfere
probijanje zvučnog zida
ulazak u vasionu…

Podrhtavamo u prostoru
kao svetleće tačke u mraku
kao fenjeri u daljini
na pučini

I izdižemo se visoko
utrnuli i lagani
zaneseni,
zvezdanom prašinom
prekriveni

Desila se sudbina
dok se svet širi
u svim smerovima
lepotom ukrštavanja

(C) – Ratka Bogdan

STIH DANA-09. 06.2010.

ТЕЖИНОМ СТРАХА – Латинка Ђорђевић

Густ је ваздух,
магла кроз јесен свира.

Изукрштане мисли,
Моцарт са кливира.

Месец беспомоћно бдије,
у твојој коси сањају наше кише.

Питома жеђ у шаци мрака,
испод росе чежњиво јури
тежином страха.

Латинка Ђорђевић
STIH DANA-08. 06. 2010.

И МОЈЕ БИ ПА ПРОЂЕ – Радивоје Пацко Миладиновић

Живећу ја у свакој својој песми
С којима сам многа покупио зјала
Моји ће ме недосањани сни, несни
Урокљиво гледати иза огледала.

Ма морао сам ја да се родим,
Баш српском роду да се десим
Пригодне беседе да са вама водим
И све натенане да удесим.

Напело ме баш ла будем песник
у неблагородно време, невреме
И да кроз стихове будем весник.
Јевањђелске вечите теме.

Да живим овако брзо, све брже,
С главом у овом, срцем у минулом веку.
Смисао живота всћ ме растрже
Од Надчовека ка Свечовеку.

Отићи ћу тихо, за све ненадано.
Доста је мога вриска с рођењем.
Сад хоћу смирено и полагано
Ha пут са дубоким преумљењем.

Замном ће остати гомила смећа.
Плодови мог рада, свежи и гњили.
Скупиће се можда и цела врећа.
Неки у блату, неки у свили.

Сам Господ знаће реч да ми цени
Њеrова нек' је прва, потоња и права.
Па кад одмери награду мени
Нек ме сачува од Злога и заборава.

Радивоје Пацко Миладиновић

PESMA NEDELJE 07. 06. 2010.

ЦРНО ВИНО – Никола Стојановић

Спусте се низ жице, ко лупежи,
ти тонови што ми срце стежу,
сете ме на месец што се лови
у ту њену косу, ко у мрежу.

Ја испијам чашу црног вина
и у машти седам у кочију,
што ме води у своје дубине,
боје њених зелених очију.

И још једну чашу искапићу,
па димњаци кад луле погасе,
отићи ћу крај њеног прозора,
срце тражи лека да се спасе.

Као ружа пузавица ја ћу,
уз њен прозор да се свија љупко
и слушаћу како слатко дише
док се жеље скупљају у клупко.

А када ме хладна ноћ отрезни,
прснуће ми жеље у кристале,
поново ће луле са димњака
да свој дуван ујутру припале.

Испијаћу опет црно вино,
потећиће током мојих вена,
распршиће моје пусте жеље,
све постаће само дим и пена.

Никола Стојановић

STIH DANA 06. 06. 2010.

ZBOGOM LEPOTO! – Aleksandra Mladenović

Lepota takvo sečivo ima
toplo, te rez se oseti blagi,
večno, sve dok ne pomuti svima
razum i telo, taj opsenik dragi.

Zbogom lepoti, jer daljinu stvara,
nedostižnu notu kojoj zvuka nema,
blagoslov il’ usud onog što izgara
maskirana okom, pod pogledom drema.

Lepota će takva uvek i biti,
k’o pauk u mrežu lovi nas lako;
lepljivo svija oko žrtve niti
te ,ona, pod njom, izdiše polako.

Zbogom lepoto! Ne želim te više.
Nikad da mi blizu tvoje lice priđe.
Sećanje na tebe samo nek’ se piše,
nek’ sečivo tvoje mene zaobiđe.

Lepoti dižem i ovu čašu žudi,
te opojne žuči što nasu je meni,
i velim joj: „Zbogom!“, a ti- jači budi,
ona uvek tu je, samo se okreni.

(C) Aleksandra Mladenović ”

STIH DANA 04. 06. 2010.

ЛАМЕНТО ЛЕПОТИ КОЈА ТРАЈЕ -Љубомир Вујовић

Затворићу небо у стихове своје Вињетама слова скрићу плаво море
И облаке наде да из речи сину Под графитним трагом сачуваћу боје
Сазвежђа сетна распламсаћу до зоре Да се тамном ноћи снови не расплину
Затворићу небо у стихове своје И облаке наде да из речи сину

Затворићу срце у стихове своје Као стене магму испод земне коре
Да ми плами ватре никад не умину Из дубина жара где се искре роје
Узбурканом лавом сећања док горе Молићу вулкане да ме теби вину
Затворићу срце у стихове своје Да ми плами ватре никад не умину

Ово је ламенто лепоти која траје Док бревијар смрти сенчи сунца зраке
И дах жудни, крилом птице да полетим Опија ме песма, утеху ми даје
Да за навек нежно грлим снове лаке Да те страсно љубим, тугу кад осетим

Затворићу небо у стихове своје Желим гладну љубав вечношћу да толим
Записима срца да слова не жуте Из графитног трага разлиће се боје
У сазвежђа сетна кроз која ћу да волим И кад ми осећања пепелом заћуте

© Љубомир Вујовић

STIH DANA-03. 06. 2010.

Кад би се наши погледи срели-Milisav Đurić

Дали ћу када ја срести тебе
а да ми у срцу свеједно буде,
хоћу ли моћи када те видим
мирно гледати к`о друге људе.

Зашто се наши немири срца
често сусрећу на истој стази,
због чега срце јако закуца
онога часа када те спази.

У очима искре пожуде још горе
као онда, док у љубав смо се клели
сјећања враћам у рујне зоре
кад су се наши погледи срели.

Дв`е реке среће у истом трену
потеку смјело негдје без краја,
док она моју, ја љубав њену
осјетим јако како нас спаја.

Како су чудни живота пути
што воде често кроз беспуће,
и жар љубави док памет мути
угасити је немогуће.

Пустимо срце да љубав чува
на путу среће без свога краја,
док вјетар пријети да је одува
јаче нас нешто веже и спаја…

Милисав Ђурић

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/11220

Stih dana i Pesma nedelje – maj 2010

MAJ 2010. -Bira Aleksandra Mladenović

PESMA NEDELJE – MAJ 2010. godine

  • SOFIJA MUDROSTI MOJA – Ana Berbakov – Anee
  • PRIŽELJKUJEM – Zorica Prokopić
  • OBLAK SIVI – Duško Vujović
  • PRAPORCI – Zaviša Koprivica

STIH DANA 31.05.2010.

ЗАВИЧАЈНИ ХЛЕБА-Aлександар Дрндаревић Сингер

– Незгодна је сине златиборска земља.
-Стриц мој стари рече, па забразди ралом.
– Каменита, тврда, много труда тражи
Не пореди је никад са земљом осталом.

Засејано, поље зрневљем пшенице
К’о под плаштом белим прекривено снегом,
Спава никло жито скривено од студи,
Чекајући сунце у њиви под брегом.

Зазлатело класје, снажни косци косе.
Снопови се тада у крстине дену.
Жетелачком песмом момци се огласе
И милују класје к’о вољену жену.

На раскршћу гувно у облаку плеве.
Вршалица стара жуто снопље гута.
Амбари се житом овршеним пуне.
Радозналу децу терају са пута.

На Ђетињи витло кремен камен врти
И од млива житног хлебно брашно твори,
А брашњави млинар тад огњиште спрема
За погачу прву ватру да разгори.

Остале су слике и мириси давни
Деца да запамте и да увек знају;
Које пренех њима кроз године прошле:
– Најлепши је хлеба у мом завичају!

© Александар Дрндаревић

30.05.2010.

PESMA NEDELJE

SOFIJA MUDROSTI MOJA- A.B.Anee


I

O, Sofija, mudrosti moja,

danju si tako mirna i čedna,

bleda kao sibirski sneg

i hladna kao led.

I dok  ti vetar, mrsi kose,

ja uzdišem i za tobom čeznem,

zbog tvoje lepote, koja me vodi,

do neba, na beskrajnoj slobodi.

Da su ove ptice, ljudi

rekle bi ti sve,

kako te gledam, pogledom što ludi.

O, dušo moja, otkriću se.

Vetar ti udara u grudi,

a ja bih voleo, da ih ljubim.

I evo još mi usta bride,

jer su tako skrivene i bezobrazno stidne.

II

O, Sofija, mudrosti moja,

i dok koračam, polako u seni,

samo ove zvezde, to znaju,

koliko ja mislim o tebi.

I blaga groznica me hvata,

postaje mi vruće oko struka,

koža mi se ježi oko vrata,

o, tako bih da me dodirne tvoja ruka.

Ruke mi u sumrak raširi,

da mi dah, do jutra stane,

i daj mi to, ispod haljine što viri,

da se sladim, natenane.

III

O, Sofija, mudrosti moja,

daj mi da te ljubim po dnu stomaka,

da te volim i srećnom činim,

da te odvedem na vrh Himalaja,

do beskraja, do našeg malog raja.

(C) Anee


STIH DANA 29.05.2010.

IN MEMORAM- Arsenije Lalatović

IN MEMORIAM

Juče sam došao
Radovao se…
Danas odlazim
Takav je život…
Krug…
Iz kraja početak…
Na koncu konca
Trag…
In memoriam

STIH DANA 28.05.2010.

POKAJANJE-Marina Adamović

Pitali su

Ko si ti

Istrošena mi je olovka

Odgovorila sam

Naoštrićemo bestidnost pa reci


Trava je zamirisala na žar granita

Opet su me zatvorili

Sunce je prestalo da diše

Reći ću vam sve

Otvorio se ponor sa jaucima

Istčao rukopis raspet na kremenu

U redu

Vatra je tvoj poslednji odgovor

Takvu bezobzirnost još nismo čuli

Na vešala

Na lomaču

Na dno mravinjaka

Hvala

Nisam očekivala ovo milosrdje

VN:F [1.9.1_1087]

STIH DANA 27.05.2010.

MESEC-Rada Lugumerski

DANA KAD JE BOMBARDOVAN MESEC
NA ZEMLJI JE BILO MIRNO.
IZBEČISMO SE, GLEDEĆ U NEBO.

ON SE JADNIČAK NEKAKO ZAKRIVIO
I SENKA MU NE BEŠE OBIČNA,
KAO DA SE PROSUO.

VIDESMO STRAH OD SOPSTVENOG
LIKA U MESEČEVOM OKU.

ON SE UPLAŠI NAS
I PADE U AMBIS!

(C) Rada Lugumerski

STIH DANA 26.05.2010.

SAT-Miro Beribaka

Pijesak se sljeva
u donju komoru,
uz zaglušujuću buku
svjetova spoljnih.
Srce pjeva
ritmom tam-tama,
sam sebi stežem ruku!
Da zatvorim krug…

Radujem se sa strahom,
svakom svanuću,
plaćam ga sa dva nova dana,
otmjeno i galantno,
da ne bih, sa uzdahom
u trnu nestao,
da me ne ubije, bol starih rana!
Da me leptiri ne odnesu…

K’o dječak mladjani
prvom brijanju,
nestrpljivo, raduju se noći
svanula jutra,
guraju se dani
niz usko grlo…
Budem li htio, hoću li moći,

Okrenuti sat?

(C) Miro Beribaka

STIH DANA  25.05.2010.

PESMA NEDELJE

ПРИЖЕЉКУЈЕМ-Зорица Прокопић

*

Прижељкујем талас,

Нежан или рушилачки,

Сасвим је свеједно.

Само нека се коначно

Усталаса ова вода

По којој се већ хвата

Жабокречина.

Прижељкујем олују

Пустињску или тропску

Сасвим је свеједно

Само да се створи

Неки нови рељеф

Од старих узвишења

Већ освојених.

Прижељкујем ветар

Северни или јужни

Сасвим је свеједно

Само да ме однесе

Тамо где ћу моћи

Као некад давно

Опет да летим.

*


STIH DANA 24.05.2010.

ПРИЂИЉиљана Пртина

Ти уснама однемљења Души Твојој, овој, приђи
и сједини вољу моју у  ведрину мирну своју.
Расковао већ си челик, око бића што се крио,
невидљиви мрки челик, Душу што је опколио.
Нов ков већ си направио по разбитку мрких чини-
њих које су бистри поглед, од извора свога скрили;
њих које су пале знале, да смо Једно некад били.

Сву си тмину расчино, донео нијансе Светла,
дивне Дуге Новог света, којим радост влада мирно;
благоветро и јуначки, с лакоћом си расчинио.
Па уснама речним сада приђи Души Душе своје.
Дар је дао да обоје у једности засветлимо,
као некад што смо Светлом земно-небним дивним светом.
…Ова тихост грудна моја и јачина бистра Твоја!

Љиљана Пртина


STIH DANA 23.05.2010.

ĆUTANJE PESME-Slobodan Ivanović

Neću više glasno da govorim pesme,
Da otvaram srce, kada pesmu kažem.
Ono što bih rek’o, ni u pesmu ne sme
Zato ću da ćutim i ćuteći lažem.

Neću više glasno da govorim pesme.
Da ogolim dušu i sebe poklanjam.
Ovome se svetu darivati ne sme,
Sve o čemu maštam i o čemu sanjam.

Izdajicu ovu što u strofe slažem,
Reč ću da okujem, da poleti ne sme.
Svetovi se ruše kad istinu kažem.
Od sad’ ću da ćutim i sebe i pesme.

(C) Slobodan Ivanović

STIH DANA 22.05.2010.

ДУГА-Љубодраг Обрадовић

Дуго красна,
обасјана златом,
баш си лепа,
баш си јасна,
небом косе.

Ја нисам див,
миловао сам те.
Ветар је крив,
упалио ме.

И сад ми прсти горе.
И сад ме ветри носе.
Али неће запевати,
моја душа,
нећеш долетети,
мени доле.

Дуго красна,
девојко златна,
дивна ти машна.
Али други младић
сад ти косу чешља
и милује очи.

И мени си рекла,
исто што певаш
том младићу.
И ја изградићу
љубав из снова.

Само доплови,
да милујем дугу.
Само дозволи,
да лутам у лугу
искричаве ти маште.

Дуго красна,
девојко златна,
баш си лепа,
баш си јасна,
на небу заноса.

Љубодраг Обрадовић

STIH DANA 21.05.2010.

S(an)-Marina Adamović

sanjala sam sama smrt svoju

sanjala sam sama smrt

sanjala sam sama

sanjala sam

sanjala

san

sa

stra

hom

STIH DANA 20.05.2010.

VATRA U OSAMI-Peko Laličić

U osami naviru mi suze
za jučerašnjim rumenilom
za neponovljivom pesmom tvojom
za tobom ljubljena
za vremenom bliskosti
za domom na drumu
za drumom kojim te odvedoše
da ti u osami naviru suze
za kršom koji si u srcu ponela –
da te u osami greje.

STIH DANA 19.05,2010.

JEДНО ЛИЦЕ-Љубодраг Обрадовић

Једно лице,
смеђа грудва,
вене низ поток.
Моја чежња,
гомила бола,
клизи пролећем.

Сузе у оку,
ветар у коси
и бес на све
случајеве,
који владају
светом.

Мисли царују
без окова.
Низ планину
бол се котрља.

Расту
препреке и немоћ.
Светлост сунце прља.
Снови горе.

Једно лице,
смеђа грудва,
вене низ поток.

© Љубодраг Обрадовић

STIH DANA 18.05.2010.

HIMNA MLADOSTI-Luka lune Jović

HIMNA „MLADOSTI“

U Malinu kraj stanice
Sastale se pijanice
Sastale se pa govore
Čije bure da otvore

Bencekove majstorice
Il Kajmića udovice
Oj duj duj duj duj duj duj duj
Mala moja ti ne luduj….

Kad je bila gostiona
Tu je defekt kamiona
I šoferi vole piti
Ma ko će im zabraniti

Kad je bio podrum pića
Tu je bio zbor mladića
Uz bilijar i ajc keca
Pelinkovac od dva deca

I Petrović i Jovići
I Krznarić i Sušići
Pribanići i Grbići
Sve braća Pelinkovići

Duj duj duj duj duj duj duju
Za Mladosti Svi Tuguju…

(C) Luka Lune Jović 2010

STIH DANA 17.05.2010.

NA ZGARIŠTU USPOMENA-Mirjana Lukić Ćalić

Tebi, kojem ni ime ne znam,

neka služi na čast

što si u ono prokleto vreme

iskoristio moć i vlast

i dirnuo u ono što mi je sveto,

meni sveto, tebi prokleto.

Igrao si se vatre na mome pragu

da mi za uvek izbrišeš trag,

u pepeo pretvorio moje detinjstvo

i moj kućni prag.

Trešnju,

što mi je pod prozorom cvala,

lipu,

što mi je mirom mirisala,

orah, šljivu

i više od toga

od mržnje ti se pomutio razum,

srca nemaš, ne plašiš se boga.

Ni ptice više nebom ne lete

samo tišinu paraju

otkucaji srca u grudima mojim,

dok suze na licu caruju.

Prikupljam krhotine svoga života

i ne dam da me tuga ubije,

ne dam da dokrajči ono

što tvoja ruka nije.

Rado bi uronila u tvoj pogled,

ojačala od bola, navikla na tugu,

da ti ponosno u lice kažem

-Laste se uvek vraćaju jugu.

Na zgarištu mojih uspomena

niknuće opet drvo života

a tebe,

koji uprlja ruke na mom pragu,

neka je sramota-

Mirjana Lukić Ćalić

STIH DANA 16.05.2010.

U NOĆI KAD BAGREM MIRISE-Jelena Protić Petronijević

*******

Teško je biti sam
U majskoj noći kraj
Otvorenog prozora
Kad svaka ruka
Ruku traži
A tvoja nikom
Nije potrebna

******

STIH DANA 15.05.2010.

РАЗИГРАНИ СНОВИ

Када останемо сами
снови се разиграју по тами
са питањем:
да ли ме чека неко
у свом свету,
тамо негде далеко ?

Тебе чека,
чека љубав из младости ране.

А када зора сване,
по цвећу сипа бисер свеже росе
да га твоје груди за мене носе.

И венац орошеног цвећа
у чежњи мојој краси ти лице,
теби је посвећена и јутарња песма птица
иако ти тада, можда, дубоким сном спаваш.

Али сан, можда – сан неће бити,
биће, можда – јава
и док те будем љубио, знаћеш, осесаћеш…
да те моја жеља прати ма где била,
шта желела и шта снила.

Љубав је сновима даровала крила
у једној ноћи, ноћи разиграних снова
када су одговори мрак у светлост преобратили
и ја ћу долетети једне ноћи у твоје око
да твој сан будем,
да заједно снимо…

Или ће то постати стварност ?

Све једно,
овога пута – довека ће трајати.

Дуле Р. Пауновић

STIH DANA 14.05.2010.

STARI SAT-Stana Minić

Ti ne možeš znati
koliko boli
kad razum progovori
ni sunce kad ledi
umesto da greje
to sunce u duši tvojoj
od laži izgoreloj

Ti ne možeš znati
koliko plačem
kada se smejem
koliko te pogledom
lako otkrivam
obmane prepoznajem
samo pustam
da imaš pravo…

Ti čak ne smeš znati
koliko noć je duga
kad oči san ne zatvara
i zašto je stari sat
već odavno stao
dok mi ponovo
sećanje i istina
širom vrata pakla otvara.

(C) – Stana Minić

STIH DANA-13.05.2010.

БАШ МЕ БРИГА-Омер Кличић

Баш ме брига хоће л’ доћи зора,

И наћи ме како умирем,

Баш ме брига што се с својом душом

Већ одавно мила, растајем.

——

Баш ме брига што дође прољеће,

И донесе мирисаво цвеће

Баш ме брига за цвркуте птица,

Мене ништа оживјети неће.

——–

Баш ме брига што ће снови моји

Прекинути сву љепоту своју

Баш ме брига што је некад било

И за љубав изгубљену моју.

——-

STIH DANA-12.05.2010.

LAZI ME- Goran  Sebic

Nauči me lagati,
možeš, znaš to.
Nauči me lažno plakati,
živeti,
na tudjim rukama u suzama,
lažno umreti.
(C) Goran Sebić

Nauči me varati,
loš sam igrač,
lažno voleti,
lažno se smejati.

A večeras, ponovo,
spusti glavu na moje grudi,
samo mene lažno voli,
samo mene lažno ljubi!

Pričaj mi bajke,
da sam ti jedini,
da sam ti prvi,
laži me,
samo me ljubi, ljubi, ljubi…

PESMA NEDELJE- 11.05.2010.

OBLAK SIVI-Dusko Vujovic

Ne pada više obična kiša.

Nad mojim gradom

Sad su se nadvili

Oblaci neki

Zbog kojih smo se

Kao vrbovi prutevi savili.

A oni se iznad nas kao sablast

Ko teški usud

Bez pitanja, onako crni

Kao smrt hladni i svirepo sivi

Na svoju ruku, na našu muku

Bezobrazno i bez pitanja nadvili.

Nema više te lijepe kiše nad mojim gradom.

Nad njim su sada oblaci neki

Pod kojima se

Osjeća trulež;

I vazduh koji pokušavamo udahnuti

Užasno smrdi;

Kao davno zgaženo PSETO,

Na našem putu koji je vodio

Nekad ka tebi

Nekad ka meni…

A danas…

Danas nikuda ne vodi…eto.

A znao je da nas zagrli jako

Taj put koji su svojski zgazili

Bestidnici neki mali

I velike njihove sluge

Oni što nikada nisu znali,

Kako se u ovom lijepom gradu

Provode noći, besane duge.

Pod nebom tvojim oblače sivi

Pod kojim osim džukela teških

I čudnih pasa, pasa bez rasa

Niko više ne zna da živi;

Sve zauzeli psi lutalice

Lutaju množe se i krupno reže,

I kisnu od kiše od koje svi,

Osim džukela bezglavo bježe.

Oblače stari prepoznati

Ti što si savio mrak nad gradom

Nad mojim gradom koji pati

U mukama težim nego na robiji….

A nekad je moj najmiliji grad

Tako znao da se divi

Ljepotama svojih bližnjih.

Čuješ li me oblače?!!

Oblače, oblače,

Oblače prokleti oblače sivi,

Što si se nadvio nad mojim gradom

U kojem niko osim pasa

Osim pasa najgorih rasa…

U kojem niko, ali bas niko,

Više nit’ mre, niti živi.

Duško Vujović

STIH DANA-10.05.2010.

ИСКУШЕЊЕ-Сава Илић

Све даљине света, сви часи без тебе,
сломити ме неће, давну наду моју,
да ти крај узглавља док ти душа зебе
прострем своју љубав, и сву нежност своју.

Сви путеви моји ка твом срцу хтење,
у души ми сетној, где се нада купа
да ћу у твом оку спазити искрење
при сусрету што нам на сва звона лупа.

У том часу драга, све ће лепше бити,
кад погледа чари предрасуде сруше,
чак и сумње, оне што нас болом гуше,
да ће нам даљинe  осећања с`cкрити.

А ти, ко божанство кад`нам сиђе с неба
блистаћеш у својој заносној лепоти,
питаћу се тада, што даљина треба
да схватимо кол`ко вреде нам животи?

Тад викнућу гласно ко пијан од вина,
да Господу Богу за те ја се молим,
да на сваком листу расцветалог крина
уписујем твоје име, јер те волим.

На сату ће нашем тада стати време,
и сањане снове венчат са животом,
и све нежне речи са љубавном нотом,
разлити ко ехо у моје поеме.

Сава Илић

STIH DANA- 09.05.2010.

PESNICE- Marina Adamovic

mani san

vrpolji se pesak u satu

strmo bi ušô u lavinu noći


mani san

levoruko se češljaju zvezde

raščupaće se nad ponorom tame


mani san

upali sveću – rasklopi usne

u svaku zasadi po žešku kap


mani san

ponoć je ubrala gusti korov

prekriće te u inat veri


i jauk je stih

i otrov je lek

mani san

otvori svoje paklene dveri

STIH DANA- 08.05.2010

IZGOVARAM SEBE- Peko Lalicic

Од јутра до јутра
сусрећем се
са сутоном
који би
у мени да се скрије
да у црно осване сунце
па да ме оваквог није
да ме нема
овако јасног
овако гласног
овако у истину уплетеног.

STIH DANA- 07.05.2010.

BULKE- Zorica Prokopovic

U zitnom polju, jednoga jutra

tek da razbiju dosadu zlatnu

nikose nezni cvetovi rujni

crvene kapi na zutom platnu.

Makova divljih latice to su.

Drhteci lako na povetarcu,

rumeni, svezi, raskosno skromni

ganuse dusu slikaru znalcu.

I sve sto vide oko i srcem,

kistom i bojom izlise ruke.

Potkrovlja starog malenu sobu,

sad krasi slika “U zitu bulke.”

PESMA NEDELJE-

PRAPORCI-Zavisa Koprivica

Da se bojim nemam pravo,
nemam slova da potrošim
zvuci srdbe praše preko žica
i umornog moga lica.

Zeleni se ili svetli
ili  srdit tuče po strunama,
pesmom bez no slova začuli se petli
pera laka ko u gavranova.

Bridi mrena na očima,
otrgli se zagrljaji,
prsa ječe ko da će mi pući,
kradem riku jelenima
tako glasno da ću žice stući.

Prekrila me pomrčina
u no kasne ove sate
grguću mi slova po zubima
posestrimo ili dalji brate
tresnulo me nešto po prstima,
ustajala mast u zglobovima,
sačekala na pragu me istina.

Za čim žudi ova setna duša,
kojem moru da poklonim jedra,
vrpolji se kroz svela mi bedra
pesma nebu što je zvezda sluša.

Kad zašara po ivici
bojom magle i beskraja
utihnuće i slike i krici
med u grlu dušu otvara.

Zaviri za oblak
vidiš li mi lice
il je samo mrak
što ga skriše trepavice.

(C) Koprivica Zaviša

STIH DANA- 05.05.2010.

SECANJE-Milan Gluscevic

Ako sam jednom čekao,
Hoće li biti drugog puta?
Već dugo vreme ćutim…
I da,reci mi
Ako rekom pođem,
Hoću li da zalutam;
Kao nekada…

Ako sam jednom praštao,
Hoću li to i ponovo?
Već duže vreme mislim…
I da,pokaži mi
Ako mostu odem,
Hoću li u magli nestati;
Kao prolaznik….

Jer previše reči lomim
I plasim se sta ću sutra…

Ako sam jednom čekao,
Hoće li biti drugog puta?
Već dugo vreme gledam…
Želeo sam da je shvatim,
Dok ne bude kasno…
Al’ pokleknuh bezvredan…

Milan Gluscevic

STIH DANA -04.05.2010

NADREALISTICKA ODLUKA-Marina Adamovic

Škrta dubina opstanka je prosula

I odgovor,

I presudu,

I sjaj,

I zaborav,

I vapaj,

I san,

Pravom kraju sveta

STIH DANA- 03.05.2010.

PRED KIŠU…-Gordana Knezevic

ovo je nečitljivi kutak milosti
za one koji posrću u mraku

ovo je prikaz senke na tavanici
koja proždire sebe
u svojoj poslednjoj pričesti

ja imam svoje aveti
i svoja krila

i neću da se rugam sebi
sa pritvornim gnevom uličarke
u razvezanim cipelama

najbolja sam
i najgora

pod kentaurovim kopitama
mrvi se još jedan rekvijum

počinje sezona kiša…

(C) Gordana Knežević

STIH DANA – 02.05.2010

БАШ НИШТА НИЈЕ КАО ПРОШЛЕ ГОДИНЕ -Mica Zivanovic

Баш ништа није као прошле године,
ни пролеће, ни месец,
ни места на којима сам те случајно сретао,
ни твоје очи док сам те салетао,
упорно тражећи шансу,
и губио те на само корак до циља.

STIH DANA01.05.2010.
ТЕБИ ЗА ЉУБАВ – Hикола Стојановић

Не желим да кријем своје осећање
и зато ћу, мила, ја у овој ноћи
да јурим кроз поље и кроз густо грање
и теби ћу тихо под прозоре доћи.

Теби ћу за љубав доћи са гитаром,
да постанем део твојих слатких тајни,
и теби за љубав међу мушкатлама
просуће се ноте ко бисери сјајни.

Послушаће звезде мелодију нежну
и месец што мили попут златног пужа.
Отворићеш прозор са осмехом, тихо,
тад пружићу теби букет белих ружа.

Остаћу са тобом док ноћ не избледи,
а затим пут неба хоћу да се винем,
и последњу звезду што на небу чкиљи
теби ћу за љубав ја драга да скинем.

Па онда с висине узвикнућу гласно,
доћи ћу ти опет у ме имај вере.
Оџаци ће тада први да прогоре
а сложно и хорски залајаће кере.

Никола Стојановић

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/9594

STIH DANA – APRIL 2010

STIH DANA BIRA – Ljubodrag Obradović

PESME NEDELJE – APRIL 2010.

  • Zorica Brkić – PROBUDJENA
  • Peko Laličić – U DUŠI MI PESMA
  • Bratislav R. Milanović – Pisma iz prastare budućnosti
  • Mirjana Lukić – Srušeni snovi
  • Darko Kolar – SREMSKA RAVNICA

30.04.2010. – Zorica Brkić
PROBUDJENA

Neka izblede sve ljubavi
sa imenom tvojim
za juče i sutra,
za decenije i stoleća,
ne pristajem živeti
ugušena prividom,
i ako me
neizvesnost proguta,
ja ću se ponovo roditi,
okupana zaboravom
tvojih dodira,
probudjena,
u sred proleća.

29.04.2010. –  Branislav Mijatović
Do Velike Ulcinjske Plaže

Zašto je tužan zaliv?
Ja znam. On je je sličan setnom,
zaliv po zaliv
odiše pesmom.
Kud bi zaliv bez zaliva, sretna reko!
Galije sretno plove,
zalivi sretni svetom.

More, more veliko i lepo.

28.04.2010. – Zoran Hristov
Причао ми деда

Причао ми причу деда
о мом селу, каквог нема
о људима, кафанама
што су сада успомена
Наша река чиста била
неки из ње воду пили
а ноћу крај воденице
дивили се шумској вили. ”

27.04.2010. – Omer Kličić
PISMO (NE)POZNATOJ ŽENI

Jedina moja, pišem ti jer ne mogu a da ti ne pišem…
pišem ti jer sam stalno obuzet s tobom!
Pišem ti jer u tebi vidim sve oko sebe, vidim proljeće…
dugine boje, sunce, mjesec i zvijezde, prve ljubičice…
vidim nasmijane ljude, veselu djecu…
u tebi vidim ptice, bijele oblake i smaragdnu rijeku…

26.04.2010. – Peko Laličić
U DUŠI MI PESMA

U duši mi
pesma
u pesmi
duša
ko me ne zna
nek’ doživi pesmu

25.04.2010 – Ana Berbakov Anee
KIŠA

Danas je kišni dan,
sivo je nebo.
Nigde mi se ne izlazi.
Oprala sam kosu,
miriše na lubenicu.


24.04.2010
– Peko Laličić

ти
оде

ветар
закуца
на моје
прозоре


23.04.2010Bratislav R. Milanović
ПИСМА ИЗ ПРАСТАРЕ БУДУЋНОСТИ

Тридесет година нисам одговорио на твоје писмо:
тада се, ненадно, под нама одронила јесен
и свет је јурнуо низ другу матицу.
Пишем ти на једину познату адресу:

октобар 1976… И гледам са ове даљине како,
у грозници, отвараш писмо, пожутело од лутања,
а у њему – све године што су срљале
овом низветрином између првог и последњег крика.

22.04.2010
Emma Alexandra Luthander
MASLINE

Volim masline,
svih veličina i boja
one su jednostavne
ali nezamenljive.

Masline su mali useljenici
iz raznih zemalja,
one dolaze
iz svih krajeva sveta
u naš jelovnik.

Ono malo što nose u sebi
čini mnogo toga boljim i ukusnijim.

Na licu pice sijaju se oči masline.

21.04.2010 – Djordje Drakulić
Мом богу

Свевишњи песниче истине ,
моћни творче стихова живота ,
кад се једном будемо срели ,
од силне захвалности сузе ,
од предивног блаженства уздах ,
пустићу и очи затворити ,
пресрећан и уморан клекнути ,
да помилујеш мене грешног ,
да спознам тебе у себи ,
једини песниче истине . ”

20.04.2010.
SPAVA LI… – Aleksandra Mladenović

Zaćutale misli, praporci i reke.
Ugasila neman zadnje budno oko,
i rovac se gnezdi u postelje meke.
Spava li i sudba u nama duboko?

19.04.2010.
ETO ŽIVOT PRODJE – Omer Kličić

Eto, život prođe k’o da nije bio,
skoro sav bi stao u jednu minutu,
dovoljno je reći:- Nisam ovo htio!
sudbina me moja, presrela  na putu.

18.04.2010. – Stana Minić
UBICA IGRE MLADOSTI

Sivilo života i snaga izdaje
sve će to jednom ostati iza tebe
i ti ćeš pronaći neke sasvim nove staze
prkosa i osvete…

17.04.2010. – Goran Ćeličanin

Да знојем горким засладим погачу

Да знојем горким засладим погачу
и вино опроштаја омами ми вене,
да наново овлаже и затрепћу
разроване мртве анђеоске очи

16.04.2010
NEKAD – Zoran Hristov

Данас бих ти испричао причу
о свом селу , стоговима сена
о сабору крај сеоске цркве
и лоптању на једној утрини
а с јесени о дуњама жутим
што су расле крај прашњавог пута.

15.04.2010
DIVLJE RUŽE – Ana Berbakov Anee

Divlje ruže ja,
za te ubraću,
a opet sama,
znam ostaću.

14.04.2010
SETNA PESMA – Svetlana Biorac-Matić

Vraćaju se, noćas, izgubljeni snovi,
u stihove slažem pogubljene boje
i bolujem davno bolovane boli
okajavam nesnom sve grehove svoje.
Vraćaju se, noćas, izgubljeni snovi. ”

13.04.2010
ČEKAM JUTRO
– Omer Kličić

Na peronu nedokučivih tajni,
Stojim kao izgubljeni osmi putnik.
Oko mene sve šaroliko juri i žuri,
Prema zvjezdama, u warpu nestaju.

12.04.2010 – Ivica Milovanović

Tu dole, pod zvezdama,
Smrt, u beloj haljini, daruje ruže
Krezubim zverima što trgovima kruže,
Da im, bar malo, ulepša jutra…

11.04.2010
Srušeni snovi –
Mirjana Lukić

Tvoja sam,
zauvek tvoja,
u svojoj samoći.

10.04.2010 – Peko Laličić
RASPEVANI AZBUČNIK

ОГЛЕДАЛЦЕ,
ОГЛЕДАЛЦЕ,
ОТКРИЈ ми тајну
О чему ОЉА сања.

Јесу ли то птице,
нове блузице
ил’ путовања?


09.04.2010 –
Vesna Dimitrijević
Idolopoklonik


Zgreših nešto,
ne znam šta.
Volim te,
a nedaleko od mene
crni oganj suklja. ”


08.04.2010 –
Jovan Mihajilo
Dinarac se dinari u meni

Dinarac se dinari u meni
Na Istoku sunce mi se smeje
Dinarac se dinari u meni
Sunce peče i setno me greje

Kao krik jelene u trenutku bola
Ostajemo nemi završena rola

07.04.2010
– Ljubica Vukov Davčik
HODAJ

Ne idi
Ne ruka te ne bridi
Ne kosa ne leti
Ne rosa na ružu neće da sleti

06.04.2010. – Darko Kolar
SREMSKA RAVNICA

O Sremska ravnico,
kućo moja.
Kako si se u dušu
ukrojila samo.
Srpska ptico,
Radosnice,
Vojvođanska tamburice.

05.04.2010Nevena Ugrenović – Iskrica
ZAMALO PA OLUJA

Zagrmela noć
otvori se grotlo svetlosti
zaurlaše krici tame
zakukaše kiše same
i oblaci sive zamračiše šumu
samo ludi vetar otera oluju.

04.04.2010 – Latinka Djordjević
JEDNU REČ ZA KRAJ

Zelenim okom
bez glasa i reči,
iskidao smelo
lastavici let,
šta je to za korov
kakav je kukurek,
on ima dug zeleni vek.

03.03.2010 – Marina Adamović
TAČKA

Preskače tačka tačku do tačke
kako da shvatim koja je kraj
ni jedna ne lupi dirljiva zvona
ni jedna ne pozva na sveopšti plač
samo će puna satire tad pasti
duši pred noge i gluvo joj  reći
nećeš me čuti ni videti više
tražim te celu -svu sebe mi daj

02.04.2010. – Dušan Mijajlović Adski
VELIKOJ STRADIJI U VEČITOJ KRIZI

kriza je
ne brani me branislave
ne brani se branislave
sipaj neka zažubori
zar ne vidiš
svet satire sebe u ludilu
dovitljivi u krizi
prodaju tišinu za mrtve
nevolje rođenih i nerođenih
rastu iz časa u čas
između ptičijeg
i svinjskog gripa
strah
strepnja
i stres čine svoje

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/8525

Stih dana-mart 2010-bira Lepa Simić

Stih dana i pesmu nedelje bira LepaS

30.3.10

GREŠKOM SAM TE SREO

Greškom sam te sreo,
na ulasku u plamen.
I odmah zavoleo,
a tvoje srce kamen.

Kakav je to osećaj bio,
let za tobom u nizine.
I ja sam se sledio,
usred leta, ko usred zime.

Pametni to brzo shvate:
uvek si htela slatko voće,
samo da ga ubereš
i ostaviš u izlogu samoće.

Greškom sam te sreo.
Ne, ti ne postojiš.
Nisam te ni voleo,
samo si proletela,
snovima mojim.

(C) Ljubodrag Obradović

29.3.10

BABA

Dala baba banku da udje u stranku,
sad bi dala dve, da beži iz nje.
Čupa baba kosu, ispala je sojka,
obećali babi da će bit devojka.

Okupali babu, podigli joj ložu,
očešljali babu, zategli joj kožu,
da popravi nama ovaj život bedan,
posadili babu pred mikrofon jedan.

Gleda deda babu i drhte mu prsti,
podigao levu, pa se triput krsti.
Pa ona i ne zna svoju narav pravu,
sredila je mene, a neće državu.

Što je moja baba Bože mi oprosti
i otvori zemlju da odmorim kosti,
nebuloze ove skoro me ubiše,
ne mogu da gledam ovaj cirkus više.

Dala bab banku da udje u stranku,
sad bi dala sve da beži iz nje.
Čupa baba kosu, ispala je sojka,
obećali babi da će bit devojka.

(C) Srbobran Matić

28.3.10 PESMA NEDELJE

ŽRTVENIK

Na vrhu Himalaja
Podignuta dugom želje
Stajala sam

Okrenuata Bogu
Suncu danju
Mesecu i zvezdama noću

Manitu me podučio
Pojavivši se
Na tren večnosti

Maje me naučile
Da je verovanje
Trajanje želje

Bog Perun
Me štitio
Na stenama mudrosti

Zevs se smešio
Amor me strelom
pogodio

Na žrtvenik
Sam srce i dušu
Stavila

Na belom kamenu
Istina se razlila
U kamen pretvorila

Žele da me rastrgaju
Pokopaju
Preparavljaju

Žene narcisi
Samodopadljive Afrodite
Ogledalu okrenute

Uzimaju sebi za pravo
Da vladaju
Bumerang sre vraća

Prijatelji
Pravi uz mene
Opstaju

A istina
Kao istorija traje
I menja se

Širim ruke
Predajem se
Vetrovima ljubavi
i čovečnosti

(C) -Ljubica Vukov Davčik

27.3.10

PISANIJE
 

Nemirni ljudski um
kritički sagledava
okvire svog bivstvovanja.
Britke misli
raslojavaju svakodnevnicu.
Oštrim pero, s verom
u bolji svet.

(C) – Sanja Petrović

26.3.10

Jutro kraj Save

  

Proleće je:lista cveće i drveće,

raste nežna, sočna, trava-

sve u novi život kreće,

na suncu se presijava plava Sava

Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/8291

Stih dana- Februar 2010 – Bogdanka Rakić

28.02.2010.

Stih dana i PESMA NEDELJE

Ja, Solomon-Miljojko Milojević 

                
Kad mesec pozlati vrhove gora,
podigne nivoe reka, jezera i mora
u mojoj glavi čudno pitanje se mota:
pre ovog, koliko sam imao života…

Tad drevna slika se javi:
ja, Solomon,  s krunom na glavi,
star, sed i bled ko lattice, belog, svelog, krina,
umoran od svojih 700 žena i 300 konkubina…

Gavran mi slete i nemušto izusti:
“Stiže Makeda, kraljica od Sabe.
Možda su ti šanse slabe,
al pokušaj i ovakvu priliku ne pusti…
Prelepa je: crna, ljupka, nežna -ustreptala srna…

A pokloni prebogati: mnoge kamile i ati,
zlato, srebro, tamjan , začin, dijamanti…
Kraljevstvo joj predaleko-iza devet gora,
Arabije Južne i Crvenog mora.”

Veče pada, al još sunce Jerusalim zari,
trešte zurle, biju talambasi, stižu njene sluge, poklisari
s puno blaga u kovčezima od sandala i kedra
i za njima moja gošća mlada, lepršava, vedra…

Kraljica od Sabe -vatrena Makeda,
sva u zlatu, u tirkiznoj odeždi od svile,
 ima oči crne, nemirne i mile…
Dok me  krišom zagonetno gleda
i ništa ne pita, kao da mi dušu iz očiju čita.

Biserne joj reči mudre zagonetke nose,
bedra, nedra, usne, osmeh mojoj starosti prkose…
O, željo moja, čežnjo, nado, šta da radim sad!?
Posle gozbe, odmah je spopadoh, kao da sam mlad.

“Ne, ne, mudri Solomone, care stari,
ne dodiruj me!Zaboravi moje mladalačke čari!”
“U redu-rekoh, al i ti ne diraj moje lične stvari!”
I tako dogovor pade, ali ja ne ostah bez čežnje i nade.

Kao davljenik za slamku-uhvatih se za zamku:
“Za narednu gozbu-kuvara zamolih-
da sva jela dobro začini i jako posoli!”
I jeli smo, pili…Ispred mene i lepe Makede fine
igrale su,svirale,pevale,ludovale moje konkubine…

Kad smo, ko što pristaje, pošli u svoje odaje,
rekoh jasno i glasno, da me čuje, dok ne ode:
“U moju odaju tri pehara hladne, biserne, vode!”
Noć.Tišina, tama…Čekam da mi dođe sama…

Tek čas prođe i kraljica u moju odaju dođe…
Žedna, snena…Pehar zgrabi nežna ruka njena.
Uhvatih je: ”A dogovor!? Nek mi sude i dvor
i ceo svet -upadaj odmah u moj krevet!”

Dok Jerusalim pohod na Etiopiju sneva
i Davidova zvezda nebo Izrailja šara
vodili smo ljubav ko Adam i Eva
u vremena rajska predivna i stara.

Rodila je Menelika- našeg sina, svetlog lika.
Odrastao-car postao.
***
Oprosti, Sabice moja, oprosti
što ti, posle vekova mnogih, pretresam kosti.
Znam da te tvoje savršenstvo štiti- ko faraonku Nefertiti.
Znam da tvoje vatreno oko sitnim dušama prkosi
ko ponosno srce Žorž Sand i cvet joj u mašti i bujnoj kosi.

Starim, starim, a još bih da sanjarim,
bar dok ne stignem do kraja beskraja,
gde ljubav dvoje u jedno biće spaja.
Kad čežnja starim srcem hara -šta da se radi?
Teško je biti star, a mlad… I lud sto gradi.

27.02.2010.

ПЈЕСНИК И МОРЕ-Невен Милаковић Ликота

Бесмртној сјени Шарла Бодлера

Склопљених сам очију у олујној ноћи
Удисао пјену побјешњелог мора,
Скривен испод старог искривљеног бора
Снио будан зору која неће доћи.

Хтио сам да додирнем тмину и пучину,
Да избавим свијет с три сломљена прста,
Да завапим као Спаситељ са Крста:
Подај Оче кончину свом једином сину.

А онда ме хладна запљуснула вода
Горчином коралног стијења и јода,
И чудна ме грозница што пјеснике тресе

Крилима џиновског галеба узнесе,
Да се мраку смијем са облачног свода
Гдје таштина пузи, а врлина хода.

26.02.2010.

ROĐENDAN-Mirjana Lukić Čalić

Po uranku,

tragove neprespavane noći

ispisane tvojim imenom,

umivala sam dugo.

Obukla haljinu

samo za tebe,

kao da si tu

ovu,

koja otkriva,više nego skriva,

raspustila kosu.

Obojila sam usne

bojom sočne trešnje,

stavila po neku kap parfema,

na mesta koja voliš,

skuhala kafu.

Umesto šećera

suzama je solim,

mešam sećanjem.

Milujem crvenu ružu

poklonjenu samoj sebi

jutros,

za rođendan.

Crveno,

podseća na ljubav.

25.02.2010.

ПОСТАНИ ПЕСНИК-Александра Пејић

Напиши слово,
ослови реч!
Па за њом ново,
знаћеш га, већ!

У венчић речи
уплети стих
и малу строфу
сложи од њих!
У гнезду рима
свиће се дело
јаче од жеља,
храбро и смело!
И ти се склупчај
у свежањ рима!
У сваком слову
нека те има!
И твојих снова
и живе маште
и малих тајни
бакине баште!
Змаја на ветру!
Замка од песка!
Рибица златна
нека се љеска!

Са песмом лети,
расти и живи!
Постани песник!
Песми се диви!

24.02.2010.

GENETSKI ALGORITAM-Ratka Bogdan

Tako kodeks genoma
preslikava bogojavljenje
u zenicama
i priziva potomke
na trokratno kupanje
u deltama od pamtiveka
a beli golub
poruku nosi izabranima
o produženju vrsta
i spasenja.
Mudrost putuje
od usta na usta
kao poljubac sa neba
do preobraženja.

22.02.2010.

Stih dana i PESMA NEDELJE:

Прошло је лето-Слободан Ганић

Прошло је лето са укусом соли,
прозорска окна јесен кишом влажи,
лудо срце куне ме и моли :
тражи је , тражи је , тражи…

Из сна ме буди , на пут ме спрема
шта ти је лудо , шта те мучи кажи
кад од ње више ни помена нема
а оно тихо да га једва чујем:
тражи је ,тражи је ,тражи…

Враћам се тамо где смо ноћас били,
тражим њене стопе у песку на плажи,
лудо срце као пашче цвили:
тражи је ,тражи је ,тражи…

Прошло је много ужарених лета ,
са срцем својим ја сам још у свађи.
Стојимо сами ту на крају света ,
а оно вапи нађи је ,нађи је ,нађи…

21.02.2010.

IMA DANA-Gordana Knežević

ima dana kada bih se rado
dala mladim vukovima

…u ponoć između dva vriska u meni…

ima dana kada mirišem na kroasane
noć i vrelo kestenje

…a ljubav gladuje…

i slutim prelidijume tvojih reči
zarđalih na kiši

i ćutanje tvoje ponekad slutim

i tvoje ledene prste
što cvile oko mojih zglobova

pa te mahnito grlim
mirisom zumbula u bokalu

…a oči me izdaju…

20.02.2010.

Шта сам ти ја?-Милисав Ђурић
 

Да ли сам само бљесак олује
ил` прва кап што на длан ти паде,
умилан дашак што косу ти дира,
голица срце препуно наде?

Или сам можда љубави сјај
пожуда у оку твом,
на уснама име, страст,
безобразан поглед
што прави ти лом? 

Малени кристал јутарње росе
на грудима твојим,
опојан мирис парфема
већ предодређен
ту да постојим…

18.02.2010.

NAJDRAŽOJ ZVEZDI NA NEBU(Stanković-Anđelković Slavici)-Lepa Simić

Razapeta u bol
osećam te
na smrznutim usnama!

A volela si… kad se smejem
i želela si za mene
jedno mesto iz snova.
Tvoja velikodušnost
bila je bezgranična…

Kako je istina surova i gorka…
Nakon svih godna…
Ah, ta sudbina!

Umorne mi oči
u nebo zabodene…
I nije više ono tako daleko
kad znam da si tamo.

Tvoj prerani odlazak govori;
da je život
kao trenutni bljesak na suncu!

Srešćemo se opet…
Jedino vreme nema
početak i kraj!

Često mi dodješ u san, nasmejana
…da se duša izbavi od tuge!

A kad se probudim
udiišem vazduh duboko
da bih te preko mene oživela.

Moja pitanja u grudvu sabijena
kao crne noći vrte se u krug…
Zašto baš ti, zašto baš ti?

Dok tvoj večni san cveta
u nekom oblaku iznad nas,
ja u svom bolu, preslušavam
one naše melodije stare…

Ne vidim te,
ali znam da si tu…
Andeli ne idu daleko-
uvek su nad nama
paze i čuvaju nas…

U mom srcu živećeš zauvek!

 

PESMA NEDELJE:

ZEMLJA ČUDA-Spasoje Ž. Milovanović
 

ljubav je pobegla
u zemlju čuda
u poređane karte po stolu
i molitvu 

sva si
kao
neko
kao neko ko lebdi 

u snegu ovom
sa ledenog vrha
spuštaš se na
zaleđeno jezero 

pleše ta grupa
po sjajnoj ledenoj površini
zadihana
bez ikakve namere 

ovde si tek
upućena si na sopstvenu neuspeh
na smrt na život
presude se donose
tvojim treptajem 

hteo bih da je sve ovo
kao život spomenut
da zaista ne znamo
tačno na čemu smo 

trebalo je da radiš
ono što nisi htela
ali ti si tu ulogu
uredno vratila 

i ja te stvaram uvek iznova
upravo sada
ne
u tome provodim
svoj život spomenut

17.02.2010.

ЈОШ ЈЕДНО ПРОЛЕЋЕ-Латинка Ђорђевић

Савијам живот
брже од ветра,
чувајући љубоморно
сећања дубоко  
у грудима сакривена.

Корачам гордо
кроз прах светлости,
мраморном душом
од заборава
бежећи.

Дајте ми само
још једно пролеће,
да олистам у врт
зумбула и љубичице.
Ватром мојих зеница
да испијам росу
са твог лица,
лица  нарциса.

Да пројездим
модрим небом,
са пчелама
где још липа цвета,
и очима
где се љуби река.

Дајте ми
још само једно пролеће
на ћилиму праскозорја
да растргнем гнев
у жар свитања.

16.02.2010.

ДИВЉЕ СРЦЕ-Стојанка СЕКА Закић
Срце лупа
Срце удара
Срце дивља

Дајем ти
Своје дивље срце
Прими га
Због тебе је подивљало

15.02.2010.

NOVI ŽIVOT-Aleksandra Pavlović-Teda

Više ne trčim
po zreloj zemlji.
Trave talasaju,
a moj se korak
bezrezervno razbrajava
izmedju sočiva i sečiva.

Više me ne obuzima
ledena uzaludnost.
Hlebna toplina
otopila je zenice.
Mrve mi otisci
malog prsta mislioca.

Više mi ni budjenje
ne biva isto.
Ono što postaje
moja kap i kip
kamen je drag,
osmeh na srcu,
tren novoga života.

14.02.2010.

LES NEIGES DE FUJI-SAN: Снегови цвећа-Peer Sever-Sena

Hiromi Aso
је некад била
једина моја љубав
и најлепша љубав
свих времена света
трагом њених очију
зачараног месеца.

А кад ме понекад позове у сну
глас њен је најлепши
од најлепше планинске руже
велике светлости
од једног краја
до другог краја дуге
нежни пролазак ветра.

Hiromi Aso
је једина моја љубав.
Прелепа латицa ноћнa
наранџастa кајсијa нежнa
у сновима путује звезда
у љубави сва најлепша.

А сан је дуг          
од срца њеног
њеном имену руже
изговарајући једине

речи љубави:
Hiromi Aso
име  мојe нежнe тугe.

13.02.2010.

PIŠI PROPALO-Vida Nenadić
 
Hmmmm….
Znam šta ću!
Isričaću ti
jednu priču.
Živeli su jednom
ljubav i prijateljsvo
zajedno.
Onda se prijateljsvo
malo pomaklo,
i u tom pomaku
zavist je dotaklo.

Tad je i ljubav,
Iznenada
onako vrela,
ljubomoru srela.
Sad se,
već neko vreme,
prijateljsvo i zavist
i ljubav i ljubomora
redovno druže.
I prepliću se
godinama.
Samo,
i pored toga
što se
međusobno druže
ljubav i prijateljstvo
nikako ne znaju
kako da se
ponovo zbliže.
Pišem ti:
Piši propalo.
Mnogo je to
komplikovano.
A ti,
čitaj
kao što je napisano.

12.02,2010.

ZEMLJA ČUDA-Spasoje Ž. Milovanović
 

ljubav je pobegla
u zemlju čuda
u poređane karte po stolu
i molitvu 

sva si
kao
neko
kao neko ko lebdi 

u snegu ovom
sa ledenog vrha
spuštaš se na
zaleđeno jezero 

pleše ta grupa
po sjajnoj ledenoj površini
zadihana
bez ikakve namere 

ovde si tek
upućena si na sopstvenu neuspeh
na smrt na život
presude se donose
tvojim treptajem 

hteo bih da je sve ovo
kao život spomenut
da zaista ne znamo
tačno na čemu smo 

trebalo je da radiš
ono što nisi htela
ali ti si tu ulogu
uredno vratila 

i ja te stvaram uvek iznova
upravo sada
ne
u tome provodim
svoj život spomenut

10.02.2010.

VALJDA LJUBAV-Slobodan Ivanović
 

Ne želim

Da budeš moja

I neću

Da budem tvoj

Hteo bih

Da si svoja

I hteo bih

Da sam svoj

Pa da sebe svoju

I svoga sebe

Jedno drugome

Darujemo

Poklanja

I uzimamo

I tražimo

Bez predaha

Do zadnjeg daha

I da

Jedno u drugom

Nalazimo

Ja tebe

Ti mene

Pa da jedno u drugom

Sretnemo sebe

Valjda bi to

Bila ljubav.

09.02.2010.

ZA MOJ RODJENDAN-Eleonora Luthander

Za  moj rodjendan
 volela bih da čitam pesme
na fudbalskom stadionu

Da pljunem
u crnu rupu univerzuma

PESMA NEDELJE

ŽIVOT-Jovan Mihajilo

Depresija smrti.
Otuđeno srce.
Uzimam aortu
i plešem sa
suzom.

Magazin misli
u telo trpam
tokovi reka
u mom krvotoku

Otrovi zmija
planduju u
toru.
Pogani krikovi
nažuljaše mozak
a glava trula  
i sve se prosu.

Čekićem okivam
misli. Zamrsi kosu
medom.
Ruka mi trne prsti je
dave

Od kosti dedova
svojih zidaću kulu
novu.
Krv će mi biti voda
za beton sakatog
groba

08.02.2010.

IMPRESIJA-Miljojko Milojević

Kad noć, duga, nestane
i prohladno, zimsko, jutro svane,
moja, uska i kratka, ulica oživi.

Na suženom horizontu grada,
dok lebde vlažni oblaci sivi,
i krovovi, visoki, nebo rezbare,

dve vrane, svadljive, stare
grakću na jato golubova
pod strehom susednog krova.

Jedan golub i golubica žuta,
poput starog zlata,
šćućureni na ćošku, van jata,

ljube se… ljube… i maze…
Dok tiho na pešačke staze,
i svuda, sleću retke pahuljice,

i jato se ježi i zbija ispod krova
njihova čežnja ne zna za granice
vremena, prostora i snova…

Pet- šest đaka- prvaka i trećaka,
sa rancima prepunim knjiga i svezaka,
sanjivi, bledi i nežni, prema obližnjoj školi žure…

Ulica cela već postaje bela. Ispred nekih zgrada,
sa borova i jela treperi, blista i oko mami čista,
tamno-zelena boja kao na slikama impresionista…
                      

07.02.2010

ИЗГОВАРАМ СЕБЕ – 2-Пеко Лаличић

Иза мене капије
и заборављене ципелице

испред мене капија
и неми вис
који се крије

између
ја
и моја сена
водимо рат
на путу
који ме пије.

06.02.2010.

Маслачак и Бела Рада-Зорица Прокопић

Бела Рада, стидљивица
испод густих трепавица
сакривала наде трачак
да је спази жут Маслачак.

А то момче жутоглаво
не сме да погледа право
већ искоса, крадомице,
пут ливадске лепотице.

Прође читав месец један,
Наниза се дана ђердан,
и још који минут више-
они се не осмелише.

Маслачак је сад  делија,
Бела Рада заноснија,
кришом гаје жељу сетну,
да се пред крај песме сретну.

Ветар нежни развигорац,
као какав  чудотворац,
случајно и нехотице
споји  две оклевалице.

Заћарлија близу, ближе
Маслачак се  увис диже
долете до Беле Раде –
у наручје њено паде.

05.02.2010.

SAMA-Marina Adamović

Zadivljena pratim boje

Duge,

Vode

I oblaka,

Znajući da više nema

Mučnog puta kroz bespuće,

mutnog svetla,

sivog zraka

i preteškog osećanja

da mi nema ni koraka…

04.02.2010.

И  ОВЕ  НОЋИ -Стојанка СЕКА Закић

И ове ноћи срце пати
И ове ноћи душа замире
И ове ноћи ја љубав желим

И ове ноћи остадох сама

И ове ноћи ја тражих нешто
И ове ноћи имадох жељу
И ове ноћи пожељех срећу

Ујутру се смијах својим сновима

03.02.2010.

NE TUGUJ-Sanja  Petrović

Ja vidim mora i planine.
Osećam mirise vetrom nošene.
Čujem razdragane osmehe
i plač dece tek rođene.

Ne tuguj, strašnije je
da u zdravom telu duša umire.

02.02.2010.

RAPSODIJA RASIJANJA-Danja Đokić

Iz korijena ću vaditi korjenje
tvoje riječi oblagati svojim viđenjima
i neću se čuditi ako u ogledalu
prepoznam tebe iz davnih dana
jer hodam tvojim tragovima
udišući zaborave danih obećanja
spajamo se sporama rasprsnutih
kometa dodirnutog Svemira dok
ugrušak straha kola krvotocima

(tipična simbioza gubitnika
između sjetve i žetve)

01.02.2010.

PUTNICE -Branka Zeng

Putuju mislima
u daljini
neka se jutra bude
kao da cvet latice
otvara i čeka rosu

život da rodi
u danu koji nastaje
otvara se i bledi
sena od koje
su pobegle zvezde
misleći da put jesu
daljine ali nisu
misli one koje
se skrivaju
i nestaju one
moje putnice
priča-lice
tužbalice
veselice
radosnice
tek tako
namernice
ne-skrivalice
moje
putuju mislima
mojim.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/6868

Pages: Prev 1 2 3 4 5 6 7 8 Next

Load more